Svako ko je uživo gledao francuski technical death/groove/progressive metal bend Gojira, zna da je u pitanju prava pravcata mašina od benda.
Ali, ako ste, na neku foru, propustili to iskustvo, njihovi live snimci su takođe izuzetno impresivni i među fanovima se uvek iščekuju sa velikim uzbuđenjem.
Bend je upravo objavio sat i šesnaest minuta dug live video sa festivala Pol’And’Rock održanog u Poljskoj 2018. godine.
Vredi svakog minuta:
Najuzbudljiviji bend na regionalnoj muzičkoj sceni – Bernays Propaganda vraća se live nastupima posle nekoliko godina koncertne pauze.
U okviru povratničke turneje posetiće Beograd u subotu 9. februara gde će u Elektropioniru svirati svojevrsni “best of” set sastavljen od pesama Bernays Propaganda, ali i ostalih “sestrinskih” bendova – XaXaXa, My Tear, 21 vek, Vasko Atanasoski…
Tokom cele karijere ovi disco-post-punk ratnici iz Skoplja, od debija “Happiness Machines” (2009) do poslednjeg studijskog albuma “Politika” (2016), ostali su verni filozofiji da ništa nije zabranjeno i da se na svaku nepravdu mora reagovati.
Angažovani stihovi, pankerski stav, new-wave spremnost na eksperimente, tri nuklearna reaktora energije i ritam koji vam ne dozvoljava da stojite po strani, to su bili i ostali BP – na svakoj pesmi, EP-u, albumu i koncertu.
Odsvirali su brojne turneje i stotine koncerata u Evropi i Americi. Bili su i ostali omiljeni bend publike i muzičkih kritičara, ali u trenutku kada to niko nije očekivao, Bernays Propaganda su posle četvrtog albuma “Politika” i još jedne runde intenzivnih koncerata odlučili da smanje svoje aktivnost, a članovi su se posvetili svojim solo projektima (Vasko Atanasoski, My Tear, 21 vek…).
I tako, posle nekoliko godina zatišja, Bernays Propaganda se vraća u svojevrsnoj “best of” formaciji. Uz Kristinu Gorovsku (vokal), Vaska Atanasoskog (vokal, gitara) i Denija Krsteva (elektronika), bendu su se priključili i Rade Jordanovski (bas) i Kristijan Lafazanovski (bubanj).
Paralelno sa nedavno objavljenim EP izdanjem “Ništo nema da ne razdeli” i novim albumom “Druga mladost, treći svetski rat” najavljenim za jesen ove godine, Bernays Propaganda u Beograd dolaze u okviru turneje na kojoj u 150 minuta izvode 33 pesme.
Na repertoaru će se, osim pjesama iz kataloga Bernays Propagande naći i neke od pesama ostalih bendova u kojima je ekipa svirala i još uvek svira (XaXaXa, My Tear, 21 vek i Vasko Atanasoski).
Osim otvaranja novog uzbudljivog muzičkog poglavlja za Bernays Propagandu, ovaj je koncert i izvrsna prilika za uvid u stanje na današnjoj makedonskoj muzičkoj sceni na kojoj su Tina, Vasko, Deni, Rade i Kristijan s matičnim i ostalim bendovima jedni od najaktivnijih i najkreativnijih učesnika.
Ulaznice za koncert benda Bernays Propaganda u organizaciji Pop Depresije i Kišobrana će biti u pretprodaji u Zaokretu od 24. januara po ceni od 500 dinara.
Danas je u Novom Sadu potpisan Protokol o saradnji između EXIT fondacije i Omladinskog saveza udruženja Omladinska prestonica Evrope Novi Sad 2019 – OPENS, čime se u 2019. godini ozvaničila dugogodišnja saradnja između dve organizacije.
Pošto je kao nosilac projekta inicirala kandidaturu Novog Sada za Omladinsku prestonicu Evrope i istu dovela u finale, EXIT fondacija je dalje vođenje procesa prepustila omladinskim organizacijama Novog Sada, koje su gradu donele istorijsku titulu koju obeležavamo ove godine.
