– Dok izraelska vlada ne shvati da Palestinci imaju pravo na samoopredeljenje, umetnici treba da se drže podalje od Izraela – poručio je Madoni Rodžer Voters, jedan od osnivača benda Pink Floyd i dodao da njeno prihvatanje poziva da nastupi u Tel Avivu u finalu Eurosonga postavlja fundamentalno važna etička i politička pitanja za svakoga od nas.
– U Parizu 1948. godine Ujedinjene nacije su usvojile Opštu deklaraciju o ljudskim pravima koja je garantovala da sva naša braća i sestre širom sveta, bez obzira na njihovu etničku ili nacionalnu pripadnost ili religiju, imaju određena osnovna ljudska prava. Uključujući pravo na život, slobodu i samopredeljenje – izjavio je Voters za Guardian.
On dalje kaže da svi koji se slažu s ovom deklaracijom treba sebi da postave pitanje da li su spremni da se bore za ljudska prava i pruže pomoć onima kojima su ta prava ugrožena.
Rodžer Voters/ Photo: Facebook @rogerwaters
– U kontekstu trenutnih priča o mestu održavanja finala Eurosonga i učestvovanju Madone i drugih izvođača, dotična braća i sestre su Palestinci koji žive pod duboko represivnim aparthejdskim režimom okupacije i ne uživaju pravo na život, slobodu i samoopredeljenje – kazao je Voters i dodao da su Palestinci još 2004. godine apelovali na ostatak sveta da im pomogne i da su tražili od umetnika da se uzdrže od nastupa u Izraelu sve dok vlada ne prizna njihovo pravo na samoopredeljenje.
– Odlučio sam da ispoštujem njihovu molbu i učinim sve što je u mojoj moći da uverim i druge da urade isto. Neki od muzičara koji su nastupali u Izraelu kažu da su to uradili kako bi izgradili mostove i pomogli uspostavljanju mira. Sr*nje. Nastupanje u Izraelu je unosan posao koji odobrava okupaciju, aparthejd, etničko čišćenje, zatvaranje dece, pokolj nenaoružanih demonstranata i sve druge loše stvari koje se godinama dešavaju – izjavio je Voters.
Bivši član Pink Floyda pozvao je ljude da saosećaju sa narodom čija su prava ugrožena kao i sve učesnike Eurosonga, uključujući i Madonu, da pročitaju Deklaraciju o ljudskim pravima. On je naveo i to da je Deklaracija prevedena na 500 jezika i da bi se svako ko želi mogao bez ikakvih problema informisati, pa “ukoliko je svi budemo poštovali, još možemo da spasemo našu divnu planetu od uništenja”.
Melodični hard rok bend Nevreme objavio je novi singl “Tonem” sa predstojećeg albuma ”Koferi’.
Bend Nevreme formiran je 2009. godine u Kuršumliji i od samog početka bavi se autorskim radom. Godine 2012. objavili su prvi studijski album pod nazivom “Peščani sat” i koncertno se predstavili na festivalima širom Srbije.
Posle nekoliko godina pauze, ekipa se vratila u studio gde vredno radi na drugom izdanju “Koferi” sa koga su do sada predstavili tri singla.
Nevreme/ Photo: AleX
Članovi benda trenutno žive i rade u Beogradu, a oni su: Dušan Vasiljević Tesla (vokal, gitara), Andrija Vlajić (gitara), Borisav Milanović (bas gitara) i Milan Veličković (bubnjevi).
“Tonem” poslušajte u nastavku (a možete i kasnije na YouTube kanalu benda gde se nalaze i prethodna dva singla “Crni abažur” i “Peščani sat” za koji je snimljen spot u novoj audio produkciji)…
Mts Dance Arena nedavno je kompletirala svoje ovogodišnje izdanje, sastavljeno od najvećih svetskih zvezda današnjice, a još jedna bina EXIT festivala – No Sleep Novi Sad, svoja nova pojačanja dovodi pravo iz Južne Amerike.
Nakon što je EXIT 30. marta održao svoju prvu No Sleep Brasil žurku u Sao Paulu, i to u najistaknutijem južnoameričkom klubu D-Edge, vreme je da Brazilci uzvrate posetu i osvoje Petrovaradinsku tvrđavu na jednu noć, u petak 5. jula.
