Kuvar i superzvezda Gordon Remzi opet je na udaru kritika nakon što je počeo da poziva goste u svoje restorane posle povlačenja mera nastalih zbog pandemije.
Kuvar je objavio da “jedva čeka” da ponovo vidi goste kako večeraju u njegovim restoranima i najavio da će se njihova vrata uskoro ponovo otvoriti.
Slavni kuvar uzbuđeno je potvrdio da će nastaviti sa svojim biznisom sada je vlada najavila ublažavanje mera i kako su mu njegovi gosti “nedostajali”.
– Sada, tim u svim restoranima, jedva čekam da se vratimo onome što radimo najbolje, a to je stvaranje neverovatnog iskustva za sve naše goste – rekao je Remzi u video-objavi.
Međutim, mnogima se ovo nije svidelo, jer smatraju da se poznati kuvar i preduzetnik nije ponašao korektno tokom pandemijskih mera.
Prvo je otpustio 500 radnika bez ikakve najave, da bi potom otišao sa svojom porodicom iz Londona u vikendicu u Kornvolu, uprkos molbama lokalnog stanovništva da ih ne ugrožava jer postoji opasnost da prenese koronavirus iz grada u to područje.
“Kakav odvratan čovek”, komentarisao je jedan korisnik Tvitera, napominjući koliko je kuvar beskrupolozan, jer nakon svega što se desilo, ima hrabrosti da poziva goste u svoje restorane.
“Trebalo bi ga zabraniti na svim društvenim mrežama”, napisao je drugi korisnik.
Glumac filmova za odrasle Ron Džeremi je optužen, kako prenose danas svi svetski mediji, za silovanje tri žena i seksualni napad na četvrtu, kažu tužioci, a sud u Los Anđelesu odredio mu je kauciju od 6,6 miliona dolara.
Optužen je za napade na žene između 2014. i 2019. Navodne žrtve imaju između 25 i 46 godina.
Džeremi važi za jedno od najvećih imena u svetu pornografske industrije i pojavio se u više od 2.000 filmova od 1970-tih do danas.
Džeremi, čije je pravo ime Ronald Džeremi Hajat, optužen je za silovanje 25-godišnje žene u jednoj kući u zapadnom Holivudu, navedeno je u izjavi glavnog tužioca okruga Los Anđelesa Džeki Lejsi.
Tri navodna napada desila su se u baru u istom kvartu Los Anđelesa između 2017. do 2019. godine. Tužioci kažu da će zahtevali kauciju od 6,6 miliona dolara. Drugi slučaj iz 2016. je odbačen.
Stjuart Goldfarb rekao je za novinsku agenciju AFP da su ove optužbe iznenađujuće.
– On nije silovatelj. Zbog toga što jeste, Ron je suštiniski bio ljubavnik 4.000 žena godinama unazad – kazao je Goldfarb.
– A optužiti ga da je silovatelj… Mislim, žene mu se bacaju u naručje – dodao je on.
Džeremi se u utorak pojavio na prvom ročištu na sudu, imao je lisice na rukama i masku na licu.
Sudija je zakazao iznošenje optužnog predloga za petak, a odredio je kauciju od 6,6 miliona dolara.
Dante Rušoleli, Džeremijev menadžer, rekao je američkim medijima da prekida saradnju sa klijentom.
Magazin Rolling Stone je 2017. objavio da je više od desetine žena optužilo Džeremija za seksualno zlostavljanje, uključujući hvatanje, neprimereno dodirivanje, penetraciju prstima bez pristanka, kao i seksualni napad.
On je tada izjavio za magazin da “nikada nije i nikada ne bi silovao bilo koga”.
Džeremi je zvanično Ginisov rekorder kao glumac koji se pojavio u najviše porno filmova. Godine 2001. o njemu je snimljen dokumentarni film “Porno zvezda: Legenda o Ronu Džeremiju”.
