Ovogodišnja 53. Gitarijada u Zaječaru održaće se od 27. do 29. juna, u revijalnom delu programa učestvovaće Đorđe David, S.A.R.S, Vlatko Stefanovski, Goblini, Alen Islamović, Riblja Čorba, Atomsko sklonište, Van Gogh i Električni orgazam, ali neće prošlogodišnji pobednik, bend Aleja Velikana.
Program Gitarijade: 27. jun: Đorđe David S.A.R.S Vlatko Stefanovski Prvo polufinalno veče
28. jun: Goblini Alen Islamović Riblja Čorba Drugo polufinalno veče
29. jun: Atomsko sklonište Van Gogh Električni orgazam Finalno veče
Od prijavljenih bendova koji ispunjavaju uslove konkursa izvršiće se izbor bendova koji će nastupati na Mini Gitarijadama. Izbor bendova izvršiće Stručna komisija od tri člana koju će obrazovati suorganizator Gitarijade.
Na Mini Gitarijadama izabraće se 10 bendova koji će se takmičiti na Gitarijadi u Zaječaru u dve polufinalne večeri. Na jednoj Mini Gitarijadi može biti izabrano više bendova.
Objavljen je prvi trejler za dokumentarni film “Mystify” koji prenosi priču o Majklu Hačinsu, zvezdi australijskog benda INXS.
Film je doživeo premijeru ranije ove godine, a prati događaje koji su vodili preuranjenoj smrti pevača 1997. godine.
“Mystify” donosi svedočanstva Hačinsovih bliskih prijatelja i obitelji, kao i dosad nebjavljene snimke koje pružaju novi pogled na pevačev život na pozornici i izvan nje. Za film govore zvezde kao što su Kajli Minog i Bono, kao i preživeli članovi benda i producent Nik Loni.
Dokumentarac će biti prikazan na kanalu BBC, a pre toga početkom jula kreće u bioskopsku distribuciju u Australiji koju će pratiti i objavljivanje soundtracka 5. jula.
Ima gitarista i – Gitarista. A tu je i Bane Gluvakov.
Jedan od najboljih instrumentalista s ovih prostora uspeo je, uprkos tome, da sasvim neopravdano ostane u senci, čuvajući možda i podvesno najvažniji sastojak tajnog recepta za izuzetnost jednog muzičara – dušu.
Prošao je kroz bendove RH Group, After Funk, Napred U Prošlost i Kontrabandu, desetak godina u Van Goghu, ali čini se mu je najudobnije u čizmama frontmena Bane Gluvakov Tria, gde na svoj, originalan način, gitarom “tumači” ono što su pre njega radili Hendriks, Klepton, Majls Dejvis…
Crepajac sa pančevačkim pasošem mogao je, u to nema nikave sumnje, da bude svetska gitarska zvezda. Doduše, i dalje to može, ali…
Zašto misliš, pročitao sam to negde, da je nemoguće živeti ovde, a praviti svetsku karijeru? – Opisaću to ovako. Živite u penthausu u velegradu a bavite se poljoprivredom, budite se i ugledate divan dan za rad, dok vi stignete do polja već ste zakasnili i proveli previše vremena u putu. Ne ide tako, morate bili na selu u kući i odmah prionuti. Tako ja to vidim.
Zbog čega si tako malo svoje muzike snimao u karijeri, zar nisi poželeo makar vinilnu ploču sa svojom fotkom na omotu? – Svirao i gostovao sam na nekim izdanjima, tako da se tu i tamo moje ime pojavi, ali uglavnomn kao pratećeg muzičara. Sada delim svoju muziku po društvenim mrežama gde ljudi mogu da me zaprate. Imam i svoj YouTube kanal, koji će vremenom biti sve posećeniji, nadam se. Trenutno snimam instrumentane originalne pesme sa Vladimirom Ružičićem – Kebcom i to delimo po internetu. Imam još poneki projekat koji će se uskoro realizovati, nadam se. Možda pokušavam da se sada autorski uozbiljim i predstavim publici.
Pančevo važi za jedan od najrokerskijih gradova u Srbiji, kako to izgleda iz ugla jednog Pančevca? – Ja sam ustvari Crepajac koji živi u Pančevu već dvadeset godina. Ne bih ga nazvao najrokerskijim, ali definitivno veliki broj kvalitetnih muzičara živi u Pančevu ili je poteklo odavde. Da li je to slučajnost ili ne, bitno je da ima dobre muzike, klubova, kompozitora, muzičara kao i ljudi koje to interesuje i koji prate umetničku scenu.
