“The Big Unknown” je nova pesma Šade. Kao što je ranije najavljeno ona će se naći na soundtracku novog filma Stiva Mekvina “Widows”.
– Bila je čast raditi sa takvom legendom – rekao je Mekvin o ovoj saradnji. “Widows” je film koji je adaptiran po predlošku britanske serije istog imena, donosi glumu Viole Dejvis, Danijela Kalija, Roberta Divala i drugih. Soundtrack je radio Hans Zimer i izaći će istog dana kada film stigne na bioskopski repertoar – !6. novembra.
Šade je nedavno učestvovala sa još jednom numerom na soundtracku filma “A Wrinkle in Time”. Iako nije objavljivala albume nove muzike već skoro deceniju, njen kolega iz benda Stjuart Metmen otkrio je da su počeli rad na novoj ploči.
Enio Morikone i Kventin Tarantino/Photo: YouTube printscreen
Čuveni italijanski kompozitor Enio Morikone koji je u svoju biografiju upisao više od 500 filmskih muzika i koji je pre nekoliko godina muzički ukrasio film Kventina Tarantina “The Hateful Eight”, progovorio je o tom iskustvu za Playboy.
Ovo je bilo prvi put u 40 godina da Morikone radi na vesternu. Kako stvari stoje nije to bilo najbolje iskustvo, jer je otkrio da je Tarantino – kreten, “apsolutno haotičan režiser koji govori bez razmišljanja i sve radi u poslednjem momentu”.
Morikone u intervjuu za nemački Playboy otkriva:
– Pozove iznenada i želi kompletan soundtrack u roku od nekoliko dana. To nije moguće. To me ljuti.
Pre posljednjeg Tarantinovog filma, režiser je pokušavao da dobije Morikonea, koga veoma ceni, za score filma “Inglorious Bastards”. Italijan je to odbio zbog kratkih produkcijskih rokova. Između ostalog, Morikone je za proslavljenog režisera rekao da je bezidejan i da samo krade od drugih i stvari ponovo lepi jednu na drugu stvarajući tako film.
– To ga ne čini režiserom – zaključio je kompozitor, a onda se okrenuo Filmskoj Akademiji i Oskaru kojeg je dobio, upravo za rad na Tarantinovom filmu.
– Ako sam izgledao srećno na dodeli, to je isključivo zato što sam znao da ću uskoro pobeći sa te dosadne ceremonije – rekao je i dodao da mu je bilo jako bolno da presedi toliki put i celu ceremoniju.
– Nemam nameru da se vraćam u SAD sa svom svojom samonaduvanom pompeznošću i brukama poput Oskara – zaključio je devedesetogodišnji kompozitor.
Smashing Pumpkins/Photo: facebook@smashingpumpkins, Linda Strawberry
The Smashing Pumpkins podelili su novu pesmu, “Knights of Malta”. Pesma će otvoriti povratnički album “Shiny and Oh So Bright, Vol. 1 / LP: No Past. No Future. No Sun”, prvi posle “Monuments to an Elegy” iz 2014. godine, i ukupno deseti u studijskoj istoriji benda. Album će svetlo dana ugledati sledećeg petka, 16. novembra.
Ono što je svakako obeležilo rad na novom studijskom izdanju je povratak originalnog sastava – minus Darsi Vrecki. Bili Korgan, Džejms Iha, Džimi Čemberlen i dugogodišnji gitarista Džef Šroder vratili su se u svoje prirodne uloge i, podsećamo, već objavili najavne singlove “Solar” i “Silvery Sometimes (Ghosts)”.
Bend će odmah po izlasku albuma krenuti na ekstenzivnu američku turneju kojom će obeležiti 30. godišnjicu nastanka benda. Bitće to njihova prva zajednička turneja posle više od dve decenije.
U nastavku poslušajte treći singl s novog albuma The Smashing Pumpkins “Shiny and Oh So Bright, Vol. 1 / LP: No Past. No Future. No Sun”.
“Zoorop” hit nisu svirali od poslednjea Zoo TV turneje 1993. godine.
U2 su samo nekoliko dana daleko od završetka svetske turneje Experience + Innocence, ali oni i dalje eksperimentišu sa setlistom sve do velikog finala u Berlinu, 13. novembra. U petak uveče u Dablinu, u irskoj 3Areni, razbili su kalup i odsvirali “Dirty Day”, pesmu koju nisu ni “takli” od poslednjeg dela Zoo TV turneje pre 25 godina.
