Članovi izvorne postave Iron Maidena sastali su se posle 42 godine, a susret je zabeležen fotografijom.
Pol Mario Dej, Dejv Saliven i Teri Rense nisu baš imena na koja prva pomislite kada je reč o legendarnom Iron Maidenu. Ipak, njih trojica su, uz osnivača i basistu Stiva Harisa i tadašnjeg bubnjara Rona Metjua, zabeleženi kao prva postava benda. Sve ostalo je istorija (i budućnost) jednog od najvećih i najpoznatijih heavy metal bendova.
Četvorica od pet članova originalne postave Iron Maidena sastala su se posle 42 godine, a nedostajao im je samo bubnjar Ron “Rebel” Metjus. Susret je zabeležen fotografijom, a da su ostali u toj postavi, Iron Maiden bi danas ovako izgledao:
Steve Harris je Iron Maiden osnovao na Božić 1975. godine nakon što je, u želji da ostvari svoje autorske ideje, napustio bend Smiler.
Pevač Dej, kao i gitaristi Rens i Saliven u Iron Maidenu nisu bili ni dve godine. Prvi koji je napustio bend, već 1976,. bio je Pol Mario Dej jer, prema rečima Harisa, nije imao dovoljno smisla za scenski nastup. Bend se u tom trenu našao na kratkoj pauzi posle koje su “iz igre ispali” i Rens i Saliven što je otvorilo vrata za ulazak gitariste Dejva Mareja. S dolaskom Mareja bend je nekoliko godina proveo eksperimentišući sa zvukom i promenama članova (uključujući kratku fazu s klavijaturistom), a prva stalnija postava Iron Maidena oformljena je 1979. kada je potpisan ugovor s diskografskom kućom. Marej je danas, uz Harisa, član s najdužim stažom u ovoj heavy metal instituciji.
Danas je Iron Maiden jedan on najuspešnjih bendova na svetu što potvrđuje i zarada “Legacy of the Beast” turneje zahvaljujući kojoj su se našli na 20. mestu najprofitabilnijih rock i metal turneja u 2018. S koncertima nastavlju u drugoj polovini 2019. godine.
Postoji taj, možda čak i neuništiv poriv, da se uvek trudimo da istaknemo one aktere ili artefakte popularne kulture koji transcendiraju iz svog polaznog zabata. E, između ostalog, upravo to se može utvrditi u slučaju Nika Kejva, a važi i kada je reč o ovoj odličnoj biografskoj grafičkoj noveli – sročenoj velikom njemu u čast.
“Nik Kejv – Smiluj mi se”
“Nik Kejv – Smiluj mi se” (sa nemačkog i engleskog prevela Tijana Tropin, objavila beogradska IPC Media) delo je Rajnharda Klajsta, prekaljenog i cenjenog nemačkog crtača stripova i ilustratora. Nimalo iznenađujuće, a to mora biti naglašeno već pri samom početku svakog iole detaljnijeg prikaza, ovo izdanje se bezrezervno obraća isključivo poštovateljima Nika Kejva ili barem poklonicima njegove muzike, poezije, proze i njegovog sveukupnog značaja. To postaje kristalno jasno već na početnim stranicama ovog vrsnog i odlično upakovanog, stilizovanog i odštampanog srpskog izdanja – Klajst koristi ne samo hronološke skokove, već i upadljive sinkope u pripovedanju, a izlaganje je osnaženo i oneobičeno brojnim i mudro u osnovnu pripovednu nit udenutim referencama i refleksijama na kanonske Kejvove pesme.
“Nik Kejv – Smiluj mi se”
I kada se stigne do završnih stranica, stiče se jak utisak da drugačije nije ni moglo – valjalo je pokriti mnoštvo biografske građe, a u isti mah i jasno ocrtati preovlađujući duh različitih era na putu lične i stvaralačke evolucije zbilja začudno plodnog i istrajnog Kejva. Klajst na planu postavke same naracije uspešno odvaja ono krunsko u odnosu na ono što je na duže staze ipak efemerno, te jasno punktira najvažnije kote na njegovom razvojnom putu, počev od mladalački mahnitih traganja pa sve do docnijih prevratničkih tačaka kada je Kejv, nakon silnih preispitivanja i posrtanja, uspeo da nađe svoj glas i njemu odgovarajući izraz. Na tom polju poseban naglasak je ovde, recimo, stavljen na berlinsku eru Kejva i dane, kada je, zahvaljujući Einstürzende Neubauten ekipi i ponajpre blagotvornom i dalekosežnom uticaju koji je Bliksa imao na junaka ove vrsne biografske grafičke novele, Kejv smogao snage da krene dalje… prvenstveno u susret samom sebi.