Koliko imaš gitara, a pošto se prva uvek pamti… koja je to bila? A koja ti je sada miljenica? – Prvu gitaru mi je otac kupio kada sam imao 12 godina, bio je to crno-beli Stratkoster japanske proizvodnje, marke Squier. Dugo sam ga svirao i na njemu naucio prve akorde i solaže. Kada sam ga prodao, nekoliko godina kasnije, kupio sam pravog Fendera, američkog, kojeg i dan danas posedujem i često sviram, može se reći da ga poznajem u dušu, kao i on mene, iako je kroz godine prošao razne faze i modifikacije. Prilagodio sam ga sebi i svojim potrebama i napravio od njega miljenika, može se reći za ceo život.
[infobox title=’Radujem se svirci na ArtAvliji’]
Sviraćeš ove godine na festivalu ArtAvilja. Šta taj festival izdavaja od drugih? – Tako je, ako se ne varam 13. jula. Domaćinska atmosfera, pre svega i prijatan ambijent ga izdvajaju. Radujem se svirci na ArtAvliji i nadam se da će biti posećeno, kao i da će bogovi vremenskih prilika biti naklonjeni tom događaju.[/infobox]
Tvoj BG Trio je jedna specifična muzička priča. Po čemu ste to toliko drugačiji od drugih da se posle prvog slušanja svi navuku na vas. Kako bi definisao ono što svirate? – BG trio je skup prijatelja i zaljubljenika bluz rok muzike 60-ih i 70-ih, to nije posao već zadovoljstvo i entuzijazam. Tipično za ovaj sastav je da nikada ne odsviramo pesme na isti način, obogatimo ih improvizacijama, nadahnuti trenutkom, i to baš daje draž svakoj svirci, posebne su i to je način da nam to što sviramo nikada ne dosadi. Iako je krug ljudi koji ovu vrstu muzike sluša relativno mali, ti ljudi, koji se navuku i često dolaze na naše svirke, svaki put iščekuju nešto drugačije i znaju da ih čeka neko iznenađenje.
Može li da se u Srbiji živi od te muzike? – U Srbiji ne može da se živi od mnogih poštenih poslova, to je više preživljavanje, osim ako nije kriminal u pitanju, uključujući i onaj na državnom nivou. Kultura je namerno sistematski uništena kako bi se igra “hleba i igara” lakše sprovodila, sistemu ne odgovaraju ljudi duboke svesti i kritičkog razmišljanja, a kvalitetna muzika je žrtva tog procesa koji ju je doveo do granice marginalizacije. Uprkos tome, naravno da može da se živi, kada je neko vredan i radan, kvalitetan i spreman da uživa u tom poslu. Sve zavisi koliki su apetiti i potrebe.
[infobox title=’Postali smo instant civilizicija, treba nam više talentovanih klinaca’]Koji je najbolji način da klinci zavole kvalitetnu muziku umesto šunda koji im se svakog dana servira u medijima – Iako mnogo toga zavisi od okoline, okruženja, porodičnog vaspitanja, trenutno, više nego ikada, je sve dostupno, pogotovo pored velikih socijalnih mreža i sajtova sa video i zvučnim sadržajima. To je stvar afiniteta, ali i toga da li smo naučeni da sami tražimo ono što nam prija ili prihvatamo šta nam se servira i reklamira kao dobro, masovno i popularno. Spoznaja kvaliteta ide od porodice, društva, političke situacije… jer sve to itekako utiče. Šund se lako uvuče pod kožu jer je podmukao i sveden na prost, prizeman jezik sa kojim čak i neobrazovani ljudi mogu da se poistovete. Kvalitetna muzika zahteva razumevanje i koncentraciju, aktivno učestvovanje u slušanju, a toga je sve manje. Postali smo instant civilizacija.