Pre nego što je počeo pesmu, Bono je domaćoj publici ispričao o počecima benda u severnom Dablinu i uticaju njihovih očeva na njih kao tinejdžere.
– U2 je bio naš način da izađemo iz njihove senke – rekao je Bono. – Naš način da pričamo našim očevima, da im kažemo “nisam kao ti “.
Na velikim ekranima su potom prikazane fotografije očeva članova benda.
– Moj otac Bob me nije previše ozbiljno shvatao – dodao je Bono. – Ali, mogao je da vidi da sam i sam dobro radio. Dao mi je puno saveta. Još uvek mogu da čujem njegov glas dok pevam.
Prema mišljenju mnogih rok muzika se nalazi u teškim vremenima jer je streaming era nadvladala sa R&B i hip-hop umetnicima na vrhu.
Pa ipak, rok, ili barem stil koji je ranije poznat kao alternativni rok, završava godinu odlično jer su dva velika benda – Imagine Dragons i Muse – objavlili nove albume istog dana (9. novembra).
Dok dva benda dolaze sa različitih strana planete (Imagine Dragons iz Las Vegasa, Muse iz Devona, Engleska) i muzički ih nikada ne bi mogli pomešati, imaju iznnenađujuće mnogo zajedničkih stvari. Oba benda su elegantni rokeri, oba imaju velike ambicije i produkciju koja pravi hitove – takoreći himne sa često zaraznim refrenima.
Novi studijski albumi (četvrti za Imagine Dragons, za Muse je osmi) pronalaze grupe u fazi promene zvuka, prosvetljeni su muzički dok se i dalje tekstualno bave teškim pitanjima, uključujući filozofske koncepte, egzistencijalne dileme, romantiku i – u slučaju frontmena Dragonsa / Mormona LGBTQ aktiviste Dena Rejnoldsa – društveno uznemirujućo udarce.
Producenti “Origins” albuma su Aleks da Kid, Metmen & Robin i Džeol Litl, koji su producirali i prethodni album Dragonsa “Evolve”. Na novom albumu bend ima direktniji zvuk i poruku, naročito na pesmi “Natural” , himni koja podiže svest upozorenjima kao što su “Ništa ne dolazi bez posledica ili cene”. Međutim, ta pesma je anomalija ovde, pošto većina albuma zvuči svetlije i smelije u odnosu na prošle albume. Ipak lakoća se ne proteže na Renoldsove tekstove: u pesmi “Zero”, na primer, Rejnolds peva o svojim teškoćama i osećanju neadekvatnosti u stihovima poput: “Pusti me da ti pokažem kako je to kad ne osećaš ništa / kao da sam dovoljno dobar za sve što je stvarno”. S druge strane “Bullet in a Gun” gleda na strahove čoveka koji se bori sa pitanjima, od bipolarnog poremećaja do estetskog integriteta, a “Bad Liar”govori o “godini bez ljubavi” i popisuje Rejnoldsove strahove i užase. Dakle, na ovom albumu Imagine Dragons muzički putuju lakše, a ne gube svoju široku perspektivu.
Imagine Dragons/Photo: wikiopedia.org
Za skoro 20 godina od izdavanja debitantskog albuma “Showbiz”, Muse nikada nije bio suptilan, sa muzičkim ambicijama i velikim zvukom koji odgovara stadionima koje popunjavaju. Totalitarizam, rat, kontrole uma i druge distopične teme ponavljaju se u radu grupe, naročito na poslednjih nekoliko albuma kao što su “The Resistance” iz 2012. godine i “Drones” iz 2015. godine, kojim su pronašli gigantski zvuk grupe u rukama hitmejkera Roberta Džona Langa.
Dakle, nije šokantno što se u “Simulation Theory” bave svetlijim temama . Grupa – zajedno sa koproducentima Rikom Kostejom (Interpol), Majkom Elizondom (Eminem) i Timbelandom (Jay-Z, Misi Eliot) – takođe je promenila svoj zvuk kombinacijom elektropank rifova i izdržljivim bitovima filtriranim u svoju gusto slojevitu orkestraciju.