“Nik Kejv – Smiluj mi se”
Na planu emocija, a među koricama ove knjige, sve naprosto vrvi od iskrenih emocija (što onih koji se tiču Kejvovog životopisa, što onih koje na čitaoce prenosi sam Rajnhard Klajst, nadahnuto se baveći nečim do čega mu je jako stalo) i pomnog promišljanja jednog tako inspirativnog životnog puta. Ovde smo u prilici da pratimo Kejva u potrazi za vlastitom biti i odgovorima na pitanje poput onog koje je potcrtano u drugoj polovini ove knjige – šta ako se čovek zapravo ne boji promena, nego ga obuzima strah da bi stvare mogle da ostanu iste? Sudeći po pročitanom u “Smiluj mi se”, Kejva nikada nije nosila tiha oluja, već ga je pokretao snažan i bučan uragan, destruktivan, ali, reklo bi se, i neophodan. Ova grafička novela, uz sve već pomenuto, ima snagu da čitaoca nagoni ne samo na empatiju već i na refleksiju, koja, pak, prevazilazi okvire Kejvovog umetničkog opusa u svim pojavnim oblicima. Naprosto, kao u onim snevanim srećnim ishodima, ovo Klajstovo delo kreće od individualnog da bi brzo stiglo do tačke univerzalnog – univerzalno lepog, univerzalno proživljenog i, nadasve, univerzalno indikativnog.
“Nik Kejv – Smiluj mi se”
Kada je o samom crtežu reč, Klajst se zadržava na verističkom pristupu uobičajenom strip-izrazu, naravno uz par nužnih otklona u odnosu na tipsko i opšte, ali mora biti istaknuto da je njegov kadar, sve i kada se čini svedenim, pa i ogoljenim, zapravo pun smislenih i prekopotrebnih detalja, dok se u dubini slike neizostavno dešava nešto uzbudljivo i zanimljivo. Crtež, premda nedvosmleno značajan, samo zaokružuje odličan i snažan utisak koji ovo izvanredna knjiga ostavlja na čitaoce, pojašnjavajući, između ostalog, zašto i najcrnja tama ima svoje istinske heroje i zašto i među njima samo neki zaista zavređuju tron više od drugih, bez obzira što im je i sama ideja trona možda tako odbojna i nerazumljiva.
Beogradski alternativni noise pop/rock bend Artan Lili je u sredu i četvrtak održao dva postnovogodišnja koncerta u klubu Elektropionir, a društvo su im pravili momci iz benda Katakombe.
Kao i prošle godine, Artan Lili je fanovima poklonio dva koncerta, dan za danom. Brojna publika imala je priliku da čuje pesme sa oba njihova albuma – “Artan Lili” I “New Deal”.
Mi smo bili na prvom koncertu, na kojem je atmosferu podgerajala ekipa iz boj benda Katakombe, a prava zabava je počela kada se sa bine začula svima dobro poznata pesma “Džoni” – i nije prestajala sve do samog kraja.
Artan Lili/ Aleksandar Milovanović
Za veliko finale Romana, Bojan, Marko i Ivan sačuvali su verovatno svoju najpoznatiju numeru “Ako stanemo tu”. Ali, kada je bend shvatio da nikome nije bilo dovoljno, ni publici, a ni njima, Bojan se vratio i upitao – “Hoćemo li još jednu?”.
Usledio je bis i pesma “Nije svejedno” u kojoj je zaista došlo do izražaja koliko je Ivan Skopulovič dobar gitarista. Na binu se tada popela i publika i zajedno zapleala s bendom, pa je sve zaista podsećalo na spot istu pesmu.
Kažu nam da je slično (čitaj, sjajno) bilo i sutradan, a vi pogledajte fotografije i pokušajte da doživite atmosferu iz Elektropionira. Da sledeće godine ne propustite…
Američki kongres izglasao je predlog da se jedna pošta u Sijetlu, rodnom gradu Džimija hendriksa, preimenuje u čast verovatno naboljeg gitariste u istoriji rokenrola.