Aleksa Danić/Photo: wood.rs
Pratiš razvoj mladog gitariste Alekse Danića, da li je to put za muzičko “ozdravljenje”? – Raduje me kada vidim talentovanui decu ali se plašim se da su ovde osuđeni na manjinu i magrinalizaciju, iako po svetu ima puno talenata, ne uspeju svi da izguraju priču. Aleksa je fenomenalan i rado poslušam ono što svira. Želim mu uspeh i istrajnost, e sada, da li će uspeti ovde ili negde preko, to ne znam, voleo bih oba. Muzičko ozdravljenje jedne nacije ne kreće od pojedinca, to mora da se neguje, a ne srozava na jednom višem nivou. Ili revolucijom…[/infobox]
Šta je najvažnije što si naučio od Đuleta svirajući uz njega sve ove godine? – Profesionalizam i odgovornost su nešto što bih izdvojio kao najveće i najbitnije iskustvo. Kada sam počeo da sviram sa Van Goghom 2006. oni su već bili jedan od najvećih regionalnih rok bendova, u tom periodu usledile i MTV nagrade, turneje, veliki koncerti, putovanja na druge kontinente kao i energija na bini, kojoj sam ja doprineo svojom gitarom i pratećim vokalima. Biti deo takve priče je ogromno iskustvo koje sa sobom nosi i mnoštvo raznih uspomena.
A šta je najvažnije što je on naučio od tebe? – Hm, to bih morao njega da pitam, hahaha. Mislim da sam na neki način uticao da Đule svoje sviranje gitare obogati nekim novim akordom, frazom, fazonom ili idejom, kao i ponešto oko muzičke opreme, jer sam ja zaluđenik za istu. Ljudi koji toliko vremena provedu zejedno na bini, putu, hotelima, probama.. utiču jedni na druge na najrazličitije načine, i sve to je draž muzičkog posla. Mnoga poznanstva su se desila, i sve to je na neki način uticalo kako na mene tako i na ostale članove benda.
Bane Gluvakov/Photo: Marko Zorić Segedinčev
Ko je najzanimljiviji muzičar s kojim si ikada svirao? – Svirao sam sa dosta vrhunskih muzičara, Ivanom Aleksijevićem, Draganom Ivanovićem, Vasilom Hadžimanovim, Srđanom Dunkićem, Dušanom Bogovićem, Peđom Milutinovićem, Anom Popović, Ognjenom Popovićem, da izdvojim nekoliko, mada je lista poduža. Neka od najinteresantnijih iskustava koje bih izdvojio su svirke sa Njujorčaninom Dinom Boumenom, fenomenalnim bluz, gospel i fjužn pevačem. Imali smo svirki samo nas dvojca, gitara i vokal, što je veliki izazov, jer je bluz njegov maternji jezik, a ja sam ipak potekao iz malo drugačijeg podneblja, ali sa bluzom kao prvim uticajem. Samo bismo seli i počeli da sviramo, bez velikog dogovora, proba, našli smo zajednički jezik i stvorili međusobno poštovanje.
S kim bi voleo da deliš binu, a još nisi? – Na pamet mi odmah pada gomila mojih uzora, velikih zvezdi, vrhunskih muzičara, ali bih recimo izdvojio Džona Mejera. Ali to su svetske zvezde u mom domenu muzike, dok kod nas ima puno dobrih, vrhunskih, sa svima sa kojima sam svirao mi je bilo zadovoljstvo deliti binu, nadam se da ću i dalje nastaviti da upoznajem i delim iskustvo muziciranja u budućnosti. To je jedno veliko bogatstvo, jer čovek uči od boljih i time sebe nadograđuje, jer po meni je to neprekidni proces koji traje kroz celu karijeru.
Gitaru sviraš “odkad znaš za sebe”, postoji li još nešto što o njoj možeš da naučiš? – Uvek postoji nešto što se može naučiti, to je lepota muzike i umetnosti, konstrantan razvoj, napredak i sazrevanje. Trenutno učim da sviram klavir i bas gitaru, što mi pomaže da bolje razumem muziku u celini. Takođe volim i različite žanrove muzike.
Svrstavaju te među najbolje domaće gitariste, šta je bila prepreka da umesto domaće, napišemo – svetske? – Interesantno pitanje. Možda odgovor leži u tome što volim ovde da živim, tu je moj dom a možda nisam hteo da žrtvujem privatan život zarad karijere, jer sam i otac koji je potreban svom detetu, imam prijatelje, roditelje… Teško je otići u nepoznato samo zbog novca, krijere, građenja imena, to često ostavi velike posledice po umetnika. Ko zna, nikada nije kasno da se nešto lepo desi i proputuje svet sa gitarom na ramenu i osmehom na licu. Nikada ne treba odustajati. Izuzetno mi je drago što me ovde svrstavaju među najbolje.
