Pevačica Ališa Kiz je pesmu “Good Job” napisala još prošle godine sa suprugom, producentom Svizom Bicom, a biće službeno objavljena na Ališinom predstojećem, sedmom studijskom albumu “Alicia”.
Pesma je u originalu bila napisana u čast svim neopevanim herojima u njenom životu, kao što je njena majka ili neki drugi koji su često ostali nezapaženi. S obzirom na globalnu pandemiju, ispostavilo se da njena poruka odgovara baš sadašnjem trenutku.
Zato je Ališa Kiz sinoć na CNN-u premijerno izvela pesmu “Good Job” i ona će biti i deo CNN-ove kampanje “Heroes”.
– Gde god da ste, na prvim linijama u bolnicama, učite decu kod kuće, nosite poštu, pakete, hranu, ili se suočavate s nekim drugim ličnim rpoblemima zbog COVID-19, saosećam s vama. Vidimo vas, volimo vas i cenimo – rekla je slavna pevačica.
CNN “Heroes” kampanja slavi obične ljude koji su postali heroji tokom COVID-19 krize i pozivaju gledaoce da dele fotografije i video snimke pojedinaca iz njihovih zajednica koji rade odličan posao (“Good Job”) kako bi svet učinili boljim, sigurnijim i zdravijim mestom. CNN će prikazivati kolekciju tih materijala kroz TV i digitalne kanale svake sedmice.
“We all live in a yellow submarine” je u korona krizi novi “We’re all in this together”.
U okviru motivacione kampanje #StayHome (ostanikodkuće) tokom pandemije, YouTube će korisnicima emitovati besplatno animirani “Yellow Submarine” Beatlesa iz 1968. – na jedan dan.
To će početi u subotu na službenom kanalu Beatlesa na kome će gledaoci biti podstaknuti da pevaju uz pomoć teksta pesama koji će se kod svake muzičke numere pojavljivati na dnu ekrana.
– Za one kojima nedostaje zajedničko pevanje imam dobre vesti – rekao je u promotivnom videu na Twitteru Ringo Star. – Uključite se… za specijalni ‘Yellow Submarine’ pevajući film za decu i one koji se osećaju decom. Mir i ljubav.
https://t.co/y1DU5edlNj. How great is this The Buddhist monk practicing for Saturday’s get together I hope you are too peace and love b ????✌️????❤️????????????????????????☮️
Prvi put prikazana u bioskopima 2018. kako bi se proslavila 50. godišnjica filma, verzija “Yellow Submarine” za pevanje obuhvata pesme Beatlesa kao što su “Eleanor Rigby”, “When I’m Sixty-Four”, “Lucy in the Sky With Diamonds”, “All You Need Is Love”, “It’s All Too Much” i naravno naslovnu pesmu.
YouTube je jedan od nekoliko kanala koji tragaju za inovativnim načinima zabave publike u vreme globalnog karantina.
Fredi Merkjuri i njegova ekipa iz Đeena vrlo pažljivo su idabrali basistu Džona Dikona da zaokruži njihov bed u ranim danima, ali šta ih je zaista nateralo na to da odaberu baš ovog smirenog i pomalo stidljivog momka?
Fredi je bio taj koji je dao ime bendu Queen 1970. godine nakon što se pridružio bendu koji je osnovao gitarista Brajan Mej. Mej je imao grupu već dve godine pre toga, zajedno sa basistom Timom Stafelom, uz bubnjara Rodžera tejlora koji imse pridružio nešto kasnije. Bend se zvao Smile i dugo su bili bili su u potrazi za novim basistom nakon što je Stafel odlučio da radi na nekom drugom projektu.
A onda je došao Fredi, promenili su ime u Queen i počeli potragu za novim basistom. Isprobali su ih nekoliko, ali niko nije bio onaj pravi, sve dpok ih zajednički prijatelj nije upoznao sa Dikonom. Posole audicije primljen je u grupu, postajući poslednji deo slagalice koja je postala jedan od najvećih britanskih rok bendova u istoriji.
Queen/Photo: facebook@DeaconFanClub
U nedavnom intervjuu Daily Expressu, Tejlor je objasnio pravi razlog zašto su odabrali Dikona.
