U Marsh Open Spaceu (Cetinjska 15), u sredu, 29. oktobra sa početkom u 19:00 časova, biće otvorena izložba Zamrznuti tonovi – Marko Ristić.
– Zamrznuti tonovi su kao izložba menjali oblike, gradove, prostore i muzičare. Velika je čast izlagati u prostoru gde su izlagala imena kao što su Goranka Matić, Nebojša Babić, Ivan Šijak i mnogi drugi. Čini mi se nikada teže nisam spremio izložbu. Drugi razlog je format koji iziskuje mali broj štampanih fotografija, a prvi razlog je vreme u kojem svi mi živimo. Zato bih ovaj mali doprinos kulturnoj sceni Beograda posvetio svim mladim ljudima koji se bore za naše zajedničko bolje sutra – izjavio je autor izložbe.
Ajs Nigrutin i Smoke Mardeljano/ Photo: Marko Ristić
Neki od radova koji će biti izloženi su fotografije sa nastupa: Ozi Ozborna, Prodidžija, Ritma Nereda, Smoke Mardeljana, Faith No More, The Prodigy, Dubioze Kolektiv, Zostera, Nika Kejva, Goblina…
Izložba je deo programa trećeg izdanje muzičke konferencije MUSICO koje se ove godine održava 29 i 30. oktobra u Beogradu pod sloganom Digital world / Digitalni svet.
Izložba će trajati do kraja godine, a ulaz je slobodan svakim radnim danom od 10:00 do 17:00 časova.
IAMX je umetnički projekat britanskog muzičara Krisa Kornera, poznatog po jedinstvenom spoju elektro roka, dens muzike, mračnog kabarea i emotivnih balada.
Njegov prepoznatljiv izraz kombinuje sirovu energiju, introspektivne tekstove i snažan vizuelni identitet, čineći ga jednim od najoriginalnijih muzičkih projekata današnjice.
Tokom karijere, IAMX je objavio jedanaest studijskih albuma, uz nekoliko remiks, koncertnih i akustičnih izdanja. Većinu muzike Korner stvara sam: piše, snima i producira…
Na albumima “The Unified Field i Unfall” sarađivao s poznatim producentom Džimom Abisom (između ostalih producirao prva dva albuma Adele kao i Arctic Monkeys, Kasabian i Placebo), a akustični album “Echo Echo” realizovao zajedno s Dejvidom Botrilom (radio sa sastavima King Crimson i Tool).
Najnovija izdanja, “Fault Lines¹” (2023) i “Fault Lines²” (2024), donose zreliji i introspektivniji zvuk, ali i prepoznatljivu IAMX energiju.
IAMX/ Press Photo by Kris Sulekova
Od 2006. do 2014. godine projekat je bio baziran u Berlinu, gradu koji je snažno oblikovao Kornerov umetnički izraz.
Berlin je umetniku doneo inspiraciju da istražuje teme smrti, ljubavi, zavisnosti, dekadencije, religije, društva i politike, ali i pitanja identiteta, seksualnosti i rodne slobode.
Krisov androgini imidž, kako na sceni tako i van nje, postao je sastavni deo umetničkog izraza projekta IAMX.
Njegovi koncerti su performansi: spoj muzike, teatra i vizuelne umetnosti. Energija, scenska dramatika, neobični kostimi i body painting čine svaku IAMX svirku nezaboravnim iskustvom. Korner i članovi benda sami osmišljavaju scenski dizajn i video-projekcije koje prate nastupe.
Pored muzike, Kris se bavi i režijom tako da sam snima, montira i režira većinu IAMX spotova.
– Obožavam video. Muzika i slika zajedno imaju ogroman potencijal. Oduvek sam “slikao” zvukom, pa je prelazak u video bio prirodan korak – izjavio jeKorner.
Njegovi vizuelni radovi često su provokativni i ekspresivni, ponekad sa skrivenim porukama koje fanovi otkrivaju kao tajne tragove.
Zbog hronične nesanice i depresije, 2014. Korner je napustio Berlin i preselio se u Kaliforniju, gde i danas živi i stvara u svom Silent Valley studiju.
U Beogradu će nastupiti 21.marta 2026. u Dorćol Platzu, zajedno sa bendom u sastavu: basistkinja Dženin Gezang, bubnjar Džon Sajren (Skold, Front Line Assembly, Psyclon Nine) i klavijaturistkinja Sara Prej (Careellee, My Manifesto).