– Izuzetno smo ponosni na činjenicu da je naš grad ove godine Omladinska prestonica Evrope. EXIT od samog početka daje intenzivnu podršku OPENS-u, od iniciranja kandidature, preko promocije na Exitovim festivalima i drugim projektima širom regiona, dok će u šampionskoj godini ova podrška biti maksimalna. Očekuju nas tri jako važne godine za Novi Sad: 2019. naš grad je Omladinska prestonica Evrope, 2020. ćemo u velikom stilu obeležiti 20 godina EXIT festivala, dok će 2021. Novi Sad biti Evropska prestonica kulture. EXIT će uložiti ogromne napore da ove važne titule i jubileje iskoristi ne bi li imidž Novog Sada u svetskim okvirima i broj turista koji posećuju naš grad podigli na nivo o kojem smo ranije mogli samo da sanjamo – istakao je Dušan Kovačević, osnivač EXIT festivala.
– Već i sam naš program podrazumeva saradnju sa Exitom i to kroz aktivnost EXIT otvara vrata, tako da je potpisivanje memoranduma o saradnji bio logičan naredni korak. Jedan od razloga zbog kojih je Novi Sad i postao Omladinska prestonica Evrope je upravo zbog velike podrške iz regiona, kao i planova i programa koji povezuju mlade u čitavom regionu, a EXIT nam je, svojom podrškom, regionalnim imenom i festivalima, logičan partner – rekao je koordinator OPENS-a, Vukašin Grozdanović.
Prvi u nizu događaja kojim se proslavlja titula biće svečano otvaranje Omladinske prestonice Evrope u novosadskoj Sinagogi u subotu, 26. januara, posle čega će u nastavku večeri uslediti žurka u Velikoj dvorani SPENS-a.
EXIT je kroz konkretnu pomoć u organizaciji i obezbeđivanju inostranih izvođača podržao ovaj događaj na kojem će nastupiti zvezde koje su prošle godine nastupale na glavnoj bini EXIT festivala. U pitanju su britanski hitmejker Jax Jones, francuski rock-dance duo Ofenbach i turski house DJ Mahmut Orhan.
Regionalnu podršku događaju daće beogradske rok legende Van Gogh, popularni soulmen Marko Louis, te sarajevski sastav Helem Nejse.
U toku 2019. godine, OPENS će se, baš kao i u 2018. predstaviti mladim ljudima iz regiona i celog sveta događajima u organizaciji EXIT tima – Festivalu 84 na Jahorini, Sea Staru u Umagu, kao i Sea Dance Festivalu.
OPENS će se promovisati i kroz druge projekte u kojima učestvuje EXIT, kao što je “Youth Heroes”, kampanja koja promoviše pozitivne uzore u društvu, zatim “Youth Fair”, zajednička regionalna inicijativa koja Balkan pozicionira kao jednu od najatraktivnijih destinacija za mlade na svetu, ali i kroz brojne druge Exitove projekte i kampanje.
Vrhunac saradnje i promocije biće realizovan na samom EXIT festivalu. Po uzoru na prethodne dve godine, zona koja okuplja organizacije civilnog sektora iz celog regiona će opet poneti naziv OPENS State of EXIT zona, gde će biti predstavljene brojne teme od društvenog značaja.
U okviru festivala nastupiće i pobednik muzičkog takmičenja “OPENS Karavan”, koje će tokom prve polovine 2019. godine biti organizovano širom Srbije.
Iako je ubijen pre 23 godine, Tupak Šakur (2Pac) navodno snima novi album…
– Doveo sam Paka nazad u studio. Uskoro nove pesme – napisao je Šug Najt mlađi na Instagramu.
Sin vlasnika izdavačke kuće Death row, Šuga Najta starijeg, ranije je podigao veliku prašinu tvrdnjom da je Tupak lažirao svoje ubistvo i da “mirno živi u Maleziji”.
Pošto su ga zasuli negativnim komentarima, Najt je dodao “prvo sumnjaju u tebe, pa ti kažu da si lud, ali ja to ne shvatam lično”.
Njegov otac česta je tema teoretičara zavere, koji tvrde da je on lično namestio ne samo ubistvo Tupaka, već i Notorious Biga.
Najt je svojevremeno platio kauciju dok je Šakur bio u zatvoru, uz uslov da pređe u njegovu izdavačku kuću, što je Tupak i uradio.
Prema teorijama zavere, Najt je onda 1996. naručio njegovo ubistvo da bi ga sprečio da napusti izdavačku kuću Death row, a svega pola godine kasnije i ubistvo “Bigija”, kako bi otklonio sumnju sa sebe.
Izvor: mondo.rs
Ko je Jana? Jana Šušteršič je harizmatična pevačica, autor i pijaniskinja koja od ranog detinjstva nastupa i osvaja nagrade.
