Subota, 27. april u Jazz Bar Centru rezervisan je za punk/rock, a nastupiće bendovi Po kratkom postupku i Hund.
Po kratkom postupku/ Photo: Maja S. Vučetić
Po kratkom postupku je garažni punk/rock bend iz Beške nastao 2002. godine, a glavni motiv za formiranje benda bio je da se ekipa dobro zabavi svirajući muziku koju voli.
U novembru prošle godine bend je objavio aktuelni album pod nazivom “Slika i neprilika” (RNR Records).
– Muziku doživljavamo kao idealno sredstvo za pretvaranje svega negativnog skupljenog u nama (i oko nas) u nešto dobro i pozitivno. Nadamo se da muzika koju sviramo tako ”radi” i sve vas koji je slušate – kaže ekipa benda koju čine: Filip Jurić (vokal i bas), Miroslav Veselinović (gitara) i Željko Stojanović (bubnjevi).
Photo: Promo
Hund je punk/rock bend iz Aranđelovca osnovan još početkom devedesetih. Do sada su objavili tri izdanja – dva MS i jedan CD. U pripremi je četvrto izdanje.
Članovi benda su: Radiša (Crv), Ivan (Čaki), Pavle i Bojan (Brks).
Posle osam godina, sa više golotinje i više ubistava nego u epizodi serije “Ubistva u Midsomeru”, “Igri prestola” se bliži kraj.
Osma i ujedno poslednja sezona sadržaće samo šest epizoda. Nova epizoda emitovana je u Americi, a dan kasnije i širom sveta.
Kritičari su seriju iz produkcijske kuće HBO često opisivali kao jednu od najvećih serija svih vremena, dok se ljubav i prvrženost fanova može porediti maltene sa religijskim pokretom, piše BBC.
Ali koji je sledeći korak za ekipu glumaca, od kojih je mnogima serija poslužila kao odskočna daska u karijeri? I da li će zvezde uspeti da se otresu njihovih uloga?
– Mislim da su glumci koji nisu bili toliko očigledno povezani sa ulogama već uradili dobar posao – kaže za BBC novinarka Gardijana Sara Hjuz, posebno ističući glumce koji se nisu previše zadržali u seriji.
– Tako je Ričard Maden maestralno izneo ulogu u seriji Telohranitelj, Rouz Lesli glumi u seriji “Dobra borba” (The Good Fight), a Džejson Momoa uveliko gradi karijeru u akcionom žanru.
Ričard Maden/Youtube printscreen
Momoa je proveo samo nekoliko godina radeći na seriji, ali je nakon toga dobio ulogu Akvamena, čiji je solo film zaradio milijardu dolara na blagajnama. Momoa je tako postao jedno od najprepoznatljivijih lica Holivuda.
Hjuz dodaje:
– Čak iako ne dobiju uloge u Holivudu, Džon Bredli i Hana Marej će verovatno glumiti u britanskim TV serijama.
Ali Holivud je već bacio oko na neke od glumaca.
Pored Džejsona Momoe, Emilija Klark predstavlja očigledan primer zvezde “Igre prestola” koja je postigla uspeh na velikom platnu.
Otkako se našla u ulozi Deneris Targerijen, Klark je glumila u nekoliko velikih filmova.
Klark je glumila zajedno sa Semom Klaflinom u filmskoj adaptaciji romana “Dok nisam srela tebe” iz 2016. godine, a prošle godine je tumačila ulogu Kire u filmu “Solo: Priča Ratova zvezda”.
Ali Hjuz kaže da je Emilija Klark neko ko “možda ne može najbolje da se izbori” sa ulogama koje dolaze.
– Njen lik je tako jedinstven i teško je osloboditi se toga, a uloge koje je prihvatila nakon Igre prestola i nisu bile tako dobre.
Emilija Klark/YouTube printscreen
Ali odvajanje od uloge koja ih je proslavila je nešto sa čime se mnogi glumci bore.
