Beogradski Best Before CRCB bend nastupiće u četvrtak, 1. novembra u klubu Bluz i pivo (Cetinjska 15).
Bend prvi put svira u ovom klubu, a kako kažu: – Da sve bude u roku, počinjemo svirku na vreme (20:00 časova). Klasik rok, bluz rok, 80’s rock. Za svakoga ponešto. Dobrodošli.
Ekipu benda Best Before CRCB čine: Nikolić Bojan – Johnny (gitara), Milosavić Saša – Sale (gitara), Alaburić Darko – Dare (bass gitara), Radenović Boris – Boki (usna harmonika), Pavlović Dejan – Deki (bubnjevi) i Vasiljković Bojan – Kibo (vokal).
Kad nastupa beogradski bluz bend Texas Flood, onda znate da će svirka biti odlična. Ustvari ne odlična… vrhunska.
Texas Flood je osnovan 2007. godine, a prvi CD “Grinnin’ In your Face” objavili su 2009. godine sa sedam originalnih pesama i dva covera. Bend čine Nenad Zlatanović – vokal i gitara, Branko Isaković – bas gitara i Vladimir Golubović – bubnjevi.
Nenad Zlatanović/ Photo: Aleksandar Milovanović
Sa Nenadom Zlatanovićem razgovarali smo posle još jedne sjajne svirke u klubu Bluz i Pivo.
Texas Flood je jedan od najaktivnijih bluz bendova u Srbiji. Da li se situacija u kojoj se bluz nalazi u Srbiji promenila u odnosu na pre nekoliko godina? – Bluz nikada nije na margini, ali nikada nije ni mejnstrim, on uvek ima svoje mesto. Bluz nikada neće biti mnogo popularan, ali nikada neće nestati. Situacija u odnosu na pre nekoliko godina se menja, ima puno bendova koji sviraju. Ima puno mladih ljudi koji uče, koji rade. To nije važno samo za bluz kao scenu, već i za Beograd kao grad.
Texas Flood/ Photo: Aleksandar Milovanović
Nenad Zlatanović/ Photo: Aleksandar Milovanović
Da li mislite da bluz ponovo osvaja svet? – Bluz je imao dva velika buma. To je bum šezdesetih kada su ga provalili Englezi, cela ta generacija od Yardbirdsa pa na dalje, i imao je drugi veliki bum, to je kraj osamdesetih i početak devedesetih, hajde da se usudim da kažem do smrti Stivi Rej Vona i još nekoliko godina nakon toga. To su dva velika buma kada je bluz bio mejnstrim. U današnje vreme, što se tiče mejnstrim bendova, odnosno muzičara koji su stigli do bluz mejnstrima, to su definitivno Džo Bonamasa, Ana Popović, Bet Hart. To su ljudi koji su stigli do neke bluz mejnstrim vode.
Spomenuli ste Bet Hart, ona uskoro nastupa u Beogradu, a Texas Flood je najavljen kao predgrupa? – Texas Flood je bio prošle godine predgrupa, ove godine ljudi iz menadžmenta Bet Hart su želeli da ja nastupim u akustičnoj verziji, a društvo će mi praviti Pera Džo na usnoj harmonici i, nadam se, Katarina Pejak na klaviru.
[infobox title=’Ime bendu dali smo prema prećutnom bluz pravilu’]
Photo: Facebook @texasflood.belgrade
Zovete se Texas Flood, svim ljubiteljima bluz muzike je jasno da se radi o pesmi i albumu Stivi Rej Vona, da li postoji neka pozadina iza te priče? – Ne postoji, iskren da budem… Stivi Rej Von and Double Trouble, a “Double trouble” je pesma Vilija Diksona. Postoji neko prećutno pravilo da bluz muzičari daju ime svom bendu po omiljenoj kompoziciji ili omiljenom autoru. Tako da sam i ja tako uradio.[/infobox]
Najavili ste novi album, kada možemo da ga očekujemo? – Texas Flood ovih dana objavljuje novi album, album će biti na srpskom jeziku i biće neke obrade starog domaćeg roka kao što su Pop Mašina, Rok Mašina, Time, Tihomir Pop Asanović… tako raznorazne neke stvari, ali biće takođe i autorskih pesama. Prvi singl će biti pesma “Svu moju bol” za koju sa ponosom mogu da kažem da sam ja napisao muziku, a moj dragi prijatelj Vukašin Marković, iz grupe Irie Fm je napisao tekst. Malo smo se okrenuli mejnstrimu, ali ne onom preterano komercijalnom. Ja iskreno verujem da u našoj zemlji još uvek ima rokenrola i bluza i da postoji armija ljudi koja to još uvek sluša. Samo ih treba dovesti na svirke.
