The Residents poručuju kako su za inspiraciju prvog singla “Die! Die! Die!” poslužili Donald Tramp i korona virus. U pesmi im se pridružio i Blek Frensis iz Pixiesa.
Dvostruki album maštovitog naziva”METAL, MEAT & BONE: The Songs of Dyin’ Dog” najavljen je za ovo leto, a na pitanje: “Ko je umirući pas?” The Residents odgovaraju:
– Dyin’ Dog bio je bluzer iz 1970-ih rođen kao Alvin Snou. Pre njegovog misterioznog nestanka 13. jnauara 1976. Dyin’ Dog je snimio deset demo pesama.
MetalMeatBone, cover
Kako Residentsi nadalje tumače, oni su imali dovoljno sreće da otkriju remek delo koje je dugo bilo izgubljeno, a time i nepoznato. Spomenutih deset demo pesama poslužile su kao okvir za “METAL, MEAT & BONE” koji sadrži tih deset demo pesama kao i deset interpretacija istih od strane The Residentsa, kao i šest novih pesama inspirisanih spomenutim bluzerom.
The Residents su snimili i nešto poput dokumentarca od Dyin’ Dogu koji možete pogledati ispod:
Prvi singl “Die! Die! Die!” svakako je apsolutna suprotnost. U njemu možemo da čujemo Bleka Frensisa kako agresivno vrišti: “I want to hear you moan!” u šokantno nasilnoj vokalnoj interpretaciji, kakva se od njega nije mogla čuti decenijama, dok se u spotu pojavljuje Donald Tramp u ulozi – korona virusa.
Nemanja Velimirović predstavio je spot za pesmu “Da li možeš, da li hoćeš?” sa predstojećeg solo albuma “Astronaut 15”.
Za video su korišćeni likovni radovi grafičarke Nikolete Feher.
Album “Astronaut 15” će biti objavljen u okviru Nemanjine druge knjige pesama i kratkih priča koja je u pripremi.
Nemanja je rođen u Sremskoj Mitrovici, a od 16. godine se bavi muzikom i audio-video produkcijom. Svirao je gitaru, bas ili bubnjeve u velikom broju vojvođanskih bendova – Euthanasia, One Big Hell, Mimic, Kofein, Juče je danas, Jigsaw, Sukob Interesa, Lost Professors, Breathe, Zaipods…
Od 2015. svira gitaru u alternativnom beogradskom bendu E-Play i uporedo se bavi studijskim radom i svojim samostalnim književnim i muzičkim delima.
Holivudska glumica Lori Laflin (55) i njen suprug, modni dizajner Mosimo Đianuli (56) su optuženi za učestvovanje u programu koji je bogatim roditeljima omogućio da davanjem mita i varanjem omoguće svojoj deci siguran upis na prestižne Univerzitete u SAD, kao što su Yale, Georgetown i University of Southern California.
Naime, Lori i Mosimo su optuženi za prevaru i zaveru pranja novca. Glumica i njen suprug su optuženi za davanje mita u iznosu od 500.000 dolara kako bi se njihove ćerke upisale na Univerzitet u Južnoj Kaliforniji kao veslačice, iako se nijedna od njih ne bavi veslanjem.
Još nekoliko slavnih roditelja je priznalo krivicu i odslužilo kaznu zbog iste stvari, Glumica Felisiti Hafman, koja se proslavila u seriji “Očajne domaćice” i još 12 roditelja su takođe priznali krivicu.
A post shared by Lori Loughlin (@forgiveloriloughlin) on
Lori i Mosimo su poslednji od slavnih roditeljha koji su se dogovorili da priznaju krivicu za optužbe. Lori će biti dva meseca u zatvoru, a Mosimo pet.
Ona će odlužiti zatvorsku kaznu, ali mora da plati državi 150.000 dolara i dve godine da se bavi društveno korisnim radom.
Mosimo će odslužiti 5 meseci u zatvoru i treba da plati 250.000 dolara, kao i da odradi 250 sati društveno korisnog rada.