– Jako je teško dobiti ulogu u nekoj drami – izjavila je 2015. godine Dženifer Aniston, poznata po ulozi Rejčel u seriji Prijatelji.
To je naročito teško ukoliko se “borite sa likom. Ponekad je teško izaći iz uloge”.
Na sličan način je Alfonsu Riberu bilo teško da se odvoji od uloge Karltona iz serije “Princ sa Bel Era”.
– Uloga me je naterala da postanem lik koga sam glumio – izjavio je za list Metro 2017. godine.
– Voleo bih da probam nešto drugačije, da stisnem zube i…. pucam! Mogao bih da glumim pomahnitalog ubicu! Ali sumnjam da producenti ikada pomisle ‘Hm, treba nam neko ko će glumiti ubicu, hajde da pozovemo tipa koji je glumio Karltona’.
Stoga glumci koji su bili već dovoljno poznati pre “Igre prestola” mogu lakše da se odvoje od uloga.
– Već oformljene zvezde poput Pitera Dinklidža i Lene Hedi će verovatno nastaviti karijere – kaže Hadžes.
– Čak iako su imali ključne uloge u seriji, to su samo bila usputna staništa u već dugačkim karijerma, a Hedi se dosta visko kotirala nakon uloge u “Igri prestola”.
[infobox title=’Iskustvo “Žice”‘]
The Wire/Promo
Pregled nekih drugih kultinh TV serija može da nam da uvid u to kakve su sudbine dočekale različite glumce. Uzmimo za primer, “Žicu” (The Wire) – još jednu HBO seriju koja se smatra jednom od najboljih na svetu. Od početka emitovanja 2002. godine, serija je hvaljena zbog velike glumačke ekipe, koju su činili čak i stanovnici Baltimora koji pre toga nisu imali nikakvo glumačko iskustvo. Iako je poslužila kao odskočna daska za Idrisa Elbu i Dominika Vesta da se prihvate ozbiljnijih uloga, mnogi članovi glumačke postave su prosto nestali nakon serije.[/infobox]
Neki mlađi članovi glumačke postave, poput Sofi Tarner i Mejsi Vilijams nisu bile formirane kao glumice pre “Igre prestola”, ali sada imaju velike izglede za uspeh.
Obe su bile samo tinejdžerke kada su dobile uloge Sanse i Arje Stark, a kako se bliži kraj serije, dobijaju šansu da zablistaju i umetnički se istaknu.
Na primer, Tarner će se pojaviti u filmu “Iks-Men: Mračna Feniks”, zajedno sa Dženifer Lorens i Majklom Fasbenderom.
U međuvremenu, Vilijams je glumila u seriji o spisateljici Meri Šeli, autorki Frankeštajna, a pojavila se i u nekoliko epizoda “Doktora Hua” tokom 2015. godine.
Ali je u februaru izjavila da nije sigurna da li želi da postane nova holivudska zvezda.
– Sada kada imam 21 godinu, ljudi mi kažu da će se po završetku ove serije otvoriti brojne mogućnosti – izjavila je Vilijams za BBC.
Mejsi Vilijams/YouTube printscreen
– Često se pitam, šta zaista želim od života? Većina filmova koji se trenutno prikazuju u bioskopu me ne zanima. A nažalost, scenariji za filmove koji se meni dopadaju se nikada ne realizuju, Ljudi retko finansiraju nezavisne filmove.
Nekoliko zvezda “Igre prestola” je već iskoristilo popularnost serije.
Kit Harington je verovatno jedno od najprepoznatljivijih lica iz serije zahvaljujući ulozi Džona Snoua.
Otkako je završio sa snimanjem serije, pojavljivao se u predstavi “Doktor Faust”, kao i u filmovima “Pompeja” i “Testament mladosti”.
– Dobio je dosta dobre ocene za pozorišnu glumu, što znači da je možda sposoban da stvori mnogo potpuniju karijeru nego što sam ranije mislila – izjavila je Hjuz.
