Beogradski kantautor Nikola Brkić a.k.a. Johnny L’Ove održaće autorski koncert i promociju singla “You&Me” u petak, 26. juna u Ciglani.
Johnny je nedavno objavio spot za numeru “You&Me”, a pesma je hit meseca maja na Bunt RTS Top Listi zahvaljujući glasovima publike.
Na koncertu u Ciglani, zajedno sa Nikolom nastupiće Aleksandra Dotlić na violini.
Pored pesama sa predstojećeg albuma “The Last Night With Her”, na repertoaru će se naći i ostale autorske pesme i poneke obrade (Nil Jang, Nirvana, The Verve).
Kao specijalan gost nastupiće jedna “Lady”, svirka počinje oko 21:00 čas, a ulaz je slobodan.
Ijan Holm, zvezda filmova “Gospodar prstenova”, “Osmi putnik” i “Vatrene kočije”, umro je danas, u 88. godini.
Ser Ijan Holm, svestrani glumac koji je igrao sve, od androida do hobita, preko Harolda Pintera do kralja Lira, izgubio je danas borbu sa bolešću, potvrdio je njegov agent.
Holmu, koji je osvojio Baftu i koji je nominovan za Oskara zbog svoje uloge atletskog trenera Sama Musabinija u filmu “Vatrene kočije” iz 1981. godine, možda je bilo suđeno da gradi karijeru u šarenim sporednim ulogama na ekranu – naročito nakon napuštanja pozorišta 1976, ali on je pronašao novu generaciju obožavalaca nakon što je oživeo lik Bilba Baginsa u hit trilogiji “Gospodar prstenova”.
Ian Holm, star of Lord of the Rings, Alien and Chariots of Fire, dies aged 88 https://t.co/DZmeEWsKmO
Ranije ovog meseca, izrazio je tugu što nije mogao da učestvuje u virtuelnom druženju sa fanovima, rekavši: “Žao mi je što vas nisam lično video, nedostajete mi svi i nadam se da su vas vaše avanture odvele na mnoga mesta”.
Holm je rođen 1931. godine u Eseksu. Njegov otac je bio direktor psihijatrijske bolnice, a glumac je svoje detinjstvo opisao kao “prilično idilično postojanje”.
“S velikom tugom obaveštavam vas da je ser Ijan Holm preminuo jutros u 88. godini. Preminuo je u bolnici, okružen porodicom i prijateljima. Njegov šarm, dobrotu, velikodušnost i talenat nikada nećemo zaboraviti. Nedostajaće nam puno”, stoji u saopštenju koje je objavio njegov menadžer.
Glumac je umro usled komplikacija nastalih zbog Parkinsonove bolesti.
Bilo jednom u Holivudu/ Photo: Promo (Kombank dvorana)
Iako je u više navrata nepovoljna meteorološka situacija odložila otvaranje Drive in bioskopa na Adi Ciganliji, bioskop na otvorenom počeće sa radom u utorak 23. juna u 21:00 čas.
Kako je i provobitno planirano, kao asocijacija na Holivud, bioskop će otvoriti deveti film reditelja Kventina Tarantina iz 2019. godine – “Bilo jednom u Holivudu”.
Na bioskopskom platnu na Adi u prvoj filmskoj projekciji na otvorenom, zablistaće Leonardo Dikaprio, Bred Pit i Margo Robi u filmu koji opisuje avanturu glumca Rika Daltona (Leonardo Dikaprio) i njegovog dvojnika Klifa Buta (Bred Pit ) koji pokušavaju da pronađu svoje mesto pod Suncem u filmskoj industriji daleke 1969. godine u Los Anđelesu.
Dodatna iskušenja će se javiti kada Rik za komšinicu dobije prelepu glumicu – Šeron Tejt (Margo Robi ).
Bilo jednom u Holivudu/ Photo: Promo (Kombank dvorana)
Posetioci će prvih meseca dana od 23. juna do 23. jula moći da uživaju u besplatnim filmskim projekcijama, a prvih sedam dana besplatne projekcije filmova biće svake večeri. Nakon toga dani rezervisani za besplatan film biće sreda, četvrtak, petak, subota i nedelja.
Rezervacija karata za Drive in vrši se preko sajta Kombank Dvorane na kome možete da potražite i kompletan filmski repertoar.
Neophodno je da se rezervacija odštampa, što je ujedno i ulaznica za film. Prostor će svake večeri za posetioce biti otvoren sat vremena pre početka filma, a rezervacija je neophodna.