Dvanaesto izdanje Bašta Festa, internacionalnog festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, zatvoreno je u nedelju, 26. oktobra u Bioskopu “Vlaja” Ustanove “Kultura” dodelom nagrada za najbolja filmska i glumačka dostignuća i projekcijom filma “78 dana” rediteljke Emilije Gašić.
Glumica Tamara Dragičević, članica glavnog festivalskog žirija, prisutnima se obratila rečima:
– Imam tremu i odgovornost pred ovom mladošću, lepotom i talentom. Hvala vam i presrećna sam. Dilema da li treba da dokazujemo da možemo i uprkos svemu što nam rade i što pokušavaju da nas ugase i unište, ne postoji. Treba da počnemo od svog dvorišta i da im pokažemo da smo jaki. Da će umetnost zauvek da živi, i da nas nikada neće pobediti i ugasiti.
Tamara Dragičević i Andrija Mardešić, članovi glavnog žirija/ Photo: Tanja Drobnjak
Nagradu “Zlatna imaginacija” za najbolji film dobilo je ostvarenje “Naša soba” reditelja Žaumea Klareta Muksarta.
– Ovaj film na svojevrstan način utelovljuje ideju festivala počni od svog dvorišta, pokazujući da je sopstvena soba i prostor intime i prostor sveta. U zatvorenim prostorima vidimo različite vrste brige i nežnosti koje zajedno grade priču o unutrašnjoj slobodi. Preplićući narativnu suptilnost i čulnost, ovaj film, u kojem se malo događa, a mnogo oseća, otvara mogućnost za refleksiju, daleko od buke – navodi se u obrazloženju žirija.
Publika Bašta Festa/ Photo: Tanja Drobnjak
Nagrada “Zlatna interpretacija” za najbolju mušku ulogu dodeljena je glumcu Goranu Bogdanu za ulogu u filmu “Čovek koji nije mogao da ćuti” reditelja Nebojše Slijepčevića.
Bogdan je po mišljenju žirija “maestralno izgradio lik iznutra oslanjajući se na pogled, disanje i unutrašnju napetost koja postaje središte filma”. Žiri je naveo i da “njegova igra postaje svedočanstvo o ćutanju koje govori najglasnije”.
“Zlatnu interpretaciju” za najbolju žensku ulogu dobila je glumica Merilu Kabane za ulogu u filmu “Galama”.
Žiri je u svom obrazloženju, između ostalog naveo: “Predivno divljaštvo koje pršti iz svake scene, vešto pomešano sa krhkošću i dubokom emotivnošću je ono što nagrađenu izvedbu čini jedinstvenom. Mlada glumica drčno i sa lakoćom kanališe energiju i staloženost lika na način na koji bi joj pozavidele i mnogo iskusnije koleginice”.
Žiri je istakao da je u ovogodišnjoj konkurenciji dominacija ženskih likova bila toliko jaka i superiorna, te da su zbog toga dodelili dva posebna priznanja “za snažne, emotivne i hrabre izvedbe koje su sa suverenošću iznele mlade glumice”.
Jedna je Anđelka Petrović za lik Eme u filmu “Miris sveže farbe” rediteljke Nađe Petrović, a druga specijalna nagrada ide Dani Poletan za lik Nine u filmu “Metak u pušci” Karmen Obrdalj.
Anđelka Petrović, glumica u filmu Miris sveže farbe/ Photo: Tanja Drobnjak
Specijalna nagrada dodeljena je i filmu “Moja mama je krava” rediteljke Moare Pasoni.
“Kroz formu meditativnog vesterna, autorica stvara snažnu metaforu ljudske borbe protiv okrutnosti koja nas okružuje – kada sigurnost zameni surovost, u svetu koji gori, gde se život i smrt neprestano isprepliću, film prikazuje da čak i kad svaka pobuna deluje uzaludno, postoji tračak nade. Nada u ljudsku prirodu da se suprotstavljamo čak i kad nam se cini da jaguari pobeđuju”, naveo je žiri.
Glavni žiri festivala činili su glumica Tamara Dragičević, reditelj Andrija Mardešić i producentkinja Jelena Mišeljić.
Mentori i učesnici programa Bašta Pitch/ Photo: Tanja Drobnjak
Regionalnu nagradu “Zlatna vizualizacija” za najbolju kameru dobio je Tin Ostrošić za rad na filmu “Jogurt, sok, cigarete” Josipa Lukića.
O nagradi dodeljenoj u saradnji sa rentalom Cineplanet odlučio je direktor fotografije Marko Cile Mladenović.