Pošta Renton Highlands, koja se nalazi u neposrednoj blizini groblja Greenwood Memorial Park na kojem se nalazi poslednje počivalište neponovljivog gitariste, uskoro će se službeno zvati James Marshall “Jimi” Hendrix Post Office. Predlog je prihvaćen jednoglasno, prenosi Seattle Times.
Ovo će biti već drugi put da rodni grad Džimija Hendriksa odaje priznanje njegovom nasleđu. Pre dvije godine grad je u centru, u blizini doma u kojem je odrastao, otvorio Jimi Hendrix Park.
– Sijetl će uvek biti Džimijev dom – izjavila je tada Dženi Hendriks, sestra slavnog gitariste i predsednica udruženja Experience Hendrix. – Ovo mesto je mesto gdje je Džimi odrastao, sanjao svoje snove i gde se budila njegova kreativna energija.
Zaostavština Džimija Hendriksa čini se kao čaroban kovčeg bez dna. Biser po biser, još od preuranjene smrti ove gitariske legende 1970. posthumno se objavljuje novo izdanje ili knjiga, a njegova muzika živi večno pa mnogi klinci i danas uče gitaru uz nezaboravne rifove levorukog majstora Fendera. I 49 godina kasnije, još nas uvek uspeju da nas očaraju, a najvrednije vrelo predstavljaju arhivski video snimbe i dokumentarci. Podsetite se njegovog nasljeđa gledanjem jednog od dokumentaraca, odnosno kompilacije intervjua i nastupa:
Moussaka i Psi – zanimljiva kombinacija gitarskog zvuka surf i psychobilly žanra prožeta poznatim melodijama, sziže 18. januara u KC Grad.
Transbalkanska power-surf-punk-rock senzacija zvana Moussaka donosi eksploziju ljutih gitarskih instrumentala, na zapaljivim talasima domaćeg folk-pop nasleđa. Energična četvorka je do sada objavila četiri veoma začinjena EP izdanja, ali je ukus jednostavno najbolji kada Moussaku čujete uživo.
Moussaka/ Photo: Promo
S druge strane, tu je relativno novi domaći psychobilly bend, nastao krajem 2015. godine. Postavu čine muzičari koji su već dugo godina prisutni na ex-YU sceni: Saša Jovanović Jovandeka (Grandpa Candys aka Čikine Bombone), Dane Ćeranić (Issues of Life, Lucky Marcell & The Ramblin’ Three) Marjan Terzić Terza (S.U.S., 888, Potres, Antifrizz). Početkom 2016. godine bend snima svoj prvi singl “Ostani još dan” u studiju Fabrika, a album pod nazivom “Tik, Tak” objavili su za izdavačku kuću Mascom Records 2017. godine.
Jedno je sigurnbo, u KC Gradu će tog 18. januara biti – ludo.
Juče je u Beogradu preminuo Goran Redžepi – Gedža, poznat kao bubnjar bendova Vampiri i Familija.
Goran Redžepi je bio jedan od osnivača benda Vampiri sa kojima je, kao bubnjar, snimio tri albuma – “Rama-Lama-Ding-Dong” (1991), “Tačno u ponoć” (1991) i “Be-Be” (1992) i bio u postavi do prvog raspada koji se desio 1993. godine.
Goran Redžepi Gedža/Photo: facebook
Nakon toga, 1994. godine zajedno sa Pejom, Deksijem, Vasom i Lukom (ex-U škripcu) osniva bend Familija sa kojima iste godine snima čuveni album “Narodno Pozorište”.
Nakon raspada Familije, snimio je svoj solo album pod imenom “Kad budem mršav i beo” koji je 2000. godine izašao za ITMM.
Legendarni gitarista grupe Queen Brajan Mej održao je obećanje i svoj prvi singl posle 20 godina lansirao na samu Novu godinu i to iz NASA kontrolnog centra.
Braja je krajem decembra otkrio kako svoj novi, ujedno i prvi singl posle 20 godina planira da objavi na Novu godinu i to iz NASA kontrolnog centra i on je, zaista, nekoliko minuta posle ponoći po istočno-američkom vremenu poslatu u svemir u čast 13. godišnjice uspešnog lansiranja sonde “New Horizons”.