Texas Flood/ Photo: Aleksandar Milovanović
Texas Flood/ Photo: Aleksandar Milovanović
Texas Flood/ Photo: Aleksandar Milovanović
Texas Flood/ Photo: Aleksandar Milovanović
Pre nekoliko nedelja održali ste svoj tradicionalni godišnji koncert posvećen Džimiju Hendriksu, kakvi su utisci? – Osećao sam se zaista sjajno, drago mi je što u ovom gradu postoje ljudi koji to slušaju. Oduvek sam u to verovao, ali su me sada i apsolutno ubedili u to. Imao sam tu divnu čast da nam Vukašin Marković bude gost, da nam bude gost i Borislav Mitić, čuveni hevi metal gitarista, možda i jedini čovek koji ovde ima potpisan ugovor za američkim Shrapnel Records. Prepuni smo utisaka, zato što je to jedna velika pobeda ne samo benda, već svih nas. To je Beograd koji volim.
Kakvi su vam planovi u narednom periodu, pored albma, možda turneja… – Mi smo se upravo pre nekoliko dana vratili sa jedne mini turneje iz Nemačke, u pregovorima smo sa našim promoterom iz agencije Joybringer, za turneju u aprilu i maju sledeće godine, a sigurno da će pre svega biti turneja po Srbiji i regionu, mislim na Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Sloveniju.
Ćerka Lenija Kravica i Lise Bone u intervjuu za magazin Rolling Stone otkrila je da ju je na početku karijere jedan režiser seksualno napastvovao, a govorila je i o svojoj majci i njenom iskustvu kada se fotografisala za naslovnicu ovog časopisa pre pune tri decenije
Zoi Kravic, naime, krasi naslovnicu novembarskog izdanja ovog časopisa, a za nju se fotografisala na sličan način kao i njena majka, pre 30 godina. Na naslovnoj je Zoi, za razliku od njene majke, naga.
– Radila sam sa jednim režiserom pored kojeg se nisam osećala komforno – rekla je ona, odbivši da kaže o kome je reč.
– Bila sam mlada, imala sam 19, 20 godina – bili smo na jednoj lokaciji i odseli smo u istom hotelu koji je bio pun, a onda me je on pitao da li može da uđe u moju sobu. To je bilo tako neprikladno – rekla je i dodala da je na razne načine pokušavao da joj se nabacuje.
– Slučajno bi mi dodirnuo kosu na setu ili bi mi rekao: Da vidim tvoj kostim – okreni se? To nikada nije OK za nekoga ko to radi, pogotovo kada je neko u poziciji moći – ukazala je.
Ona je podsetila i da se na sličan način i njena majka, glumica Lisa Bone, 1988. godine slikala za naslovnicu ovog magazina.
U to vreme, Lisa je bila u drugom mesecu trudnoće. Na slici je imala providnu košulju, a nage fotografije našle su se unutar stranica magazina.
– Mislim da joj se nije baš svidelo što su za naslovnu iskoristili fotografiju u kojoj nosi tu košulju – otkrila je Zoi.
– Uvek sam volela tu naslovnicu. Kad razmišljam o Rolling Stone-u, uvek mi se ta slika stvori u glavi. Zaista je upečatljiva. Predivna je – dodala je.
Pevačicu i glumicu pitali su šta za nju znači biti atraktivan, a to isto pitanje postavljeno je i njenoj majci pre 30 godina.
Zoe Kravic/Photo: printscreen
– Meni je atraktivno kad je neko ima samopouzdanje i dobro se oseća u svojoj koži…Kad se neko ne boji da bude ono što jeste i kad se radi o dobrim ljudima, e to je zaista privlačno – kazala je Zoi.