Da li ti više prija da sviraš u Areni, pred hiljadama ljudi, ili u lokalnom klubu, gde gotovo da poznaješ svakog gosta? – Iako totalno različite te dve kategorije bile, podjednako volim i jednu i drugu. Velika bina je velika odgovornost, ali i veliki adrenalin, mada i mali klub ume to da pruži, gde se izvođači i slušaoci direktno vide i razmenjuju energiju. Ta razmena energija je bitna bez obzira na brojh ljudi. Muzika je univerzalni jezik i portal energije. Ja se trudim da svaki put dam sve od sebe i pružim publici ono što i zaslužuju, a to se, sa druge strane, oseti i ceni.
Legendarni alt rock bend Pixies najavili su svoj prvi album posle tri godine. Zove se “Beneath the Eyrie”, a izlazi 13. septembra. Album su najavili singlom “On Graveyard Hill” koji su objavili uz animirani vizual.
Reč je o njihovom osmom studijskom albumu, koji donosi dvanaest novih pesama o “vešticama, Danijelu Bunu, neprilagođenima…” i drugim “proganjajućim” temama. Producirao ga je Tom Dalgeti koji je ove godine bio nominovan za Grammy za najbolji rock album za svoj rad na albumu Ghosta “Prequelle”, kao i za najbolju rock pesmu za “Rats” s iste ploče.
Album će pratiti i podcast naslovljen “It’s a Pixies Podcast” (raniji naziv bio je “Past Is Prologue, Pixies”), a 12 epizoda baviće se kompnovanjem, snimanjem i produkcijom svake od pesama s novog albuma. Osim toga, bend kreće i na svetsku turneju koju započinje poslednjeg dana avgusta nastupom na Daydream Festivalu u kalifornijskoj Pasadeni, nakon čega slede nastupi po Britaniji i Evropi tokom jeseni.
Kventin Tarantino udružiće snage sa Džerodom Karmajklom kako bi napisali scenario za film baziran na stripu o herojima Đangu i Zorou, javlja Collider.
“Đango-Zoro” biće nastavak velikog holivudskog hita iz 2012. godine “Đangova osveta” – kog je režirao Tarantino, a gde je glavnu ulogu tumačio Džejmi Foks.
Priča ovog filma dešavaće se nekoliko godina nakon događaja koji su ekranizovani u “Đangovoj osveti”. Đango je “lovac na glave”, a istovremeno postoji nalog za njegovo hapšenje. Nakon što se skrasio sa suprugom Brumhild u blizini Čikaga – ponovo ide na put, kako bi “poravnao račune” sa robovlasnicima.
Đango-Zoro/ Collider
Na svojim putešestvijima srešće se sa Dijegom de la Vegom – slavnim Zoroom, maskiranim osvetnikom, a fasciniraće ga njegova neobična pojava i karakter. Ubrzo će Đango postati Zoroov štićenik, a zajedno će ići u misije oslobađanja ljudi od ropstva.
Ovaj projekat prvi put je spomenut 2014. godine, kada su o njemu razgovarali Ejmi Paskal iz Sonija i sam Tarantino.
Collider je javio da će Karmajkl pomoći Tarantinu da adaptira scenario, a nije poznato da li će Soniju pripasti produkcija i distribucija filma, kao što je to bio slučaj sa “Đangovom osvetom” i poslednjim Tarantinovim filmom – “Once Upon A Time… in Hollywood”.
Takođe, nije poznato da li će Tarantino uopšte režirati film, jer je od ranije poznato da on planira da se povuče posle svog 10. filma. Opcija je da na ovom ostvarenju bude samo producent.
Karmajkl je inače stend up komičar koji je kreirao “The Carmichael Show”, u kom obrađuje vrlo osetljive teme – poput rase i rasizma danas. Izvršni je producent Huluove serije “Remi”, a pisao je scenario i za “48 Hours”. “On the Count of Three” biće njegov režiserski debi, gde će i glumiti uz Kristofera Abota.
Svu imovinu preminulog pevača Džordža Majkla podeliće njegove sestre, pa će Fadi, njegov partner, morati da se iseli iz zajedničke kuće u kojoj još uvek stanuje.
Džordž Majkl, svom partneru Fadiju Favazu nije ostavio ništa od svog velikog bogatstva vrednog više od 15 miliona dolara.
Sud je doneo konačnu odluku prema kojoj su većinske naslednice pevačeve imovine sestre Jioda i Melani. Njima će pripasti i dve kuće u Londonu i ergela u kojoj je pevač rado provodio vreme.
Popularni pevač je iza sebe ostavio i bogatu kolekciju umetnina, među kojima je i klavir Džona Lenona, a sve će pripasti Majklovom dobrotvornom udruženju koji je osnovao 2009. godine i otići će u dobrotvorne svrhe.