Drive in bioskop na Adi nastao je u saradnji Grada Beograda i Kombank dvorane.
Igi Pop nije samo jedno od najprepoznatljivijih lica u svetu muzike, već ima i “oko i uho” za prepoznavanje talenata. Upravo je ovaj poseban talent učinio da su njegov BBC 6 Music show obavezno pratili brojni muzički fanovi.
Pop emisija je nedeljni izvor eskapizma i radosti za stotine hiljada ljudi koji dobijaju intiman uvid u Igijevu zbirku muzičkih zapisa koja se, pomalo predvidljivo, neprestano proširuje najboljim novim talentima iz celog sveta.
A ove bendove je posebno preporučio:
Boris
“Oni su iz Japana i uspeli su da izbegnu sve konvencije koje im nisu odgovarale u smislu izražavanja onoga što su zamislili”.
Tinariwen
“Hteo bih ih da ih preselim u svoje dvorište na neko vreme. Odustao bih od svega što radim. Trenutno. Odmah. To je nešto najbolje”.
Joy Division
“Ovo je čista likovna umetnost i to je sve što mogu da kažem o njima. Pored svih ostalih vrlina, to su moralne pesme i one koje je vrlo teško napisati”.
“Ove dame su jako dobre. Imao sam privilegiju da sviram sa njima i bile su sjajne. Ono što su radile baš ima smisla. Shut Up!”.
MC5
“MC5 ima određenu etiku u pogledu onoga što je dobro, stvarno i pravedno. Pesma “Kick out of the Jam” možda je najiskreniji izraz onoga što su imaju da kažu”.
Antievrovizija će se održati 27. juna u atrijumu Beogradskog sajma, a momci iz Mortal kombata su odlučili da je najave eksplozivno – zapalili su Yuga.
Za one koji ne znaju, ovakve najave su postale već tradicionalne. Do sada su se članovi benda međusobno pekli tejzerom, jeli su karolinu riper (najljuću papriku na svetu), pucali jedni na druge paint ball puškama…
Priča o spaljenom Yugu tek je prva u nizu koje Mortal Kombat planira da ispriča na svom YouTube kanalu.
Naime, “MK šou” biće sačinjen od raznih segmenata iz svog života, koncertnih proputovanja i drugih “gluposti”, koje im budu padale na pamet.
Cassidy’s Brewery/ Photo: AleX
Void Inn/Photo: Promo
Antievrovizija traje već punih 11 godina i postala je tradicija od koje bend ne odustaje, a ni njihovi fanovi kojih je iz godine u godinu sve više.
Gosti Mortal Kombata na beogradskom koncertu biće bendovi Cassidy’s Brewery i Void Inn.
Ulaznice kupljene pre vanrednog stanja važe i za 27. jun, a u prodaji je i novi kontigent ulaznica koje možete da nabavite: – na Ticket Vision prodajnim mestima – putem sajta tickets.rs – u Felix Shopu (TC Sremska, I sprat) – pabu Cigla & Krigla (Dalmatinska 44)
Ulaznice po promotivnoj ceni od 600 dinara biće dostupne do 21. juna. Redovna cena biće 800, a na dan kocerta koštaće 1.000 dinara.
Četvrta Rokerijada održaće se od 21. avgusta do 4. septembra u Petrovcu na Mlavi.
Rokerijada je festival rokenrola koji je sad već poznat i po svom humanitarnom karakteru. Naime, tokom trajanja festivala prikupljaju se sredstva namenjena petrovačkom porodilištu, za lepši doček budućih naraštaja.
Rokerijada/ Photo: Saša Simić Sima
Rokerijada/ Photo: Saša Simić Sima
Rokerijada/ Photo: Saša Simić Sima
Rokerijada/ Photo: Saša Simić Sima
Festival ove godine počinje otvaranjem izložbe rok portreta Nikole Brankovića, koji će posetioce dočekati u Zavičajnom muzeju 21. avgusta.
Muzički program Rokerijade počinje u četvrtak, 27. avgusta na letnjoj bini petrovačkog Kulturno -prosvetnog centra koncertom dobrodošlice za takmičare i jam session u izvođenju članova revijalnih i takmičarskih bendova.
– Pokažite ko šta može i ume, uživajte u svom ritmu i napravite najbolju svirku – poručili su organizatori.
