Ljudi i dalje, naravno, vole stvari koje se besplatne, tako da nas baš i ne iznenađuje činjenica da postoji veliki broj njih koji i dalje ilegalno skidaju muziku s interneta.
IFPI, ili International Federation of the Phonographic Industry – organizacija koja predstavlja i svake godine donosi izveštaje o globalnoj muzičkoj industriji – objavila je prošle nedelje svoj tradicionalni Music Consumer Insight Report, odnosno reportažu o “konzumaciji muzike”, za sezonu 2017/2018.
Među najupečatljivijim stavkama izveštaja svakako je činjenica da 38% ljudi u svetu muziku “konzumira” putem ilegalnih, piratskih stranica. Najiskrenije, iznenađuje da broj nije i veći.
Od tih 38%, 32% svih ilegalnih slušača muzike svoje najdraže izvođače slušaće preko stranica sa ilegalnim streamovima, 23% će ih “skidati” preko različitih torrent stranica, a 17% će, najjednostavnije, iskoristiti svoj pretraživač kako bi pronašli traženi piratski fajl.
Muzika, slušanje muzike/Photo. Pixabay
U razgovoru za Guardian, Dejvid Prajs, direktor analitičkog sektora IFPI, prokometarisao je:
– Ljudi i dalje, naravno, vole stvari koje se besplatne, tako da nas ne iznenađuje činjenica da postoji veliki broj njih koji i dalje ilegalno konzumiraju muziku. Dobiti nešto besplatno, preko piratskih stranica, relativno je lak posao, nama je to teško da priznamu, ali to je tako.
Pogledajte čitavo IFPI istraživanje, u kome ima još mnogo zanimljivih podataka, na OVOM LINKU.
Đorđo Moroder, kultna figura italijanske i svetske pop muzike, pevač, kantautor, DJ i muzički producent, sprema se za prvu live turneju u životu, piše Guardian.
Turneja je predviđena za 2019. godinu i obići će samo Evropu, a Đorđo će na njoj, izvesti pun sastav, čitav live bend, pevače i back vokale. Koncerti će, navodno, uključivati i nešto poput holograma ili sinhronizovanih videa rasplesane Done Samer.
Podsećamo, sve dosadašnje turneje Đorđa Morodera ticale su se isključivo njegove uloge za DJ pultom.
– To je nešto što sam oduvek hteo da uradim. Fanovi, moja publika, konstantno me zapitkuju da li ću ikada otići na pravu turneju. U moje vreme bilo je nezamislivo da producenti ikada napuštaju studio. Teritorija pozornice bila je rezervisana za pevače. Ali danas, DJ-evi i muzički producenti postali su superstarovi popularne dance muzike pa osećam da je došlo pravo vreme za turneju.
Još nije poznat spisak gradova za turneju, pa se ne zna hoće li Đorđo svraćati i u naše krajeve.
Iako su snimci kultnog benda EKV na engleskom jeziku odavno poznati javnosti, zanimljivo ih je čuti na jednom mestu, sa dodatnim raritetnim stvarima ove legendarne beogradske grupe. Za to se potrudila ekipa bloga Stražarni lopov.
Pesme na engleskom su snimljene za prilog press materijalu koji je napravljen za nastup u francuskom gradu Tuluzu, 11. maja 1990. godine, na kojem je Ekatarina Velika predstavljala Jugoslaviju na prvom evropskom bienalu rock’n’rolla.
Evo šta vas čeka na ovom snimku:
DEMO I LIVE:
1. Soba 2. Novac u rukama 3. Ti si sav moj bol 4. Stvaran svet oko mene 5. Earth 6. A Couple Of Years For Us 7. Seven Days 8. Pored mene 9. Iznad grada 10. Srce 11. Voda 12. Tonemo
Laibach. My Favorite Things/Photo: YouTube printscreen
Laibach je objavio novi video za pesmu koja će se naći na njihovom budućem albumu “The Sound of Music”.