Žiri mladih sačinjen od srednjoškolaca iz Bajine Bašte, koji su ove godini činili: Ivana Lukić, Pavle Živanović, Katarina Purković, Jovana Đurić i Anđela Živanović, svoju nagradu dodelio je filmu “Satkani” Miloša Živanovića, dok je specijalnu nagradu dodelio glumici Ivani Vuković za ulogu u filmu “Maroko” rediteljke Staše Bajac.
Mentorka i saradnica Žirija mladih bila je rediteljka Mina Đukić.
Bašta Pitch žiri u sastavu: Mina Đukić, Zoran Galić, i Maja Šuša, za najbolji projekat je proglasio “Sestre“ rediteljke Sare Ećimović i producentkinje Marije Đokić, “za duboko potresan i intiman pitch, koji nam na licu mesta neposredno prenosi dirljivost i važnost teme kojom je autorka izabrala da se bavi i prenosi ideju da je neke rane moguće zaceliti možda jedino kroz film”.
Miloš Živanović, reditelj filma Satkani/ Photo: Tanja Drobnjak
Dvanaesti Bašta Fest završen je projekcijom filma “78 dana“ rediteljke Emilije Gašić, koji je zatvorio festival.
Bašta Fest je time nastavio tradiciju da, u okviru revijalnog programa, zatvaranje posveti ostvarenju koje je po mišljenju festivalskog tima obeležilo prethodnu godinu.
Tokom tri festivalska dana, u takmičarskom programu festivala prikazano je ukupno 27 kratkih igranih filmova iz 17 zemalja.
Na drugom izdanju Serbian Black Metal Assault festivala nastupiće pet domaćih underground metal bendova: Šakal, The Stone, Kolac, Terrorhammer i Festercult, na večeri posvećenoj sirovom i beskompromisnom zvuku.
Koncert će biti održan u subotu, 22. novembra, u novosadskom klubu K9 Station sa početkom u 20:00 časova (tačna satnica će biti poznata uskoro).
SBMA/ Photo: Promo
Šakal je novosadski black/thrash bend nastao 2021. godine, sastavljen od članova koji već godinama deluju u domaćem metal podzemlju.
Njihov zvuk je mračan i direktan, bez ukrasa, oslonjen na slovensku mitologiju i ratnički duh. U K9 Station donose zvuke svog novog albuma, simbolično nazvanog “II”.
The Stone, osnovan 1996. godine, smatra se stubom srpske black metal scene.
Kroz bogatu diskografiju i nebrojene nastupe širom Evrope, bend je izgradio status jednog od najvažnijih predstavnika žanra na Balkanu, poznat po beskompromisnom pristupu i ledenoj atmosferi nastupa.
Terrorhammer donosi eksplozivnu kombinaciju black/speed/thrash metala, ukorenjenu u duh osamdesetih.
Bend postoji od 2010. godine i prepoznatljiv je po militantnoj estetici, blasfemičnom naboju i koncertima koji zvuče kao napad – kratko, agresivno i bez predaha.
Kolac, osnovan u Beogradu 2006. godine, neguje tradicionalni black metal: brz, hladan i ogoljen.
Poznati su po tome da odbijaju bilo kakvo “lepšavanje“ žanra, zadržavajući tvrd zvuk prve talasne škole ovog podžanra heavy metala.
Festercult je death metal sastav koji će upravo na ovom događaju održati svoj premijerni nastup.
Bend čine iskusni muzičari domaće scene, okupljeni 2021. godine, a njihov album “The Brimstone Eloquence” iz 2024. godine pokazao je snažan uticaj klasika ovog zvuka kasnih osamdesetih i ranih devedesetih godina.
Ulaznice za Serbian Black Metal Assault II u prodaji su preko GIGS TIX mreže kao i online.
Kultni riječki bend Paraf objavio je novi studijski album “Paraf”, prvi nakon legendarnog izdanja “Zastave” iz 1984. godine.
Album, koji je dostupan na vinilu i u svim muzičkim prodavnicama i web shopovima, predstavlja spoj svih faza i postava benda, okupljenih na jednom izdanju – simbolično nazvanom jednostavno “Paraf”. Promocija albuma održana je u srcu Rijeke, u Dallas Music Shopu.
Paraf, promocija/Photo: Mirjana Šarić
– Želeli smo da objednimo priču, zato su na ovom materijalu radile sve postave benda. Zbog toga album i nosi naziv Paraf. Paraf kao takav – od početka do kraja – objašnjava Pavica Čabrijan.