Petrovaradinska tvrđava u Novom Sadu postala je deo nove turističke rute, kojom se promovišu balkanske tvrđave, kao neke od najvažnijih kulturno-istorijskih atrakcija u regionu.
Druga najveća evropska tvrđava na Dunavu, širom sveta postala je poznata po održavanju EXIT festivala, koji na njenoj turistifikaciji radi intenzivno već godinama, a od ove biće još vidljivija u svetskim okvirima. Svi turisti koji se zainteresuju za istorijsko i kulturno nasleđe Balkana, moći će bliže da se upoznaju sa Petrovaradinskom tvrđavom zahvaljujući projektu “Creative History Balkans Tour”, koji je pokrenula EXIT fondacija, najavljeno je danas na konferenciji za novinare održanoj u Gradskoj kući u Novom Sadu, prilikom predstavljanja programske platforme “Tvrđava mira” projekta “Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture”.
Povodom obeležavanja sto godina od potpisivanja Versajskog mirovnog sporazuma 1919. godine i zvaničnog završetka Prvog svetskog rata, EXIT fondacija će u saradnji sa legendarnom multimedijalnom umetnicom i mirovnom aktivistkinjom Joko Ono 28. juna na Petrovaradinskoj tvrđavi otvoriti i konceptualnu instalaciju pod imenom “One day…”. Pored Exita, ova instalacija će dodatno promovisati Petrovaradinsku tvrđavu, ali i ceo Novi Sad na međunarodnoj sceni kao grad tolerancije, saradnje i kulture.
Projekat “Creative History Balkans Tour”, koji je EXIT fondacija pokrenula uz podršku Evropske unije i Saveta za regionalnu saradnju, ima za cilj da brendira i promoviše četiri istorijske tvrđave u četiri balkanske zemlje, oslanjajući se na sinergetski spoj kreativnih industrija i kulturnog nasleđa: Tvrđavu Kastel u Banjaluci, budvanski Stari grad, Petrovaradinsku tvrđavu u Novom Sadu i Tvrđavu Rozafa u Skadru. Na konferenciji je prezentovana i jedinstvena internet platforma, koja će na kreativan i savremen način turistima širom sveta predstaviti turističke bisere kulturnog nasleđa Balkana. (više info na www.creativehistorybalkans.com)
Lideri ekstremnog death metal zvuka i začetnici brutal death metal pravca, Cannibal Corpse, četiri godine posle sjajnog koncerta Domu omladine Beograda, 11. juna se vraćaju u Srbiju.
Ovoga puta, premijerno u Novi Sad gde će fanovima u Hali 6 Novosadskog sajma prirediti jedan od svojih brutalnih koncerata i predstaviti presek svoje bogate karijere.
Specijalni gosti na koncertu u Novom Sadu biće bendovi: Sacramental Blood i Autopsy Night.
Autopsy Night/ Photo: Promo (MM Concerts)
Sacramental Blood/ Photo: Promo (MM Concerts)
Zvanična satnica: 19:00 – ulaz 19:30 – Autopsy Night 20:30 – Sacramental Blood 21:45 – Cannibal Corpse
Ulaznice za koncert benda Cannibal Corpse u organizaciji MM Concerts, Serbian Hellbangers i SKCNS možete da nabavite naa svim prodajnim mestima Gigstixa, Ticketvisiona (standardne tipske ulaznice) i u Mungosu i Felix shopu (štampane oldschool fan ulaznice) po cenama: – 2.400 dinara – pretprodaja – 2.800 dinara – na dan koncerta
Posle duže diskografske pauze, Dejan Cukić i njegov Spori Ritam završili su snimanje novog albuma. “Ulica bez brojeva” sa deset potpuno novih pesama pojaviće se na tržištu u septembru.
Kao najavu izdanja, ali i velikog broja nastupa na muzičkim festivalima ovog leta, Cukić i ekipa snimili su spot za pesmu “Pamet u glavu”.
– Čitav album predstavlja povratak timskom radu benda koji zajedno svira već duže od tri decenije. Izgradili smo vremenom posebnu zajedničku hemiju i odlučili da je u potpunosti iskoristimo u radu na pesmama – kaže Dejan.
Koncertnu sezonu Cukić i Spori Ritam bend otvaraju 15. juna na festivalu Bečej noću, a do kraja meseca sledi nastup 20. juna na Arsenal festu u Kragujevcu i 22. juna u okviru Banat Summer festa.