Džeremi se pojavio i u nekoliko holivudskih filmova, igrica i muzičkih spotova zvezda kao što su Moby, Guns N Roşes, LMFAO i mnogi drugi.
Muzička ikona Stivi Vonder prozvao je američke zvaničnike i predsednika Donalda Trampa u video-snimku čija je centralna tema pokret Black Lives Matter.
Pozivajući svoje obožavaoce da nastave sa progresivnim stavovima, superzvezda je podelio svoje mišljenje i o gospodinu Trampu.
Rekavši svojim mnogobrojnim fanovima da idu da glasaju, 70-godišnji hitmejker želi da se svi glasovi čuju na predstojećim predsedničkim izborima koji će se održati u novembru ove godine.
U jednom trenutku, Vonder izgovara rečenicu koja je postala hit na internetu.
– Loš je dan kada ja vidim bolje od tebe i tvoje vizije za 2020. godinu – rekao je slepi kantautor indirektno se obraćajući predsedniku SAD.
– Crni životi su važni i ovo nije samo još jedan digitalni trend ili heštag, ovo je početak kraja svim ovim s*anjima. To su naši životi – dodao je Vonder.
– Mesto iz kog je civilizacija potekla, Afriku, ovaj naš vrhovni komandant naziva g*vnjivom rupom. Zažalićeš jednog dana zbog tih reči – navodi pevač, prenosi portal Eonline.
U skladu sa svojim dosadašnjim temama i pristupom istima, pesma pod naslovom “Pubertet” je muzička priča o prvoj ljubavi koju obično doživimo – u pubertetu.
Pesmu je napisao Laka, back vokale otpevala, kao i obično, njegova sestra Mirela, a aranžman je pored Lake uradio i Matko Gaće. Spot je režirao Edvin Kalić.
U naredna tri i kusur minuta vratite se u “Pubertet”:
Britanska Royal Mail je najavila kako će u čast benda Queen, tačnije za 50. godišnjicu od formiranja benda, predstaviti nove poštanske markice s fotografijom benda i naslovnicama albuma.
Svi koji će možda putovati u Veliku Britaniju u julu (hahahaha) ili ako živite možda tamo, onda nas se setite i pošaljite nam razglednicu s Queen poštanskom markicom.
Queen poštanske markice/Royal Mail
Elem, kolekcija sadrži 13 markica, i to s naslovnicama albuma (osam komada), četiri komada s fotkama s koncerata i jedna profesionalna fotografija.
Markice će biti dostupne od 9. jula, a već ih možete naručiti putem službene stranice Royal Maila po ceni od 16 funti.
Na današnji dan, 1986. godine umro je omiljeni i autentični pesnik Miroslav Mika Antić. Njegov život bio je uzbudljiv i inspirativan kao i njegova poezija.
Antić “Večiti dečak”, izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, napisao je oko 30 dela. Inspirisan životom, gradovima, ljudima. Uz njegove reči možemo da se podsetimo šta nam to promiče dok svakodnevno ’’jurišamo’’ za obavezama, ili još gore dok nas one ’’jurišaju’’.
– Moje pesme nisu pesme, nego pisma svakome od vas. One nisu u ovim rečima, već u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otključaju vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta rečena, čeka zatvorena da je neko oslobodi.
Rođen je u martu 1932. u Mokrinu, u Banatu. Osnovnu školu učio je u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica preselila u leto 1941.
Gimnaziju je pohađao u Pančevu i Kikindi. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu je studirao ruski i češki jezik. U Pančevu je radio u tehničkoj službi tamošnjeg pozorišta, a od 1951. kao novinar-saradnik u listu “Pančevac”.
Antić je prvu pesmu objavio 1948. godine, kao 16-godišnjak, u beogradskom časopisu „Mladost“, a prvu knjigu pesama “Ispričano za proleća”, dve godine potom. Od 1954. je bio novinar u novosadskom “Dnevniku”, tako je u toj i i docnije u takođe novosadskoj novinsko-izdavačkoj kući “Forum” je, uz manje prekide, radio sve do prerane smrti, u 54. godini.
