Današnji doodle na pretraživaču Google posvećen je legendarnom gitaristi B. B. Kingu. Ilustraciju je uradio umetnik iz Litl Roka Stiv Spenser, a za animaciju je odgovoran umetnik iz Bruklina Najeli Lavanderos. Sve to u čast “kralja bluza” koji je doveo blues muziku sa polja pamuka i uličnih uglova u velike dvorane i arene širom sveta.
Rođen na današnji dan 1925. godine na plantaži kod delte Misisipija, u blizini Berklera, King je postao prepoznatljiv, često imitiran, ali nikada iskopiran, B. B. King postao je uzor brojnim svetskim zvezdama zbog kojih je svetska rok i bluz scena ovakva kakva jeste danas.
Američki alternativni rok bend Pixies, koji je 2014. godine snimio album posle 23 godine pauze, objavio je sedmi po redu studijski album “Beneath the Eyrie”, koji je snimljen u duhu priča Edgara Alana Poa.
Pevač i frotmen Blek Frensis, poznatiji kao Frenk Blek, izjavio je da su na novom albumu pomešani zvuci aktustične i ritam gitare, kao što je bend to činio na prvim koncertima. Frensis je naveo da je album u gotičko-literarnom stilu.
Bend, čiji je vrhunac karijere bio krajem 80-ih i početkom 90-ih godina, osnovan je 1986. godine u Bostonu, američkoj saveznoj državi Masačusets. Posle svađe članova, grupa se raspala 1993, ali je ponovo formirana 2004. godine.
Stalnu postavu grupe čine Blek Frensis, zatim Džoi Santjago, Kim Dil i Dejvid Lavering. U SAD su imali skroman uspeh, a mnogo uspešniji su bili u Velikoj Britaniji i Evropi, mada sa studijskim albumima nikada nisu imali naročitu prolaznost kod široke publike zbog naglašene gitarske distorzije.
Blek Frensis je glavni tekstopisac i pevač grupe. Njegove pesme se bave nesvakidašnjim temama kao što su nadrealizam i NLO. Mnoge pesme govore o psihičkoj nestabilnosti, biblijskim prikazima nasilja, fizičkim povredama i incestu.
Grupa se često smatra neposrednim prethodnikom eksplozije alternativnog roka 90-ih godina.
Pixies/Photo; facebook@pixiesofficial
Pixies su bili inspiracija za čitavu generaciju muzičara, među kojima i za Nirvanu na čelu s Kurtom Kobejnom. Njihov uticaj je znatno porastao u godinama posle njihovog razlaza. Pixies su objavili šest studijskih albuma – “Come on Pilgrim” (1987), “Surfer Rosa” (1987), “Doolitle” (1989), “Bossanova” (1990) i “Trompe le Monde” (1991) i “Indie Cindy” (2014).
Neil Young and Crazy Horse/Photo: YouTube printscreen
Nil Jang i njegov bend Crazy Horse objavili su novu pesmu “Rainbow of Colors” sa svog predstojećeg albuma “Colorado”, koji bi trebalo da stigne sledećeg meseca i već je u pretprodaji.
To je njihov prvi LP od “Psychedelic Pill” iz 2012. godine, a na njemu je Nils Lofgren zamenio gitaristu Frenka “Ponča” Sampedra koji se povukao sa scene.
– “Rainbow of Colors” je pesma o SAD-u, ali i o celom svetu – rekao je Jang i dodao: – Ideja ove pesme je da svi pripadamo zajedno. Razdvajanje na rase i boje je ideja čije vreme je prošlo.
Dokumentarni film o navodnom seksualnom zlostavljanja dece od strane Majkla Džeksona osvojilo je nagradu Emi, Ru Pol je proglašen za najboljeg voditelja rijalitija, dok je Bijonse i pored šest nominacija ostala praznih ruku.
