Noć muzičkog razgovora Toma Vejtsa i Nika Kejva održaće se u subotu, 29. septembra od 21:30 u teatru Le Studio.
U zadimljenoj atmosferi Late night show programa, bendovi Rain Dogs i Cave Dogs povešće publiku na “Little Trip To Heaven”.
Rain Dogs/ Photo: Le Studio
Rain Dogs su jedini Tom Waits tribute bend u regionu koji uz hrapavi vokal Nenada Vasića i magičnu izvedbu osmočlanog sastava na nekoliko sati transportuje publiku iz beogradskog pozorišta u zadimljeni džez klub u Njujorku.
Cave dogs/ Photo: Le Studio
Cave Dogs čini sedmoro muzicara koji na autentičan način prenose svu strast i melanholiju muzike genijalnog Nika Kejva.
Na njihovim koncertima, publika ima priliku da doživi kompletan opus ovog nesvakidašnjeg australijskog muzičara, od najvećih hitova i romantičnih balada Bad Seedsa do žestokih numera Grindermana.
Vladimir “Vovka” Chudinov je fotograf, muzičar, kompozitor, umetnik, pozorišni glumac i DJ iz Rusije (Novosibirsk).
Najvažniji segment njegovog bavljenja fotografijom jesu fotografije sa rok koncerata. Na njima on prikazuje ne samo atmosferu koncerta već i raspoloženje muzičara na bini.
Po njegovom mišljenju trebalo bi da svaka vrsta fotografije, prvenstveno bude kreativna i da dočara ne samo vizuelni efekat već i emotivni.
Pošto je i sam muzičar, Vladimir pokušava da posmatraču kroz fotografije dočara i emocije muzičara.
Otvaranje izložbe fotografija Vladimira Chudinova je u ponedeljak, 24. septembra u novosadskoj Fabrici od 20:00 časova.
Svirajući, kako sam kaže, svoj standardni repertoar, trio Vlatka Stefanovskog priredio je publici 53. “Mokranjčevih dana” koncert za pamćenje interpretirajući obrade narodnih pesama i kompozicije iz opusa grupe Leb i sol.
– Uživao sam – kazao je za Novosti Stefanovski posle svirke. – Publika nas je zapratila u svakom tonu, u svakom trenutku su znali šta radimo i reagovali shodno tome što smo svirali i davali. Prvi put sam na “Mokranjčevim danima” i prvi put u Negotinu i strašno mi je važno kad dođem u neko mesto, a ovo nije patetična izjava, već čista istina, da ostavim utisak najbolji što mogu, a baš je tako bilo u Negotinu.
Jedan od najvećih gitarskih virtuoza sa ovih prostora otkrio nam je da se i dan-danas, baš kao i Mokranjac nekada, oduševljava narodnom muzičkom tradicijom koja ga inspiriše odmalena.
– Šarenilo me je privuklo – objašnjava umetnik. – U folkloru ima mnogo različitih boja, kao ćilim narodni. Takva je i muzika, plava, zelena, crvena, žuta, neboplava, crna, bela, oker…
Narodna muzika je puna tih boja, puna melanholije, tuge, puna bluza, ali puna i veselja. Ako nije prirodna, nije dobra, ako nije autentična, nije dobra, a, na svu sreću, na Balkanu ima višak te dobre muzike.
“Makedonsko devojče”, “Se zaljubiv jedno mome”, “Jovano, Jovanke”, ali i pesme inspirisane narodnim kolima, različitih taktova, činile su tek deo magije negotinskog koncerta Vlatka Stefanovskog, bas gitariste Đoka Maksimovskog i bubnjara Dina Milosavljevića. Publika je pevala uglas i najveće hitove grupe Leb i sol – “Čuvam noć od budnih”, “Kao kakao”, “Čukni vo drvo”, “Skopje”…
– U mojoj glavi ne postoji mala i velika sredina – kazuje Vlatko. – Ja sam to odavno naučio. Ako želite da sretnete provincijalca, možete ga sresti i u metropoli. Ako želite sresti fine ljude, možete ih sresti u najmanjem mestu, u selu, i u šumi, i na livadi.
Mada je prvi put u karijeri u Negotinu, mag gitare nada se još kojem pozivu, što zbog Mokranjca, atmosfere samog festivala, ali zbog publike. Još je jedan razlog, kaže. Dom kulture u Negotinu ima – drven pod:
– Volim ove drvene podove. Takav je Musikverein u Beču, ogreban od svih mogućih čela i orkestarskih stolica, a to im dodaje šarma. Ne volim kad vidim tepisone, betone, nisu akustični, nisu za muziku, a drvo je inspirativno. Mali je Negotin za ovako veliku salu, ali je to verovatno ostavština Mokranjčeva i taj duh očigledno još živi.