Muse/Photo; Promo
Iako je to i dalje album Musa, frontmen Metju Belami kao da želi samo da pobegne iz kandži zla, umesto da se ponaša kao gospodar rata, kao što je radio na “Dronesu”. “Tokom celog svog života, bio sam opsednut / bio bih uplašen da živiš sa mojim očajanjem”, peva na “The Dark Side”. Ipak, tu je i podizanje: na “Something Human” Belami peva, “Hajde da se suočimo sa svim svojim strahovima / izađimo iz senke”.
Albumima “Origins” i “Simulation Theory”) oba benda nadograđuju i ažuriraju svoj zvuk, refokusirajući svoje ambicije na način koji neće otuđivati fanove, već će ih zadržati da iščekuju šta god da je sledeće.
Rade Šerbedžija/Photo: facebook@Rade Serbedzija official
Rade Šerbedžija je na konferenciji povodom koncerta u Beogradu, prepričavao anegdote iz druženja sa Džonijem Štulićem. Tom prilikom je objasnio i zašto se mini turneja po Srbiji zove po Štulićevom stihu: “Meni se duše od tebe ne rastaje”.
– Mi smo oduvijek bili dobri prijatelji. Znao je da dođe kod mene kući u ponoć, u neke sitne sate, pa bismo šetali po Zagrebu i ćutali. Najljepše se ćuti sa Štulićem, jer je on veliki brbljivac, haha! To je ljubavna poruka njemu – otkrio je glumac, dodavaši da mu je Štulić pjesmu “Meni se dušo od tebe ne rastaje” dao za jednu njegovu predstavu.
Samo dan kasnije, povodom ove izjave oglasio se i čuveni muzičar demantujući da se družio sa Šerbedžijom.
– Taj kazandžija Šerbedžija mračno laže. Džoni ga nikad nije zvao u šetnju po Zagrebu, niti mu je napravio pjesmu, niti su ikad bili prijatelji, upravo obrnuto, on je njega jednom zgodom, po svojoj želji, provozao svojim mercedesom da bi s njime divno ćutao, međutim, iskoristi taj svoj poziv da tu pjesmu lakše otuđi i ubaci u svoju predstavu bez pitanja, štaviše, da to sakrije, on nju potom i snimi, a sad već tim gnusnim lažima opravdava i sam razlog svog opakog postojanja – rekao je Džoni za RTS.
Odmah potom, oglasio se i Šerbedžija, odgovorivši u svom maniru.
– Ako Džoni kaže da nismo družili, onda se nismo družili. I ako kaže da mi nikada nije dao svoju pjesmu za predstavu ‘Hrvatski slavuj’, koju sam režirao 1990, onda mi nikada nije dao tu svoju pjesmu. I moje predstava nije počinjala pjesmom ‘Meni se dušo od tebe ne rastaje’. Ako kaže da nismo šetali zagrebačkom Ilicom ili da nije bio na rođendanu mog sina, onda nije bio na rođendanu mog sina i nismo nikada šetali pokislom Ilicom. I ako kaže da nikada nije zvao na svoj koncert u Dubrovnik, onda nisam nikada sjeo na avion i doletio na njegov koncert. I ako kaže da nismo nikada, on, Mile Rupčić i ja pili crno vino i pjevali ‘Jano mori, Jano mori, Jano dušo’, onda nismo pjevali pjesme i crno vino nikada skupa pili, ako on tako kaže – rekao je glumac za N1.
Šerbedžija je dodao da “od početka oseća prema Džoniju lijepo i iskreno prijateljstvo”.
– Žao mi je, ako je to bilo samo s moje strane. Ja ću i dalje voljeti njegove pjesme, jer one se ne mogu nego voljeti.
Nikola Pejaković Kolja, Kombank dvorana/Photo: AleX
Beograd, neobično toplog novembra 2018. godine. Dom sindikata preimenovan u Kombank Dvoranu (pa kako vam draže, mi smo old school uprkos svemu). I isčekivani koncert Nikole Pejakovića Kolje i njegovog benda Četiri Prsta.