– Možda je bolji glumac nego što sam mislila… Sigurno pažljivo razmišlja o narednim potezima.
Kit Harington/Photo: YouTube printscreen
Gvendolin Kristi je nakon uloge u “Igri prestola” iz 2012. godine glumila i u filmu “Ratovi Zvezda: Buđenje sile”, a imala je i glavnu ulogu u seriji “Top of the Lake”.
– Ona je neko za koga biste pomislili da je pod velikim uticajem uloge, ali zapravo nije, verovatno zato što je u pitanju jako zanimljiva ličnost, a bavila se i manekenstvom ranije – kaže Hadžes.
– Plus, ne deluje kao da je zabrinuta oko toga šta sledi, a radi na franšizi o Ratovima zvezda, što joj svakako ide u prilog.
Hadžes dodaje da vredi obratiti pažnju na neke manje poznate likove iz “Igre prestola”.
– Pitam se kako bi se Nikolaj Koster Valdau – koji je odličan u seriji – snašao u drugoj ulozi. Volela bih da ga vidim u nekoj dobroj ulozi – jer se iza njegovih duhovitih opaski krije zanimljiva ranjivost.
Pomislio bi čovek da spoj kakav su Rijana i Donald Glover, aka Childish Gambino mora da obećava, bilo da je u pitanju muzika ili, pak, film. Filmom “Guava Island” koji je svoju nedavnu premijeru imao na Coachella festivalu u Kaliforniji, dokazali su da ova pretpostavka baš i nije u potpunosti tačna.
Najavljen kao tropski triler, 55-minutni “Guava Island” više predstavlja kinematografski upakovanu promociju Gambinovih pesama, koje su uzgred budi rečeno fenomenalne. Kreativna ekipa koja stoji iza filma jeste ista ona koja je radila Gambinovu “Atlantu” – režiser Hiro Murai i dramaturg Stiven Glover, Gambinov brat.
Priča je locirana oko Denija, idealiste i buntovnog muzičara usmerenog protiv kapitalističkog sistema oličenog u porodici Red koja na ostrvu eksploatiše njegove stanovnike i izvoz svile. U toku organizacije festivala, Deni nalazi način da emigrira u Ameriku i čitava konverzacija na ovu temu ilustrovana je Gambinovom izvedbom sopstvene pesme “This is America”. Kroz liriku se ipak naglašavaju njegovi stavovi – odlazak u Ameriku ne znači beg od tiranije zlih ljudi, pa je bolje ostati kod kuće i boriti se sa neprijateljem kog poznaješ. Dosta licemerno s Gloverove strane, s obzirom na to da i sam zarađuje na tom istom sistemu i to milionske cifre.
Rijana u “Guava Island” glumi Kofi, inteligentnu i ciničnu devojku, čistu suprotnost Deniju sa kojim je u vezi. Ona ne gleda na njihovo ostrvo istim idealističkim, pink pogledom koji ima Deni. Ipak, na kraju pada pod njegov uticaj, pošto je on epicentar priče i ostrva. Na kraju krajeva, njen muzički talenat ovde je zanemaren i ni u jednom trenutku ona ne izvodi numere.
Iako iza filma stoji poznata ekipa mlađe generacije, “Guava Island” je kvalitetnije delo iz vizure video spota, nego iz vizure kinematografije. Ako ništa, hc fanovi Childish Gambina će biti zadovoljni.
U Jevrejskom muzeju u Njujorku, organizovana je izložba pod nazivom “A Crack in Everything”, u čast legendarnog Leonarda Koena, za koju je predviđeno da traje od 12. aprila do 8. septembra.
Sa 12 umetnika i 18 muzičara iz 10 zemalja, ova izložba nudi iscrpnu studiju ovog ikoničnog umetnika, kroz naočare savremene umetnosti.