Sa samo 17 godina upisala je Fakultet muzičke umetnosti – klavir. Već posle prvog nastupa, u čuvenom “3K duru” postala je deo benda Neverne bebe.
Njen specifični vokal čuo se na dva albuma i više od 700 koncerta ovog benda (kao i na onima pred koncerte grupe Toto i Lenija Kravica).
Jana je dobitnik pune stipendije na bostonskom Berkliju. Legendarni Džimi Pejdž lično joj je uručio 2014. godine diplomu povodom uspešno okonačnog studiranja, a ona mu je otpevala “Rock’n’roll” od LedZeppelina.
Studije je nastavila u Španiji na Berklee Valencia Campusu, gde je i magistrirala (contemporary performance).
Jana je muzički pedagog: radila je kao asistent na fakultetu na kojem je magistrirala, kao i autor/realizator regionalnih edukativnih muzičkih radionica.
Pobednik je slovenačke verzije takmičenja “Ja imam talenat” na kome je i publiku i žiri ostavila bez daha vanserijskim interpretacijama.
Jana se posle osvajanja sveta i regiona vraća i u Srbiju i duetom “Bar da odeš” sa Sergejem Ćetkovićem.
A u punom sjaju, snažnom pesmom pod nazivom “Viktorija” koju potpisuju Vladimir Graić i Željko Hubač, mlada umetnica će povrditi svoj neosporni višestruki talenat, muzikalnost i interpretativnu moć na ovogodišnjoj Beoviziji.
Niški alternativni rok bend Plastic Sunday predstavio je spot za pesmu “Hodaj nestani” sa njihovog aktuelnog albuma “Svetlost u tebi” objavljenog za izdavačku kuću Lampshade Media.
Spot možete da pogledate na OVOM LINKU.
Album “Svetlost u tebi” snimljen je u avgustu 2017. godine u studiju Šamarčina producenta Roberta Telčera u Vrbasu, osim pesme “Ljudi oko mene” koja je snimljena juna 2016. godine u studiju Visoke škole elektrotehnike i računarstva strukovnih studija u Beogradu.
Spot za “Hodaj nestani” sniman je na različitim lokacijama u Nišu, a za celokupnu realizaciju Plastic Sunday zahvaljuje Aleksandru Gutoviću na glavnoj ulozi, kamermanima Draganu Živanoviću i Nikoli Spasiću, Bratislavu Mitroviću i Draganu Živanoviću na montaži, i Vladanu Liliću i ADVL-u na tehničkoj pomoći i osvetljenju dok scenario i režiju potpisuju sami članovi benda.
U Kulturnom centru Čukarica, 22. januara, sa početkom u 19:00 časova, održaće se promocija prve zbirke pesama mlade pesnikinje Milice Tomić pod nazivom “Hronologija ljubavi”.
Stihove će kazivati Sanja Cvetojević i Đorđe Puzović, a za muzički program zaduženi su Miloš Trkulja i Branko Trkulja (gitara i klavir).
Promocija će biti humanitarnog karaktera. Deo prikupljenih sredstava od prodaje knjige biće namenjen za oporavak sedmogodišnjeg Matije Mišića iz Železnika, koji ima cerebralnu paralizu.
Cena zbirke iznosi 300 dinara.
Pozivamo vas da svojim prisustvom ulepšate veče i pomognete Matiji!
Elizabete Balčus nastupiće 31. januara u niškom klubu Feedback u okviru evropske turneje tokom koje planira da poseti dvanaest gradova starog kontinenta.
Elizabete je letonska muzičarka i performerka koja stvara neo-psihodelični pop iz iznenađujućih, kolažiranih, žanrovskih jukstapozicija koje su istovremeno melodične i eksperimentalne.
Radi sa snažnom vizuelnom estetikom koja se oslanja na savremeni nadrealizam, savremenu modu i geometrijske slike.
Elizabete je pohađala Letonsku muzičku akademiju kako bi studirala klasičnu i jazz flautu, kao i solo pevanje u rimskoj akademiji Santa Cecilia.
U njenom muzičkom kosmosu sve je dozvoljeno: looping flaute i glasa, klika elektro popa i sviranje povrća (da, povrća) kao sintisajzer… ostavljajući slušaoce u blaženom stanju transa, negde u magnovenju.
Njeno psihodelično i teatralno izvođenje jednako je zbunjujuće kao što je i očaravajuće i definitivno nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Ulaznice za koncert letonske muzičarke prodavaće se na vratima kluba po ceni od 300 dinara.