Miroslav Antić je govorio o smrti, o ljudima koji samo misle da su živi jer imaju pluća i mogu da dišu i opstanu. Međutim, ono što je pravi život, Mika Antić je tvrdio da ne može da se objasni.
Promenio je mnogo gradova i zanimanja, snimao je filmove i bavio se slikarstvom, pisao je za novine i pisao prozu, ali je uvek bio najpre pesnik. Bio je i boem koji se radovao svetu oko sebe i taj svet proslavljao u svojim pesmama koje se i danas pamte.
Mika je umro sa rukama zamočenim u zlatni prah, istog dana kada je primio Avnojevsku nagradu. Želeo je da još jednom naslika suncokret. Tih dana su mu hirurzi odsekli deo jezika jer je oboleo od raka vilice. To je teško podneo pa se često opijao i svakodnevno slikao.
Tog dana kada je Mika umro, 24. juna 1986. godine, uveliko iza ponoći otvoreno je pismo adresovano na Dudu iz komšiluka:
“Dudo, Kad me budu iznosili, neka pročitaju Besmrtnu pesmu. A kad me pokopaju, neka Janika Balaž ili Tugomir odsvira Piro manda korkoro. Niko ne sme da mi drži govor.”
Tako je i bilo.
Besmrtna pesma
Ako ti jave: umro sam, a bio sam ti drag, onda će u tebi odjednom nešto posiveti. Na trepavici magla. Na usni pepeljast trag. Da li si uopšte ponekad mislio šta znači živeti?
Ako ti jave: umro sam evo šta će biti.
Hiljadu šarenih riba lepršaće mi kroz oko. I zemlja će me skriti. I korov će me skriti. A ja ću za to vreme leteti visoko… Visoko.
Zar misliš da moja ruka, koleno, ili glava može da bude sutra koren breze il’ trava?
Ako ti jave: umro sam, ne veruj to ne umem.
Na ovu zemlju sam svratio da ti namignem malo. Da za mnom ostane nešto kao lepršav trag. I zato: ne budi tužan. Toliko mi je stalo da ostanem u tebi budalast i čudno drag.
Noću, kad gledaš u nebo, i ti namigni meni. Neka to bude tajna. Uprkos danima sivim kad vidiš neku kometu da nebo zarumeni, upamti: to ja još uvek šašav letim, i živim.
Pošto je globalna pandemija zatvorila vrata klubova i onemogućila njihov prvi veći solo koncert u Zagrebu, riječki duo The Siids u leto 2020. ulazi samouvereno i okrenut isključivo sjajnoj muzici.
Kao potvrda toga je i objavljivanje novog video singla pod nazivom “Moments Of Laughing”.
“Moments Of Laughing” je šesti zvanični singl benda s njihovog debitantskog albuma “Brutalist”.
Režiju spota još jednom je poverena Kristijanu Vučkoviću, renomiranom vizualnom umetniku zaslužnom za audio-vizuelnu trilogiju (“Meaningless / Weightless”, “Lovers” i “Giving Myself To You”) kojom su osvojili pažnju prilikom stupanja na scenu krajem 2017. godine.
– Želja je bila za stvaranjem videa lišenog akcijskih ili sviračkih momenata tako da se kompletan fokus može staviti na emocije koje proizlaze iz dubokih i teških stanja u ljubavi, vezama i životu općenito. Video je to bez ironije potpuno okrenut egzistencijalizmu. Tražili smo prostor koji će biti odvojen od vremenskog aspekta, mjesto koje zapravo projicira ono što mi osjećamo duboko u sebi. Metaforički, on je prazno platno na kojemu je Kristijan naslikao naša psihička i emotivna stanja – otkrivaju Stanislav Grdaković i Darko Terlević, autorski tandem koji se krije iza imena The Siids.