Ovaj globalno prepoznatljiv brazilski klub od 2003. godine svakog meseca poseti više od 20.000 gostiju, a pored futurističkog dizajna, karakteriše ga i velika muzička širina, pa je za Novi Sad odabrana postava koja počinje uz house, prelazi na progressive, zatim na tech-house i acid, da bi u finalu prešla u techno.
Specijalno za ovu priliku, na #NSNS2019 dolaze furiozni britanski techno mag Blawan, izuzetna italijanska muzičarka Giorgia Angiuli, kao i njeni sunarodnici iz trenutno jednog od najtražnijih elektronskih tandema 999999999.
Tu su rezidenti kluba, južnoamerička heroina BLANCAh i srpsko-brazilski duo Duc in Altum, koje u pohodu na Petrovaradinsku tvrđavu predvodi osnivač kluba D-Edge Renato Ratier, dok će ove noći jedan od centralnih slotova zauzeti domaći izvođači i No Sleep rezidenti u svom premijernom, zajedničkom “live” setu, Lag i Monosaccharide.
Photo: Promo (Exit)
Jedna od zvezda večeri nesumnjivo biće Jamie Roberts, poznatiji kao Blawan, koji je tokom protekle decenije svojim talentom i umećem postao maestro sopstvenog techno univerzuma.
Njegov prošlogodišnji debi solo album “Wet Will Always Dry” proglašen je od strane renomiranog DJ Maga za najbolji britanski elektronski album.
Uz pregršt drugih pseudonima, kao i uz sopstveni lejbl TERNESC preko kojeg je publici isporučio analogne produkcije i live setove, Blawan je zacementirao svoju poziciju svežeg lica žestokog industrial techno zvuka.
Do sada neviđeni live nastup na No Sleep Novi Sad bini prirediće Giorgia Angiuli, poznata po svom eklektičnom pristupu muzici.
Sa pozadinom obrazovanja u klasičnoj muzici i kao multiinstrumentalista, Angiuli je svetski poznata zbog umešnosti kombinovanja klavijature i drugih instrumenata, svog glasa i najzanimljivije, raznoraznih dečijih igačaka, sa krajnjim proizvodom vibrirajućeg i energičnog zvuka koji osvaja.
Prošlu godinu uspešno je zaokružila objavivši EP “No Body No Pain”, ali i debi album “In a Pink Bubble” za izdavačku kuću Stil Vor Talent.
Još jedan upečatljiv live techno nastup stiže u apstraktnom pakovanju 999999999 (Ninetimesnine), dvojca koji je za kratko vreme postao jedan od najtraženijih na evropskoj i svetskoj sceni zahvaljujući svom sirovom, intenzivnom i improvizovanom zvuku.
To potvrđuje i činjenica da su njihova prva tri izdanja na njihovom istoimenom lejblu, kao i gostovanje na specijalnom Planet Rhytm vinil izdanju pod nazivom “303”, rasprodati za samo nekoliko sati.
“Mozak” koji stoji iza megauspešnog kluba D-Edge nesumnjivo je njegov vlasnik, Renato Ratier, koji je sebe izgradio i kao ključno ime svetske DJ scene.
Multitasker Ratier svoje DJ umeće dokazuje mešavinom uticaja kao što su Chicago house, elektro rock, techno, disco i minimal, a u njegovoj impresivnoj biografiji izdvaja se i stavka kao jednog od vlasnika i rezidenata brazilskog Warung Beach kluba koji mnogi opisuju kao rajski i koji se našao na Mixmag listi najboljih svetskih klubova.
Društvo u petak, 5. jula, Ratieru praviće i BLANCAh, jedna od rezidentkinja D-Edge kluba koja je u svojoj gotovo dvadesetogodišnjoj karijeri ostavila trag uspomoć melodičnih kompozicija i uz inovativne i mračne deonice, a prošlu godinu obeležila je, između ostalog, originalnim miksom “Apneia” objavljenom za Timeless Moment.