[infobox title=’Uslovi konkursa i nagrade’]
Rokerijada/ Photo: Saša Simić Sima
Pozivamo sve mlade bendove koji su željni kvalitetne svirke i veruju u svoj napredak da se prijave za učešće naovogodišnjoj Rokerijadi.
Selekciju pet bendova koji će nastupiti u finalu odabraće stručni žiri, dok će jednog finalistu izabrati publika online glasanjem.
Najbolji bend očekuju vredne nagrade: snimanje tri numere u studiju Mr Sound, izdavane singla pod etiketom Lampshade Media, snimanje video spota u produkciji Mravac Video kao i revijalni nastup na sledećoj Rokerijadi.
Svi zainteresovani bendovi prijave mogu da pošalju do 10. jula, a detaljnije o uslovima konkursa možete pogledati na ovom linku. Vredne nagrade čekaju najistaknutije pojedince i najuspešniji nastup.[/infobox]
U petak, 28.avgusta počinje takmičarski deo festivala u kome će učestvovati šest mladih bendova iz Srbije koji su prethodno prošli krugove glasanja.
Posle njih sledi revijalni nastup prošlogodisnjeg pobednika benda Zbedem iz Čačka na gradskom trgu.
Rokerijada/ Photo: Saša Simić Sima
Rokerijada/ Photo: Saša Simić Sima
Prepodnevna subota rezervisana je za Rock buvljak, sajam ručno pravljenih muzičkih instrumenata, opreme i drugih rock rekvizita.
U subotu, 29. avgusta, na gradskom trgu posetio će moći da uđivaju u koncertima revijalnih bendova.
Tradicionalno, Rokerijadu zatvara veče posvećeno najmlađim posetiocima – Rockaonica za decu i mlade, koja će se održati u gradskoj biblioteci Đura Jakšić u petak, 4. septembra.
Pošto je dobio zvaničnu ekspertizu iz Hrvatskog društva skladatelja o “postojanju izrazite podudarnosti”, frontmen zagrebačkog Aerodroma mogao bi da tuži Pola Makartnija za plagijat.
Prošle godine je Jurica Pađen javno izrazio sumnju da je pesma slavnog Beatlesovca “Confidente” iz 2018. plagijat njegove pesme “Samo me draga ne ostavi” iz 1997.
Pre nekoliko dana dobio je i službenu potvrdu – mišljenje Autorskopravnog odbora Hrvatskog društva skladatelja.
Potrvda/printscreen
O mogućoj tužbi svi hrvatski mediji prenose reči Jurice Pađena:
– Moram sesti i dobro razmisliti. Tužba se kao opcija sama po sebi nameće, ali ga još uvek nisam tužio. Nije lagana odluka, a ja nisam tip kojeg lova pokreće, ali mi nije mrska. Meni je sad najvažnije da, za početak, crno na belo imam dokaz da radim u skladu s najvišim autorskim standardima.
Takođe, na kanalu AerodromTV 17. juna je objavljeno poređenje pesama “Samo me draga ne ostavi” (Pađen Band, 1997.) i “Confidante” (Paul McCartney, 2018.), da se i publika može uveriti u istinitost njegovih tvrdnji.
Kad se udruže dvojica pionira new primitivesa, uvek se dogodi neka magija. I ovog puta iskombinovali su “zbilju, šegu i rokenrol”, a rezultat je pesma “Korona hit pozitivan”.
Nova pesma benda Zabranjeno pušenje koju su snimili u saradnju sa Elvisom J. Kurtovićem, ima sve ono zbog čega ih publika voli – dobar ritam, zarazan refren i duhovit, autoironičan tekst. Nastala je jedne večeri usred karantina, kada su se “starom zaboravljenom pevaču otvorila nebesa” i kad je shvatio da posle svega što je prošao u životu ne sme da dobije koronu, jer ima loš imunitet, ali i hit kojim će osvojiti svet.
– Mislim da će se mnogi identifikovati sa stihovima: ‘U mom gradu zagađen je zrak, imam masku, astmu i povišen tlak, u životu vazda volio sam slavlje, kafana je uzela mi zdravlje.’ Malo je reći da je pesma autobiografska, ona je nekako svačija, da ne kažem narodska. Još da se počne pevati po slavljima, pa gde će nam biti kraj – (ne)ozbiljno kaže Sejo Sexon, frontmen Zabranjenog pušenja i dodaje:
– Bilo je sjajno ponovo raditi s Elvisom J. Kurtovićem, a nema nas zajedno u kadru zbog socijalne distance, koje smo se pridržavali skoro 15 godina. Srećom, nemamo virus, već pesmu “Korona hit pozitivan”, s kojom ćemo, nadam se, zaraziti i publiku.