A onda su joj iz magazina otkrili šta je njena majka odgovorila na to isto pitanje.
– Ljudi misle da ste atraktivni ako ste na TV-u. Za mene, atraktivno znači beskompromisno. Samo budite ono što jeste i kako se osećate – rekla je Lisa pre 30 godina istom magazinu.
– Vau, to je tako kul. Iste smo. Iskreno nikad je nisam čula da govori to. Usadila je to u mene pretpostavljam. To je tako kul – odgovorila je Zoe.
Zoi se nedavno pojavila u hit seriji “Big Little Lies”, čija će druga sezona najverovatnije da se prikazuje u proleće iduće godine.
U četvrtak, 1. novembra u klubu Soul Society-Stari Bitef, održaće se veliki koncert zvezde domaće kantautorske scene Ane Ćurčin i njenog pratećeg benda The Changes. Kao specijalni gosti nastupiće beogradski duo Weird Fishes.
Retko ko tako duboko zadire u emocije tekstovima, i tako vlada muzikom kao Ana, dosežući unutrašnje i geografske meridijane, okupljajući oko sebe, klupsku i festivalsku publiku, u zemlji i inostranstvu.
Ana & The Changes su: Goran Antović, Marko Cvetković, Marko Benini i Ana Ćurčin.
Ana & The Changes/Photo: facebook@AnaCurcin
Ana Ćurčin je rođena u Bagdadu a odrasla u Moskvi. Kao i ona i ostali članovi benda dolaze iz drugih kulturoloških i muzičkih pozadina ali žive i rade u Beogradu.
Njena muzika je nežna i moćna, tiha i melodična, bučna i ritmična, leluja kroz indie-rock i folk i koketira sa ambijentom i bluzom. Ana aktivno svira od decembra 2012. godine, a njenu muziku publika je mogla da čuje u Srbiji, regionu i širom Evrope.
U januaru 2016. godine objavila je prvi studijski album pod nazivom “Sketches of Belonging”. U oktobru 2016. godine je zajedno sa bendom Stray Dogg održala koncert u Sava Centru, a 2017 su nastupali na Exit Festivalu. Početkom 2018. bili su jedini bend iz Srbije koji je učestvovao na Festivalu Eurosonic Noorderslag u Holandiji.
Vrata kluba se otvaraju u 22:00 časa, a cena ulaznice iznosi 500 dinara.
Čini se da u istoriji domaće muzike nije bilo plodonosnije i muzički raznovrsnije decenije od osamdesetih godina dvadesetog veka. Imperativ su bili: originalnost, inventivnost, muzikalnost, veština pisanja stihova, a nadasve – muziciranja.
Pored toga, umnogome su stav i stil definisali ko je na vrhu i postavlja standarde. Boja glasa Massima, Bajage ili Bebi dol. Vanvremenski muzički pečat EKV-a. Univerzalnost Bijelog dugmeta. Fenomen Lepe Brene. Zavodljivost Marine Perazić i Denis & Denis, Anje Rupel i Videosexa. Britak jezik Bore Čorbe. Futurizam Olivera Mandića… Stranice i stranice su potrebne da se ispiše specifičnost i diverzitet Ex-Yu muzičke scene osamdesetih.
Neki su opstali, neki posustali, neki odustali. Jedan od mnogobrojnih bendova u čijem nazivu se može naslutiti da uvek i zauvek ostavlja tri tačke jeste i ITD bend. Ako samo pomenemo hitove: “Lagano umirem”, “Gradske cure”, “Majko zemljo”, “Tekila šila”, “Skidam te pogledom”, 2Sonja”… setićete se upečatljivog vokala Branislava Bekića i tih pomalo setnih pop rock numera iz pera Miroslava Rusa.
Kada već pominjemo ime Miroslav Rus podsetićemo da to nije samo čovek koji je definisao (a od skora i redefinisao) muzički izraz i kreirao najveće hitove ITD Benda. Naime, Rus je autor nekih od najvećih pesama Tošeta Proeskog kao što su “Igra bez granica”, “Još i sad zamiriše trešnja”. Nekadašnji glavni i odgovorni urednik najslušanijih regionalnih radio stanica, a danas prvi čovek izdavačke kuće Hit records, tokom svoje višedecenijske karijere kreirao je hit singlove za Tonija Cetinskog, Zdravka Čolića, Željka Bebeka, Masima Savića, Crvenu Jabuku, Kaliopi, Tajči i mnoge druge.