Američki rok muzičar Bob Dilan u novembru će izdati neobjavljene snimke nastale tokom pripreme kultnog albuma “Blood on the Tracks”, koji nisu ušli u konačnu verziju albuma.
Album objavljen 1975. godine, koji je u to doba doživio negativne kritike, sada se smatra jednim od najboljih Dilanovih albuma.
Muzički časopis Roling Stoun smatra da je “Blood on the Tracks” među 20 najboljih ikada snimljenih albuma u istoriji rokenrola.
Dilan, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2016. godine, izdaće te snimke 2. novembra kao box-set sa šest diskova pod nazivom “More Blood, More Tracks – The Bootleg Series Vol. 14”.
Muzičar je snimio te pesme prvobitno 1974. godine u jednom njujorškom studiju ali je od njih odustao nakon što ih je pustio prijateljima kojima se to nije mnogo dopalo.
Bob Dilan/ Photo: Heritage Auctions
Dilan se potom vratio u studio, ali u Mineapolisu, i napravio korekcije snimljenih pesama.
“Blood on the Tracks” se smatra introspektivnim albumom jer ga je Dilan napisao i snimio kad se razišao od prve supruge Sare, mada sam umetnik nikad nije želeo da objasni korene i inspiraciju za taj album.
Dilan, kome je pravo ime Robert Alen Zimerman, kultna je ličnost generacije 60-ih godina i jedan od najvećih kantautora 20. veka. Često je kroz pesmu izražavao bunt protiv politike i društvenih dogmi svog vremena.
Njegove najpoznatije pesme su “The Times They are changing”, “Blowing in the Wind”, “Like a Rolling Stone” i “All Along the Watchtower”.
Pored Nobelove nagrade za književnost 2016. godine, Dilan, koji je veoma cenjen u Francuskoj, dobio je 2013. godine najveće francusko priznanje – orden Legije časti.
Tri žestoka ženska benda – Nemesis, Tri kapljice i Vin Triste, nastupila su u subotu, 22. septembra u klubu Elektropionir.
Vin Triste/ Photo: AleX
Prve su na scenu izašle devojke iz beogradskog Vin Triste, alternativnog rok benda koji je oformljen 2016. godine.
Ekipa u sastavu – Danijela Milanović (gitara, vokal), Ivana Posrkača (gitara), Sandra Vidojević (bass, vokal) i Lola Miković (bubanj, vokal) dobro je zagrejala publiku za gošće iz Novog Sada – punk rock bend Tri kapljice.
Tri kapljice/ Photo: AleX
Na nastupu u Elektropioniru Novosađanke Mina Stojanović i Vesna Vojvodić su predstavile novu Kapljicu, basistkinju Anju Tvrtković, koja je sjajno snašla na sceni iako su do sada imali samo četiri zajedničke probe.
Nemesis/ Photo: AleX
A potom su se Nemesis, melodic death metal “ratnice” iz Beograda, pobrinule se za vatrenu završnicu oficijalnog dela koncerta.
Sanja, Aleksandra, Tijana, Biljana i Selena, žestoke cure koje već više od dve godine na svirkama neumorno dokazuju da opasno snažna i beskompromisna svirka u Srbiji odavno nije samo “muška stvar”, pokazale su kako treba da zvuči odličan metal bend.
U poslednjoj pesmi te večeri, umesto Selene Simić bubnjarske palice preuzela je mala Viktorija, jedna od polaznica Rok kampa za devojčice…
Jer, koncert u Elektropioniru bio je i deo Evropske konferencije rok kampova za devojčice koju zajedno organizuju Rok kamp za devojčice iz Srbije, Stelpur Rokka! sa Islanda i Ruby Tuesday iz Nemačke, sa još 11 kampova iz Evrope.
Posle nastupa bendova, bina je bila otvorena za jam session gošći iz Evrope i svih zainteresovanih muzičarki i muzičara kojih je u Elektropioniru bilo prilično. A to je već, realno, rečima teško dočarati. Dođite naredni put, pa se uverite i sami zašto…
Gitarista jednog od najvećih i najcenjenijih bendova u istoriji Toto, Stiv Lukater objavio je svoje memoare pod naslocom “The Gospel According to Luke”, u slobodnom prevodu – muzičko jevanđelje po Lukateru.
Knjiga je objavljena 18. prošle sedmice u saradnji s jednim od najpoznatijih rock biografa, Polom Risom, predgovor za nju napisao je ni manje ni više nego brat po instrumentu, gitarski virtuoz Stivi Vaj i opisana je kao “neverovatna i često smešna autobiografija “.