Dokumentarac “Napuštajući Nedođiju” (Leaving Neverland), koji govori o dvojici odraslih muškaraca koji kažu da su se sprijateljili sa Džeksonom koji ih je potom seksualno zlostavljao kada su imali sedam i 10 godina, proglašen je najboljim dokumentarnim filmom na ceremoniji u Los Anđelesu, koja je organizovana nedelju dana pre dodele glavnih nagrada Emi za najbolje televizijske emisije.
Bijonse/ Photo: Facebook @beyonce
Veliko razočarenje doživela je Bijonse čiji je film o prošlogodišnjem koncertu “Homecoming” imao čak šest nominacija za Emi nagradu, ali nijednu nije osvojio.
Nagradu je dobio i specijalni film “Carpool Karaoke” Džejmesa Kordena sa bivšim članom Bitlsa Polom Mekartnijem koji se vratio u rodni Liverpul.
Simpsonovi/Photo: Promo
“Simpsonovi” su najbolja animirana serija, a “Entoni Burden – Nepoznati krajevi”, emisija o putovanjima i hrani američkog slavnog kuvara Burdena koji je izvršio samoubistvo prošle godine, osvojio je dva Emija.
Kada je reč o ostalim nagradama, četvrti Emi je stigao u ruke Ru Pola za voditelja rijaliti programa, dok je “Slobodno penjanje” (Free Solo), koji je osvojio Oskara za najbolji dokumentarni film, pridodao svojim priznanjima sedam Emija.
Glavne nagrade Emija biće dodeljene 22. septembra u Los Anđelesu, a kako se navodi, “Igra prestola” je vodeća u trci za najbolju seriju.
Beogradska šestorka Belgrade Funk Combo nastupiće u subotu, 21. septembra u klubu Bluz i Pivo (Cetinjska 15).
Ovo će ujedno biti i promocija njihovog debi albuma koji je objavljen početkom godine.
Sastavljen od vrsnih muzičara starije srednje i mlađe generacije Belgrade Funk Combo kombinuje originalni i root pristup sa novijim i modernijim osećajem tako da ta fuzija daje celokupniji pogled na muziku uz vrhunski pokretački ritam.
Članovi benda su iskusni profesionalni muzičari koji su svojim radom ostavili neizbrisiv trag na muzičkoj sceni Srbije i ex-Yu.
Svirka počinje oko 21:00 čas, a cena ulaznice iznosi 250 dinara.
Eli Venabl je mlada i izuzetno talentovana dvadesetogodišnja bluz-rok gitaristkinja iz Teksasa. Dobitnica je brojnih nagrada u Americi uključujući i titulu “bluz gitaristkinja godine” za 2014. i 2015. godinu.
Pored ranijih uspeha, njen aktuelni album “Texas Honey” našao se na Bilbordovoj listi najboljih bluz albuma.
Eli je trenutno na turneji kao deo Ruf Records Blues Karavana i stiže u Beograd 21. septembra kada će zajedno sa Inom Forsman i Katarinom Pejak nastupiti u Velikoj sali Doma omladine Beograda.
Ina Forsman, Ally Venable i Katarina Pejak/ Photo: Promo (Sharik Derksen)
Vi ste vrlo mladi, ali već ste postigli veliki uspeh i više puta bili nagrađivani za vaš rad. Šta biste izdvojili kao svoj najveći uspeh do sad i šta biste, na profesionalnom planu, voleli da ostvarite u budućnosti? – Mislim da je moj najveći uspeh što sam uspela da ostvarim ciljeve koje sam postavila sebi i svom bendu. Dok se razvijam kao umetnik, radujem se muzičkom putovanju koje mi predstoji. Fenomenalno je što su moji albumi “Puppet Show” iz 2018. i “Texas Honey” iz 2019. ušli na Bilbordovu listu najboljih bluz albuma. Takođe, saradnja sa Ruf Records izdavačem je prekretnica za mene. Vrlo sam zahvalna za sve prilike koje su mi se do sada ukazivale i jedva čekam da vidim šta će mi budućnost doneti.