Novi album, sniman protekle dve godine u studiju GiS s producentom Matejom Zecom, donosi jedanaest pesama koje se tematski oslanjaju na sadašnjost, uz blage refleksije prošlosti, ali bez proricanja nepredvidive budućnosti. Kao i na live izdanju “Delta 22”, i ovde učestvuju sve postave benda – Valter, Pavica, Zdrave, Raul, kao i noviji članovi Deni, Bobo, Iva i Vava. Upravo ta kombinacija starih i novih snaga oblikovaće i predstojeće koncertne nastupe.
Paraf – Paraf, cover
O tome kako bend danas zvuči, Vlado Simčić Vava dodaje:
– Paraf zvuči u skladu sa savremenim vremenom. Mislim da se oslanjamo na sve ono što je Paraf radio pre 40 godina, ali da smo uspeli da zadržimo taj most iz osamdesetih, da ga premostimo, modernizujemo i, nadam se, približimo novoj publici.
Paraf, promocija/Photo: Mirjana Šarić
Objavljivanje albuma prati i novi singl “Čempresi”, praćen video spotom u režiji Radislava Jovanova Gonza. Pesma, kako ističe Pavica, simbolizuje drhtavost i nestalnost vremena, strah i teskobu savremenog sveta, ali i nadu u novo “sutra” koje još uvek čekamo.
– ‘Čempresi’ su simbol iskrivljenog vremena, drhtavosti i nestalnosti – baš kao i zvuk brodova koji ponekad čujemo iz daljine, a znamo da ne donosi ništa dobro, već samo sirenu upozorenja. U jednom trenutku svi smo se sreli na ovom putovanju koje nas je iznenadilo svojom surovošću… Spot smo, uz suverene rediteljske upute Gonza, snimali na prepoznatljivim riječkim lokacijama, u gradu koji se i menja i ostaje isti – kaže Pavica.
Prema njenim rečima, muzika Parafa i danas pronalazi svoje mesto izvan žanrovskih granica i etiketa:
– Mene tradicija uopšte ne zanima. Ne volim svrstavanje u bilo kakve fioke jer to ograničava. Radim ono što osećam, smatram se slobodnom osobom i nadam se da će takav osećaj dopreti i do publike. Dobru muziku uvek osećam u pleksusu — ne treba mnogo pričati o muzici, već je treba slušati.
Uz izlazak albuma, Paraf kreće na regionalnu turneju kojom obeležava 50 godina postojanja. Nastupiće 20. novembra u zagrebačkom klubu Boogaloo, što će ujedno biti njihov poslednji koncert u Zagrebu, zatim 29. novembra u beogradskom Domu omladine, kao i 17. januara 2026. u ljubljanskom Kinu Šiška.
Američki reditelj Frensis Ford Kopola, nakon fijaska s filmom “Megalopolis” u koji je uložio 120 miliona dolara, odlučio je da proda svoju kolekciju luksuznih satova.
Film, objavljen prošle godine, zaradio je svega 14,3 miliona dolara. Kopola prodaje satove putem aukcijske kuće Phillips.
Jedan od satova, vredan milion dolara, Kopola je dizajnirao zajedno sa poznatim časovničarom Fransoa-Polom Žurnom. Sat ima titanijumsku kazaljku u obliku ljudske ruke, čiji se prsti i palac ispružaju ili uvlače kako bi označili različite sate.
– Razgovor s Frensisom 2012. godine i njegova ideja o korišćenju kazaljke u obliku ljudske ruke za označavanje vremena inspirisali su me da napravim sat kakav nikada nisam mogao da zamislim. Izazov je bio ogroman – upravo onakav projekat izrade satova koji obožavam – rekao je Žurn, prenosi Klix.
Sat Frensisa Forda Kopole, Phillips
Naravno, u procesu izrade sata konsultovao se s Kopolom, a prototip je napravljen 2021. godine.
– Ponosan sam što u potpunosti podržavam prodaju ovog sata putem Phillipsa, kako bih pomogao finansiranje stvaranja njegovih umetničkih remek-dela u filmskoj produkciji – dodao je.
Posle 25 godina karijere i brojnih hitova koji su obeležili generacije, kanadska pevačica Neli Furtado iznenada je objavila da napušta muzičku scenu.
Odluka je usledila nakon što je mesecima bila meta surovih komentara i uvreda na račun izgleda na društvenim mrežama.