“Zaboravi savršenu ponudu, Postoji pukotina, pukotina u svemu. Na taj način ulazi svetlost.”
Stihovi su ovog pisca, pesnika i kantautora, koji je inspirisao generacije umetnika širom sveta. Leonard Koen (1934-2016.) bio je pre svega pesnik ljudske nesavršenosti, koji je u gro plan stavljao potrebe ljudske duše.
Decenijama je gostio svet melanholičnim opažanjima o najdubljim ljudskim emocijama, pesmama kao što su “Suzanne”, “Bird on a Wire” i “Hallelujah”. Težina u njegovoj pojavi, raspukli glas i jedinstven umetnički izraz kojim je sa neverovatnom lakoćom mrsio niti svetog i profanog , misterije i pristupačnosti, tvorili su jedinstvenu personu koja je svoj trag urezala duboko u istoriji.
Veću popularnost ovaj talentovani muzičar stekao je 1967. godine kada je na koncertu protiv rata u Vijetnamu Džudi Kolins, svirao gitaru i pevao prateće vokale. Publiku je kupio na instant raspuklim glasom i čudnom nepatetičnom sentimentalnošću koju donosi svojim pesmama.
Koenov prvi album “Songs of Leonard Cohen”, nepretenciozno poput njegovog naziva, donosi čoveka koji vas se na krajnje perfidan način uvlači pod kožu sa svojim impresijma o životu. Upravo ta suptilnost postaje magična reč, kada govorimo o ovom pesniku maskiranom u kantautora.
Nekoliko žena obeležilo je život i pesništvo Leonarda Koena. Ali, kako je i sam govorio, zaljubljivanje je za njega bilo nešto sasvim kompleksno, nešto sa čime nije uvek znao najbolje da se nosi – u životu, ali ne i u poeziji. Jer, njegovo pero je volelo čežnju nesrećnih i neuzvraćenih ljubavi njegovog života, iz kojih je često crpio inspiraciju.
Koen je tako, bez trunke patetike opisivao lepotu bića svake od svojih muza, pri tome često koketirajući sa biblijskim motivima dajući im božansku dimenziju i time ih urezujući u legendu. Svoje junakinje bi nekada oplemenio dostojanstvom koje će slušalac željeti da sanja, a svaka žena poželeti da ima u očima jednog muškarca.
Leonard Koen/ Photo: Promo (Beldoks)
Njegovi stihovi su donosili poetski mir čak i onda kada su težili da budu nešto drugo, što postaje važna odlika njegovog manirizma. Koliko je kroz svoju poeziju trenirao umerenost, toliko mu to nije polazilo za rukom u ljubavi i poslu, čemu svedoči njegovo nasleđe. Iza sebe je ostavio 14 albuma, dva romana (“The Favorite Game” i “Beautiful Losers”), 13 zbirki pesama i nekoliko naslednika.
Poslednji Koenov album, “You Want It Darker”, svojevrstan je testament koji je ovaj umetnik ostavio onima koji ostaju posle njega: fanovima, prijateljima, porodici.
U jesen svog života, Koen iz pesnika izrasta u poemu u dobokoj retrospektivi života koji je prošao. Poemu, koja apstrakni deo ličnosti svog slušaoca, ostavlja zauvek oštećenim. Ostavlja još uvek, jer je pesnik napustio sto, a poema – ona ostaje zauvek.
“Leonard Cohen: A Crack in Everything” je prva izložba posvećena nasleđu poznatog kanadskog umetnika i globalne ikone pop kulture. Izložba uključuje radove niza međunarodnih umetnika koji su inspirisani Koenovim stilom i temama koje su prožimale njegov rad, video projekciju koja prikazuje Koenove crteže i inovativnu multimedijalnu galeriju u kojoj posetioci mogu da čuju obrade njegovih pesama od strane muzičara kao što su Lu Doilon, Feist, Moby i drugi.