Uradili su to za singl “My Favorite Things”.
Najzaslužniji za video su Tomislav Gang i Luka Karlin koji su umešno montirali snimke sa premijernog nastupa Laibacha na Steirischer Herbst festivalu u Gracu.
Novi album biće objavljen 23. novembra za Mute Records.
Promocija romana “Tuđine” Igora Marojevića, kao i njegovog prvog samostalnog muzičkog izdanja pod nazivom “Da se ne zameri”, održana je u četvrtak u velikoj sali SKC-a. O knjizi su osim autora govorili dr Dragana V. Todoreskov, teoretičarka i istoričarka književnosti, Miroljub Stojanović, književni i filmski kritičar, Dragan Krle Jovanović, muzičar, i Milan Milosavljević Burda, muzičar i producent. Odlomke je čitao glumac Daniel Sič.
Novim romanom Igora Marojevića “Tuđine”, nedavno objavljenim u izdanju Lagune, završava se i zaokružuje beogradsko petoknjižje, započeto pre 20 godina, 1998, romanom “Dvadeset i četiri zida”, a kako autor kaže, “reč je o jednom neformalnom ciklusu. Zajednički okvir tih pet knjiga je Beograd devedesetih i 21. veka, ispričan iz različitih perspektiva, ali ne tako da bi imao lika koji koincidira u više različitih proznih dela i da bi čitanje jedne knjige zavisilo od čitanja druge, ipak, poslednja knjiga, baca neko naknadno svetlo na ostale četiri. Ono što razlikuje ’Tuđine’ od ostalih dela, ’Dvadeset i četiri zida’, ’Parter’, ’Prave Beograđanke’ i zbirke priča ’Beograđanke’ jeste to što je glavni junak došljak, i on daje drugačiji uvid u Beograd toga vremena, od ostalih junaka ili junakinja, koji su ili insajderi, rođeni Beograđani ili su tu a već su se na neki način etablirani.”
Igor Marojevič, promocija/Photo: Laguna promo
Dragana V. Todoreskov dala je svoje viđenje petoknjižja Igora Marojevića. Teme koje povezuju ovih pet dela, osim savremenog Beograda, ispitivanja su različitih prepreka do ljubavi, ponekad je to i bolest, seksualna nemoć, varanje, kao i agresivan uticaj kolektiva. Kaže da je “stvaralaštvo Igora Marojevića jedan od najautentičnijig glasova u savremenoj srpskoj prozi, a Marojević jedan od vodećih domaćih pisaca. Pored svih nabrojanih tema, trebalo bi dodati i poetičko načelo digitalnog realizma, do koga Marojević veoma drži i koji kulminira u ’Pravim Beograđankama’, ali takođe nalazi svoje mesto u ’Tuđinama’. Kako je reč o beogradskom petoknjižju, logično je da je srpska prestonica u centru zbivanja, ali zapitajmo se kakav je to Beograd. To je Beograd splavova, žestokih momaka, uterivača dugova, lokalnih bandi, bolesnika, dođoša, sektaša i samoubica. Beograd kojim defiluju dame sumnjivog morala, ali i žene sa stavom, poput Emilije iz ’Pravih Beograđanki’. Roman ’Tuđine’ je hronološki najudaljeniji od našeg vremena, 1999. godina je ona najdublja prošlost u koju seže Igor Matrojević, a petoknjižje govori i o drugoj deceniji 21. veka.