Snagu domaće scene i umešnost u live formatu toga dana zajedno pokazaće novosadski DJ i producent već bogate internacionalne karijere, Lag, uz beogradski tandem Monosaccharide.
Impresivnu postavu drugog dana EXIT festivala zaokružiće rezidenti D-Edge kluba, dvojac Duc in Altum koji čine bračni par Eric Frizzo Jonsson i Arjana Vrhovac Jonsson, rođena i odrasla u Srbiji.
Trenutno je u prodaji ograničen kontigent kompleta EXIT karata po ceni od 6.990 dinara, što predstavlja 45% uštede u odnosu na finalnu cenu.
Cena ulaznica za prvi festivalski dan, kada nastupa The Cure, iznosi 2.990 dinara za parter i 4.990 dinara za FAN PIT, dok je cena GOLD VIP dnevnih ulaznica za 4. jul 12.000 dinara.
Ulaznice za EXIT festival mogu se nabaviti preko zvanične stranice exitfest.org i putem prodajne mreže Gigs Tix.
Od slavnih umetnika poput Tuluz-Lotreka i Milene Pavlović Barili, preko nezaboravnog Vudstoka do ljubavnih priča za sva vremena, 16. Noć muzeja držaće budnim 18. maja stanovnike brojnih gradova širom Srbije.
Od 16:00 časova do ponoći posetioci omiljene muzejske avanture biće u prilici da zavire u muzejske kolekcije, otkriju galerijske priče i otvore vrata brojnih drugih, neretko i sasvim neočekivanih zdanja koja pričaju priču o slobodi.
Na tragu neprekidne umetničke borbe za slobodne prostore, ove Noći muzeja podsetićemo se na to koliko je sloboda dragocena.
Photo: Promo (Noć muzeja)
U Beogradu će tokom Noći muzeja publika moći da obiđe oko šezdeset lokacija širom grada, od kojih će mnoge svoja vrata za širu javnost otvoriti samo ove večeri.
Po svojoj ekskluzivnosti posebno se izdvaja tura Neispričane priče, koja se već tradicionalno realizuje u saradnji sa nacionalnim sponzorom, kanalom Viasat History.
U okviru ove ture posetioci će moći da osete dašak slobode hipi ere i kultnog Vudstoka, biće u prilici da se upoznaju sa Beogradom iz vremena Kraljevine Jugoslavije, preispitaju sve što znaju o jedinstvenim spomenicima kulture – starim prestoničkim kafanama ili pak da uživaju u duhu slobode koji je obojio beogradski noćni život osamdesetih godina prošlog veka.
Kroz poigravanje sa sujevjerjima, običajima, lepotom i taštinom, posetioci Etnografskog muzeja moći će da istraže raskošni svet ogledala, preispitaju umetničke slobode na sceni Bitef teatar, a nešto drugačije putovanje iza kulisa prirediće i Fakultet muzičke umetnosti.
Photo: Promo (Noć muzeja)
Narodni muzej Šabac u Noći muzeja predstaviće se nesvakidašnjom izložbom “Kako smo se voleli”, koja donosi sedam priča o ljubavi iz prošlosti i jednu iz budućnosti, vezanih za intrigantne predmete iz muzejskih zbirki.
Od priče o bračnoj ljubavi Starih Rimljana do specifičnih šabačkih priča, poput one o slikaru Stevanu Čaliću i njegovoj supruzi, okosnicu ove izložbe čini opširno istraživanje o različitim aspektima i modelima partnerske ljubavi.
Kulturni centar “Laza Kostić” iz Sombora premijerno u Noći muzeja otvoriće izložbu posvećenu čuvenom francuskom impresionisti Anriju de Tuluz-Lotreku, realizovanu u saradnji sa Srednjoevropskim kulturnim centrom iz Novog Sada.
Kroz dvadeset pet litografija i originalnih naslovnica modnih magazina posetioci će moći da se upoznaju sa stvaralaštvom jednog od najznačajnijih postimpresionista, uz Gogena, Van Goga i Sezana.
Photo: Promo (Noć muzeja)
Od novčića kovanog na obali Dunava u vreme Rimljana do misteriozne razglednice koja je pre više od sto godina putovala iz Beograda za Veliko Gradište kretaće se izložba “Od Hadrijana do ponizne Sofije” koju priprema Narodni muzej Veliko Gradište.