Čekajući da se svetla ugase i obuzme nas Koljina magija posmatrali smo publiku… grupe momaka koji su verni fanovi (i apsolutno isti izraz oduševljenja i osećanje pripadnosti imaju kada Kolja zapeva omiljeni hit kao kada im omiljeni fudbalski tim pogodi gol), mladići i devojke koji umesto cveća i vina svoje romantično veče provode slušajući vrhunski bluz rok, sredovečne dame i gospoda koji mirno sede i uživaju tik do onih momaka koji će urlati na sav glas voljene pesme pijući pivo koje su opušteno uneli u gradsku dvoranu (ovaj momenat ide pod – “no comment”), Koljini poštovaoci i kolege iz svih njegovih profesonalnih svetova, a znamo da ih je pregršt. Osmesi i ushićenje. Tako je bilo pred sam koncert. Tako je bilo i posle dva sata vanserijske svirke. Svirke koja je počela sa (ne)akademskim zakašnjenjem od 20 minuta…
Konačno, svetla su se ugasila, dvoranom se prelomio krik oduševljenja (po volumenu ravan onom na stadionima) i iz off-a su se začuli taktovi romantičarsko-lirskog instrumentala “Četiri prsta” koji kao da nam je predočio da nas očekuje drugačiji koncertni pristup od onog pre dve godine na istom mestu, te harmoničan odnos nove/stare Koljine postave.
Nikola Pejaković Kolja, Kombank dvorana/Photo: AleX
Iz mraka na scenu su izaši: Ivan Aleksijević (klavijature), Milan Pavković (kontrabas), Dušan Ivanišević (bubnjevi), Vojislav Aralica (gitare). Moramo prokomentarisati – izuzetno stilizovani, sofisticirani, decentni, u tamnim odelima, elegantni, sigurni u sebe baš onako kako to dolikuje muzičarima bespogovorne veštine, talenta i umeća.
I baš kao i na poslednjem albumu, instrumental koji je najavio bend Četiri prsta vešto se harmonski “slio” u prvu numeru – “Starost neće nikoga da čeka”. I na sceni je – Kolja. Subjektivni (objektivni?) osećaj je – svetska muzička zvezda. Neverovatno. Od trenutka kada je zarežao njegov prvi ton, do neočekivanog i neplaniranog bisa posle dva sata – ta boja glasa, ta veština interpetacije, sugestivnost i snaga, toplina i šarm – dominirali su našim umom i emocijama. Bez i jedne izgovorene rečenice (osim Dobro veče – Hvala – Predstavljanje benda – Doviđenja) Kolja je kontinuirano komunicirao publikom – jezikom Muzike.
Dobili smo dva sata roka, žanrovski isprepletanog sa bluzom, džezom, popom, klasikom. Imajući u vidu integritet i muzičke karijere svakog od članova Koljinog benda neminovno je uplitanje različitih stilova i žanrova jer je reč upravo o rokerima, džezerima, autorima pop muzike, te muzički klasično školovanim znalcima. Ukrštanje žanrova rezultat je “stanja i interesovanja” Kolje i njegovog benda, te neizbežno svako daje svoj lični pečat. Upravo zahvaljujući kompatibilnom doživljaju muzike kao rezultat dobili smo upečatljivi muzički proizvod, dakako autohton na našoj domaćoj sceni.
Sinoć smo prisustvovali muzičkom fenomenu koji se nekada zvao intrigantno Kolja i Grobovlasnici, koji je podizanjem zvučnosti na viši nivo rezultirao primerenom promenom imena u Kolja Četiri prsta gde novu dimenziju Koljinom muzičkom izrazu daju četvorica vanserijskih Muzičara. Aralica, Aleksijević, Pavković i Ivanišević pružaju jak, individualni pečat, ni jednog trenutka svojom interpetacijom ne osporavajući srž i suštinu Koljine muzičke ideje, štaviše oni je osećaju, razumeju, realizuju.
Poput fuzije žanrova unutar zaokružene muzičke priče, raznovrsna Koljina Publika je ta koja sve pomenuto prihvata, odobrava i podržava. Profesionalni pristup i poštovanje Kolje i Četiri prsta ona nagrađuje svojom vernošću, pevanjem na sav glas, aplauzima, stajaćim ovacijama.
Nikola Pejaković Kolja, Kombank dvorana/Photo: AleX
Perfekcionizam Kolje i benda evidentan je i u tehničkim performansama koncerta, gde je producentski tim, uz svesrdnu podršku izdavačke kuće Long Play, publici pružio audio-vizuelni doživljaj bez greške. Dinamizam koncerta osiguran je veštom set listom koja pored nivelisanog odnosa starih i novih pesama obezbeđuje klimakse i anti-klimakse promenom formacije benda (pun sastav, glas i klavir, glas i gitara…).