Album “Texas Honey” debitovao je kao drugi na Bilbordovoj listi najboljih bluz albuma. Da li biste mogli da nam kažete nešto više o samom albumu, muzičarima sa kojima ste sarađivali na njemu i o poruci koju ste želeli da preneseti publici vašom muzikom? – Bilo jako zabavno i pisati i snimati “Texas Honey” album. Moj bend, Elajdža Ovings na bubnjevima i Bobi Volas na basu i ja smo snimili album u Teksasu sa Majkom Zitom, koji ga je producirao. Erik Gejls peva i svira gitaru u pesmi “Come and Take It” koju smo Majk i ja napisali u studiju i bila mi je velika čast da sarađujem sa njim. Ta pesma se savršeno uklapa u čitavu teksašku atmosferu albuma. Kada pišem pesme, trudim se da one budu o onome što se dešava u mom životu, tako da sa pesmama mogu da se povežu i drugi. Želim da ljudi ne zaborave da je u redu osećati se onako kako se osećaš i da smo na kraju samo obični ljudi. Bez obzira na to šta se dešava u našim životima, možemo da prebrodimo sve nedaće sa kojima se suočavamo.
Ko su muzičari čiji rad cenite i kako su oni uticali na vaš rad i način na koji gledate na muziku? – Tokom svoje karijere imala sam priliku da upoznam mnogo sjajnih ljudi, da sviram i sarađujem sa njima. To je ono što stvarno volim u vezi sa turnejama i upoznavanjem drugih muzičara. Stekla sam toliko divnih prijatelja od kad se bavim muzikom i znači mi što imam njihovu podršku. Imam mnogo divnih uspomena sa mnogo neverovatnih muzičara. Brojni, različiti gitaristi su uticali na moj zvuk, na primer Stevie Ray Vaughan, Joe Bonamassa, Buddy Guy, Eric Gales, da nabrojim samo nekoliko.
Eli Venabl/ Photo: Austin Britt
Teksas je poznat po mnogo velikih muzičara i ima jaku i razvijenu scenu u više žanrova – kantriju, bluzu, psihodeličnom roku, indi itd. Šta je po vašem mišljenju “tajna teksaške muzike”? – Teksas je dom mnogih izvanrednih gitarista, kao što su Stivi Rej Von, Džoni Vinter ili Ti Boun Voker. Volim taj “Texas Guitar Slinger” stil, koji je i agresivan, ali ima dosta duše – to je ono sa čime se povezujem. Takvi gitaristi me inspirišu, pa pokušavam da njihove uticaje pomešam sa svojim zvukom.
Da li su vam poznati neki drugi muzičari iz Srbije, pored vaše koleginice na turneji Katarine Pejak? – Da, poznajem rad Ane Popović. Pre dve godine sam nastupala sa njom u Dalasu i bilo je odlično! Ana fenomenalno svira i ima sjajan scenski nastup!
Šta za vas znači prilika da idete na turneju kao deo Ruf Records Karavana i šta je vaša poruka za publiku koja će doći na vaš nastup u Beogradu 21. septembra? – Toliko mi je zabavno na turneji sa Ket i Inom! Prilika da u okviru turneje posetim toliko zemalja širom sveta je predivno iskustvo. Uživala sam u učenju njihovih pesama i istovremenom širenju mog muzičkog vokabulara. Nadam se da ću doneti dobru rok energiju u Beograd i jedva čekam da se sretnem sa publikom!
Organizatori koncerta u Beogradu su Dom omladine i Blues Time, uz podršku Ambasade SAD u Srbiji.
Ulaznice (numerisana mesta) su u pretprodaji preko Ticket Vision mreže po ceni od 1000 dinara. Na dan koncerta cena će iznositi 1200 dinara.
Književna kolonija Sićevo otvara svoju knjigu 29. put u utorak, 17. septembra 2019. godine, u 19:00 časova sati u zgradi Umetničke kolonije u Sićevu.