– Bili smo toliko samouvereni, nadmeni i osećali se toliko moćno, da smo mislili da će se, pošto je miran, uklopiti sa nama bez mnogo drame – rekao je i dodao: – Fredi je baš insistirao na tome, a i mi smo bili za.
Mej je, s druge stane, obožavao Dikona kao muzičara, hvaleći Dikonov stil “bez gluposti”.
– Džon dominira u poslu. On je jedini od nas koji zaista može da drži korak sa onim što se dešava. I zna više o opremi od bilo koga – govorio je.
Mej je takođe rekao da je Dikon bio ona presudna ravnoteža u dinamici benda, sa nepredvidljivim Merkjurijem na čelu.
– Kad kod bismo Fredi ili ja “poleteli”, bez plana kako da se vratimo na zemlju, Džon je uvek nalazio način da nas spusti.
I upravo je ta drastična razlika između njega i Fredija učiinla da Queen prođe i kroz najteže oluje, smatra Tejlor. Posle tragične Fredijeve smrti 1991. godine, Dikom, već suzdržan prema medijima i javnosti, sasvim je otišao u ilegalu. Još tri puta je nastupio sa bendom i zvanično se povukao 1997. godine.
Džon Dikom/Photo: facebook@DeaconFanClub
Tejlor je rada izjavio:
– Mislim da je malo krhak i jednostavno ne želi više ništa da zna niti da učestvuje u razgovorima sa ljudima iz muzičkog biznisa ili šta već. To je fer, to poštujemo.
Takođe, u intervjuu za The Independent dodao je: – Nikad nisam čuo nikakvo “škripanje” od Džona. Nikada nije ni zagunđao. Nismo u kontaktu, ali Džon je dao svoj blagoslov onome što Brajan i ja možemo da učinimu sa brendom – i napravili smo prilično mnogo.
Dikon danas živi mirnim životom u londonskom Putniju, i dalje sa suprugom u kući koju je kupio svojim prvim čekom koji je dobio od Queena.
Grupa The Killers objavila je novi singl s predstojećeg albuma “Imploding the Mirage”.
Pesma “Fire In Bone” dolazi nakon ranije objavljenog “Caution”, a oba će biti objavljena na albumu čiji je inicijalni datum objave bio 29. maj. Ali, grupa je u objavi za medije odložila njegov izlazak zbog “kašnjenja u finaliziranju albuma”.
73-godišnja muzička ikona zahvalila se lekarima koji su joj spasili život.
Marijana Fejtful se pored zahvale lekarima i medicinskom osoblju preko Twittera zahvalila i svojim obožavaocima na podršci i dodala da je čeka oporavak na njenoj londonskoj adresi.
Žena koja je bila istinska muza britanske rok scene od početka je, prema izjavama lekara koji su brinuli o njoj, dobro reagivala na terapiju i očekuje se da će se potpuno oporaviti.
We are really happy to say that Marianne has been discharged from hospital today, 22 days after being admitted suffering from the symptoms of Covid-19. She will continue to recuperate in London.
Posle čak osam godina, legendarna grupa predstavila je svoj novi singl. The Rolling Stones ujedno su i premijerno prikazali spot za numeru “Living in A Ghost Town”!
Numera koju su pisali Mik Džeger i Kit Ričards većinski je nastala u Los Anđelesu i Londonu, ali finalizovana je upravo u toku izolacije članova benda. Njen naziv, ali i spot idealno oslikavaju situaciju u kojoj se, ne samo oni, već i čitav svet ovog trenutka nalazi.
Living in A Ghost Town, cover
– Pa, Stounsi su bili u studiju i radili na novom materijalu pre svega ovoga i postojala je ta jedna pesma za koju smo mislili da bi dobro oslikala vreme u kome živimo trenutno. Nastavili smo i u izolaciji da radimo na njoj. I evo je – “Living in A Ghost Town” – nadam se da ce vam se svideti – poručuje Mik Džeger.
Članovi benda složili su se da je upravo ovo numera koju je trebalo završiti baš sada i, podelivši je sa slušaocima, verujući da je ovo prava prilika za to, poručili su im da ostanu bezbedni.