The Siids/ Photo: Kristijan Vučković
Riječki electro-rock duo pozicionirao se tokom poslednjih godina kao muzički projekat vredan pažnje. Prepoznat po svom specifičnom zvuku, odličnoj produkciji i zanimljivoj estetici video singlova, album “Brutalist” (Dallas Records) kritičari su unisono proglasili jednim od najboljih hrvatskih izdanja prošle godine uspoređujući ga s najboljim ostvarenjima svetske electro rock scene.
Tome, pored brojnih priznanja iz prethodnih godina, svedoči i nedavno osvojena nezavisna novinarska nagrada Rock&Off u kategoriji elektro&off izvođača godine, kao i nominacije za nagradu Ambasador u kategoriji najboljeg albuma i najperspektivnijeg benda 2019. godine.
Pošto je Svetska zdravstvena organizacija nedavno donela novu preporuku kojom se pozivaju države da ponovo dozvole održavanje masovnih manifestacija, ističući njihov značaj za mentalno zdravlje i opštu dobrobit društva, očekuje se formiranje zajedničkog zdravstvenog tela Vlade Srbije i domaćih manifestacija koje su pomerene za avgust za kada se očekuje potpuno smirivanje epidemiološke situacije.
U prilog ovome govori i činjenica da niz istraživanja i podataka iz zemlje i sveta pokazuju da velika većina novoobolelih u prethodnom periodu ima nikakve ili veoma blage simptome bolesti.
Beer Fest/ Photo: AleX
Vodeće domaće manifestacije kao što su EXIT, Beer Fest, Nisville i Music Week već su donele i preliminarni set mera kako bi sve proteklo maksimalno bezbedno:
1. Obavezan korona test za posetioce U slučaju da virus bude aktivan u avgustu, biće obezbeđeni besplatni testovi na koronu i samo sa negativnim testom će biti omogućen ulazak na festival, kako bi se osiguralo da na festivalima nema zaraženih virusom.
2. Svakodnevno testiranje osoblja Svi pripadnici osoblja pre početka smene ili dolaska na festival biće u obavezi da se testiraju pre ulaska.
3. Smanjenje kapaciteta festivala Maksimalan broj posetilaca svih festivala biće značajno smanjen u odnosu na prethodne godine. Površina manifestacije mora iznositi najmanje 3m2 po jednom posetiocu.
4. Obavezne maske i rukavice za sve zaposlene na festivalima Svi angažovani na festivalu moraju nositi zaštitne maske i rukavice.
5. Dezinfekcija već od ulaza Na više punktova na festivalu biće obezbeđena dezinfekciona sredstva za publiku.
6. Maske za posetioce Na ulazima na festivale biće obezbeđene maske za sve posetioce.
7. Višestruko povećan broj timova Višestruko povećan broj zaposlenih u sanitetu, kao i veći broj timova hitne pomoći.
8. Zdravstveni punktovi Publici biće dostupni punktovi za merenje temperature i prijavu eventualnih simptoma.
9. Objekti za izolaciju Postavka objekata za izolaciju u slučaju da neko od posetilaca pokaže simptome
10. Preporuka rizičnim grupama da izbegavaju okupljanja Iako je i u uobičajenim okolnostima praktično 100% publike na navedenim festivalima svakako u starosnim kategorijama koje nisu ugrožene, ove godine se posebno preporučuje svim rizičnim grupama da izbegavaju bilo kakva masovna okupljanja.
Ovo je preliminarni spisak mera, dok će konačne mere predostrožnosti biti donete u koordinaciji sa Vladom Srbije nakon formiranja zajedničkog radnog tela.
Branimir Džoni Štulić je upravo na YouTubeu objavio legendarni album Azre “Kad fazani lete”.
“Kad fazani lete” peti je album Azre, snimljen između 15. i 25. januara 1983. godine u studiju Cream u Frankfurtu, a objavljen iste godine u izdanju Jugotona.