Priče koje dele ova dva nesvakidašnja predmeta na jedinstven način uobličio je naš čuveni strip crtač Aleksa Gajić. On će u Noći muzeja, između ostalog, predstaviti neobičnu strip kutiju za premotavanje cela dva milenijuma koja dele Hadrijana i Sofiju.
“Murali kojih više nema” izložba je koja će obeležiti Noć muzeja u Kruševcu, preispitujući umentičke i građanske slobode. Udruženje umetnika “Plavo i zlatno” pokušaće da na ovaj način oživi uspomenu na kompoziciju murala “Raj za čitanje” koju su talentovane učenice prošlog leta naslikale na zidu Gimnazije u Kruševcu.
Murali, koji su prikazivali naše znamenite književnike poput Kiša, Crnjanskog i Disa, neočekivano su prekrečeni ubrzo po nastanku, pa ovom izložbom Kruševljani žele da podsete na ovu plemenitu akciju, ali i na borbu za slobodu umetničkog izražavanja.
Photo: Promo (Noć muzeja)
U Noći muzeja učestvovaće i Ruski Krstur otvarajući za posetu vrata neobičnog zamka iz 1913. godine. Reč je o zdanju koje je greškome sagrađeno u ovom vojvođanskom selu.
U toj zgradi škole iz 1913. godine danas se nalazi sedištve Nacionalnog saveta Rusina, pa će Noć muzeja poslužiti kao dobar povod i za upoznavanje sa njihovom kulturom, raskošnom narodnom nošnjom i izvanrednim kulinarskim poslasticama.
Nišlije će u Muzeju zdravstvene kulture biti u prilici da pogledaju čime su pacijenti lečeni u 19. i 20. veku, dok će u Irigu u Noći muzeja svoja vrata otvoriti rodna kuća našeg čuvenog glumca Borislava Mihailovića Mihiza.
Narodni muzej Užice predstaviti raskošno fotografsko putovanje kroz gradsku prošlost i 20. vek, a Galerija Milene Pavlović Barili za Noć muzeja priprema izložbu “Milenina dvorska vizura” sačinjenu od dvanaest karikature ove umetnice koje su nastale dok je živela na dvoru svog rođaka kralja Aleksandra Karađorđevića.
Sve informacije o programu 16. Noći muzeja uskoro će biti dostupne na zvaničnom sajtu nocmuzeja.rs, kao i putem društvenih mreža Facebook i Instagram.
Zak Kondon in Berlin Studio/ Photo: Olga Baczynska
Jedan od najzanimljivijih bendova na muzičkoj sceni današnjice, Beirut, objavio je spot za pesmu “When I Die” sa aktuelnog petog studijskog albuma “Gallipoli”.
Spot je režirao multimedijalni umetnik Brodi Kondon, a sniman je u Futuro 13 kući u Berlinu i delimično je inspirisan fiktivnim suicidnim kultom koji testira svoje granice nizom grupnih eksperimenata. Radnja spota vezuje se i za samu tematiku pesme.
– Posle psihosomatske sesije koja je inspirisala omot albuma “Gallipoli”, okupio sam članove benda Beirut pre njihovog nastupa u Berlinu. Bio sam oduševljen njihovom spremnošću na testiranje sopstvenih granica a pritom sam bio iznenađen i kad su mi naglasili da nešto slično rade i na nastupima – izjavio je autor spota, Brodi Kondon.
Zak Kondon/ Photo: Olga Baczynska
Na album “Gallipoli” nalazi se 12 pesama koje je Zak Kondon, osnivač i frontmen benda Beirut, komponovao od zime 2016. godine. Samo ime izdanja potiče od gradića u Italiji gde je Kondon iskomponovao prvu i naslovnu kompoziciju.
Zak Kondon je novi album opisao kao “katarzični zagrljaj starog i novog” budući da je sve pesme komponovao na starom Farfisa sintisajzeru koji je koristio i za prva dva albuma “Gulag Orkestar” i “The Flying Club Cup”.
Subota, 27. april u Jazz Bar Centru rezervisan je za punk/rock, a nastupiće bendovi Po kratkom postupku i Hund.