Poslednjih godina intenzivno se bavi otkrivanjem i promovisanjem talentovanih mladih regionalnih muzičara (David Temelkov, Marko Kutlić, Jure Brkljača i drugi).
Ovaj iskusan muzički kreator nedavno nas je iznenadio objavom da se ITD bend vraća na regionalnu muzičku scenu. Rečeno – učinjeno. Pred nama je singl “Plesač na žici”, raskošne lirike i punog rokerskog zvuka, besprekorno isproduciranog. O motivima i detaljima muzičkog povratka ITD benda, koji je jedan od onih koji će svakako obeležiti ovu godinu, razgovarali smo upravo sa Miroslavom Rusom:
– Jednostavno sam se zaželeo dobrog društva, pravih muzičara, dobre svirke, a to je ono što je uvek krasilo rock scenu. Poželeo sam uz malo ljubavi da budem i društveno angažovan, što je uz rock sasvim prirodna pojava. Uz sve to i Brane, naš pevač se pojavio u Zagrebu posle toliko godina.
Da li su vam danas očekivanja ista kao i pre dvadeset-trideset godina – ili muziku ITD benda doživljavate i kreirate kao l’art pour l’art? – Iskreno toliko sam se naradio popularne muzike da mi rad sa bendom dođe nekako kao odmor. Nisam opterećen time što će biti, zanima me isključivo da uživamo i damo u tome svoj današnji maksimum, pa ako se u tome nađe i nešto arta, niko sretniji od mene. To ne znači da imalo podcenjujem ljude za koje sam u međuvremenu radio, to samo znači da je ovo jedan drugačiji muzički izraz.
O čemu će nam pevati ITD band? Sudeći prema stihovima prvog povratničkog singla, biće reči o pesmama koje kompleksnom, čak filozofskom lirikom traže momentalno drugo slušanje? – Ovo sam pitanje doživeo kao kompliment i hvala na tome. Trudiću se da publiku ne razočaramo i kada izađe celi album. ITD će i ovaj puta biti angažovan, neprilagođen i svoj, sa jednim nežnim prelivom ljubavi, koja je zapravo spas u sivilu kojim su nas obasuli oni koji “brinu” za nas.
Branislav Brane Bekić svojim upečatljivim i prepoznatljivim vokalom, koji je u međuvremenu dobio zreliju notu i sonorniju boju, bio je i ostao inspirativan za kreiranje muzičkog identiteta ITD benda? – Pisati za Braneta je zaista inspirativno, jer kod ITD benda tekst je itekako važna stavka, a njegov glas je garancija da će se taj tekst preneti do publike na najbolji mogući način. Bez njega to ne bi bio taj bend, vredelo ga je čekati.
Koliko je rock muzika danas prevaziđeni žanr? Ima li u eri estradizacije, spektakla, pažnje koja se svodi na prvih 30sec muzičke numere prostora i publike za raskošne rock pesme? – Potpuno sam uveren da rock ima svoju publiku, samo što je ona na sve moguće načine onemogućena da čuje radove rock muzičara. Bilo mi je nezamislivo da se na sceni pojave neki nerealizovani ljudi koji dane i noći provode svoje živote u TV studiju besramno razotkrivajući, s ponekim izuzetkom, svoje prozaične živote. Posledice stvaranja takvih zvezda su svuda oko nas. Taj prostor za početak treba vratiti onima koji imaju šta da kažu i koji mogu pokrenuti ovu učmalost i apatiju u kojoj se gušimo. U svemu tome rock nije nestao, nije se izgubio, on je samo pažljivo sakriven, sa naglaskom na pažljivo. Neko nam to radi namerno. Najpre srušiš kulturu, a onda sve ostalo upadne u taj mulj. Ugrožene su sve prave vrednosti, ne samo rock muzika. Dakle prostor su okupirali besprizorni likovi iz “silikonske doline”.
