Bioskopi ostaju zatvoreni zbog pogoršavanja situacije sa koronavirusom, a direktor Kombank dvorane i distributerske kuće Megakom film Igor Stanković kaže da je trenutno nemoguće predvideti kada ćemo ponovo gledati filmove u salama.
– Tokom jula sigurno neće biti otvaranja bioskopa. Kada ćemo otvoriti bioskope, u ovom trenutku ne znam. U Kaliforniji ne samo što je pomereno otvaranje bioskopskih sala, nego su u devet oblasti zatvorili barove. Vraćaju se mere koje kod nas još uvek nisu vraćene, a verovatno hoće – rekao je Stanković za Nova.rs.
U svetu, pa i u Srbiji, prikazivači filmova očekivali su da visokobudžetni filmovi “Tenet” Kristofera Nolana i “Mulan” Niki Karo sredinom jula, kako je bilo najvljivano, ožive bioskope i posle tri meseca vanrednog stanja vrate publiku u bioskope, međutim, njihova distribucija je odložena za 12. i 24. avgust.
– Startovi filmova pomereni su za avgust. Najraniji datumi su polovinom avgusta i pre toga ne vidim razlog za otvaranje bioskopa – rekao je Stanković.
Biće pomerena i akcija “Povratak u bioskop”, koja je trebalo da od 1. do 15. jula u bioskopskim dvoranama omogući publici da u gradovima širom Srbije pogleda omiljene filmove pre dolaska novih naslova.
– Preostaje nam da tokom jula iz automobila nastavimo da gledamo filmove na Adi, u drajv-in bioskopu. Drugačije je za sada nemoguće. Nema još uvek ničega što bi nam ukazalo da ima svetla na kraju tunela. Ne vidimo još kraj tog tunela – zaključio je Stanković.
Muzičar Vasil Hadžimanov dobitnik je nagrade za najboljeg džez pijanistu na električnom klaviru, koja mu je dododeljena na 41. Annual Jazz Station Awards.
Takođe, u kategoriji “Najbolja džez grupa”, Vasil Hadžimanov Bend, zauzeo je drugo mesto, prenosi N1.
Među ostalim dobitnicima nalaze se vrhunski džez muzičari poput Rona Kartera, Marka Koplanda, Čik Koreje, Rendi Brekera, Dejva Libmana i mnogih drugih.
Iza ove nagrade stoji Arnaldo Desouteiro, džez novinar, producent, istoričar, predavač i producent više od 830 džez kompozicija.
Džoni Dep (Džek Sperou)/ Photo: youtube.com printscreen
Novi “Pirati sa Kariba” snimaće se pod okriljem Diznija, a za scenario je zadužena Kristina Hodson.
Ovaj film biće snimljen u nastojanju kompanije Disney da oživi pomalo posustalu franšizu, a nije reboot-varijanta za koju je još prošle godine najavljeno da će biti snimljena, a čiji scenario još uvek razvijaju Ted Eliot i Krejg Mazin. Oba projekta biće visokobudžetna, ali ni u jednom od njih neće se pojaviti Džoni Dep kao kapetan Džek Sparou.
Iako se zaplet filma koje će nam ponuditi tandem Robi/Hodson još ne zna, jasno je stavljeno do znanja da u pitanju neće biti spinof, već “originalna priča sa novim likovima”. Glavnu ulogu će, kako pišu svetski mediji, igrati Margo Robi.
Džoni Dep, Margo Robi/Photo: facebook
Šta to tačno znači nije baš jasno, ali “dobro upućeni izvori” kažu da bi Disney mogao da se posluži taktikom Marvel Cinematic Universe, u kojoj se nastavlja praćenje dešavanja u svetu postavljenom u osnovnoj franšizi, a ne praćenje jedne glavne ličnosti u tom svetu…
Izložba “Varljivost sećanja“ španskog fotografa Fernanda Bajone biće otvorena od 2. jula do 10. septembra u galeriji Instituta Servantes u Beogradu.
Realizovana u saradnji Instituta Servantes i festivala Belgrade Photo Month, ova izložba na originalan način preispituje ljudsko sećanje, individualno i kolektivno pamćenje, kroz radove koji donose zanimljiv osvrt na važne istorijske događaje.
Fotograf Fernando Bajona uronio je u bogate fondove fotografskog arhiva dnevnog lista ABC zarad projekta “Varljivost sećanja“, čiji je kustos Havijer Dijas-Gvardiola.
Opsednut idejom neuspeha, njegov cilj bio je da poveže analitički i naučni način kojim jedan arhiv upravlja sećanjima, sa haotičnijim i subjektivnijim oblikom ljudskog pamćenja. Za umetnika, način na koji pamtimo i prikazujemo događaje u sadašnjosti, dovodi do njihovog preklapanja i stvaranja iskrivljene slike.
Jedan od radova postavke “Varljivost sećanja”/ Photo: Promo
– Ovo je serija radova u kojoj pokušavam da nateram publiku da razmišlja o opasnostima zaboravljanja katastrofalnih događaja sa namerom da sprečimo njihovo ponavljanje – navodi Bajona.