Sammath, black metal bend iz Holandije, nastupiće 9. februara u klubu Doma Omladine Beograda u okviru jednodnevnog black metal festivalu Lupercalia Prima.
Zanimljivo je da bend postoji već 25. godina, ali je ovo njihov prvi nastup na Balkanu.
Pored Holanđana u DOB-u će nastupiti i bendovi: Terrorhammer (SRB), Void Prayer (BiH / NL) i Virtue of the Vicious (SRB).
Ulaznice za ovaj koncert mogu da se kupe ponedeljkom, sredom i petkom od 18:00 do 20:00 časova – Polet Art Space (Cetinjska 15) i subotom od 12:00 do 14:00 časova – Coffee Dream (Krunska 80).
Cene ulaznica su:
– 1200 dinara – pretprodaja
– 1500 dinara – na dan koncerta
Za fanove koji žive van Beograda/ u inostranstvu, postoji mogućnost rezervacije ulaznica putem maila – lupercaliaprima@gmail.com.
Neophodno je da u e-mailu naznačite broj ulaznica i imena posetilaca za potrebe “will call.” Ulaznice ćete moći da podignete na ulazu na dan koncerta, pozivajući se na imena navedena u mailu.
“Lepota poroka”, “Maratoci trče počasi krug”, “Nacionalna klasa”… samo su neki od kultnih jugoslovenskih filmva koji ovih dana doživljavaju novu popularnost. Za to je odgovorna restauracija koju vrši Jugoslovenska kinoteka JK, pa filmovi izgledaju kao da su snimani nedavno, a ne pre više od dvadeset ili trideset godina.
Rukovodilac Službe digitalizacije i digitalne restauracije JK Dubravko Badalić otkriva za Nedeljnik da ti procesi “čišćenja” slike podrazumijevaju korekcije, uklanjanje mrlja, maskiranje fizičkih oštećenja i korigovanje svih vidljivih deformiteta slike i da sve to iziskuje mnogo vremena, i rad u tri smene. Ali i mnogo novca.
– Radi se ručno, kvadrat po kvadrat. Restauracija je kolektivni rad i u zavisnosti od trenutnih ljudskih resursa i stepena oštećenja, proces traje od četiri do osam nedelja – kaže on i objašnjava kako izgleda početak takvog rada.
– Rad započinjemo odabirom kopije koja će se digitalizovati, odnosno filmske trake koja ima najkvalitetniju sliku i najmanje hemijskih i mehaničkih oštećenja. Dok su se filmovi snimali na filmsku traku, producentske kuće su imale obavezu da Jugoslovenskoj kinoteci dostave originalni negativ slike i tona, kao i najbolju finalnu pozitiv kopiju. To nije uvek poštovano, tako da za većinu domaćih filmova imamo original ili dubl negativ, a od pozitiva uglavnom budu preostale bioskopske kopije – objašnjava Badalić i dodaje da su neki od filmova “odležali” 40 i više godina, pa su kadrovi raznoliko osvetljeni, tonaliteti boja pomereni, a da oni zapravo i nisu znali kako je film izgledao kada je snimljen.
– Stoga je naredna faza kolor korekcija i od dragocene pomoći su nam ljudi koji su radili na filmu. U toj fazi, pozvali smo u pomoć reditelje Gorana Markovića, Srđana Karanovića, Gorana Paskaljevića, Slobodana Šijana i direktore fotografije Milorada Jakšića Fanđa, Milorada Glušicu. Ovo je dosta složen deo posla u kojem treba usaglasiti želje i mogućnosti da se iz ‘ostaralog’ filma izvuče maksimum informacije i dobije nov master koji će budućem gledaocu najpribližnije dočarati sliku koju su imale prilike da vide starije generacije na filmskim premijerama pre više decenija – priča Badalić.
Direktor JK Jugoslav Pantelić kaže da je digitalna restauracija nepovratan proces koji ne sme biti prekinut.
– U prvi mah, cilj je bio afirmisati digitalnu restauraciju na ovom tržištu. I mislim da smo u tome uspeli. Što se tiče redosleda filmova koji će ubuduće biti restauirani, to zavisi od dogovora sa njihovim vlasnicima, kompanijama, nosiocima producentskih prava, autorima… Naravno, gledamo i stanje u kojem se nalaze negativi određenih filmova, pošto su neki od njih čuvani na neadekvatan način – kaže Pantelić i zaključuje da će, osim toga, kriterijum restauracije biti i značaj filmova snimljenih od 1945. do danas.
HL/Izvor: nedeljnik.rs