U svojim knjigama pisac vrlo često gradi jednu kamernu atmosferu. U sobama, garsonjerama i nekim čudnim stanovima odvijaju se one najvažnije scene, ili autor poseže za nekim specifičnim prostorom koji je, reklo bi se otvoreno-zatvorenog tipa. Tu je npr. splav, redakcija novina, distributerska kuća, kompanija… Kroz romane cirkuliše veliki broj junaka, a sa druge strane upravo ta ograničenost, ti zidovi, kako bi se marojevićevski moglo reći, omogućavaju piscu da smesti likove iza zatvorenih vrata i da opisuje njihovo ponašanje, poput naših predstavnika Praške škole koji su voleli na taj način da eksperimentišu”, istakla je Dragana Todoreskov i dodala da “ovo jeste beogradsko petoknjižje, pri čemu se akcenat stavlja na Beograd, ali je i jedna priča o smrti koja je ponekad olako shvaćena, a ’Tuđine’ upravo zatvaraju taj krug smrti, tretirajući smrt na jedan nov način. Ovo je možda i najuspeliji roman Igora Marojevića, jer unosi onu filozofsku dubinu u njegovu prozu koja je bila potisnuta u ranijim romanima, zbog Igorove potrebe da u jednoj rečenici kaže mnogo i usled informacione nabijenosti njegovog teksta. ’Tuđine’ svode priču i vrlo, vrlo efektno zaokružuju petoknjižje.”
Igor Marojevič, promocija/Photo: Laguna promo
Dragan Krle Jovanović je rekao da mu je Marojević pri prvom susretu, kada je došao da snima album, ličio na Bukovskog, “zato što je ušao razbarušen, kao pravi umetnik. U tom utisku kasnije, dok sam čitao knjigu ’Tuđine’, naišao sam na raskorak. Koliko god da izgleda destruktivno, on je okrenut ka životu i taj Eros i Tanatos se kod Marojevića i te kako oseća. To se vidi i u knjizi, jer što se eksplicitnije bavi samoubistvom, dokazuje da traga za ljubavlju i u toj jednoj tački se nalazi sama suština glavnog junaka, pisca, jer pisac koliko god želi da napiše nešto prijemčivo za druge, u stvari piše o sebi. Ta linija Bukovskog u smislu da on pliva kroz knjigu zaleđen, on mora da se zaledi da bi pretrpeo sve, ali istovremeno mora da se otvori da bi doživeo ljubav”. Jovanović kaže da je “Marojević muzičar među piscima i pisac među muzičarima”, a naglasio je i da čovek kada piše knjigu, mora da ode u više stanje svesti, ali da su ti trenuci retki. Jovanović je rekao da bi voleo da Marojević napiše knjigu u kojoj neće biti junaka, već će biti ispisani događaji ili čak i prazne stranice, “kao Bela Hamvaš kada se probudio ispod smokve i rekao da više nema šta da piše, sve je savršeno”.
Miroljub Stojanović smatra da je ovo Marojevićeva najbolja knjiga do sada.
– Knjiga ima fantastično vođen i moderan narativ, nema ritmičkih padova i zaista je virtouzna. Moderna srpska proza dobila je svoju ’Norvešku šumu’. Što se tiče junaka knjige, on biva kontekstualizovan u svakom smislu. Pri kraju knjige, u Bogdanovom stanu, junak vidi kolekciju knjiga pisaca koji su izvršili samoubistvo, Džek London, Silvija Plat…
U uvodnim stranicama knjige Marojević govori o svojim fascinacijama rediteljima sa kraja osamdesetih i devedesetih godina, kao što su Majk Figes ili Baz Lorman, a onda i uticaj muzike, kao što su bendovi Nirvana, Džoj divižn, Dorsi i slično. Ova knjiga je jedna mala enciklopedija prilagođavanja urbanim uslovima, jednog čoveka koji je samo prividno provincijalac. Ova knjiga teži nečemu što se zove ’veće od života’. ’Tuđine’ se mogu čitati i potpuno unakrst i može u jednoj vrsti čitalačke optike figurirati i kao porodični roman, sve u svemu briljantna knjiga – zaključio je Stojanović.
Igor Marojevič, promocija/Photo: Laguna promo
Milan Milosavljević Burda, muzičar i producent, kaže da je Marojević vrlo pedantan umetnik koji vrlo dobro zna šta hoće i šta neće.