– Prema današnjim sporazumima o priznanju krivice, ovi optuženi će izdržavati zatvorske kazne zbog učestvovanja u zaveri i korupciji za prijem na koledž i koji su u skladu sa prethodnim kaznama u sličnim predmetima – rekao je državni tužilac u izjavi.
Live Nation je objavio kako će se sledeće nedelje na Novom Zelandu održati dva događaja uživo u kojima će posetioci biti na socijalnoj distanci.
Koncerti, koje je kompanija nazvala “Ponovo zajedno”, započeće sledećeg petka, 29. maja, u Oklendu u dvorani The Tuning Fork.
Koncerti će biti prvi događaji uživo u prisustvu publike od početka pandemije koronavirusa. Serijal “Ponovo zajedno” sadržaće pregršt omiljenih izvođača s Novog Zelanda.
Sledećeg petka nastupće komičari Urzila Karlson, Raej Oliri, Rubi Ister i Nika Rado. Sledeće večeri na pozornicu će se popeti soul pevačica Holi Smit. Događaji su ograničeni na sto ljudi u publici koji će biti podvrgnuti merenju temperature i nadziranju kontakata po ulasku u mesto održavanja, a osoblje će nositi zaštitne maske i rukavice.
Stjuart Llumpas, predsednik Live Nationa u Novom Zelandu, uzbuđen je zbog organizacije navedenih događaja.
– Sigurnost naših umetnika, publike i osoblja uvek je glavni fokus na događanjima uživo, a posebno u ovom trenutku – rekao je Klumpas. – Naše osoblje naporno radi na otvaranju vrata javnosti i cilj nam je da pružimo ne samo sjajno iskustvo nastupa, već i ono koje se pridržava svih dodatnih zdravstvenih i sigurnosnih mera opreza i mera u skladu s vladinim savetima.
Američka pevačica, glumica i šou buznis ikona Šerilin Sarkisian, koja je poznata pod umetničkim imenom Šer, je rođena 1946. godine na današnji dan i proslavlja 74. rođendan.
Boginja popa, kako su ju prozvali mediji je u osmoj deceniji, ali mnogi tvrde da je zaustavila svoje starenje plastičnim operacijama. Otvoreno je priznala da je išla na zatezanje lica za razliku od mnogih njenih koleginica, koje to kriju.
– Da, imala sam zatezanje lica. Ko nije? – upitala je Šer.
Istakla je mnogo puta da je glupo rugati se ljudima koji idu na plastične operacije.
– To me usrećuje. I znate, ako želim da stavim svoje grudi na leđa, to je moje telo i moj odabir – odbrusila je pevačica.
Stručnjaci za plastičnu hirurgiju su potvrdili da je sređivala vrat, podizala očne kapke i da redovno ide na botoks.
Šer je zasmetalo kada je počela da se širi glasina da je izvadila nekoliko rebara da bi imala uži struk. Jedna od njenih obožavateljki je rekla da je otišla na tu operaciju da bi bila vitka poput pevačice, a onda je Šer oštro odgovorila:
– Sređivala sam zube, operisala sam nos i grudi. Nisam do sada ni znala da postoji operacija vađenja rebara. Ali mislim da bih imala veliki ožiljak da sam to uradila, a na mojim nastupima vidite skoro celo moje telo i nema ga – demantovala je Šer tračeve.
Pevačica je 1998. doživela muzički uspon hitom “Believe”, a nekoliko godina kasnije je otišla na turneju “Living Proof: The Farewell Tour” koja joj je donela dobit od 250 miliona dolara. Time je ušla na listu najprofitabilnijih turneja svih vremena.
Pevačica je na listi muzičara koji su prodali najviše primeraka svojih albuma, a osvojila je i brojne nagrade Emi, Gremi i Zlatni globus.
Svoju slavu je često koristila kako bi pomogla u borbi za prava LGBT zajednice pa je postala gej ikona. Uz to je podigla svest o AIDS-u i prikupljala sredstva za istraživanje te bolesti.