Ivanka Božović objavila je novu zbirku poezije “Ono što možeš da nađeš u pesku”, petu po redu. Njena poezija je autorefleksivna, minimalističke forme i slobodnog stiha, a autorka kaže da je inspiraciju za naslov knjige pronašla u svemu onome što pesak može da predstavlja:
– Pesak je život u obilju bezvrednog – kaže Ivanka Božović.
Pored pisanja pesama, Božovićeva je naučni savetnik (profesor univerziteta) u oblasti fizike elementarnih čestica. Prva u Srbiji je doktorirala sa tezom na eksperimentu urađenom u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) u Švajcarskoj. Kako sama kaže, fizika i poezija su njene pasije koje dolaze iz iste radoznalosti, predstavljajući potragu za odgovorom na večno pitanje – ko smo i gde smo kao pojedinci i kao civilizacija.
“Maratonci trče počasni krug” je verovatno najpoznatije ostvarenje srpske kinematografije. Jedan od najuspešnijih domaćih dramaturga modernog doba, Dušan Kovačević, napisao je ovaj komad u svojoj dvadeset četvrtoj godini, dok je još uvek bio student.
Desetak godina kasnije, njegova drama je ekranizovana, pa je tako od jedne amaterske pozorišne predstave nastao film, koji mnoštvo generacija gotovo zna napamet, piše Kultiviši se.
Komad je u početku bio zamišljen kao ozbiljna kritika društva kroz tragediju, ali je na Kovačevićevo iznenađenje publika dramu prihvatila kao izuzetno duhovitu, verovatno ne shvatajući njeno pravo značenje.
Mnogobrojne društvene teme, komični citati i dijalozi ove drame svakodnevno su prepričavani u današnjem društvu. Možemo čak reći da su postali vrsta modernih poslovica.
Svi znamo fabulu, ali nismo svesni njene minornosti u odnosu na značajno dublji sloj skrivenog kazivanja.
Smatra se da je Kovačevića za pisanje “Maratonaca” podstaklo ukidanje stipendije za njegove studije, iz njemu nepoznatih razloga. Plašeći se za finansijsku izvesnost nastavka njegovog obrazovanja, obračunao se sa tadašnjom vlašću koju je u svom delu predstavio kao pogrebno preduzeće.
Nakon Pantelijine smrti, kroz čiji je lik predstavljen i sam Tito, preduzeće (država) se raspada tako što naslednici pokušavaju da rasparčaju imovinu. Pantelija im, u stvari, nije ostavio ništa. Na taj način, Kovačević dvadeset godina ranije predviđa neodrživost jugoslovenske državne zajednice.
Na vlasti su grobari, koji sahranjuju talente, veštinu, mladost i, uopšte, sve što vredi u zemlji. Svojom pokvarenošću, nesposobnošću, halapljivošću, teraju sebi suprotne iz zemlje ili u zemlju kako bi dobili veću moć.
Dušan Kovačević/Photo: YouTube printscreen
Interesantan je način na koji je Kovačević predstavio smrt. U delu umire/strada gotovo svaki lik koji se pojavljuje, osim porodice Topalović. Oni žive dugo, čak i preko sto pedeset godina, i niko ih ne može zaustaviti.
Na kraju filma ostaju živi sa iskazanom namerom da počine još neko nedelo. Jasno je šta je Kovačević hteo da prikaže sa ovim – takvi ljudi ne umiru, nepobedivi su.
Celokupna poruka drame promakla je oštroj cenzuri jugoslovenske kinematografije. Oni doduše jesu dugo odlagali projekciju, verovatno sumnjajući da čitavo delo mora biti alegorija. Ali su na kraju izbacili samo pojedine manje bitne scene (erotske), koje nisu dublje menjale smisao.
Dušan Kovačević je svoju poruku odlično sakrio, tako što ju je vremenski smestio u doba Kraljevine Jugoslavije (scenom iz Marsejskog atentata na početku), što je dobro zamazalo oči cenzorima.
Genijalnost Dušana Kovačevića se ogleda u tome što je uspeo da nasmeje čitavu naciju, dok je u isto vreme oštro kritikovao vlast. Njegova četrdeset godina stara tragikomedija je i danas jednako smešna i žalosna istovremeno, jer su njene teme neprolazne kao i stanje u balkanskim državama.