Nakon promocije, glumac Danijel Sič je pročitao odlomke iz knjige, a zatim je usledio mini-koncert kao predstavljanje prvog samostalnog muzičkog izdanja Igora Marojevića pod nazivom “Da se ne zameri”, za koji autor kaže “da je u stvari sažetak 26 godina sporadičnog bavljenja muzikom”.
Dvanaesto izdanje Festivala srpskog filma fantastike ove godine biće održano od 25. do 28. oktobra u Studentskom kulturnom centru, a prethodiće mu peta Zombi šetnja zakazana za subotu, 13. oktobar.
Pripreme i šminkanje za Zombie Walk održaće se od 12.00 do 16.00 u Kombank dvorani na Trgu Nikole Pašića (bivši Dom sindikata) posle čega će uslediti šetnja centralnim gradskim ulicama.
Više stotina ljudi u zombije će maskirati profesionalni tim pod vođstvom majstora za specijalne efekte koji su svoje umeće dokazali u najboljim filmskim ostvarenjima domaće, regionalne, kao i holivudske produkcije – Miroslava Lakobrije, Svetane Gutić i Meline Drouvi.
Priliku da predstave svoj rad imaće i učesnici nedavno održane radionice u Akademiji Purity posvećenoj savladavanju naprednih tehnika šminke kao što su maska, karakterna šminka, ogrebotine, rane.
Zombi šetnja je događaj zabavnog i humanitarnog karaktera sa ciljem da promoviše filmsku umetnost sa posebnim akcentom na scensku masku i profesionalnu filmsku šminku.
Photo: Promo
Kao i prethodnih godina Festival srpskog filma fantastike posebnu pažnju posvetiće mladim domaćim autorima i njihovim ostvarenjima na planu žanra.
U selekciji je devet filmova koji će se takmičiti za nagradu Koskar u nekoliko kategorija (najbolji film, najbolji efekti, najbolji scenario, specijalna dostignuća), a koje će žirirati Kristijan Milić, reditelj iz Hrvatske, Bojan Vuk Kosovčević, reditelj iz Beograda i Saša Radojević, dramaturg, kritičar i reditelj iz Beograda.
U okviru domaće selekcije biće prikazani kratkometražni filmovi “Žetva” Aljoše Dakića, animirano ostvarenje “Neputovanja” Nikole Majdaka mlađeg i Ane Nedeljković, “Zemlja 2.0” Igora Stanojevića, “Poslednji zapis Leonida Šejke” Zlatka Stojilovića, “Strašno mesto” Milančeta Markovića, “Moj prijatelj Leon” Ane Radulović, “Kamen” Janka Đurića, “Kroz oko aparata” Žikice Jovanovića i “Ne vidiš da vidiš” Alekse Mirosavljevića.
U selekciji su i filmovi iz regiona: “Poslednji izazov” Božidara Trkulje, “Poslednji bunar” Filipa Filkovića, “Poslednji otpor” Hrvoja Habljaka, “Kutija” Dušana Kastelica i “Griža savesti” Strahinje Mlađenovića.
Od stranih filmova za nagradu Koskar takmičiće se ostvarenja iz Španije, Francuske, Rusije, Amerike, Italije, Meksika i Urugvaja.
Poseban program posvećen je Južnoj Koreji i njenog fantastičnoj kinematografiji i na FSFF-u će biti prikazana ostvarenja sa jednog od najčuvenijih festivala fantastike u ovoj zemlji koji se održava u Pusanu.
Festival srpskog filma fantastike će posebno skrenuti pažnju na dva nova ostvarenja. Reč je o dečjoj fantastici “Zlogonje”, filmu koji će otvoriti ovogodišnji festival, a čiji je reditelj Raško Miljković na prošlogodišnjeg festivalu odneo Koskara za najbolji scenario za kratkometražni film “Kris” i ostvarenju “Incoming” (Srbija, SAD) koje će na FSFF-u imati srpsku bioskopsku premijeru.