Šer/Photo: facebook@cher
Osim uspešnom muzičkom karijerom, operacijama i nastupima u oskudnim kostimima, Šer je privlačila pažnju i privatnim životom. Bila je šest godina u braku s pokojnim muzičarem i producentom Sonijem Bonom i dobili su sina Čaza (51). Pre nego što su rekli sudbonosno da, osvojili su naklonost publike hitom “I Got You Babe”.
Inače, pevačica je svojevremeno progovorila o promeni pola svoje ćerke Časiti u muški. Nakon operacije se predstavlja pod imenom Čaza Bono. On se odlučio na taj korak 2009. godine.
– Jako sam ga podržavala i godinama smo pričali o tome. Ali priznajem da je bilo teško u početku. Čudno je to nekako za jednu majku. Imala sam jedno dete i onda sam čekala da dobijem drugo – ispričala je.
Dodala je da se bojala kakav će njihov odnos biti nakon te velike promene, ali sve je ispalo odlično.
– On je tako srećan i sve je to neverovatno – rekla je Šer o svom sinu kog je dobila s pokojnim pevačem Sonijem nakon četiri pobačaja.
Pevačica se razvela od Bona 1975., a iste godine se udala za muzičara Grega Almana (69). Par je ubrzo dobio sina Elajdžu Blua (43). Njihov brak je potrajao četiri godine.
Šer je poznata i po vezama s mlađim muškarcima. Bila je sa 16 godina mlađim glumcem Tomom Kruzom. Takođe je imala romansu i sa Valom Kilmerom (60) između kojih je bilo 14 godina razlike. Bila je u vezi i s glumcem Erikom Stolcom (58), gitaristom Ričijem Samborom (60) i sa 18 godina mlađim pekarom Robom Kamiletijem.
Šer se ni u svojim 70-im ne odriče nastupa u oskudnim, blješatavim kostimima i pokazuje zadivljujuću figuru. Vrednost njene imovine se procenjuje na 360 miliona dolara, a ona ne želi tu da stane.
Saopštenje koje su potpisali organizatori više od 30 maifestacija koje se održavaju u Srbiji prenosmo u celosti:
Obraćamo se domaćoj javnosti kao predstavnici manifestacione privrede koja obuhvata festivale, sajmove, kongrese, koncertne promotere, iznajmljivače opreme, tiketing kompanije i druge privredne subjekte koji srpskoj privredi godišnje doprinose sa preko 200 miliona evra, a generišu preko 10.000 stalnih i više desetina hiljada honorarnih poslova. Poslova koji su sada na ivici, jer je kriza izazvana korona virusom najteže pogodila manifestacioni sektor imajući u vidu da su događaji prvi koji su ugašeni uz pad prihoda od 100 odsto. Ova privredna grana od značaja za celokupno društvo je pred totalnim gašenjem i potpuno je neizvesno da li će i kada biti obnovljena imajući u vidu da u ovom trenutku ne postoji procena kada bi manifestacije i u kom obliku mogle ponovo početi sa radom.
Exit 2019/ Photo: AleX
Nama je zdravlje i bezbednost naših posetilaca i zaposlenih na prvom mestu. Jasno nam je da se neke od naših manifestacija nisu mogle održati ovog proleća, kao i da verovatno nećemo biti u prilici da ni tokom ovog leta održimo manifestacije u uobičajenom formatu na koji su posetioci navikli. Međutim, kao što je to slučaj sa ugostiteljskim objektima, teretanama i drugim uslužnim delatinostima, potrebno je da se što hitnije donesu odgovarajuće mere kako bi tačno znali koja su to pravila i formati kojima treba da se prilagodimo. Smatramo da nije logično da svakodnevno imamo stotine hiljada ljudi u ugostiteljskim objektima, a da nije moguće napraviti koncert na otvorenom za nekoliko stotina ljudi i to na prostorima koji inače primaju hiljade, iako je to dozvoljeno u zemljama koje su daleko više pogođene virusom. Tako će na primer u Italiji i Španiji u junu biti dozvoljeni događaji od gotovo hiljadu ljudi, dok Irski plan otvaranja predviđa i festivale do 5.000 ljudi već na leto, sa mogućim povećanjem kapaciteta do kraja avgusta ili čak i ranije ako zdravstvena situacija nastavi da se ubrzano popravlja. I druge evropske zemlje, uključujući i zemlje regiona, ubrzano donose odluke kojima dozvoljavaju otvaranje granica i održavanje prvih manifestacija.