Dela koja je uradio ovaj fotograf nastala su iz superpozicije stotinak originalnih fotografija iz arhiva koje za temu imaju neki specifičan koncept (nasilje, eksplozija, izbeglice, vatra…), čije granice se takođe preklapaju sa krajnjim rezultatom.
Svaki od radova ilustrovan je originalnom fotografijom iz kolekcije ABC-a, koja prikazuje neki od važnih događaja iz prošlog veka koji su uticali na evoluciju čoveka (od Prvog i Drugog svetskog rata do Španskog građanskog rata, 11. septembra ili sletanja čoveka na Mesec).
U želji da potvrdi ideju da se istorija ponavlja i da je naše pamćenje slabo, Fernando Bajona upotpunjuje svaki diptih portretom pojedinaca koji i danas trpe nepravde na koje ukazuje ovaj projekat.
Fernando Bajona (autoportret)/ Photo: Promo (Institut Servantes)
Zbog trenutnog stanja, zvaničnog otvaranja izložbe neće biti, a publika će “Varljivost sećanja“ moći da pogleda od četvrtka, 2. jula.
Galerija Institua Servantes otvorena je radnim danima od 8 do 18:30 časova, a maksimalan broj posetilaca koji u isto vreme mogu da pogledaju izložbu ograničen je na osam.
U skladu sa preporukama Vlade Srbije u pogledu zdravlja i bezbednosti, posetioci galerije mole se da, uz obavezno nošenje maski, održavaju udaljenost od dva metra u odnosu na druge posetioce.
Ukoliko epidemiološka situacija to bude dozvoljavala, španski fotograf družiće se sa beogradskom publikom uoči zatvaranja izložbe, 10. septembra.
Do tada, publika će moći da čuje nešto više o autorskom procesu i izloženim radovima u virtuelnom susretu 9. jula u 17:00 časova, čiji će akteri biti Fernando Bajona i David Pužado, osnivač festivala Belgrade Photo Month.
Jedan od radova postavke “Varljivost sećanja”/ Photo: Promo
– Voleo bih da organizujemo susret sa svim zainteresovanima, kako bih lično mogao da im objasnim specifične karakteristike ovog projekta, kako na istorijskom, tako i na tehničkom i estetskom nivou, ali i načine na koje puni konceptualni potencijal radova može da se razume uz upotrebu mobilnih telefona i sličnih uređaja – izjavio je Fernando Bajona i dodao – Ovo je prvi put da izlažem svoje radove u Srbiji i to je u pitanju samostalna izložba, zbog čega je ovo za mene posebno emotivan trenutak. Uz sve to, osećam i veliku odgovornost zbog predstavljanja izložbe u galeriji Instituta Servantes, imajući u vidu značaj ovog prostora za promociju španske kulture.
Izložba je realizovana u saradnji Instituta Servantes u Beogradu i festivala Belgrade Photo Month uz veliku podršku Španske agencije za promociju kulture (Acción Cultural Española) kroz PICE program za međunarodnu promociju španske kulture putem mobilizacije umetnika.
Lider benda Enation, koji je Billboard nazvao “rok velikanima u nastajanju”, i dobitnik pet Emmy nagrada za televizijske uloge, momak iz Orlanda na Floridi Džonatan Džekson, pre nekoliko godina prešao je u pravoslavnu veru, a sada je sa blagoslovom Visokoprepodobnog arhimandrita Metodija, igumana Svete carske srpske lavre Hilandara i u produkciji Zadužbine Svetog manastira Hilandara, snimio kratki film “Kosovo (svih žalosnih radost)”.
Frontmen post-punk benda i zvezda serija “Tuck Everlasting” i “General Hospital”, kao i drame “Nashville”, u 5 minuta i 22 sekunde nije prikazao samo spoljašnost i unutrašnjost Hilandara, već i sve lepote njegove okoline i mesta na kojem se nalazi. Sam je napisao scebario, prateći tekst i muziku za film, a zanimljivo je da je u pravoslavlje prešao posle tri godine detaljnog prooučavanja svih svetskih religija.
Pogledajte kako jedan američki umetnik s pravoslavnom dušom doživljava ovo sveto mesto:
Popularni američki sastav Slipknot objavio je za besplatno gledanje DVD izdanje “Welcome to Our Neighborhood” iz 1999. godine.
Ovaj dokumentarni video album uključuje snimke iz ranih dana grupe, ali i muzičke spotove (Spit It Out) i nekoliko živih nastupa (za pesme Surfacing, Scissors i Wait And Bleed).
Ovo izdanje je, kada je izašlo, naišlo na odličan prijem kod publike, pa je uletelo direktno na prvo mesto Billboard liste za video izdanja i tu se zadržalo čak 45 nedelja.