FSFF i Zombi šetnju realizuje udruženje “Mladi kadrovi” pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Sekretarijata za kulturu grada Beograda, opštine Vračar i niza prijatelja i sponzora festivala.
Alternativni beogradski bend E-Play objavio je kratki dokumentarni film o svojim počecima, uoči koncerta 24. novembra u Domu omladine Beograda na kome će proslaviti 20 godina postojanja i promovisati aktuelni album “Sloboda”.
– Film “E-Play – Video dnevnik” je priča o jednom mladom srpskom bendu koji sprema drugi album i duboko veruje da će osvojiti svet – kaže basistkinja Maja Cvetković.
Polučasovni dokumentarac reditelja Milana Kilibarde bio je snimljen povodom objavljivanja drugog albuma “Crime” (2005), a govori o razvoju benda od osnivanja 1998. godine i objave debi izdanja “E-Play” (2000).
U filmu se pored Maje pojavljuju i govore nekadašnji članovi – Biljana Todorovski (gitara), Marko Milivojević (groovebox) i Damjan Dašić (bubanj).
E-play/ Photo: Marko Obradović Edge
“Video dnevnik” bio je prikazan samo na Radio-televiziji Srbije 2005. godine, kao i na televiziji Metropolis, a nedavno je ponovo pronađen u Kilibardinoj arhivi i sada je prvi put dostupan na Youtubeu.
– Nedavno sam ponovo pogledala film i videla sam mlade i srećne ljude koji veruju da će se stvari u Srbiji promeniti i da će moći da žive od svog rada. Super je što u meni i danas postoji energija koja me je tada pokretala, ali sada na sve gledam mnogo realnije. Shvatam da je proletelo 20 godina u jednom dahu i da mi se tada činilo da će za 20 godina sve biti potpuno drugačije. Stvari u Srbiji se ne menjaju baš tako brzo, ali mi je super da gledam mladu i srećnu Maju koja duboko veruje u svoj rad i koja ni ne sluti sta je sve čeka u budućnosti, tj. danas – ističe Cvetković.
Članovi E-Playa bi voleli da reditelj Kilibarda uradi i nastavak filma, koji bi pokrio rad benda od 2005. godine do danas. Ekipa je u tom razdoblju prošla kroz nekoliko promena u postavi i objavila albume “Drago mi je da smo se upoznali” (2009), “Obični ljudi” (2013) i “Sloboda” (2018, izdavač Long Play).
– Mislim da bi drugi deo bio još zanimljiviji, pogotovo period u poslednjih nekoliko godina – smatra Maja Cvetković.
Azija Arđento i Entoni Murden/photo: instagram/asiaargento
Italijanska glumica Azija Arđento otkrila je u novom intervjuu da je Entoni Borden delovao čudno dan pre nego što je izvršio samoubistvo.
Glumica Azija Arđento, koja je bila dve godine u vezi sa Entonijem Bordenom pre nego što je slavni kuvar sebi oduzeo život, gostovala je u televizijskoj emisiji “Verissimo”.
Italijanka se prisetila nekih detalja iz prošlosti, a posebno nekoliko dana pre nego što je Antoni izvršio samoubistvo u svojoj hotelskoj sobi u Francuskoj.
– Dan pre nego što je umro čuli smo se telefonom, a njegov glas je zvučao čudno. Tada mi je samo kazao da je previše jeo i pio. Nije mi rekao ništa o ovim mislima. Napisao je i spomenuo nešto o samoubistvu na televiziji, ali sam mislila da je to bila romantična misao.
Azija je pokušala da dođe do odgovora zašto je legendarni kuvar rešio da oduzme sebi život…
– Mislila sam da sam ja depresivna, on me je uvek podržavao. Ponekad sam imala loše misli, depresija je veoma ozbiljna mentalna bolest i ponekad loše misli dođu…
– Instikt za umiranjem nije ljudski. Entoni u tom trenutku nije razmišljao ni o kome, jer je njegova bol bila ogromna, ali je ja nikada nisam videla. Kako je uspeo tako nešto da sakrije? – upitala se glumica.