Maera (Beer Fest)/ Photo: AleX
Takođe, potrebno je doneti posebne ekonomske mere podrške po uzoru na vodeće evropske i svetske zemlje, koje su u svojim programima ekonomskog oporavka akcenat stavili na najugroženije privredne grane, a to su upravo turizam i manifestacije. Tek tada se ekonomske mere mogu nazvati uspešnim, jer nije logično da u okviru ovih mera sve grane privrede dobiju istu podršku, imajući u vidu da se pad prihoda znatno razlikuje. Tako na primer, manifestaciona privreda koja je potpuno ugašena ima pad prihoda od 100 odsto, turizam približno toliko, dok većina drugih grana privrede ima ili blagi pad od 10-20 odsto (kao što je prehrambrena industrija), ili čak strelovit rast, kao u slučaju farmaceutske industrije. Stoga smatramo da je neophodno da se i u Srbiji donesu posebne sektorske mere za turizam i manifestacije, kao što je to i bilo najavljeno.
Van Gogh (Beer Fest)/ Photo: AleX
U tome mogu da pomognu primeri velikog broja evropskih država koje su preduzele konkretne mere kako bi pomogle sektoru kulture i kreativnih industrija. Najbolji primer je Nemačka koja je za pomoć kreativne i kulturne industrije namenila fond od 50 milijardi evra, u vidu grantova za mala preduzeća, samozaposlene i za pokrivanje stalnih troškova. Osim toga, u ovoj državi je predviđen i paket bespovratne pomoći u iznosu od 10 milijardi evra za samozaposlene u ovim sektorima u periodu od šest meseci. Italija, kao zemlja koja je među rekorderima broja žrtava koronavirusa je za manifestacije muzičku i filmsku industriju namenila 130 miliona evra pomoći. Organizacije i umetnici u Švajcarskoj imaju pravo na bespovratna sredstva za pokrivanje gubitaka nastalih otkazivanjem ili odlaganjem događaja, a Francuskoj je za pomoć industriji manifestacija namenjen paket podrške u iznosu od 22 miliona evra. Čak su i vlade manjih zemalja odlučne da spreče propast bilo kojeg dela svoje ekonomije, pa je tako estonska vlada najavila pomoć od tri miliona evra otkazanim manifestacijama. Slične mere biće objavljene ove nedelje u Mađarskoj, Belgiji, Austriji, Češkoj, ali i nizu zemalja u našem direktnom okruženju.
Beer Fest/ Photo: AleX
Manifestacije su značajno pomogle razvoj turizma u Srbiji i predstavljaju veliku šansu za što brži oporavak ove značajne privredne grane, pogotovo imajući u vidu da stručnjaci predviđaju da su nove generacije prve koje će se odvažiti na putovanja, te da će države koje to prepoznaju brže obnoviti turizam od drugih. Manifestacije mogu da budu ključni faktor kako bi koncept Leta u Srbiji za mlade postao atraktivna opcija. Potencijal razvoja manifestacione i turističke privrede je ogroman i ove privredne grane mogu da budu jedan od motora razvoja ekonomije naše zemlje u budućnosti. Tradicija sajmova, kongresa i najvećih svetskih festivala, bogata je i čini nas ponosnim koliko i naši sportisti, naučnici, poljoprivrednici i preduzetnici. Želimo oporavak celog društva posle pandemije, kao što želimo i da celo naše društvo prepozna srpske manifestacije, onako kako nas po njima i ceo svet priznaje kao sjajnu turističku destinaciju, a narod kao slobodan i pun duha.