[accordion title=’Set lista’] 01 Starost neće da čeka 02 Da li venem ili zrim 03 Maršala Birjuzova 8 04 Crna ptica 05 Ala je lep ovaj svet 06 Udade se ti za konja 07 Kad sam na svet ovaj pao 08 Idi spavajmila moja/piano i vokal 09 Oj duledu/paino i vokal 10 Milicioner/organa, vokal, prateće 11 Prsten/Kolja 12 B. J. Blues 13 Disco 14 Zulu uštipci 15 Mladoženja 16 Užički h. 17 Rajko/Kolja i Voja 18 Može malo sutra Bis: Pedofilija[/accordion]
U jednom od intervjua pred koncert Kolja je izjavio da je muzičkoj sceni neophodna “higijena”, te da je neophodno vratiti određeni profesionalizam. Unapred je najavio da neće biti naručivanja i izvikivanja pesama, da je show koncipiran poput pozorišnog komada koji traje 150 minuta. Da bisa neće biti (e tu se prevario, teško se izlazi na kraj sa toliko ostrašćenim obožavaocima) te da će Kolja i Četiri prsta u toku tih sat i po pružiti – “krv, znoj i suze”. Osim znoja i osmeha – ničeg ostalog navedenog, srećom, nije bilo.
U isčekivanju novih Koljinih muzičkih priča i doživljaja, podržanih muzičarima koji će, nadamo se, dugo ostati njegova snaga i pokretačka energija, možemo samo još samo dodati – uz Kolju i Četiri prsta “Ala je lep ovaj svet!”
Marija M. Karan za Headliner.rs
Nikola Pejaković Kolja, Kombank dvorana/Photo: AleX
Nikola Pejaković Kolja, Kombank dvorana/Photo: AleX
Nikola Pejaković Kolja, Kombank dvorana/Photo: AleX
Nikola Pejaković Kolja, Kombank dvorana/Photo: AleX
Nikola Pejaković Kolja, Kombank dvorana/Photo: AleX
Nikola Pejaković Kolja, Kombank dvorana/Photo: AleX
Nikola Pejaković Kolja, Kombank dvorana/Photo: AleX
Nikola Pejaković Kolja, Kombank dvorana/Photo: AleX
Nikola Pejaković Kolja, Kombank dvorana/Photo: AleX
Nikola Pejaković Kolja, Kombank dvorana/Photo: AleX
Nikola Pejaković Kolja, Kombank dvorana/Photo: AleX
Nikola Pejaković Kolja, Kombank dvorana/Photo: AleX
Nikola Pejaković Kolja, Kombank dvorana/Photo: AleX
Nikola Pejaković Kolja, Kombank dvorana/Photo: AleX
Nikola Pejaković Kolja, Kombank dvorana/Photo: AleX
Nikola Pejaković Kolja, Kombank dvorana/Photo: AleX
Nikola Pejaković Kolja, Kombank dvorana/Photo: AleX
Nikola Pejaković Kolja, Kombank dvorana/Photo: AleX
Nikola Pejaković Kolja, Kombank dvorana/Photo: AleX
Posle velikog uspeha albuma “Čudo”, pop pevačica Tijana Bogićević održaće koncert 16. decembra u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
Tijana Bogićević/Photo: Sever Zolak, promo
– Presrećna sam što konačno mogu da vas pozovem na ovaj koncert, da zajedno pevamo i podelimo emocije koje donose pesme sa albuma “Čudo”. Posebno mi je drago što je moj prvi solistički koncert vezan baš za Novi Sad, moj rodni grad – kaže Tijana.
Prvi album Tijane Bogićević pod nazivom “Čudo” ovog leta osvojio je publiku i postao nezaobilazni deo svih važnijih radio i TV stanica. “Čudo” je savršena kombinacija velikih melodija, jakih stihova i Tijaninog emotivnog izvođenja. Prepoznatljiv je i po pesmama koje su pisali i komponovali trenutno najbolji autori na našim prostorima kao što su Dušan Alagić, Aleksandra Sara Milutinović i Bane Opačić.
Tijana Bogićević predstavljala je Srbiju na Pesmi Evrovizije 2017. godine u Kijevu, sa pesmom “In Too Deep”. Evrovizijska publika i fanovi do danas prate njen rad, pa se pesma “In Too Deep” često nalazi u samom vrhu top listi koje objedinjuju omiljene evrovizijske numere.