Umetničko-edukativna manifestacija posvećena velikoj koreografkinji Smiljani Mandukić biće održana i ove godine u junskom i oktobarskom terminu.
Manifestacija počinje 8. juna u Bitef teatru premijerom plesne predstave “Iverje” Hleb teatra, prema konceptu Sanje Krsmanović Tasić, koja potpisuje i režiju i koreografiju na muziku Jugoslava Hadžića.
Andre Gallon (Iverje): Photo: Promo (Hleb teatar)
Početna tačka procesa rada na predstavi “Iverje” je anamneza tri generacije članova porodica Kojadinović, Đorđević, Minić i Gallon, neizlečivo zaraženih igrom.
Plesni susret 20-godišnjeg Andrea Gallona, igrača Orlando Baleta (SAD) i njegove bake Natalije Đorđević (95), nekadašnje igračice Smiljane Mandukić i kasnije balerine u Narodnom pozorištu, kao i igrača više generacija, pokušaće da odgovori na pitanja: Da li postoji genetsko pamćenje pokreta? Da li se ljubav ka igri prenosi sa generacije na generaciju? Koja su fizička ograničenja koje godine donose, i da li se može jednako uzbudljivo i nadahnuto igrati rukama, glavom, očima?
Uz Andréa Gallona i Nataliju Đorđević u predstavi igraju i Jelena Minić Gallon, Gordana Kojadinović Balić, Danica Gallon, Ljupče Đorđević, Sara Tasić i Divna Petrović.
Nastupaju i članovi grupe Starogradska Srbija (Stanislav Rakulj, Katarina Latinović, Voja Zlatanović, Bilja Ilić, Dragoljub Denić, Dušica Aleksov, Božidar Pribaković, Vesna Uskoković i Zoran Đorđević).
U predstavi se koriste delovi baleta “Krcko Orašćić” Petra Iljiča Čajkovskog kao i varijacije iz baleta “Gusar” Adolfa Adama.
Scenu i total dizajn osmislila je Anastasia Tasić, kostim je delo Hleb teatra, za fotografiju je zadužena Lidija Antonović, a za video Milutin Labudović.
Zasto ti/ Photo: Promo (Hleb teatar)
Uoči izvođenja predstave “Iverje”, treće izdanje manifestacije Dani Smiljane Mandukić biće otvoreno na Trgu Mire Trailović plesnim programom “Trgovi plešu – pokreti Smiljane Mandukić” na muziku Jugoslava Hadžića. Taj program, biće izvođen ispred Bitef teatra i 9. i 15. juna.
Za 9. jun, takođe u Bitef teatru, najavljena je plesna predstava maturanata Odseka za savremenu igru Baletske škole “Lujo Davičo” u Beogradu – “Zašto ti?” o potrazi za identitetom.
Koreografiju potpisuje Jakša Filipovac, a igraju: Sandra Milošević, Marina Jovanović, Anđela Aranđelović, Una Vujošević, Anđelika Jovanović, Jelena Stanić, Milica Prokić,Lana Petrović, Milica Tančić i Tamara Tomašević.
Posle predstave sledi razgovor sa publikom, a moderator će biti Jelena Kajgo.
Organizatori su za 15. jun u Ustanovi kulture Stari grad najavili predstavljanje knjige “Tako je počelo, da se ne zaboravi” Milice Zajcev, kojim počinje obeležavanje 112 godina od rođenja Smiljane Mandukić. Ujedno će biti proslavljen njen rođendan tradicionalnim druženjem “Večernja kod Be Be” uz umetnički program.
Photo: Promo
Dani Smiljane Mandukić održani su prvi put u junu 2017. godine povodom četvrt veka od smrti te umetnice.
Manifestacija je osmišljena kao vid edukacije novih naraštaja o ličnosti i delu te važne koreografkinje, ali i zbog arhiviranja, digitalizovanja i čuvanja od zaborava važnog segmenta istorije i tradicije srpske umetničke igre, kao i zbog vidljivosti i podrške aktuelnim i budućim domaćim umetnicima, igračima i koreografima savremene igre.
Cilj projekta je podsećanje na život i delo Smilje Mandukić, na njenu ulogu i značaj u etabliranju savremene igre u Srbiji, ali i poziv na preispitivanje i kritički osvrt na položaj i situaciju savremene igre u Srbiji u 21. veku, na situaciju savremenih i samostalnih umetnika iz oblasti plesa onda i sada.