Koje su želje i očekivanja ITD benda? – Želja je da uradimo stvar maksimalno dobro i da sa sadašnjim radom ne pokvarimo utisak od pre i iskreno verujem da to možemo i da ćemo u svemu tome doneti i nešto novo. O svemu ostalom odlučuje publika, publika zna najbolje, samo joj to treba i ponuditi.
“Ova zemlja nema četiri strane sveta, ovde je tišina buka i sve slijeva u jedan grad. Podsjeti me dušo tko sam – ja ću ti vratit’ krila. Ima li ovdje itko tko je ikad bio mlad? Ja sam plesač na žici koji pleše u mraku, ja sam svijetlo tišine koje spava u zraku…”. (Plesač na žici, ITD bend, 2018)
Beogradski punk bend NBG objavio je kompilacija “100% NBG” (Take It Or Leave It Records) koja zaokružuje celokupnu karijeru grupe nastale još davne 1984. godine kao dela autentične rokenrol, pank, rep scene formirane na prostoru omeđenom rekom Savom, Novobežanijskim grobljem i zemunskom stranom grada.
NBG naziva stvari isključivo pravim imenima, a čvrst stav i svest, “prljava” svirka i provokativni tekstovi tu su kao karikatura naše situacije, vremena i sveta u kome živimo.
Bend je sredinom osamdesetih predstavljao izvorni punk vajb koji je dopirao iz betonskog inkubatora Novog Beograda.
Kada se 1997. na tržištu pojavio njihov prvi album benda NBG, postao je oda novobeogradskom načinu života, širio je priču o usamljenom pojedincu suočenom sa egzistencijalnim užasom getoizirane svakodnevnice, o gubitku ličnosti u takvim okolnostima, o životu klinaca sa “Novaka” koji su izmislili pank-blok, birali flašu piva ispred samoposluge umesto kafića i koristili sleng koji će kasnije reperi prisvojiti i nosačima zvuka razaslati u etar.
Posle tragične smrti originalnog bubnjara Mališe, u bend dolazi stari ortak iz kraja, Vladimir Markoski. Godine 2000. objavili su drugi album koji je učvrstio prepoznatljiv zvuk i temelj benda. Na njemu su se našli tekstovi koji ne izbegavaju nijednu efektnu reč, moćne i sirove gitare, ritam sekcija od koje otpada malter sa zidova, vokal koji ne prašta nikome, niti od bilo koga traži oproštaj…
Originalnu postavu su činili Mališa Milovanović (bubnjevi), Boris Volak Sisa (vokal), Aleksandar Karapandžić Kara (gitara) i Saša Vlajsović Vlajsa (bas). Diskografija: “NBG” (ITMM 1997), “NBG II” (City Records 2000) i “100% NBG” (Take It Or Leave It Records 2018).[/infobox]
Posle nekoliko dužih pauza dobro poznata ekipa ponovo se okupila da vrati srce panka na pank način.
Najavljujući sve više koncerata i kompletiranje dugo očekivanog novog albuma, u nameri da stare pesme prikaže u novom energetskom naboju dajući im autentični novi “zreli zvuk”, juna meseca ove godine, grupa je sa Ivanom Petrovićem kao producentom, u studiju Klinika Petrović u Bigzu (Beograd), ponovo snimila 15 udarnih numera sa prva dva albuma uz bonus novu pesmu “Tebe vole blokovi” (snimljenu nešto ranije u studiju Downthere).
Kada preslušate ovaj CD/album, uverićete se u opravdanost jednog ovakvog poduhvata uz proverene favorite – “Marijanu”, “Frku kod Kališa”, “Nikada”…
Niški bend Majdan 1. novembra objaviće debi album “Minimum Sličnosti, Minimum Razlike” za izdavačku kuću Metropolis Records.
Guitar pop četvorka nastala je pre manje od dve godine, tačnije 1. aprila 2017. ali ne da bi se šalili s muzikom, već da bi stvarali autorsku muziku i podelili dobru energiju s publikom.