Book cover
U knjizi Lukater donosi celu istoriju benda Toto, otvarajući vrata dosad nepoznatim činjenicama iz studija i bacajući novo svetlo na kreativne procese nekih od najpoznatijih imena u muzici kao što su Kvinsi Džons, Majkl Džekson, Pol Makartni, Stivi Niks, Elton Džon, Majls Dejvis, Brus Springstin…
Ipak, kako je otkrio u nedavnom intervjuu za Ultimate Classic Rock, zauzdao je samog sebe u objavi brojnih pikanterija koje bi mogle da završe sudskim parnicama.
– Umesto da bacam ljude u jamu jer su to zaslužili, odlučio sam da u velikoj meri izaberem put dostojanstva – objašnjava u intervjuu Lukater i dodaje:
– Postoji nekolicina ljudi koju sam bocnuo, ali to su zaslužili. Pokušao sam da zadržim hladnu glavu i izbegnem tužbe, i to mi je jako važno u životu. Dosta mi je jebenih tužbi u životu, ok?
U drugom tonu je govorio ranije… “Koliko bendova zajedno (uključujući sve članove koji su kroz bend prošli) može da se pohvali da su svirali na 5.000 albuma, 225 puta bili nominovani za prestižnu nagradu Grammy i bili gotovo “kućni bend” na najvećem albumu u istoriji muzike?”, ponosno je izjavio Lukater prilikom najave knjige, a te činjenice stoje. Izuzetno cenjeni muzičari, članovi Tota su, kao deo svog matičnog benda ili samostalni i session muzičari zaista ostavili trag u istoriji muzike. Samo Lukater je, na primer, svirao na više od 1.500 izdanja, od kojih je verovatno jedna od najpoznatijih “Beat It” Majkla Džeksona.
Kralj horora Stiven King, proslavio je 21. septembra 71. rođendan. Mnogo? Jeste, ali…
“Bolje da imam 71 godinu nego da sam mrtav”, napisao je King na Twitteru kao odgovor na brojne rođendanske čestitke koje su pristigle na njegovu adresu.
Stiven King je pisac 56 romana koji su prodati u više od 350 miliona primeraka, prema njima je snimljeno filmova i filmova… a tek nedavno smo saznali šta je to stvarno strašno čoveku koji vas je do sad milion puta na smrt prepao:
– Prvi dugometražni film koji sam, kao dete, gledao bio je ‘Bambi’. Bio sam užasnut. E, to je horor film! Scena kada je Bambi zarobljen u šumi koja gori me je u potpunosti paralisala – rekao je King u jednom intervjuu.
Ipak, nedavno je izjavio i da je “Donald Tramp strašniji od svega što je ikada napisao”, tako da je “mrtva trka” – Bambi ili predsednik Amerike.
Evo još nekoliko izjava Stivena Kinga zbog kojih je stvarno – kralj:
– Čudovišta su stvarna, duhovi postoje – žive u nama i nekada pobede.
– Ja sam literarni ekvivalent big meka i pomfrita.
– Naši neprijatelji govore istinu – prijatelji i ljubavnici lažu do beskraja jer su dužni da to rade.
– Kada me pitaju kako pišem, kažem – reč po reč!
Saznajte i zašto toliko volimo čoveka koji nas stalno iznova prepada:
Saxon, sjani metalci koje smo imali priliku da vidimo uživo na ovogodišnjoj Zaječarskoj gitarijadi, uskoro kreću na evropsku turneju, a kako bi dodatno zagrejali fanove, objavili su video za pesmu “Predator” sa svog aktuelnog albuma “Thunderbolt” objavljenog u februaru ove godine.
Na ovoj pesmi specijalni gost bio im je Johan Heg, vokal Amon Amartha.
Pesma i video su vrlo zanimljivi, a Bif Bajford, pevač Saxona je rekao da je bilo zabavno raditi na tom videu i da se zahvaljuje Johanu na saradnji i da se nada da će se pesma svideti publici. Nas je trenutna turneja nažalost zaobišla, ali i nije bilo realno, s obzirom na nastup na Gitarijadi.
Entoni Hopkins kao Hanibal Lektor/Photo: YouTube printscreen
Sigurno vam se barem jednom dogodilo da gledate film i dobro zapamtite neku specifičnu scenu, a kada posle nekoliko godina pogledate taj isti film, dobro znana scena ne izgleda ni nalik na ono što pamtite. Ili, pak, da sa prijateljima evocirate uspomene o događaju kog se niko sem vas ne seća na isti način? Zvuči li vam poznato? U pitanju je Mandela efekat.
Mandela efekat je prvi put opisala blogerka Fiona Brumi 2010. godine govoreći o svom iskustvu sa jedne konvencije. Na toj konferenciji se susrela sa grupom ljudi sličnih sećanja koje je i ona imala. Naime, prema njihovom sećanju, Nelson Mandela, južnoafrički revolucionar i političar, umro je u zatvoru sredinom 80-ih godina. Njeni sagovornici su tvdili da se živo sećaju vesti, novinskih naslova i isečaka, dok je jedna od učesnica konvencije tvrdila da je čak uživo pratila televizijski prenos sahrane i potresni govor Mandeline udovice. Ništa od ovoga ne bi bilo čudno da je u trenutku u kom učesnici konferencije razgovaraju sa Fionom, Nelson Mendela nije živ.