Kao svi ostali i učenici Muzičke škole “Mihailo Vukdragović” iz Šapca ne idu u školu već u svojim domovima prate nastavu na daljinu. Deo slobodnog vremena iskoristili su za kreiranje spota “Kod kuće ostanimo”, koji je odmah po objavljivanju izazvao izuzetno pozitivne realcije na društvenim mrežama.
Osim što su na ovaj način iskazali svoje muzičke talente, đaci su uz podršku roditelja i nastavnika na njima najprihvatljiviji način, muzikom, svima poslali poruku koja se najčešće čuje od proglašenja pandemije korona virusa – kod kuće ostanimo.
Ideju je predložila profesorka Helena Davidović, a učenici su je sa oduševljenjem prihvatili. Uključili su se i drugi profesori, a među prvima Sonja Živković, koja je napisala tekst, i Stevan Jović koji je komponovao muziku, kao i stotinak učenika i roditelja.
Kod kuće ostanimo/printscreen
Potom su svi zajedno porukama, pozivima i mejlovima dogovorili, isplanirali i osmislili finalnu verziju. Solo deonice otpevali su Irina Brodić i Teodor Tomić, a prateći vokali i hor su stotinu učenika i profesora. U petominutnu verziju spota audio i video materijal koji su učesnici snimili kod svojih kuća “upakovao” je Đorđe Đerić.
Osim pohvala za talenat i kreativnost, najmlađim šabačkim umetnicima je upućeno mnogo komplimenata za poruke nade i optimizma kojima su iskazali želje svih – da se pandemija što pre završi i da se vratimo “normalnom” životu.
Muzička industrija, kultura, kreativni sektori ekonomije u celini, našli su se među prvima na udaru globalne pandemije Covid-19 virusa i pretrpeli velike gubitke.
Koncerti, turneje, festivali, klupski programi, važan su deo muzičkog eko-sistema koji je u potpunosti, gotovo preko noći, zaustavljen i u ovom trenutku teško je predvideti kada će i kako ponovo oživeti. Muzičke prodavnice su morale da zatvore svoja vrata i sada je do željenog muzičkog izdanja moguće doći samo putem online porudžbina, naravno, tamo gde službe dostave trenutno rade.
Shodno tome RUNDA – Regional Association of Independent Discographers – Balkans (čija je članica i kompanija Mascom), obratila se saopštenjem javnosti i institucijama. Ovom prilikom izdvajamo najvažnije delove.
Photo: Promo
RUNDA poziva sve nacionalne vlasti u regionu, a posebno one u sektorima kulture i privrede, da u sprovođenju ekonomskih kriznih mera posebnu pažnju posvete kulturno-kreativnom sektoru, uz posebnu pažnju prema onima unutar sektora koji su socijalno ugroženi, samozaposleni ili zbog specifičnosti svoga posla formalno nemaju pristup trenutno dostupnim merama koje su namenjene pravnim ili fizičkim subjektima.
RUNDA apeluje na nacionalne vlasti da u planovima za izlazak iz krize pripreme posebne mere koje će pomoći kulturno-kreativnom sektoru da lakše dođe do investicija i pokrene normalno poslovanje kroz smanjenje ili ukidanje poreza na kulturne proizvode ili usluge, kao što su na primer PDV na muzička i audio-vizuelna izdanja, ulaznice za koncerte, honorare od autorskih i srodnih prava i slično, zatim olakšani pristup beskamatnim ili niskokamatnim kreditima za sektor, poreske olakšice svima koji će investirati u poslove, ostvarenja i usluge kulturno-kreativne industrije.
RUNDA poziva sve medije, a pre svega one u radio i TV segmentu, da u svojim programima emituju i promovišu što više domaće, regionalne muzike, različitih smerova i žanrova, kako bi time pomogli i izvođačima, autorima i izdavačima regionalne muzičke scene u ovoj situaciji, poziva sve druge medije poput štampanih ili web portala da podrže regionalnu muzičku scenu kako objavama, tako i aktivnostima na društvenim mrežama.