Konkurs za takmičarski deo 38. Majske gitarijade, koja se održava 2. maja u Moravskoj laguni kraj Požarevca, otvoren je još 10 dana.
Majska gitarijada je, posle Zajčarske gitarijade, jedna od najstarijih u Srbiji i traje već 38. godina.
Gitarijada u Laguni je specifična po tome što se odvija tokom dana i podeljena je na dva dela, takmičarski i revijalni. Gitarijada je sjajna prilika da se mladi bendovi, koji nisu dosada izdali studijske albume, predstave publici.
Konkurs za ovogodišnji takmičarski deo gitarijade počeo je 5. aprila biće zatvoren 25. aprila. Bendovi koji su odabrani i koji su prošli na konkursu boriće se za novčane nagrada. Organizatori su predvideli su novčane nagrade za prva tri benda koje će izabrati stručni žiri.
Popunjenu prijavu pošaljite na sledeću e mail adresu: majskagitarijada@gmail.com. Organizatori mole zainteresovane da u naslovu mejla navedu za koji bend se prijava šalje.
Na prošlogodišnjoj gitarijadi pobedu je odneo bend Aleja Velikana iz Beograda.
Legendarni progresiv metal bend Mastodon prihvatio se obrade legendarne pesme Led Zeppelina – “Stairway to Heaven”. Posvetili su je svom pokojnom menadžeru, a preimenovali su je u “Stairway to Nick John”. Objavljena je povodom Dana prodavnica ploča.
Momci iz Mastodona su u izjavi tim povodom rekli:
– U maju 2018. izgubili smo jednog od naših najboljih prijatelja, našeg najvećeg obožavaoca, našeg menadžera Nika Džona. Bio je tata našem bendu. Bio je s nama i za najboljih i najgorih vremena. Za sve što smo ikada uradili, on je prvi saznao. Najdraži bend pored Gojire mu je bio Led Zeppelin. Zamoljeni smo da na njegovoj sahrani izvedemo “Stairway to Heaven” što smo i učinili. Kasnije smo saznali da je to neko snimio. Odlučili smo zato da tu pesmu snimimo u studiju i objavimo je povodom Dana prodavnica ploča kao našu posvetu Niku, a novac od prodaje namenimo za istraživanje raka jetre. Ne bismo bili to što smo danas da nije bilo Nika. Jako nam nedostaje i stalno nam je u mislima. Volimo te prijatelju!”
Kad Mastodon izvodi “Stairway to Heaven” to zvuči – ovako:
U četvrtak 18. aprila u 18:00 časova, u okviru manifestacije Dani Beograda, otvara se izložba fotografija “Džez u Beogradu” na platou ispred Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić”.
Izložbu je realizovao autorski tim: Vanjuška Martinović (direktor Muzičke škole “Stanković”, Zorica Kojić (muzički kritičar i profesor klavira MŠ “Stanković) i Vojislav Pantić (džez kritičar i umetnički direktor Beogradskog džez festivala) u saradnji sa JP Beogradska tvrđava.
Čet Bejker/ Photo: el gvojos
Izložba “Džez u Beogradu” inspirisana je skoro jedan vek dugom tradicijom sviranja i slušanja džeza u prestonici, izuzetnim značajem Beogradskog džez festivala u 20. i 21. veku i dvadesetpetogodišnjicom postojanja prvog džez odseka u regionu, pokrenutog u Muzičkoj školi “Stanković” 1993. godine.
Istovremeno, izložba predstavlja priliku da se široj javnosti protumači tajna zvučna mapa Beograda koja kroz radove domaćih fotografa kao i inostranih majstora džez fotografije, dokumentuje postojanje džezera i njihovih mnogobrojnih sastava i koncerata u Beogradu, od druge polovine dvadesetih godina prošlog veka do danas.
Đanluka Petrela/ Photo: Tim Dickeson
Serija fotografija sa nastupa i izvan scene otvara stranice zaboravljenih dešavanja, prikazuje junake našeg kulturnog života, modernizaciju i uključivanja u svetske tokove.