Na ovom albumu nalaze se sledeće pesme: – Anđeli – Kao i jučer – My dear – Idi za svojom sudbinom – Kad fazani lete – Niska bisera – Štićenik – Nebo iznad Trnskog – Nemir i strast – Plavi golub
Treći Somborski filmski festival, koji će biti održan od 10. do 13. jula 2020. godine, biće jedan od ne samo prvih filmskih festivala, već i kulturnih manifestacija uopšte u Srbiji nakon vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije. U ovom neobičnom periodu za kulturne radnike i samu publiku, najava takvog događaja nosi sa sobom ohrabrenje za povratak u normalnost na koju smo navikli. I ne samo to, već predstavlja i podstrek za srpsku kinematografiju i filmove koji su tek počeli da se prikazuju u bioskopima i festivalima, a čija je distribucija naprasno prekinuta.
Tim povodom razgovarali smo sa direktorkom Kulturnog centra “Laza Kostić” Vesnom Šašić, koja je takođe deo “esnafa” kao glumica sa zavidnim stažom na srpskim pozornicama, kao i u TV serijama i filmovima.
Somborski Filmski Festival je među prvim filmskim manifestacijama koje će se održati nakon ukidanja vanrednog stanja izazvanog virusom Covid-19. Kakva su vaša očekivanja od trećeg Somborskog filmskog festivala? – Predano i posvećeno smo pripremali treće izdanje filmskog festivala u Somboru. Omela nas je pandemija, kao i sve ljude širom sveta, ali radosni smo zbog njenog blagovremenog kontrolisanja i mogućnosti da ovim festivalom promovišemo Sombor kao filmski grad, stavimo akcenat na kulturu i ostavimo iza nas jedan težak period. Ovogodišnji festival će biti održan pod sloganom “U tem filmu”, a publika će imati priliku da pogleda 11 filmova u četiri selekcije. Prvenstveno očekujemo da će Somborci i svi oni koji vole Sombor biti zadovoljni repertoarom i ambijentom u kome će se projekcije održavati.
Po čemu se ovogodišnji Somborski filmski festival razlikuje u odnosu na prethodna izdanja i koje su njegove ključne vrednosti? – Ovogodišnji koncept podrazumeva naglašavanje savremenog domaćeg filmskog stvaralaštva, ali i podsećanje na kultna jugoslovenska kinematografska ostvarenja. Somborski filmski festival iz godine u godinu raste, dobija svoj specifičan šarm i sa zadovoljstvom možemo istaći da smo ovom manifestacijom sve bliži ostvarenju vizije našeg sugrađanina Ernesta Bošnjaka, filmskog pionira, koji je Sombor prepoznao kao filmski grad. Verujem da će publika i filmski radnici uživati i prepoznati Sombor kao film friendly grad koji je počeo da koristi svoj potencijal u oblasti sedme umetnosti. Poslednjih godina je mnogo ulagano u oblast kulture, a jedan od najznačajnijih pokrenutih projekata jeste i Somborski filmski festival.