RUNDA poziva sva kolektivna društva, na svim teritorijima regiona, da formiraju posebne fondove i mere za pomoć svojim članovima koji će poštovati načela transparentnosti i solidarnosti, da olakšaju i ubrzaju svu komunikaciju sa članovima, tamo gde to još nije tako pristupe digitalnoj komunikaciji, takođe da, ukoliko je to moguće ili se već ne sprovodi, pomoću avansnih isplata i/ili ranijih termina raspodela, olakšaju ovaj period i nastavak rada svojim članovima.
RUNDA poziva sve digitalne servise koji posluju u regionu da ubrzaju svoje isplate vlasnicima prava, da formiraju fondove pomoći lokalnoj muzičkoj industriji, takođe da promovišu što više domaće, regionalne muzike, uvođenjem većeg broja playlista i drugih oblika promocije koje će povećati stream lokalnih muzičkih izdanja i time svim vlasnicima prava na kraju doneti veći prihod od korišćenja njihove muzike.
RUNDA će i dalje nastaviti sa aktivnostima koje su usmerene ka stvaranju potrebnih preduslova, povezivanju ključnih aktera i lobiranju za dolazak vodećih svetskih digitalnih muzičkih servisa kao što su Spotify, Tidal, Itunes itd., na teritorije regiona, kao i aktivno raditi sa onima koji već rade u regionu poput DEEZER-a, da podrže muzički sektor u momentima krize.
RUNDA će pokrenuti akciju mapiranja i promovisanja svih muzičkih prodavnica u regionu, sa naglaskom na muzičke web prodavnice i druge prodavnice koje trenutno vrše dostavu, u cilju podrške muzičkoj i izdavačkoj sceni, kao i vlasnicima muzičkih prodavnica izvan izdavačkog sektora, kojima je krizom egzistancija takođe ugrožena.
Nadalje apelujemo na sve radio i TV stanice da u svoj program uključe što više domaće muzike različitih žanrova kao podsticaj domaćim stvaraocima.
Predlažemo javnom servisu JMU RTS da u okviru svog noćnog programa na drugom kanalu RTS-a uvrsti muzički program domaćih izvođača, koje će podeliti prema tematskim danima, a RUNDA je preko svojih članova spremna da pruži asistenciju i pomoć u nabavljanju materijala, kreiranja lista i slično.
Na sve internet, štampane i pisane medije apelujemo da promovišu što više moguće domaćih izvođača, izdanja, te objavljuju vesti i prate inicijative iz industrije, te tako podrže kompletnu scenu.
Holandski art/rok bend Lesoir objavio je video singl “Mosaic”, naslovnu numeru novog albuma koji će biti objavljen 4. maja za izdavačku kuću Glassville Records.
Pesma “Mosaic” nastala je pre trenutne globalne situacije, ali se fokusira na veoma sličnu i relevantnu temu.
– Gitarista Ingo i ja smo razgovarali o našim roditeljima, neki od njih trenutno se bore sa raznim bolestima – kaže pevačica Maartje i dodaje: – Ponekad život odluči da iznenada razbije vaše umetničko delo. Morate početi ispočetka, sa istim delovima, da bi ste stvorili nešto novo.
Lesoir/ Photo: AleX
Ujedno, pesma je poprimila i novo značenje sa aktuelnim svetskim događajima.
– Vremena su teška, ali preuređivanjem delića naših života možemo pronaći načina da napravimo nešto prelepo od nečega što još imamo. Budite dobri jedni prema drugima tokom ovih teških dana – poručuju članovi benda.
Lesoir su do sada objavili četiri studijska albuma, a kao headlineri održali su koncerte širom Evrope i Azije dok je lista izvođača pre kojih su nastupali kao specijalni gosti takođe impresivna: Steven Wilson, The Gathering, The Pineapple Thief, Karnivool, Within Temptation, Evergrey…
Ko će to da gleda? To su se pitali glumci filma koji je danas jedan od najpopularnijih u kinematografiji na prostorima bivše Jugoslavije…
Legendarni film “Ko to tamo peva” Slobodana Šijana imao je premijeru 3. oktobra 1980. godine u bioskopu Kozara. Četiri decenije kasnije, ovaj film važi za jedan od najboljih, najcenjenijih i od strane publike najvoljenijih ostvarenja jugoslovenske kinematografije. Kultne replike, fantastična glumačka ekipa i nepredvidiva priča bili su recept za uspeh i trajanje.