Po kratkom postupku/ Photo: Maja S. Vučetić
Po kratkom postupku je garažni punk/rock bend iz Beške nastao 2002. godine, a glavni motiv za formiranje benda bio je da se ekipa dobro zabavi svirajući muziku koju voli.
U novembru prošle godine bend je objavio aktuelni album pod nazivom “Slika i neprilika” (RNR Records).
– Muziku doživljavamo kao idealno sredstvo za pretvaranje svega negativnog skupljenog u nama (i oko nas) u nešto dobro i pozitivno. Nadamo se da muzika koju sviramo tako ”radi” i sve vas koji je slušate – kaže ekipa benda koju čine: Filip Jurić (vokal i bas), Miroslav Veselinović (gitara) i Željko Stojanović (bubnjevi).
Photo: Promo
Hund je punk/rock bend iz Aranđelovca osnovan još početkom devedesetih. Do sada su objavili tri izdanja – dva MS i jedan CD. U pripremi je četvrto izdanje.
Članovi benda su: Radiša (Crv), Ivan (Čaki), Pavle i Bojan (Brks).
Posle osam godina, sa više golotinje i više ubistava nego u epizodi serije “Ubistva u Midsomeru”, “Igri prestola” se bliži kraj.
Osma i ujedno poslednja sezona sadržaće samo šest epizoda. Nova epizoda emitovana je u Americi, a dan kasnije i širom sveta.
Kritičari su seriju iz produkcijske kuće HBO često opisivali kao jednu od najvećih serija svih vremena, dok se ljubav i prvrženost fanova može porediti maltene sa religijskim pokretom, piše BBC.
Ali koji je sledeći korak za ekipu glumaca, od kojih je mnogima serija poslužila kao odskočna daska u karijeri? I da li će zvezde uspeti da se otresu njihovih uloga?
– Mislim da su glumci koji nisu bili toliko očigledno povezani sa ulogama već uradili dobar posao – kaže za BBC novinarka Gardijana Sara Hjuz, posebno ističući glumce koji se nisu previše zadržali u seriji.
– Tako je Ričard Maden maestralno izneo ulogu u seriji Telohranitelj, Rouz Lesli glumi u seriji “Dobra borba” (The Good Fight), a Džejson Momoa uveliko gradi karijeru u akcionom žanru.
Ričard Maden/Youtube printscreen
Momoa je proveo samo nekoliko godina radeći na seriji, ali je nakon toga dobio ulogu Akvamena, čiji je solo film zaradio milijardu dolara na blagajnama. Momoa je tako postao jedno od najprepoznatljivijih lica Holivuda.
Hjuz dodaje:
– Čak iako ne dobiju uloge u Holivudu, Džon Bredli i Hana Marej će verovatno glumiti u britanskim TV serijama.
Ali Holivud je već bacio oko na neke od glumaca.
Pored Džejsona Momoe, Emilija Klark predstavlja očigledan primer zvezde “Igre prestola” koja je postigla uspeh na velikom platnu.
Otkako se našla u ulozi Deneris Targerijen, Klark je glumila u nekoliko velikih filmova.
Klark je glumila zajedno sa Semom Klaflinom u filmskoj adaptaciji romana “Dok nisam srela tebe” iz 2016. godine, a prošle godine je tumačila ulogu Kire u filmu “Solo: Priča Ratova zvezda”.
Ali Hjuz kaže da je Emilija Klark neko ko “možda ne može najbolje da se izbori” sa ulogama koje dolaze.
– Njen lik je tako jedinstven i teško je osloboditi se toga, a uloge koje je prihvatila nakon Igre prestola i nisu bile tako dobre.
Emilija Klark/YouTube printscreen
Ali odvajanje od uloge koja ih je proslavila je nešto sa čime se mnogi glumci bore.
– Jako je teško dobiti ulogu u nekoj drami – izjavila je 2015. godine Dženifer Aniston, poznata po ulozi Rejčel u seriji Prijatelji.
To je naročito teško ukoliko se “borite sa likom. Ponekad je teško izaći iz uloge”.
