Pevanje može da ima širok dijapazon pozitivnih dejstava, od poboljšanja mentalnog zdravlja, preko unapređenja funkcije pluća do pomoći ljudima da se izbore sa demencijom.

Pevanje svakako može da nam popravi raspoloženje, ali istraživanja pokazuju da može da bude dobro i po naše fizičko zdravlje.

Može da poboljša disanje kod ljudi koji imaju problema sa plućima i pomogne onima sa demencijom da se izbore sa simptomima.

U protekle dve decenije mnogi istraživači pokušali su da definišu psihološke, biološke i bihevioralne mehanizme koji pevanje povezuju sa zdravljem.

Profesorka Dejzi Fenkort, sa Univerzitetskog koledža u Londonu, kaže da u telu tokom pevanja dolazi do velikog broja promena:

– Ona uključuju smanjenje hormona stresa kao što je kortizol. Primetili smo i razliku u nivoima endorfina koji se vezuje za raspoloženje.

Mnogostruka dejstva

Profesorka Fenkort uradila je opsežna istraživanja o zdravstvenim prednostima pevanja i kaže da ono ima mnogostruka dejstva.

– Pevanje je multimodalna zdravstvena aktivnost. Ono sadrži mnoge komponente. Pevanje podrazumeva emotivno izražavanje, za koje znamo da je dobro za mentalno zdravlje. Ono omogućava i društvenu interakciju koja može da pomogne da se smanji osećanje izolacije.

Ona kaže da čak i slušanje muzike može da ima merljive prednosti po zdravlje.

– Među onima koji idu na koncerte, bilo da se radi o klasičnoj ili rok muzici – pronašli smo slične nivoe smanjenja nivoa stresa. To pokazuje da su na delu kontekstualni faktori.

Studija iz 2011. godine koju je objavio Univerzitet Kenterberijske crkve Hrista, u Velikoj Britaniji, pokazala je da “pevanje može da bude od pomoći ljudima sa tekućim mentalnim ili fizičkim zdravstvenim problemima.”

Istraživači su dodali da “grupno pevanje može da ima značajne koristi pri pomoći u oporavku ljudi sa istorijatom ozbiljnih i trajnih problema sa mentalnim zdravljem.”

Meditacija

Horska pevačica Anabel, koja živi u Nemačkoj, sa zadovoljstvom može da potvrdi trenutni efekat koje pevanje ima na njen um i njeno telo.

– Kad pevam, to je neka vrsta meditacije. Potpuno se predam muzici. Zaista se osećam dobro.

Svakog četvrtka ona vežba tri sata.

– Pevanje zahteva čitavo vaše telo. To je moj izgovor da ne idem u teretanu – dodaje ona.

Demencija

Muzika, a pogotovo pevanje, koristi se kao terapija za pomoć ljudima koji se bore sa demencijom.

– Dok pevamo, postoji oblast u našem mozgu koja dobija veći priliv krvi – prekortikalne oblasti – i ona je obična ta koja ostane očuvana u demenciji kad je većina drugih već izgubljena. To su oblasti zadužene za emocije – kaže doktor Sajmon Ofer.

Ovaj porodični doktor iz Čeltenama u Engleskoj kaže da slušanje pesama “istinski probudi pacijente sa demencijom i navede da ih da budu prisutniji”.

Prednosti

Britanska dobrotvorna organizacija Majnd Song redovno šalje pevače u staračke domove kako bi podstakla njihove stanovnike da pevaju.

– Postoje neke dobre, jednokratne prednosti kad pevate sa grupom. Dobijamo povratne informacije od negovatelja koji kažu da su stariji ljudi dobro raspoloženi sve do narednog dana – kaže Megi Grejdi, direktorka organizacije za muzičku terapiju.

Majnd Song takođe drži časove pevanja za pacijente sa trajnim plućnim stanjima koja variraju od astme do raka pluća.

– Nakon pohađanja pet ili šest časova pevanja neki od naših učesnika su pokazali značajno poboljšanje u merenju protoka.

Testovi merenja protoka mere koliko brzo vazduh može da se izduva iz pluća – što je ključni pokazatelj za ljude koji imaju probleme sa disanjem.