Pred vama je 28 zanimljivosti iz ovog filma koji je moguće gledati nebrojeno puta:
#1 Prvobitno je zamišljeno da to bude savremena priča, TV drama od pedesetak minuta. Odigrava se u autobusu GSP-a, a glavni lik bio je starac koji je krenuo da poseti sina koji služi vojsku u Beogradu.
#2 U prvoj verziji dramu je trebalo da režira Goran Paskaljević, koji je odustao da bi počeo snimanje filma “Zemaljski dani teku”.
#3 Tada mladi reditelj i slikar Slobodan Šijan je predložio da se scenario promeni i da se umesto televizijskog snimi bioskopski film, na šta je Dušan Kovačević rado pristao.
#4 Direktor filma bio je Nikola Popović, koji je ranije radio ogromne partizanske spektakle, poput “Bitke na Neretvi”. On je najviše zaslužan što je “Ko to tamo peva” uprkos početnom odlaganju uopšte i snimljen.
#5 Kako se Televizija Beograd nije bavila snimanjem filmova namenjenih bioskopu, morao je da se traži drugi producent. Krenulo je jurcanje okolo po filmskim preduzećima, da bi na kraju iza filma u nastanku stao tada moćni “Centar film”.
Ko to tamo peva/printscreen
#6 Glavna uloga bila je namenjena Miji Aleksiću, koji je prvog dana snimanja obavestio redakciju Dramskog programa da se ne oseća dobro i da ne može da snima, te je snimanje otkazano.
#7 Snimanje je počelo 4. aprila 1980. i što je prava retkost – sve je išlo redom, od početne pesme, pa nadalje. To je bilo bitno za glumce, koji onda mogu prirodno da razvijaju likove, da vide šta je njihov partner uradio u prethodnoj sceni, pa da se onda ravnaju po tome.
#8 Dogovoreno je da traje samo 21 (snimajući) dan, zbog čega se radilo i po 20 sati dnevno.
#9 Nisu koristili reflektore, pa je ceo film je u smeđim i crnim tonovima. Čak je za noćne scene kao glavno osvetljenje korišćena logorska vatra.
#10 Ekipa se za snimanje okupljala svakog jutra oko 5 sati, ispred Crkve Svetog Marka u Beogradu.
#11 Iako je Pavle Vuisić u filmskim krugovima važio kao “težak za saradnju, nezgodan i neko ko voli da popije”, ispostavilo se da je Vuisić svakog jutra bio prvi na okupljanju, oran i trezan.
#12 Čuveni predeo “negde u Srbiji” glumila je Deliblatska peščara.
Ko to tamo peva/printscreen
#13 Ulogu Miška Krstića Šijan je namenio Bogdanu Dikliću, koga iz matičnog pozorišta nisu pustili na snimanje, pa je naknadno odabran Aleksandar Berček.
#14 Dragan Nikolić kao šlager-pevač nije bio predviđen u prvim podelama, ali se ispostavilo da mu je uloga šlager-pevača potpuno legla, i da je sjajna posveta Žiki Pavloviću i Džimiju Barki.
#15 Čiču Stanojla Milenkovića, limara iz okoline Svilajnca, a ovde u ulozi orača državnog druma, Šijan je pronašao 1978. tokom audicija za naturščike za TV film “Najlepša soba”. Kasnije je priznao da mu je bila urnebesno smešna kombinacija kromanjonske face i izuzetne inteligencije.
#16 Izrazito visok momak koji buši gume autobusa je Milovan Tasić – Tasa (214 cm), traktorista iz Inđije i član šampionske generacije KK Radnički sa Crvenog krsta (1973.)
#17 Umesto Pavla Vuisića čiču (koji dolazi da poseti sina) je na kraju glumio Mića Tomić.