Furtado (46) je vest podelila u emotivnoj objavi na Instagramu, kojom je obeležila 25 godina od izlaska svog debitantskog albuma “Whoa, Nelly!”, koji ju je lansirao u zvezde zahvaljujući hitu “I’m Like a Bird”.
“Moja muzika je stigla do nove generacije fanova i presrećna sam zbog toga. Ali, vreme je da krenem dalje”, napisala je umetnica uz fotografiju iz 2000. godine i video-snimak sa nastupa u Berlinu ovog leta.
Iako je priznala da joj je bilo “zabavno” što je ponovo nastupala, Furtado je dodala da planira da se povuče sa scene.
“Odlučila sam da se na neko vreme povučem i posvetim drugim kreativnim i ličnim projektima koji mi više odgovaraju u ovoj fazi života”, objasnila je.
Još početkom godine Neli je svojim pratiocima poručila da 2025. proglase “godinom telesne neutralnosti”.
“Iskusila sam nove nivoe samoljublja i iskrenog samopouzdanja iznutra”, napisala je tada uz seriju selfija u bikiniju.
Furtado, poznata po hitovima “Promiscuous”, “Say It Right” i “Maneater”, iza sebe ostavlja bogatu karijeru i armiju fanova koji su joj se u komentarima zahvalili.
Bela kuća oglasila se povodom pesme “Little Green Worm”, nove poetske objave legendarne kantautorke Džoan Baez, u kojoj se kroz alegoriju i ironiju osvrće na lik i delo bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa.
Baez u pesmi koristi metaforu “malog zelenog crva koji jede sve što dotakne”, čime, prema mišljenju kritičara, aludira na opsesiju moći i destruktivne posledice političkog narcizma.
Pesma je postala viralna odmah po objavljivanju na društvenim mrežama, a brojni umetnici i aktivisti su je podelili uz podršku njenoj hrabrosti i doslednosti.
Portparol Bele kuće, upitan za komentar, izjavio je da “predsednik ne komentariše umetničke interpretacije”, ali da “poštuje slobodu izražavanja”.
Ovaj slučaj podsetio je javnost na dugogodišnji aktivizam Baez, koja je još šezdesetih godina bila među najglasnijim protivnicima rata u Vijetnamu i simbolom protesta protiv nepravde i političkog licemerja.
“Little Green Worm: A Note to the President” počinje ovako…
“Since you are so comfortable hiring people whose minds have been hollowed out by worms…”
“…one day you wake up and you think — oh shit: there’s nothing there”.
“I suppose that is why you speak so loudly — to drown out the chewing”….
Film “Springsteen: Deliver Me From Nowhere”, koji se bavi nastankom legendarnog albuma “Nebraska” iz 1982. godine, privukao je dodatnu pažnju publike zbog iznenađujućeg pojavljivanja članova benda Greta Van Fleet.
U scenama koje prikazuju Springstina kako se priključuje lokalnom bendu u čuvenom klubu Stone Pony u Asberi Parku, pojavljuju se gitarista Džejk Kiska i basista Sem Kiska, koji zajedno sa Džejom Bjukenanom iz Rival Sons i klavijaturistom Bobijem Emetom (član benda Džeka Vajta) čine prateći sastav na sceni. Za bubnjevima je Nešvilski muzičar Aksel Ko.
Njihove izvedbe klasika “Lucille” (Little Richard) i “Boom Boom” (John Lee Hooker), snimljene zajedno sa Džeremijem Alenom Vajtom koji u filmu tumači Springstina, uvrštene su na zvanični soundtrack koji izlazi 5. decembra. Na albumu će se naći i posebna verzija pesme “I Put a Spell on You” Screamin’ Jay Hawkinsa.
Kako je Greta Van Fleet završila u filmu o Springstinu
U razgovoru za Billboard, Džejk Kiska otkrio je da je sve počelo sasvim slučajno – tokom rada sa producentom Dejvom Kobom, koji je ujedno bio i muzički producent filma.
– Dejv je s nama radio na albumu “Starcatcher” i u isto vreme pomagao mi oko mog novog projekta “Mirador” – objašnjava Kiska. – Jednog dana rekao mi je: ‘Radim muziku za film o Nebraski, i reditelj Skot Kuper traži mladi rock’n’roll bend koji bi svirao u scenama u Stone Ponyju. Rekao sam mu da traži bend poput Greta Van Fleet, a onda sam se setio – pa, zašto jednostavno ne bismo pitali njih?’
Ponuda, naravno, nije odbijena.
