Da li su bolje knjige ili filmovi, o tome se dugo polemiše. Nepopustljivi knjiški moljci nemaju dilemu! Evo nekoliko razloga zašto će oni uvek izabrati knjige pre filmova.

 Maštarenje

Ovde zaista nema konkurencije – knjige nam omogućavaju da koristimo našu maštu, od načina na koji likovi izgledaju i razgovaraju do njihovih fiktivnih svetova i života, uz pomoć opisa autora.

Ako ste se zamislili kako bi neki likovi trebalo da izgledaju, filmovi mogu pokvariti vaš prvobitni koncept koji ste izgradili. Mnogi kažu da nisu bili oduševljeni filmskim nastavcima Harija Potera, iako su neki tek nakon gladanja filma počeli da čitaju dela J. K. Rouling, koja su još uvek među najprodavanijima na online knjižari Amazon. Isti slučaj je bio i sa „Igrama gladi“, baš kao i „Pedeset nijansi“ i „Gospodar prstenova“.

Zaljubljenici u određenje knjige prosto ne mogu da iz svoje glave izbace slike koje su stvorili tokom čitanja i jako im teško pada kada ih neko drugačije dočara na velikom platnu.
Čak i način na koji su neki dijalozi predstavljeni u filmovima može se razlikovati od toga kako smo ih uvek zamišljali.

2. Knjige su detaljnije

Filmovi imaju ograničeno vreme i zbog toga se glavne odlike priče ponekad uklanjaju ili menjaju. Ovo može dovesti do drugačijeg ishoda, što se ljubiteljima knjiga možda neće baš dopasti.

Često se zarad dobijanja na vremenu u izradi filma brišu određene scene iz knjige koje su se čitaocima urezale u sećanje kao jako bitne. Takođe, dolazi i do promene likova i njihove uloge, što tek čitaoci ne simpatišu.
Na primer, postapokaliptični roman Kormaka Mekartniji „Put“, za koji je pisac dobio brojna priznanja i pozitivne kritike, ima veoma sumornu atmosferu. To je toliko turobno da dva sata dugačak film jednostavno nije mogao tačno u potpunosti da prikaže priču.

Osim toga, čitajući knjigu imamo privilegiju da čitamo i misli likova, nešto što ne dobijamo u filmovima.

Čak, i ako smatramo da serijal „Sumrak“ Stefani Majer nije bio sjajan, u najmanju ruku, Bela je izgledala kao ubedljiviji karakter u knjigama jer smo joj mogli čitati misli (iako su uglavnom bile o Edvardovoj vilici). To nije bio slučaj sa ekranizacijom ovog popularnog serijala.

Jasno je da je najpopularnije knjige istovremeno najnepopularnije ekranizovati.

3. Shvatiti šta je pisac hteo da kaže

Filmovi su češće osmišljeni prema idejama kreativnog medijskog tima, a ne autora.

Ako ste ljubitelj originalnog sadržaja, filmske adaptacije  možda neće biti u svemu originalne kao što je knjiga.
Na primer, u „Ja sam legenda“, naučno fantastični film sa Vilom Smitom, koji je zapravo adaptacija istoimene knjige Ričarda Metisona, pas se obrađuje drugačije u knjizi nego u filmu.
U filmu, pas je pripadao protagonisti Nevileove porodice i njegov je jedini prijatelj. U knjizi, pas nije prisutan u većem delu, a kada se pojavi, beži od Nevila. Sitan detalj, ali ljubiteljima knjige veoma bitan, toliko da bode oči.

4. Knjige se mogu nositi

Na kraju, ali ne i najmanje važno, knjige možete lako nositi bilo gde. Da, znamo da filmovi mogu biti i prenosivi ako ih čuvate u telefonu, ali šta ako ste negde na netu bez vajfaja? Šta ako niste poneli punjač za telefon i se vaš telefon gasi?
Knjiga vam ne pravi takve probleme. To je pouzdan izvor zabave koji možete poneti sa sobom bilo gde.