Nelson Mandela/Photo: YouTube printscreen
Ovo nije jedini slučaj lažnog sećanja o smrti Nelsona Mandele. Milioni ljudi širom sveta potvrdili su sećanja Fione Brumi, a Mendelina smrt je zabeležena i u jednoj knjizi o južnoafričkoj istoriji gde stoji da je Mendela preminuo 1991. godine, čak dvadeset i dve godine pre njegove prave smrti (2013.)
Primeri Mandela efekta su sveprisutni u savremenoj pop-kulturi, a njihova lista svakodnevno raste. Navešćemo samo neke od njih:
Kada bi vas neko pitao šta govori Snežanina zla maćeha obraćajući se magičnom ogledalu u popularnoj Diznijevoj adaptaciji bajke, šta biste odgovorili? Ogledalce, ogledalce što visiš na zidu (Mirror, mirror on the wall)? Zapravo, zla kraljica to nikada nije izgovorila. Njeno obraćanje ogledalu oduvek je bilo: Čarobno ogledalce što visiš na zidu (Magic mirror on the wall).
Zapanjeni? Idemo dalje.
Pokušajte da se setite kako izgleda gospodin Monopol, maskota popularne društvene igre. Omanji čovek u fraku sa cilindrom na glavi i monoklom na desnom oku, zar ne? U stvari, ne. Gospodin Monopol nikada nije imao monokl, čak ni naočare.
Monopoly, promo
Mandela efekat nije zaobišao ni malenog prijatelja Volta Diznija. Miki Maus, omiljeni lik iz detinjstva miliona ljudi širom sveta, na sebi nosi crvene pantalonice sa tregerima zakačenim za dva bela dugmenceta?
Razmislite još jednom. Miki zaista nosi crvene pantalonice sa dugmićima, ali ni traga od tregera.
Obožavaocima filma Kada jaganjci utihnu (The Silence of the lambs) sigurno je poznata scena u kojoj inspetorka Klaris odlazi u prvu posetu Hanibalu Lektoru. Ta kultna scena ovaj status uživa zbog posebnog tona s kojim Hanibal pozdravlja Klaris govoreći joj: Zdravo, Klaris (Hello, Klarice) te je s toga ova replika često bila meta parodija. Ljubitelji filma su išli toliko daleko da štampaju i nose majice sa natpisima Hello Klarice. Međutim, Mandela efekat se ovde pojavljuje u punom sjaju. Hanibal u celom filmu nikada nije izgovorio ništa slično, a insprektorku je pozdravio sa jednostavnim dobro jutro.
Mlađe generacije koje slušaju muziku američke pevačice Ariane Grande sigurno imaju svest i o belim čizmama koje ova pevačica nosi toliko često da se mogu smatrati njenim zaštitnim znakom. Širom sveta vlada mišljenje da je svoje dobro poznate bele čizme ova pevačica nosila i na naslovnici svog albuma “Problem”. Ako sada pogledate tu sliku, videćete da Ariana na njoj nosi bele salonke i bele dugačke čarape.
Problem, cover
Naučna objašnjenja ovih pojava Mandela efekta za sada ne postoje, ali teoretičari zavere nude različita rešenja u vidu paralelnih svetova, masonskih udruženja i putovanja kroz vreme. Bile one istinite ili ne, ponekad je najbolje ne tražiti rešenje. Kako Forest Gamp u istoimenom filmu kaže: Život je kao bombonjera, nikada ne znate šta ćete dobiti (Life is like a box of chocolates. You never know what you’re going to get)… ako je zaista baš to rekao.
Enigmatična muzičarka iz Australije objavila je novu pesmu, naziva “Step by Step”. Za sada, ova stvar je dostupna samo posredstvom Amazon Music platforme, a ako nemate svoj nalog, morate da platite cent manje od jednog američkog dolara kako biste je preslušali.
Tu je i sempl u trajanju od pola minuta, iz kojeg je prilično jasno da će Sijini fanovi dobiti u najmanju ruku jednu sasvim solidnu pop stvar u njenom prepoznatljivom duhu. Sempl i kompletnu “Step by Step” možete da pronađete OVDE.
Prošle godine je Sia objavila neobičan album božićnih pesama naslovljen “Everyday is Christmas”, dok su njena poslednja dva singla izašla u januaru i martu ove godine, oba u saradnji sa Dejvidom Getom. Za 2. novembar u planu ima “LSD”, prvi album istoimene supergrupe koju zajedno s njom čine Labirinth i Diplo.