[infobox title=’Čovek koji je izmislio “švenk”‘]
Ernest Bošnjak/Photo: printscreen
Filmski pionir Ernest Bošnjak isticao je Sombor kao izuzetan filmski grad koji sa bogatom kulturnom tradicijom predstavlja jedinstvenu “film friendly” lokaciju. Na koji način se zaostavština i ideje Ernesta Bošnjaka mogu primeniti danas u ovoj sredini? – U istoriji našeg filma Ernest Bošnjak je zabeležen kao pionir, ali i kao prvi naš snimatelj koji je upotrebio “švenk”, odnosno, do tada statičnu kameru je “pokrenuo” po vertikali i horiozontali, tako da je “panoramisala” s leva na desno i obratno. Na taj način je obogatio jezik filma. Bošnjak je opčinjen filmom nastojao da od Sombora stvori mali Holivud. Njegove vizije su ostavile neizbrisive tragove u istoriji domaće, pa i svetske kinematografije. Potencijal koji je tada postojao imamo i danas, a pre svega u čast ovog izuzetnog filmskog radnika, Sombor je dužan da gradi i održava status film friendly lokacije. S tim u vezi i pobednicima ovogodišnjeg festivala biće dodeljene nagrade “Ernest” za koje verujem da će vremenom postati prestižne i prepoznatljive u filmskoj industriji. Predugo je uticaj Ernesta Bošnjaka bio u pozadini brojnih somborskih umetnika i stvaralaca, ali je zahvaljujući prepoznavanju filmskog potencijala i kreiranjem ovog festivala taj uticaj istaknut na najadekvatniji način.[/infobox]
Film “Hotel Beograd” koji je premijerno prikazan neposredno pred uvođenje vanrednog stanja otvoriće festival, te će šira publika konačno moći da ga odgleda na velikom platnu. Kako vidite razvoj rusko-srpskih produkcija koji je sve značajniji poslednjih godina? – Svedoci smo da srpski glumci sve češće snimaju u Rusiji. Biković je danas velika zvezda u tom delu sveta i sigurno je podstakao trend koji danas imamo. Milan Marić i Miloš Biković ostvaruju značajne uloge u Rusiji, a proboj srpskih glumaca na tako veliko tržište svakako je i značajan korak napred za srpsku filmsku delatnost. Veoma smo ponosni što će festival u Somboru biti otvoren filmom “Hotel Beograd“.
Vesna Šašić/Photo: press promo
Trenutno se nalazite u ulozi organizatora jedne filmske manifestacije koja je vašem glumačkom pozivu veoma bliska. Koliko vam znači što učestvujete u stvaranju jednog ovakvog festivala? – Volim izazove i volim da se uhvatim u koštac sa novim situacijama. Ovo je na izvestan način moja nova životna uloga. Navikla sam da se posvetim 100% svemu što radim, pa tako i poziciji direktorke ustanove kulture, a samim tim i direktorke brojnih festivala koje naša ustanova organizuje. Na izvestan način mi je poznato toliko toga vezanog za film, ali učim dalje i sada sve posmatram na potpuno drugačiji način. Čovek uvek mora da pronalazi nova gledišta i postavlja nove ciljeve, da im bude posvećen maksimalno, jer samo na taj način će uspešno stvarati. Postoje razlike između kreiranja uloge i menadžerskog posla, dok u drugu ruku postoji suština koja ih spaja. Ne odustajem i konačne rezultate našeg rada i ovaj put oceniće publika.
Ove godine je program “Nostalgija” posvećen Radivoju Koraću, legendarnom košarkašu rođenom u ovom gradu. Budući da se festival i na ovaj način osvrće na kulturnu i društvenu zaostavštinu grada, o kojoj još ličnosti iz grada Sombora biste voleli da vidite neki novi, budući film, a da nije do sad bila zastupljena u domaćoj kinematografiji? – Sombor je prepoznatljiv po istaknutim umetnicima, pesnicima, prosvetnim radnicima, ali i sportistima. Jedan Somborac je trenutno među najznačajnijim košarkašima NBA lige, Nikola Jokić. Takođe, bilo bi zanimljivo preneti na platno priču o životu neke istaknute Somborke, ne mora to da bude muškarac. Naša ustanova je neposredno pre početka epidemije organizovala izložbu “Znamenite žene somborske“ u sklopu koje su predstavljene biografije 17 Somborki koje su u različitim epohama i kroz različite oblasti delovanja, od dobročinstva preko umetnosti do sporta, prezentovale i unapređivale Sombor. Svaka od tih biografija nosi potencijal za bogat, uzbudljiv i uspešan film. Smatram da biografske filmove treba snimati kada postoji određena vremenska distanca u odnosu na nečije stvaralaštvo i postignuća. Ja sam glumica, pa bih naročito izdvojila Milku Grgurovu, glumicu koju su publika i kritika zvali „srpskom Sarom Bernar“. Fim o njenom životu bih rado pogledala. I, još bolje, rado bih učestvovala u njegovom stvaranju.