Na sličan način je Alfonsu Riberu bilo teško da se odvoji od uloge Karltona iz serije “Princ sa Bel Era”.
– Uloga me je naterala da postanem lik koga sam glumio – izjavio je za list Metro 2017. godine.
– Voleo bih da probam nešto drugačije, da stisnem zube i…. pucam! Mogao bih da glumim pomahnitalog ubicu! Ali sumnjam da producenti ikada pomisle ‘Hm, treba nam neko ko će glumiti ubicu, hajde da pozovemo tipa koji je glumio Karltona’.
Stoga glumci koji su bili već dovoljno poznati pre “Igre prestola” mogu lakše da se odvoje od uloga.
– Već oformljene zvezde poput Pitera Dinklidža i Lene Hedi će verovatno nastaviti karijere – kaže Hadžes.
– Čak iako su imali ključne uloge u seriji, to su samo bila usputna staništa u već dugačkim karijerma, a Hedi se dosta visko kotirala nakon uloge u “Igri prestola”.
[infobox title=’Iskustvo “Žice”‘]
The Wire/Promo
Pregled nekih drugih kultinh TV serija može da nam da uvid u to kakve su sudbine dočekale različite glumce. Uzmimo za primer, “Žicu” (The Wire) – još jednu HBO seriju koja se smatra jednom od najboljih na svetu. Od početka emitovanja 2002. godine, serija je hvaljena zbog velike glumačke ekipe, koju su činili čak i stanovnici Baltimora koji pre toga nisu imali nikakvo glumačko iskustvo. Iako je poslužila kao odskočna daska za Idrisa Elbu i Dominika Vesta da se prihvate ozbiljnijih uloga, mnogi članovi glumačke postave su prosto nestali nakon serije.[/infobox]
Neki mlađi članovi glumačke postave, poput Sofi Tarner i Mejsi Vilijams nisu bile formirane kao glumice pre “Igre prestola”, ali sada imaju velike izglede za uspeh.
Obe su bile samo tinejdžerke kada su dobile uloge Sanse i Arje Stark, a kako se bliži kraj serije, dobijaju šansu da zablistaju i umetnički se istaknu.
Na primer, Tarner će se pojaviti u filmu “Iks-Men: Mračna Feniks”, zajedno sa Dženifer Lorens i Majklom Fasbenderom.
U međuvremenu, Vilijams je glumila u seriji o spisateljici Meri Šeli, autorki Frankeštajna, a pojavila se i u nekoliko epizoda “Doktora Hua” tokom 2015. godine.
Ali je u februaru izjavila da nije sigurna da li želi da postane nova holivudska zvezda.
– Sada kada imam 21 godinu, ljudi mi kažu da će se po završetku ove serije otvoriti brojne mogućnosti – izjavila je Vilijams za BBC.
Mejsi Vilijams/YouTube printscreen
– Često se pitam, šta zaista želim od života? Većina filmova koji se trenutno prikazuju u bioskopu me ne zanima. A nažalost, scenariji za filmove koji se meni dopadaju se nikada ne realizuju, Ljudi retko finansiraju nezavisne filmove.
Nekoliko zvezda “Igre prestola” je već iskoristilo popularnost serije.
Kit Harington je verovatno jedno od najprepoznatljivijih lica iz serije zahvaljujući ulozi Džona Snoua.
Otkako je završio sa snimanjem serije, pojavljivao se u predstavi “Doktor Faust”, kao i u filmovima “Pompeja” i “Testament mladosti”.
– Dobio je dosta dobre ocene za pozorišnu glumu, što znači da je možda sposoban da stvori mnogo potpuniju karijeru nego što sam ranije mislila – izjavila je Hjuz.
– Možda je bolji glumac nego što sam mislila… Sigurno pažljivo razmišlja o narednim potezima.
Kit Harington/Photo: YouTube printscreen
Gvendolin Kristi je nakon uloge u “Igri prestola” iz 2012. godine glumila i u filmu “Ratovi Zvezda: Buđenje sile”, a imala je i glavnu ulogu u seriji “Top of the Lake”.
– Ona je neko za koga biste pomislili da je pod velikim uticajem uloge, ali zapravo nije, verovatno zato što je u pitanju jako zanimljiva ličnost, a bavila se i manekenstvom ranije – kaže Hadžes.