Predstojeći koncert predstavlja presek dosadašnjeg rada Tijane Bogićević i početak njene koncertne turneje “Čudo”.
Karte za ovaj koncert mogu se kupiti na svim prodajnim mestima GIGS TIX-a.
U susret koncertu, poznata umetnica odlučila je da objavi šest live verzija pesama sa aktuelnog albuma. Prvi video po redu objavljen je za pesmu „U redu“ :
Legendarni Bitls Pol Makartni s novim studijskim albumom obilazi svet i promoviša ga na koncertima, velikim i malim.
Poseban koncert je sigurno u Liverpulu, odakle ptiču Beatlesi, a da ga učini još posebnijim pozvao je obožavaoce da se prijave na nagradnu igru u kojoj bira fana koji će s njim pevati duet na pozornici. Da stvar bude još bolja, taj obožavalac će dobiti besplatnu avionsku kartu, smeštaj u hotelu i VIP ulaznicu i to ne samo za sebe, nego i još jednu osobu.
Album “Egypt Station“ dolazi pet godina posle njegovog zadnjeg albuma “NEW”. Zanimljiva informacija je i da je naslovnica albuma zapravo jedna od slika (istog naziva) koju je Makartni sam napravio i time pokazao svoj talenat i za slikanje. Nije se ustručavao ni da kaže svoj komentar oko imena albuma:
– Svidelo mi se to ime jer svaka pesma predstavlja određenu stanicu i sve pesme su složene na taj način. Ja to sve zamišljam kao da su stanice snova iz kojih proizlazi muzika.
Ceo album kao da predstavlja svojevrsni film o putovanju. Između prve pesme s albuma, instrumentala naziva “Station I”, do poslednje, instrumental “Station II”, pesme pokazuju kako Makartni opisuje određeno mesto i trenutak pre transporta na sledeću lokaciju. Stanice na putu, između ostalih, uključuju i svevremensku himnu u njegovom stilu (“People Want Peace”), kao i akustične meditacije o njegovom životu danas (“Happy With You”). Uz dosad predstavljene pesme “Fuh You”, “Come On To Me” i “I Don’t Know”, vidi se da se radi o veoma zanimljivom putovanju kroz različite muzičke ere i lokacije. Album se snimao na potezu London – Los Anđeles – Suseks. Produkciju potpisuje Greg Kurstin (Adele, Beck, Foo Fighters), osim jedne pesme za čiju produkciju je zaslužan Rajan Teder (OneRepublic).
Klavijaturista Zabranjenog pušenja, pisac i aforističar Dražen Janković Drale, rođeni mlađi brat Neleta Karajlića, preminuo je u petak ujutru u Beogradu. Vest o smrti klavijaturiste podelio je bend na njihovoj stranici na Fejsbuku.
“Dragi Drale, živiš i dalje sa nama, sa svojim pjesmama i svojim duhom. Tvoje dobro srce prekratko nas je grijalo. Grlimo te za oproštaj, divni i plemeniti druže”, napisali su oni na Fejsbuku.
Drale je imao infarkt i samo se srušio ispred zgrade u kojoj je stanovao na Novom Beogradu.
Seid Litl Karajlić, kako su ga zvali dok je bio član Zabranjenog pušenja, gde je svirao klavijature, orgulje i bio prateći vokal, bio je plodonosan autor. Zajedno sa Sejom Seksonom komponovao je neke od najvećih hitova ovog sarajevskog novoprimitivnog benda, poput “Anarhija al over Baščaršija”, “Devojčice kojima miriše koža”, “Baš-Čelik”..
Glumio je u legendarnoj “Top listi nadrealista”, seriji “Složna braća” i filmu Emira Kusturice “Priče super osmice”. Kada je zbog zdravstvenih problema napustio Pušenje, Drale se bacio na pisanje, ali od muzike nije odustao.
Objavio je četiri solo albuma, a planirao je da peti pod nazivom “Vrtlog”, sa čak 22 kompozicije, posle osmogodišnje diskografske pauze počne da snima krajem godine. Napisao je nekoliko knjiga aforizama, “Privatni semafor”, autobiografiju “Priča sa ušća Save i Dunava iz Beograda”, a nedavno je završio i foto-autobiografiju “Balkanska fatamorgana”, koju je posvetio roditeljima Srđani i Vjeri Janković, kao i 20. oktobru, Danu oslobođenja Beograda.