#18 U većem delu filma na zadnjem sedištu, odmah pored prasića, pojavljuje se baba obučena u crno. U vezi s njom postojale su razne teorije, od toga da predstavlja smrt, koja ih čeka na kraju, onda da baba u stvari pazi na prasiće, do toga da je u pitanju maskirani Predrag Preža Milinković, najveći srpski epizodista. Gledaoce je zbunjivalo i to što babe čas ima, čas nema. Nije ni potpisana na špici. Šijan je objasnio da je to baba koju su usput našli i stalno je bila u autobusu, ali se zbog lošeg osvetljenja nije uvek videla.
Ko to tamo peva/printscreen
#19 Jednog od dvojice muzičara, Miodraga Kostića, Šijan je sreo na vojnoj vežbi na radaru iznad Ralje. Mića je svirao na koncertu priređenom da zabavi vojsku, a kada je pao na kolena, pred Usnijom Redžepovom, sa sve harmonikom, Šijan je to zapamtio. Godinama posle potražio ga je i ponudio mu ulogu.
#20 Mlađeg muzičara glumio je tada 11-godišnji Nenad Kostić, Mićin rođak. On nikako nije uspevao da nauči da svira drombulje, pa je snimano na plejbek. Nenad je kasnije vozio autobus na liniji 17.
#21 U završnim scenama, kada putnici optuže muzikante da su čiči ukrali novčanik, pa svi krenu da ih biju, Šijan je tražio krupan plan. To će reći da je Bata stvarno morao da ošamari malog glumca. Zveknuo mu je toliko jaku šamarčunu da je Nenadu “zazvonilo” u ušima, a na oči odmah udarile suze. Pobegao je iz autobusa čak do Pančeva. Tamo se negde sakrio, a ekipa ga je ceo dan tražila. Kada su ga konačno našli, uz preklinjanje da se vrati da završe film, Bata mu je doneo najveću bombonjeru koja je mogla da se kupi, i čvrsto obećao da više neće da ga bije.
#22 Pre početka snimanja ekipa je dobila modernu kameru, tek nabavljenu za “Filmske novosti”, a za pratnju poseta Josipa Broza Tita svetu. Kamera je dobro radila posao, sve negde do 25. aprila. Tog dana snimala se scena u kojoj Bata Stojković juri zeca, takozvana “Pustite mene, ja sam brži i spretniji”. Odjednom, na setu su se pojavila trojica ljudi u civilu, pokazala legitimacije i uzela kameru. Niko nije smeo da pita za razlog, samo su nastavili da snimaju starim kamerama, od kojih je jedna bila veličine ormana.
#23 Scenograf Veljko Despotović je autobus za snimanje našao u Sloveniji, gde ga je koristio Živojin Pavlović za film “Doviđenja u sledećem ratu”. Bio je sivomaslinaste boje, vojnički, sa sicevima, pa su morali da ga prefarbaju i dodaju blato, rđu i prašinu, izvade siceve i postave klupe.
Ko to tamo peva/printscreen
#24 Bilo je predviđeno da u završnoj sceni prilikom bombardovanja životinje pobegnu iz zoološkog vrta, međutim odustalo se, jer zbog Titove smrti je u zemlji bila gotovo vanedna situacija.
#25 Slobodanu Šijanu su u montaži sugerisali da izbaci ljubavnu scenu Nede Arnerić i Slavka Štimca u šumi, što on nije prihvatio. Danas je ona jedna od kultnih.
#26 Pre premijere, film je prikazan Umetničkom veću. Sala u Košutnjaku bila je dupke puna. Prilikom projekcije Šijan je ostao zabezeknut. Tokom celog filma niko se ni jedan jedini put nije nasmejao.
#27 Premijera je bila 23. oktobra 1980. u beogradskom bioskopu “Kozara”, koji danas više ne postoji. Film je odmah prevazišao sva očekivanja. Sala se tresla od smeha, pa Šijan više nije morao da brine, kao posle veća. Obišao je celu Jugoslaviju, svuda izuzetno gledan.
#28 Iako su na setu dali sve od sebe, neki od glumaca su kasnije priznali da su bili ubeđeni da tada snimaju svoj najgori film. Pitali su se čemu to mlataranje po pustari, ko će to da gleda. Jedini je Pavle Vuisić verovao u film i potpuno mu se posvetio.