Izložba nas podseća i da komplenat istorijat džeza u Beogradu i Srbiji još uvek čeka da bude napisan. Ona predstavlja mali-veliki prilog nekom budućem naporu da se istinski heroji muzike i džeza ove zemlje otrgnu od zaborava, ali i argument muzičke budućnosti koja se upravo ovog časa kuje u majstorskim radionicama Džez odseka MŠ “Stanković”. U to će nas uveriti izabrani polaznici odseka pod vođstvom profesora Ivana Radivojevića koncertnim nastupom na otvaranju izložbe.
Nil Jang će ove godine objaviti svoju treću knjigu. “To Feel The Music: A Songwriter’s Mission to Save High-Quality Audio” izlazi 26. maja, a s Jangom je napisao tehnološki novinar i pisac Fil Bejker.
“To Feel The Music”, kako joj sam podnaslov kaže, bavi se Nilovim nastojanjima da ljubiteljima muzike priušti slušanje visokokvalitetnih audio zapisa. O tim naporima svedoči i kampanja koju je pokrenuo na Kickstarteru za Pono player, koji je imao nameru da spoji najviši kvalitet zvuka s prenosivošću, jednostavnošću i dostupnošću.
Sama kampanja postala je treća najuspješnija kampanja u istoriji stranice. Uprkos tome, Pono nije postigao komercijalni uspeh, ali Nil je ostao nepoljuljan u svojoj nameri, suprostavljajući se streaming servisima koji koriste još niži kvalitet zvuka.
Reč je ujedno i o priči koja govori o pokretanju kompanije ni iz čega, kao i razvoju, proizvodnji i marketingu proizvoda, koja čitaoce upoznaje s usponima i padovima, kao i problemima s kojima se susrećemo kada zamisao odlučimo da pretvorimo u stvarnost. Tako će u knjizi, osim fanova Nila Janga moći da uživaju i oni koje zanima pozadina pokretanja startupa i razvoja proizvoda.
Izvori bliski bendu AC/DC javljaju kako je vrlo verovatno da će se Bajan Džonson pridružiti turneji australijskih hard rock divova.
Prošle godine je objavljeno kako bend radi na novom albumu na kojem će moći da se čuje doprinos njihovog pokojnog ritam gitariste Malkolma Janga na svim pesmama, a američki bend Terrorizer nedavno je objavioo da su na aerodromu sreli Džonsona koji im je potvrdio da će i on biti na novom albumu i da to više “neće da poriče”.
Pevač je bio prisiljen da napusti bend 2016. kada je ostao bez sluha, a na tuneji ga je zamenio pjevač Guns N’ Roses, Eksl Rouz. Radio DJ Edi Trunk sada javlja da će se Džonson ponovno priključiti bendu na turneji na kojoj će promovisati predstojeći album, iako dodaje da sam AC/DC nije to potvrdio, već određeni verodostojni izvori.
U nastavku Trunk tvrdi da će bend objaviti album koji će biti posvećen Malkolmu Jangu, kao što je “Back in Black” bio posveta Bonu Skotu. Džonson se nekoliko puta pridružio bendu na pozornici posle povlačenja, što je fanovima budilo nadu kako bi jednog dana mogao zaista da se vrati. Isto tako nastupio je s Robertom Plantom i Polom Rodžersom, i izveo “Back in Black” s Muse.
Izvor blizak bendu izjavio je kako su pet godina pre njihovog albuma “Black Ice” Angus i Malkolm Jang živeli zajedno i napisali stotine pesama od kojih su mnoge snimljene, ali dosad nisu ugledale svetlo dana. Agnus je sada navodno odabrao najbolje od tih pesama na kojima je svirao i Malkolm i sada ih dosnimavaju i miksuju Fil Rud, Klif Vilijams i Brajan Džonson na vokalima.