Nemanja Erić (vokal, gitara), Luka Nikolić (gitara, vokal), Luka Novaković (bas gitara, vokal) i Milan Stojiljković (bubnjevi) kažu da se njihova muzika zasniva na mešavini različitih žanrova koje članovi benda slušaju i iz kojih crpe inspiraciju, a to bi najbolje trebalo da se vidi na debi albumu “Minimum Sličnosti, Minimum Razlike”, sa koga su već objavili i dva spota – “To nisam ja” i “Zubi”.
Pošto je živa svirka suština svega, Majdan će debi album promovisati brojnim koncertima širom Srbije, a verovatno dva najznačajnija nastupa u narednom periodu biće u beogradskom Elektropioniru 30. novembra sa bendom Organizam i 18. januara 2019. u niškom Feedbacku.
Šta vas čeka na albumu “Minimum Sličnosti, Minimum Razlike” naslutićete iz ova dva spota…
Roker Džon Bon Džovi dao je intervju u kojem je izneo mišljenje o situaciji koja vlada u svetskom šou biznisu. Muzičar osuđuje što danas među poznatima ima mnogo onih koji nemaju nijedan talenat i ne dopada mu se što su ljudi opsednuti takvima.
– Mislim da je užasno što živimo u svetu selebriti kulture. Ja nisam minut svog života potrošio na rijaliti Kim Kardašijan ili ‘Domaćica koječega” – rekao je Bon Džovi za Sunday Project i osvrnuo se na trenutno najpopularniju selebriti ličnost na svetu.
– Šta bi pisalo u autobiografiji Kim Kardašijan – ‘snimila sam pornić i postala sam popularna!’? Za*ebi me toga, meni to nije normalno – iskren je slavni muzičar.
Roker koji je prodao 130 miliona “ploča” širom sveta imao je savet i za popularne muzičare koji “niču preko noći”.
– Mnogima od njih nedostaje osnovno – talenat. Idi – napiši knjigu, naslikaj nešto, glumi, uči, pevaj… slava je samo posledica dobre pesme – rekao je on naglasivši da je ipak za uspešnu karijeru u muzici potrebna i pesma, a ne samo popularnost na društvenim mrežama.
Džejson Derulo u nedelju je prvi put nastupio u Beogradu u punoj Štark Areni i… propisno je zarulao.
Kako opisati ovakav koncert? Vrištanje devojčica, vrhunska rasveta, vrištanje devojčica, ozbiljna i skupa produkcija, uvežbani plesači, vrištanje devojčica, atraktivni kostimi (kulturan opis polugolih plesačica), Durelove priče taman koliko treba – uz slatku foru o lepim Srpkinjama, sjajan prateći bend… da li smo spomenuli vrištanje devojčica?
Šalu na stranu… vredelo je videti. Ne dolaze nam baš često svetske mega- zvezde tog kalibra.
Ne bi bilo fer a da ne pomenemo i predgrupe: LZ7, Marcus & Martinus i DJ Jae Murphy, koji su napravili dobar uvod u Durelov koncert.
Stjepan Hauser i Luka Šulić odlučili su da naprave pauzu posle snimanja novog albuma. Razlog – ogroman uspeh koji su ostvarili i koji ih je potpuno iscrpeo.
– To je bilo suludo. Život, ritam i tempo su bili ubitačni. Stvarno smo preterali. 200 letova godišnje, konstantno koncerti, putovanja po svim kontinentima, snimanja… Jednostavno moramo da se maknemo od toga – rekao je Hauser za RTL Exkluziv.
Momci planiraju da odrade australijsku i američku turneju, a onda će se razići na neko vreme.
– Posvetiti se nekim drugim stvarima u životu, napraviti jedan zdrav odmak, rekapitulirati sve u glavi i kad dođemo k sebi, ako dođemo k sebi, možemo opet dalje – dodao je Hauser.
Luka Šulić i Stjepan Hauser upoznali su se još u adolescentskim danima i zajedno pohađali Muzičku akademiju u Zagrebu. Šulić je kasnije otišao u London na Royal Academy of Music, a Hauser na Royal Northern College of Music u Mančesteru. Nakon dugo godina izvođenja klasične muzike na violončelima, odlučili su da obrade pesmu “Smooth Criminal” Majkla Džeksona. Snimak je 2011. postao veliki hit na YouTubeu, s više od tri miliona pregleda za dve nedelje. Ostalo je istorija…