Književnu koloniju Sićevo utemeljilo je Društvo književnika Niša 1991. godine, kao originalnu, kreativnu i vodeću manifestaciju te vrste u ovom delu sveta, što ona ostaje i do danas. Idejni tvorac kolonije je dr Mihajlo Ignjatović, niški pisac i književni prevodilac.
Kolonija se održava svake godine polovinom septembra u prostoru Umetničke kolonije i živopisnim predelima sela Sićeva nedaleko od Niša, ima međunarodni karakter i okuplja pisce, književne kritičare i prevodioce, kao i izdavače i druge učesnike književnog života.
Na manifestaciji se svake godine dodeljuje prestižna književna nagrada “Ramonda Serbica” za celokupno književno delo pisca i njegov doprinos književnosti i kulturi.
Ove godine se dodeljuje 29. put književniku Vladanu Matijeviću po odluci žirija u sastavu: Zvonko Karanović, književnik iz Beograda, dobitnik nagrade “Ramonda Serbica” za 2018. godinu, Velibor Petković i Radosav Stojanović, književnici iz Niša.
Kroz Književnu koloniju Sićevo tokom ovih godina prošla su mnoga značajna imena srpske i svetske književnosti.
– Sasvim je nebitno da li će autori ovde i stvarati ili će samo akumulirati impresije i notirati ideje, jer inspiracija, to ugljevlje koje se gasi, uostalom zavisi od individualnih predispozicija i navika samih stvaralaca. Mnogo je važnije da ambijent i atmosfera u koloniji obezbede učesnicima da dosegnu, na izgled neostvarljivu i, samo na prvi pogled, disharmoničnu težnju da se istovremeno udalje iz bila društvenog života i još intenzivnije približe njemu – reči su Mihajla Ignjatovića.
Osnivač i pokrovitelj ove manifestacije je Grad Niš, a organizator Niški kulturni centar. Ovogodišnja Književna kolonija se održava uz saradnju Društva književnika i književnih prevodilaca Niša, Narodnog muzeja Niš, Narodne biblioteke “Stevan Sremac” Niš i Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Dejan Stojiljković/Photo: Promo
Učesnici ovogodišnje Književne kolonije Sićevo: Vladan Matijević (Čačak), prozni pisac, dobitnik nagrade “Ramonda Serbika”, Neda Nikolić-Bobić, prevodilac (Beograd), Dragan Bošković, pesnik i profesor književnosti (Beograd), Dragoljub B. Đorđević (Niš), profesor sociologije i književnik, domaćin kolonije, Radoman Kanjevac, pesnik i novinar (Beograd), Milan Mađarev, prozni pisac i teatrolog (Beograd), Ivan Milenković, filozof i književni kritičar (Beograd), Srđan Tešin, prozni pisac (Kikinda), Aleksandar Prokopiev, prozni pisac (Skoplje, Makedonija), Jevgeni Velev, pesnik (Sofija, Bugarska), Nikola Nikolić, prozni pisac (Podgorica, Crna Gora) i Mjumjun Tahir, pisac (Sofija, Bugarska).
Učesnici pojedinačnih programa kolonije: Krsto Popovski (Beograd), Rade Tanasijević (Obrenovac), Predrag Petrović (Beograd), Vladimir Kopicl (Novi Sad), Gojko Božović (Beograd), Ivan Velisavljević (Beograd), Goran Gocić (Beograd), Nikola Stojanović (Beograd) i Grupa Vokal Kleš: Aleksandra Stojanović (Zaječar), Slavica Nikolić (Ivanjica), Danica Savić (Kragujevac)
Učesnici pojedinačnih programa kolonije iz Niša: Dejan Stojiljković, Mirjana Bojanić Ćirković, Bojan Jovanović, Vladimir Krstić Laci, Goran Živković, Nikola Todorović, Ivica Živković, Bojan Ilić Bokerini, Milica Rašić, Velibor Petković, Dalibor Popović Pop, kvartet Alegro…
Povodom svečanosti otvaranja Kolonije organizovan je besplatan prevoz za posetioce iz Niša, ispred Doma Vojske u 18 sati.