Osim što je muzička ikona, Mej je i doktor astrofizike pa je spojio svoju ljubav prema jednom i drugom pozivu, i posvetio svoj novi singl NASA ekspediciji “New Horizons” koja je na Novu godinu dotakla najudaljeniji deo svemira ikad dostignut u istoriji ljudskog istraživanja.
– Ovaj projekat dao mi je neku novu energiju – rekao je Mej. – Izazovno mi je i uzbuđen sam što mogu da spojim dve ljubavi svog života: astronomiju i muziku.
Njegova pesma takođe sadrži i kratak isečak govora velikog Stivena Hokinga. Novi singl poslušajte u nastavku.
Mej samostalni singl nije snimio još od 1998. godine kada je objavljen “Why Don’t We Try Again” s albuma “Another World”.
U 2012. godini jedan haker je osuđen na deset godina zatvora jer je objavljivao fotografije gole Skarlet i drugih slavnih ličnosti. Međutim, danas su veliki problem postali takozvani deepfakes, koji uz pomoć veštačke inteligencije kombinuju glave slavnih ličnosti sa telima porno zvezda.
Skarlet je rekla da ne postoji način na koji ona i njen tim mogu da se bore protiv takvih seksualnih zapisa.
– Mislim da je to beskorisna potraga, uglavnom zato što je internet ogromna rupa tame koja jede samu sebe. Svaka zemlja ima svoje zakonske propise kada je reč o korišćenju tuđih fotografija. Nažalost, dosta puta sam bila žrtva ovih zloupotreba – kazala je glumica.
Ona ističe kako je internet danas previše zatrovan i da je pitanje vremena kada će se svaki pojedinac boriti sa zloupotrebom privatnih informacija, fotografija, videa…
– Upozoravam svakoga ko je ranjiv da se zaštiti – poručuje Johanson.
Godina pred nama biće velika za rok i metal muziku, tvrdi Loudwire, i u svojoj analizi iznosi nekoliko argumenata kojima svi ljubitelji žestokog zvuka mogu da se raduju.
U 2018. je nastavljen komercijalni pad ovih žanrova, uprkos tome što se na live nastupima i dalje okupljaju desetine, pa i stotine hiljada čupavih glava. Ali, ako pogledate 50 najstrimovanijih pesama na platformi Spotify u ovom trenutku, nećete među njima naći nijednu rok ili metal stvar. Slično izgledaju i top liste na drugim striming platformama, televizijama, radio stanicama…
Dejv Mastejn/ Photo: Facebook @Megadeth
Situacija bi, međutim, mogla značajno da se popravi u 2019. godini. Mnogo zvučnih imena će objaviti nove albume, među njima i Slipknot, Rammstein, Megadeth i valjda konačno, Tool. Na novi Slipknot se čeka pet godina, na nemačke industrijalce čitavu deceniju, poslednji Megadeth album je izašao 2016, a Tool… pa, skoro da ga je slušao Kolumbo pred polazak na putovanje. Svaki od ovih noviteta biće veliki događaj za gitarsku publiku, a mogućnost da se svi dogode u istoj godini je nešto što se ne sreće često.
Postoje realne šanse da do naredne Nove godine stigne i novi AC/DC, posle pet godina čekanja i nedavnog odlaska Malkolma Janga, kao i da nas obraduju Anthrax, Red Hot Chili Peppers i Mastodon.
Očekuje se da novi materijal objave i Alter Bridge, Avenged Sevenfold, Bring Me the Horizon, Children of Bodom, Deftones, Dream Theater, Hellyeah, In Flames, Korn, Lamb of God, Papa Roach, The Raconteurs, Rob Zombie, Tarja…
U okviru svog projekta “Ni korak nazad”, pod pokroviteljtom Opštine Svilajnac, Udruženje građana ROĐEN NEGDE DOLE organizovalo je u Svilajncu koncert bendova Hosenfefer i Psycho-Sonic Boris And Hosenfefer iz Kosovske Mitrovice, kao i izvarednom bluzeru iz Švajcarske, Tongue Tied Twinu, koji je imao mini turneju po Srbiji (Kosovska Mitrovica, Vrnjačka Banja, Svilajnac, Kladovo i Beograd). Na taj način je u Lobi baru simbolično ispraćena stara i najavljena nova godina u kojoj će ovakvih koncerata, veruju organizatori, biti još više.
Tongue Tied Twin /Photo: M.B.M.