– Plus, ne deluje kao da je zabrinuta oko toga šta sledi, a radi na franšizi o Ratovima zvezda, što joj svakako ide u prilog.
Hadžes dodaje da vredi obratiti pažnju na neke manje poznate likove iz “Igre prestola”.
– Pitam se kako bi se Nikolaj Koster Valdau – koji je odličan u seriji – snašao u drugoj ulozi. Volela bih da ga vidim u nekoj dobroj ulozi – jer se iza njegovih duhovitih opaski krije zanimljiva ranjivost.
Pomislio bi čovek da spoj kakav su Rijana i Donald Glover, aka Childish Gambino mora da obećava, bilo da je u pitanju muzika ili, pak, film. Filmom “Guava Island” koji je svoju nedavnu premijeru imao na Coachella festivalu u Kaliforniji, dokazali su da ova pretpostavka baš i nije u potpunosti tačna.
Najavljen kao tropski triler, 55-minutni “Guava Island” više predstavlja kinematografski upakovanu promociju Gambinovih pesama, koje su uzgred budi rečeno fenomenalne. Kreativna ekipa koja stoji iza filma jeste ista ona koja je radila Gambinovu “Atlantu” – režiser Hiro Murai i dramaturg Stiven Glover, Gambinov brat.
Priča je locirana oko Denija, idealiste i buntovnog muzičara usmerenog protiv kapitalističkog sistema oličenog u porodici Red koja na ostrvu eksploatiše njegove stanovnike i izvoz svile. U toku organizacije festivala, Deni nalazi način da emigrira u Ameriku i čitava konverzacija na ovu temu ilustrovana je Gambinovom izvedbom sopstvene pesme “This is America”. Kroz liriku se ipak naglašavaju njegovi stavovi – odlazak u Ameriku ne znači beg od tiranije zlih ljudi, pa je bolje ostati kod kuće i boriti se sa neprijateljem kog poznaješ. Dosta licemerno s Gloverove strane, s obzirom na to da i sam zarađuje na tom istom sistemu i to milionske cifre.
Rijana u “Guava Island” glumi Kofi, inteligentnu i ciničnu devojku, čistu suprotnost Deniju sa kojim je u vezi. Ona ne gleda na njihovo ostrvo istim idealističkim, pink pogledom koji ima Deni. Ipak, na kraju pada pod njegov uticaj, pošto je on epicentar priče i ostrva. Na kraju krajeva, njen muzički talenat ovde je zanemaren i ni u jednom trenutku ona ne izvodi numere.
Iako iza filma stoji poznata ekipa mlađe generacije, “Guava Island” je kvalitetnije delo iz vizure video spota, nego iz vizure kinematografije. Ako ništa, hc fanovi Childish Gambina će biti zadovoljni.
U Jevrejskom muzeju u Njujorku, organizovana je izložba pod nazivom “A Crack in Everything”, u čast legendarnog Leonarda Koena, za koju je predviđeno da traje od 12. aprila do 8. septembra.
Sa 12 umetnika i 18 muzičara iz 10 zemalja, ova izložba nudi iscrpnu studiju ovog ikoničnog umetnika, kroz naočare savremene umetnosti.
“Zaboravi savršenu ponudu, Postoji pukotina, pukotina u svemu. Na taj način ulazi svetlost.”
Stihovi su ovog pisca, pesnika i kantautora, koji je inspirisao generacije umetnika širom sveta. Leonard Koen (1934-2016.) bio je pre svega pesnik ljudske nesavršenosti, koji je u gro plan stavljao potrebe ljudske duše.
Decenijama je gostio svet melanholičnim opažanjima o najdubljim ljudskim emocijama, pesmama kao što su “Suzanne”, “Bird on a Wire” i “Hallelujah”. Težina u njegovoj pojavi, raspukli glas i jedinstven umetnički izraz kojim je sa neverovatnom lakoćom mrsio niti svetog i profanog , misterije i pristupačnosti, tvorili su jedinstvenu personu koja je svoj trag urezala duboko u istoriji.