Beogradski muzičar Nebojša Simeunović Sabljar, lider kultnog benda Dža ili Bu, objavio je danas video spot za svoju pesmu “Boriću se”.
Reč je o Sabljarevom samostalnom singlu koji i muzički i viuzelno nudi postapokaliptičnu viziju, nesumnjivo inspirisanu našom stvarnošću, u kojoj nam ne preostaje ništa drugo nego – da se borimo.
Američki tekstopisac i pevač Sem Smit odlučio je da “prigrli ono što zapravo jeste, unutra i spolja“, pa je zamolio ljude da ga više ne oslovljavaju u prvom licu muškog roda, već da koriste neutralnije treće lice množine – “oni, njima“.
Osvajač Gremija rekao je da je uzbuđen zbog svoje odluke, kao i da se oseća počastvovano što ima ljude oko sebe koji ga podržavaju u toj odluci.
“Nakon unutrašnjeg sukoba sa svojim rodom tokom čitavog života, odlučio sam da prigrlim ono što zapravo jesam, unutra i spolja. Razumem da će biti mnogo grešaka i pogrešnog navođenja mog pola, ali vas molim da probate” napisao je pevač na Instagramu.
Kako je izgledalo biti Džon Lenon? Kako je izgledalo biti odbačeno dete, školsko spadalo, dečko srednje klase iz predgrađa, koji je glumio heroja radničke klase? Kakav je bio osećaj imati jedan od najprepoznatljivijih glasova svetske muzike, ali koji vam se toliko ne dopada da ga uvek želite zamaskirati?
Biti Džon Lenon
Nezaobilazna knjiga za fanove Bitlsa, ali i one koje zanima pop kultura druge polovine 20. veka. “Biti Džon Lenon” je knjiga uglednog novinara Reja Konolija koga osim ličnog poznanstva sa velikim umetnikom vezuje i godina rođenja. Knjiga koja u podnaslovu sugeriše “život bez spokoja” zasnovana je na detaljnom istraživanju i ne daje ulepšanu sliku “Princa Mira” iz legende o pesmi “Imagine”, jer je to bio samo mali deo njegove ličnosti. Džon Lenon opisan na ovim stranicama je daleko višeslojnija ličnost, ponekad gotovo sudar različitih karaktera.
Konoli piše u predgovoru knjige: “Džon Lenon se nije uklapao u neku od fino određenih kategorija, jer on nikada nije predugo ostajao isti Džon Lenon. On je bio lavirint protivrečnosti. Kao pevač, toliko je mrzeo zvuk sopstvenog glasa da ga je sve više maskirao snimcima. Bio je rokenrol čistunac, ali je s vremenom počeo sebe da smatra avangardnim umetnikom. Bio je rođeni vođa, ali ga je ponekad bilo veoma lako voditi.”
On je, naravno, bio duhovit, često veoma duhovit. Ipak, pre svega, on je imao svoj stav, svoju drskost, koja je nekako oličavala težnje čitave njegove generacije da se suprotstavi autoritetima. On je umeo i želeo da saopšti neizrecivo. Iako je u istoriji rok muzike bilo glamuroznijih zvezda, čak i u okviru samih Bitlsa, pojava Džona Lenona uhvatila je i definisala duh tog vremena na najupečatljiviji način, navodi se na sajtu Delfi knjižara.
Knjigu o Lenonovom životu, od dečačkih dana, muzike, odnosa sa Joko Ono, prijateljima i ostalim članovima Bitlsa, do njegovog ubistva, preveo je Dejan Cukić, a možete je pronaći od ponedeljka 16. septembra u svim knjižarama Delfi i Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