Snaga pluća

Ne iznenađuje onda što se pacijenti koji pate od teških plućnih oboljenja oslanjaju na pevanje da bi im bilo bolje.

Kolin pati od idiopatske plućne fibroze, bolesti bez poznatog leka koja ubije polovinu obolelih u roku od tri godine.

Ali uprkos težini njegove bolesti, on kaže da mu pevanje pomaže da se oseća bolje.

– Pevam sa grupom od 16 ljudi. Pomoglo mi je da lakše upravljam disanjem. Redovno odlazim na testove funkcije pluća i neki od pokazatelja su se popravili.

Hormoni

Sam čin pevanja navodi telo da luči endorfine, koji se povezuju sa osećanjem zadovoljstva.

Dok pevamo, moramo duboko da dišemo, što zauzvrat pojačava strujanje krvi u telu i pomaže da se pojača dejstvo endorfina.

To je slično naletu endorfina koji osetimo kad se smejemo ili jedemo čokoladu.

Jedna studija je pokazala da je nakon samo 40 minuta grupnog pevanja, kortizol – hormon stresa – opao mnogo brže nego što bi normalnim protokom vremena.

Naši nivoi kortizola obično iščile krajem dana, ali pevanjem taj proces može da se ubrza.

Otkriveno je da horski pevači proizvode hormon oksitocin, kog ponekad zovu i “hormon ljubavi”.

Lučimo ga kad se grlimo i on pojačava osećanje poverenja i bliskosti.

To bi moglo da objasni zašto ljudi koji pevaju horski doživljavaju osećanja prijateljstva i zajedništva.

Pevanje izaziva i lučenje dopamina, koji je čest neurotransmiter u mozgu.

Za njega se zna da proizvodi stanje prijatnog osećanja kao reakciju na određene druge stimulanse kao što su jedenje ili uzimanje kokaina. Njegovo lučenje se vezuje za jačanje emocija i motivaciju.

Pomoć tehnologije

Ljudi koji ne žele da napuštaju dom mogu da se učlane u virtuelni hor, koji pokušava da stvori istu atmosferu kao i regularna grupa.

Ovaj koncept spaja pevače iz svih krajeva sveta i povezuje ih preko savremene tehnologije.

Kompozitor i dirigent, dobitnik Gremija, Erik Vitaker vodi jedan takav virtuelni hor.

Pevači se snime i okače video snimke sa različitih lokacija, a potom se oni sinhronizuju i spajaju u jedan nastup.

Univerzalno

Studija iz 2017. godine sa Univerziteta Istočna Anglija u Velikoj Britaniji, sprovedena na pevačima po besplatnim nedeljnim radionicama pokazala je da su se njihovo raspoloženje i društvene veštine popravili.

Pokazalo se da pevanje u grupama može da pomogne ljudima da se oporave od mentalne bolesti, pojačavajući njihovo osećanje vrednosti i nivoe samouverenosti.

Hor Liberti sprovodi program u britanskim zatvorima sa ciljem da pojača samopouzdanje zatvorenika i pomogne im da se reintegrišu u društvo.

– Zatvorenici ispočetka nisu bili voljni, ali nakon što su počeli da pevaju, ostvarili su mnoge kontakte. Osećali su se i bezbednije – kaže direktorka Hora Liberti, MJ Paranzino.

Ona se uverila kako se sve više ljudi pridružuje velikim pevačkim grupama u poslednjih dvadeset godina.

– Suština je imati hobi koji vam omogućuje da se izrazite ali u kom ne morate da budete najbolji.

Inhibicije

Istraživači kažu da društvena interakcija koja dolazi sa učlanjivanjem u hor može i da pomogne da se smanji osećaj usamljenosti i pomogne da se pojača društvena otpornost.

Za razliku od dečaka i devojčica, koji često s oduševljenjem prihvataju pevanje u školi, mnogim odraslima teško pada da se uključe u jednu takvu aktivnost.

– Prvi dan pevanja je kao prvi dan na poslu. Malo ćete se osećati izgubljeni u vremenu i prostoru, možda ćete biti i pomalo stidljivi. Potrebna je određena količina hrabrosti da se upustite u sve to. Jednom kad pobedite te inhibicije, otkrićete čudesni novi svet – uverava MJ Paranzino.

HL/Izvor: BBC News na srpskom