Italijanka Klaudija Borgonjo je na humanitarnoj lutriji osvojila sliku Pabla Pikasa čija je vrednost procenjena na milion evra.
Njen dobitni loz izabran je na elektronskom izvlačenju u organizaciji aukcijske kući Kristi u Parizu.
U nagradnoj igri za Pikasovu sliku “Mrtva priroda” (Nature morte) iz 1921. godine kupljeno je 51.140 lozova, po ceni od 100 evra. Lozovi su kupljeni u više od 100 zemalja, ali je najveći broj prodat u Francuskoj, SAD, Švajcarskoj i Italiji.
Prihod će biti iskorišćen za obezbeđivanje vode za seoske oblasti u Madagaskaru i Kamerunu.
Organizatori su naveli da je dobitni loz u decembru kupio neko u Italiji i da ga je najverovatnije poklonio dobitnici. Slika je bila deo kolekcije milijardera Davida Nahmada koji poseduje 300 Pikasovih dela.
Nahmad, vlasnik najveće privatne kolekcije španskog umetnika, dobiće 900.000 evra za sliku.
Zadužbina Milana Mladenovića/Photo: Aleksandar Milosavljevic
Ovogodišnji konkurs za nagradu “Milan Mladenović”, za muzičko delo od izuzetne umetničke vrednosti, biće otvoren od 1. do 30. juna, saopštili su organizatori.
Nagrada je ustanovljena, kako podsećaju, sa ciljem da se podstiče muzičko stvaralaštvo koje krase osobine svojstvene Milanovoj umetničkoj zaostavštini i dodeljuje se delu koje je svojim sadržajem i naslovom u skladu sa dostojanstvom Mladenovićevog dela.
Prošle godine 21. septembra, na dan rođenja slavnog muzičara, prvi laureati bili su bend Artan Lili.
“Potrudili smo se da nam aktuelna situacija ne remeti planove. Ono što je u ovom trenutku bitno je da znate da pravo da konkurišu imaju autori iz svih bivših jugoslovenskih republika sa muzičkim delom na nekom od jezika koji se govore na teritoriji tih republika”, poručuju organizatori.
Dela, kojima se konkuriše za nagradu, moraju biti objavljena između 30. juna 2019. i 30. juna 2020. godine, što podrazumeva da su trajno pristupačna javnosti putem nosača zvuka ili platformi za digitalnu distribuciju.
Prijavljivanje će biti moguće na sajtu Zadužbine Milana Mladenovića dok će dodatne informacije biti uskoro objavljene na njihovoj Fejsbuk i Instagram stranici.
Zadužbina Milana Mladenovića osnovana je 2019. godine sa namerom da se sačuva autorska i lična zaostavština muzičara, koji je ostavio neizbrisiv trag na domaćoj muzičkoj sceni.
Organizatori Exit festivala objavili su zvanično saopštenje povodom preporuke koju je upitila premijerka Srbije Ana Brnabić, a koje vam prenosimo u celosti.
Pozdravljamo najavu vezanu za mogućnost da se u avgustu desi EXIT festival, a samim tim i druge manifestacije u Srbiji.
Ovo je sjajna vest za sve ljude u našoj zemlji, jer se malo ko nadao da će epidemiološka situacija u Srbiji, kao i većini evropskih zemalja, ovako brzi da se popravi.
Ovo je odlična vest i za srpski turizam i mlade ljude u našoj zemlji, jer sa domaćim manifestacijama ideja provođenja leta u Srbiji postaje daleko atraktivnija.
Ostaje otvoren veliki broj pitanja, pre svega u vezi sa formatom manifestacije koji će biti dozvoljen.
Ako bude potrebno, mi smo spremni da drastično smanjimo kapacitet festivala, kao i da ograničimo posetioce na domaću i regionalnu publiku.
Nadamo se da će uskoro doći do sastanka na kome ćemo razrešiti sva otvorena pitanja i precizirati konkretne detalje u vezi sa mogućim formatom i organizacijom manifestacija u Srbiji ovog leta.