Veću popularnost ovaj talentovani muzičar stekao je 1967. godine kada je na koncertu protiv rata u Vijetnamu Džudi Kolins, svirao gitaru i pevao prateće vokale. Publiku je kupio na instant raspuklim glasom i čudnom nepatetičnom sentimentalnošću koju donosi svojim pesmama.
Koenov prvi album “Songs of Leonard Cohen”, nepretenciozno poput njegovog naziva, donosi čoveka koji vas se na krajnje perfidan način uvlači pod kožu sa svojim impresijma o životu. Upravo ta suptilnost postaje magična reč, kada govorimo o ovom pesniku maskiranom u kantautora.
Nekoliko žena obeležilo je život i pesništvo Leonarda Koena. Ali, kako je i sam govorio, zaljubljivanje je za njega bilo nešto sasvim kompleksno, nešto sa čime nije uvek znao najbolje da se nosi – u životu, ali ne i u poeziji. Jer, njegovo pero je volelo čežnju nesrećnih i neuzvraćenih ljubavi njegovog života, iz kojih je često crpio inspiraciju.
Koen je tako, bez trunke patetike opisivao lepotu bića svake od svojih muza, pri tome često koketirajući sa biblijskim motivima dajući im božansku dimenziju i time ih urezujući u legendu. Svoje junakinje bi nekada oplemenio dostojanstvom koje će slušalac željeti da sanja, a svaka žena poželeti da ima u očima jednog muškarca.
Leonard Koen/ Photo: Promo (Beldoks)
Njegovi stihovi su donosili poetski mir čak i onda kada su težili da budu nešto drugo, što postaje važna odlika njegovog manirizma. Koliko je kroz svoju poeziju trenirao umerenost, toliko mu to nije polazilo za rukom u ljubavi i poslu, čemu svedoči njegovo nasleđe. Iza sebe je ostavio 14 albuma, dva romana (“The Favorite Game” i “Beautiful Losers”), 13 zbirki pesama i nekoliko naslednika.
Poslednji Koenov album, “You Want It Darker”, svojevrstan je testament koji je ovaj umetnik ostavio onima koji ostaju posle njega: fanovima, prijateljima, porodici.
U jesen svog života, Koen iz pesnika izrasta u poemu u dobokoj retrospektivi života koji je prošao. Poemu, koja apstrakni deo ličnosti svog slušaoca, ostavlja zauvek oštećenim. Ostavlja još uvek, jer je pesnik napustio sto, a poema – ona ostaje zauvek.
“Leonard Cohen: A Crack in Everything” je prva izložba posvećena nasleđu poznatog kanadskog umetnika i globalne ikone pop kulture. Izložba uključuje radove niza međunarodnih umetnika koji su inspirisani Koenovim stilom i temama koje su prožimale njegov rad, video projekciju koja prikazuje Koenove crteže i inovativnu multimedijalnu galeriju u kojoj posetioci mogu da čuju obrade njegovih pesama od strane muzičara kao što su Lu Doilon, Feist, Moby i drugi.
Konkurs za takmičarski deo 38. Majske gitarijade, koja se održava 2. maja u Moravskoj laguni kraj Požarevca, otvoren je još 10 dana.
Majska gitarijada je, posle Zajčarske gitarijade, jedna od najstarijih u Srbiji i traje već 38. godina.
Gitarijada u Laguni je specifična po tome što se odvija tokom dana i podeljena je na dva dela, takmičarski i revijalni. Gitarijada je sjajna prilika da se mladi bendovi, koji nisu dosada izdali studijske albume, predstave publici.
Konkurs za ovogodišnji takmičarski deo gitarijade počeo je 5. aprila biće zatvoren 25. aprila. Bendovi koji su odabrani i koji su prošli na konkursu boriće se za novčane nagrada. Organizatori su predvideli su novčane nagrade za prva tri benda koje će izabrati stručni žiri.
Popunjenu prijavu pošaljite na sledeću e mail adresu: majskagitarijada@gmail.com. Organizatori mole zainteresovane da u naslovu mejla navedu za koji bend se prijava šalje.
Na prošlogodišnjoj gitarijadi pobedu je odneo bend Aleja Velikana iz Beograda.