Program Panorama je posvećen švedskom filmu i nastao je kroz saradnju sa ambasadom ove zemlje. Koliko ima prostora i planova za dalju interakciju sa inostranim kulturnim centrima i diplomatskim predstavništvima, kako u pogledu budućih programa Sombor Film Festivala, tako i drugih programa koji se održavaju u gradu? – Kulturni centar poslednjih godinu dana planira i ostvaruje brojne saradnje. Prošle godine smo ugostili Egipćane na festivalu “MultiKulti 2019“, naši festivali SOMUS i TERMINAL imaju međunarodni karakter, kao i likovni programi u našoj galeriji. U planu je dosta toga, ali volim detaljnije da govorim kada priprema određenog programa bude u potpunosti završena i kada pristupimo najavi i realizaciji. Saradnje sa ruskim centrima kulture su izvesne, kao i sa Ambasadom Švedske. Nadam se nastavku uspešne saradnje sa Francuskim instututom u Srbiji. Izložba hrvatske vajarke Vande Jurković privukla je veliku pažnju početkom godine, a isti program je prezentovan i u digitalnoj formi tokom vanrednog stanja. Planovi postoje i za naredno izdanje Somborskog filmskog festivala, već sada imam viziju kako to treba da izgleda, ali najpre da se pozabavimo programima koji su na redu.
U okviru trećeg izdanja Somborskog filmskog festivala, koji se ove godine održava od 10. do 13. jula u organizaciji Kulturnog centra “Laza Kostić”, pored glavnog takmičarkog programa na repertoaru će biti i još dve selekcije domaćeg filma – Kultni klasici i Nostalgija. Selekcija Kultni klasici posvećena je legendarnim ostvarenjima srpske kinematografije, koja su proglašena za kulturno dobro od velikog značaja. Na festivalu će publika moći da vidi izbor restauriranih ostvarenja, sačuvanih u vrhunskom kvalitetu slike i tona. U petak 10. jula biće prikazan klasik “Specijalno vaspitanje” Gorana Markovića iz 1977. Godine. Narednog dana na programu je ostvarenje Gorana Paskaljevića “Varljivo leto ‘68” iz 1982. godine. U nedelju, 12. jula na programu je još jedan kultni film Gorana Markovića “Nacionalna klasa” iz 1979. Sve projekcije iz ovog programa će se odigrati u Kabareu Narodnog pozorišta Sombor.[/infobox]
Pored Sombor Film Festivala, postoje li još neki kulturni događaji koje imate u planu ove godine? Na koji način će posledice pandemije uticati na konceptualni okvir onih manifestacija koje su i dalje u planu u punom kapacitetu? – Pandemija je zahtevala da hitno promenimo sistem rada i to smo blagovremeno učinili. Verujem da je najgori period iza nas i da se polako vraćamo normalnim tokovima života i poslovanja. Postoje programi koje smo studiozno pripremali i očekivali mnogo od njih, ali zbog novonastale situacije oni su izostali ove godine. Radujemo se letu i najviše pažnje usmereno je na realizaciju Trećeg Somborskog filmskog festivala, Drugo veče uličnih svirača u Somboru, tradicionalni Somborski salon, dok nas početkom jeseni čeka bijenale “Likovna jesen”, zatim dečji festival “Šareni grad”. Pored filma u centru pažnje zaposlenih u Kulturnom centru “Laza Kostić” Sombor, ovih dana je otvaranje Velike sale koja će imati multifunkcionalni karakter – pozorišne predstave su već dogovorene, baletska škola je u planu, kao i brojne kabaretske i koncertne izvedbe. Trudimo se da kvalitetom ovih programa pomerimo dosadašnje granice i izađemo u susret preferencijama svih generacija ljubitelja umetnosti.