Arđento je potom briznula u plač dok je govorila o periodu nakon Bourdainovog samoubistva.
– Nikad nisam imala takvu osobu pored sebe. Brinuo se za mene i moje dete. Ostavio mi je prazninu koju ništa ne može da ispuni, ova bol nikada neće da prođe – rekla je.
– Više nema jutarnjih poruka, a uveče nema nikoga da mi kaže laku noć. Nemam više snage. Ako nisam dobro, ne mogu se brinuti o svojoj deci. Ima dana kada ne mogu da izađem iz kreveta. Drugi, u kojima pokušavam da se ne vratim kući.
Da podsetimo, ovo je bila posebno teška godina za Arđento, koja je ubrzo nakon što je izgubila svog partnera optužena za seksualno zlostavljanje maloletnog glumca Džimija Beneta kada je imao 17 godina.
Britanski folk-rock bend Mumford & Sons koji su bio headliner ovogodišnjeg Sziget Festivala u Budimpešti, najavio je svetsku turneju kojom će promovisati novi studijski album “Delta” koji izlazi 16. novembra. Ovo je njihov četvrti studijski album u karijeri a turneja počinje istog dana kada i album izlazi u zvaničnu prodaju.
Ovo će biti njihova najveća turneja u karijeri, sa čak 60 koncerata širom sveta, a najbliži koncert fanovima u Srbiji će biti održan 3. maja u Beču, u Austriji.
Promotivni singl za najavu novog albuma “Guiding Light” je povratak akustičnim korenima ovoga benda, a članovi benda su izjavili za Rolling Stone magazin da su istraživali nove muzičke teritorije na albumu.
– Ovoga puta smo bili mnogo slobodniji jer smo osetili da možemo da se vratimo sviranju akustičnih instrumenata na ovom albumu – izjavio je gitarista benda Vinston Maršal i dodao u vezi eksperimentisanja sa novim zvukom:
Legendarni britanski muzičar Rod Stjuart objavio je novi, trideseti solo album “Blood Red Roses” koji je najavljen u avgustu singlom “Didn’t I”.
Radi se o njegovom prvom studijskom izdanju posle tri godine, a Stjuart je i na ovom albumu sarađivao sa Kevinom Savigarom (Bob Dilan, Peti Smit).
Kako smo i navikli, na albumu su prisutni žanrovska raznolikost, šarmantna zaigranost i introspektivni tekstovi – prepoznatljive karakteristike koje ga čine jednim od najprodavanijih muzičara svih vremena.
Rod Stjuart/ Photo: Facebook @rodstewart
“Blood Red Roses” je snimljen na zaista nekonvencionalan način za jednog muzičara njegovog kalibra.
– Veliki deo pesama snimili smo u hotelskim sobama i bekstejdžu posle koncerata. To je odličan način stvaranja albuma jer niste mesecima zatvoreni u istoj prostoriji. Previše sam godina proveo u zamornim studijskim prostorima u kojima nisam želeo da budem, zato mislim da je odlično da se tokom snimanja ovog albuma nismo našli u takvoj situaciji – priznao je Rod i dodao: – Kada stvaram novu muziku uvek imam osećaj da to radim za nekolicinu prijatelja. Ovaj album poseduje tu intimu. U životu možete daleko da dogurate ako ste iskreni, isto važi i za muziku.
Na albumu “Blood Red Roses” nalazi se 13 pesama, odnosno 16 u deluxe verziji, a najavljen je letos singlom “Didn’t I”. Pesma je posvećena Rodovom sinu Šonu koji se već godinama bori sa zavisnošću od narkotika i alkohola i govori o posledicama uzrokovanih drogom iz perspektive jednog roditelja.