– Ne možeš reći ‘ne’ prilici da sviraš u filmu o Brusu Springstinu. On je imao ogroman uticaj na nas. Ovo nismo mogli da predvidimo, ali je bilo neodoljivo – spoj filma i muzike, potpuno novo iskustvo.
Prvi korak bio je odlazak u čuveni Power Station u Njujorku, studio u kojem je Springstin snimao deo materijala za “Nebraska” i druge kultne albume.
– Snimili smo sve gotovo u jednom dahu – dve ili tri verzije svake pesme, bez mnogo poliranja – kaže Kiska. – Plan je bio da to kasnije ponovimo na setu, ali kada je Brus čuo snimke, toliko mu se dopalo da je odlučeno da se baš te verzije koriste u filmu.
U sceni u Stone Ponyju, Greta Van Fleet su svirali uživo zajedno sa Džeremijem Alenom Vajtom, koji je izveo deo vokala u realnom vremenu.
– Džeremi se potpuno prepustio – iako nije muzičar, stao je rame uz rame sa Džejom Bjukenanom i dao sve od sebe – ističe Kiska.
Zanimljivo, Džejk je imao i neobičan zadatak – da nauči Vajta sviranju usne harmonike.
– Kupio sam mu set hromatskih harmonika i pokazao mu osnovne trikove koje sam naučio od oca, koji je svirao bluz. Bio je izuzetno posvećen.
Susret sa Springstinom
Ekipa je snimala scene u legendarnom klubu Stone Pony, gde je Springstin započeo karijeru. Za Gretu Van Fleet to je bio povratak – bend je već svirao tamo 2019. godine.
– Bilo je gotovo nadrealno – priča Kiska. -Okruženje kao iz paralelne stvarnosti: veliki filmski set, Brus Springstin na snimanju, Stiven Spilberg svraća da vidi scenu, Deni Klinč fotografiše. Nismo mogli da verujemo gde se nalazimo.
Springstin je, kaže, bio neformalno prisutan tokom snimanja.
– Bio je skroman, družio se sa svima – od glumaca do statista. Razgovarali smo o njegovoj ranoj karijeri i o “Nebraska” albumu, koji mi je omiljeni. Ispričao mi je kako su pokušavali da ponovo snime pesme sa E Street Bandom, ali da nisu mogli da uhvate magiju originalnih demo verzija. To me naučilo da ploča ne mora da bude savršena – važna je iskrenost, ne sjaj.
Novi projekti braće Kiska
Dok se Greta Van Fleet sprema za sledeću fazu karijere, oba brata Kiška rade i na paralelnim projektima. Sem se bavi produkcijom i sarađuje sa umetnicima poput Langhorne Slima i Hane Viklund, dok je Džejk pokrenuo novi bend Mirador sa Krisom Turpinom iz Ida Mae. Njihov debitantski album izašao je u septembru, a evropska turneja počinje 3. novembra u Amsterdamu.
Film “Springsteen: Deliver Me From Nowhere”, u režiji Skota Kupera, sa Džeremijem Alenom Vajtom u glavnoj ulozi, već se smatra jednim od najzanimljivijih muzičkih biografskih ostvarenja godine – a uloga članova Greta Van Fleet daje mu dodatnu autentičnost i rokenrol nerv koji ga odvaja od tipičnog biopika.
Zajedno sa kantautorom Branom Likićem snimio je i istoimenu muzičku numeru. Likić je osnivač međunarodnog festivala kantautorske muzike – Kantarion. Ovaj festival je upravo mesto gde započinje radnja romana.
Srđan Marjanović – Zajedno, cover by Dragan Stefanović
Uz puno nostalgije i gorčine zajedničkog suživota proteklih nekoliko decenija, junaci doživljavaju katarzu u muzici.
“Kroz “Zajedno” se provlače strah i mržnja, ona najgora, ružna, međunacionalna, bol i ljubav, koja nedostaje njegovim junacima. Za tu ljubav Marjanović se uporno bori u svojim pesmama više od 50 godina. Njegov arsenal naoružanja u ratu koji vodi u ovoj knjizi su dobrota, osmeh i emocije… Miki Popović, glavni junak ove knjige ( Srđanov alter ego) umesto puške nosi gitaru i tim oružjem osvoji Zagreb… Pored svih dosadašnjih Srđanovih romana, ovaj posebno morate pročitati! Nećete se pokajati…” napisao je književnik Bane Bjelica.
Omot romana napravio je legendarni Dragan Stefanović, dizajner poznatih albuma Zdravka Čolića i Bijelog dugmeta.