Koncert je otvorio srpski zet Tongue Tied Twin, jedan od najboljih OMB bendova na svetu i kome je ovo bio peti nastup u Svilajncu. Svake godine kada dođe u tazbinu, TTT kreće na turneju, propovedajući zvuk bluza i prljavog rokenrola po malim mestima širom Srbije. Koncept u kome jedan čovek menja ceo bend i pritom zvuči kao da svira više muzičara, osnovna je odlika OMB bendova. TTT sam svira istovremeno bas bubanj, kontra činelu, gitaru i po potrebi usnu harmoniku. U odnosu na prethodne nastupe na ovom su bile zastupljene i cigar box gitare, koje je napravio sam Kris, usavršivši zanat izrade ovih specifičnih gitara koje imaju dve, tri ili više žica, u zavisnosti od oblika i željenog zvuka, i sastavni su deo američkog folklora.
Pošto ih ima nekoliko, tokom svog koncerta ih je menjao, a svaka od njih ima različitu rezonancu koja dočarava autentični zvuk Misisipija, pamuka ili divljeg afričkog plesa. TTT je u svom radu originalan, emotivan i posvećen muzici, nezaobilazan je uticaj crnih majstora slajd gitare Sun Housa, Rl Burnside modernog Seasick Steve i minimalističnih The Gories. Svirao je svoje najbolje pesme “Control”, “Digging”, “Stranglehold”, i neobilaznu obradu “1.000 godina” Partibrejkersa koju svira samo na svojim koncertima u Srbiji. Nastup je trajao 45 minuta i kao i uvek ostavio impresivan utisak na publiku.
Psycho-Sonic Boris And Hosenfefer/Photo: M.B.M.
Odmah za njim krenuli su drugari iz Kosovske Mitrovice predvođeni pevačima Borisom i Perom. Oni su autorski bend i pevaju na engleskom jeziku. Prvi na binu je izašao Boris, kome je ovo bio treći nastup u Svilajncu, a on se grupi Hosenfefer priključio 2005. godine i od tada nastupaju kao dva benda – (PSYCHO-SONIC BORIS AND HOSENFEFER kao jedan bend i HOSENFEER kao drugi bend). Muzika sa Borisom je žestoka, oslonjena na garažni pank i on je u početku, kada su bili tribute The Sonics (legendarni USA 60 garage punk) samo pevao, da bi kasnije počeo da svira gitaru na njihovim autorskim pesmama, dopunjujući specifičan zvuk ovog odličnog benda. Nastup im je trajao oko sat vremena u okviru koga su svirali svoje pesme “King of Creeps”, “Make You Die”, “Psycho Cock”, poneku obradu Soniksa i možda i dve najbolje pesme iz njihovog opusa “Conquer And Rule The World” i “Put You Down”.
Nakon kraće pauze dugokosi Pera (imidžom podseća na Džefa Klejtona, pevača Antiseena) počeo je svoj divlji ples, takođe po peti put nastupajuči u Svilajncu. Hosenfefer je nastao 1997. godine, za svoju muziku kažu da je “down’n’dirty punk’n’roll”. Iza sebe imaju veliki broj objavljenih albuma, vinila i pojavljivanja na različitim kompilacijama sa domaćim i sa stranim bendovima. Muzika sa Perom je brža i žešća, i u njoj dominira njegov snažan vokal. Mnogi Hosenfefer smatraju najbržim punk bendom Srbije. Svoj blok pesama krenuli su furiozno, sa “Bite you Scum” obradom GG Alina, “Knife om my back”, “Student City”… sve sa prvog CD-a, zatim “Alcohol + Hate”, “Keep On Drivin”, “And Then Death Comes”, “I Met You And Died”. Nastup je trajao oko sat vremena i oni su ovo posebno veče, pa i čitavu godinu, priveli su kraju u baš žestokom ritmu. Pored pomenuta dva pevača bend čine najmlađi član, bubnjar Zoki, zatim basista Vanja i nezamenljivi gitarista Filip.
Činjenica da rok koncerti u organizaciji Udruženja građana Rođen negde dole u Svilajncu privlače uvek veliki broj publike, radnim danima ili vikendom, i da je ovaj koncert pratila lokalna TV Centar, nema sumnje da nas u ovom gradu čeka više nego zanimljiva 2019. rok godina.