Pozorišni program Beogradske letnje scene na Tašmajdanu obustavlja se danas usled novonastale situacije, promene epidemiološke slike virusa Covid-19 i najnovijih odluka medicinskog kriznog štaba Srbije kojim se ograničava okupljanje na zatvorenom i otvorenom prostoru do 200 osoba, stoji u saopštenju Grada Beograda koje je dostavljeno Tanjugu.
Kako je navedeno, ova manifestacija je osmišljena upravo da bi se prevazišao problem prekida rada pozorišta usled pandemije i uvođenja vanrednog stanja sa dobrom željom da se nastavi pozorišni život u našem gradu.
“Ovaj jedinstveni poduhvat, koji je na jednom mestu okupio sva beogradska, mnoga srpska pozorišta, privatne i nezavisne produkcije, sa idejom da publici i svim gostima Beograda krajem juna i tokom jula omogući gledanje preko 40 pozorišnih predstava, pokazao je da su umetnici i publika sa velikom radošću iščekivali ponovni susret uživo i nove pozorišne doživljaje”, poručuju u saopštenju.
Grad Beograd je zahvalio svim pozorištima, umetnicima, učesnicima i publici Beogradske letnje scene o čijem eventualnom nastavku će se odlučivati kada se za to steknu uslovi. U međuvremenu za sve kupljene ulaznice može da se izvrši povrat novca na blagajnama matičnih pozorišta.
Nastupima Urbane gerile, DJ Fakira i Dee Fejsa, 29. juna 2000. u parku Univerziteta u Novom Sadu pokrenut je EXIT Noise Summer Fest.
Festival je trajao skoro 100 dana tokom kojih su se svakodnevno održavali besplatni koncerti, žurke, predstave, projekcije filmova, izložbe, tribine, performansi…
Pokrenut od strane grupe studenata sa namerom da kreiraju pokret za mir i slobodu u Srbiji i na Balkanu, projekat je zamišljen kao alternativni kulturni model onom koji je plasiran tokom devedesetih od strane državnih i paradržavnih medija sa ciljem da motiviše mlade da izađu na izbore na kojima je konačno svrgnut režim Slobodana Miloševića.
Festival je imao dve bine – “Šuma” koja se nalazila u parku na kojoj su se održavali koncerti i “Reka” preko puta dolme na obali Dunava na kojoj su nastupali najbolji lokalni di-džejevi.
Tada niko nije mogao ni da zamisli da će ove dve bine samo godinu dana kasnije izrasti u Glavnu binu (Main Stage) i Dance Arenu (prvobitno zvanu DJ stage) velikog međunarodnog muzičkog festivala na Petrovaradinskoj tvrđavi.
Festival je 2001. godine trajao devet dana, dok je 2003. proglašena Država Izlaza (State of EXIT) nakon čega festival dobija svoju prepoznatljivu formu od četiri dana.
U prethodnih 20 godina vodeći strani mediji kao što su Guardian, CNN, BBC, The Times i mnogi drugi izveštavali su o Exitu kao jednom od najboljih i najprestižnijih festivala na svetu.
EXIT flajer 2000/ Photo: Promo (Exit)
EXIT je osvojio dve nagrade za Najbolji veliki evropski festival, za festivalska izdanja 2013. i 2017. u okviru najprestižnijeg evropskog i svetskog festivalskog takmičenja European festival awards.
U okviru istog takmičenja nagrade su osvojili i budvanski Sea Dance festival za Najbolji evropski festival srednje veličine za premijerno izdanje 2014. godine i beogradski No Sleep festival za Najbolji novi evropski festival prošle godine.
Pored ova dva događaja, EXIT je pokrenuo i Sea Star festival u Hrvatskoj, R:Evolution u Rumuniji, Festival 84 u Bosni i Hercegovini, Echowaves u Gruziji, kao i više desetina manjih i većih manifestacija širom planete.
Regionalnim festivalima koji su postali možda i najveći kulturni most Srbije, Hrvatske, Crne Gore i drugih zemalja, EXIT je krunisao misiju povezivanja regiona, koja je bila aktuelna od početka kada su se 2001. na istom mestu na Petrovaradinskoj tvrđavi po prvi put nakon ratova našli mladi ljudi iz svih krajeva Balkana.
Tada su mnogi porušeni mostovi obnovljeni, ali i nastala nova prijateljstva koja traju već dve decenije.
EXIT je kroz svoju Fondaciju realizovao više od 1000 društveno odgovornih projekata od kojih se izdvajaju višegodišnji projekat Mladi Heroji u kom se promovišu pravi uzori za mlade, uspešna kampanja za ukidanje šengenskih viza 2009. kada je tadašnji evropski komesar za proširenje Oli Ren istakao diplomu State of EXIT kao najbolje sećanje iz Srbije, globalna kampanja protiv trgovine ljudima u saradnji sa MTV, “Asovi za decu“, fudbalska utakmica u kojoj su učestvovale legende srpskog fudbala Radomir Antić, Bora Milutinović, Predrag Mijatović, Dejan Stanković i mnogi drugi, tokom koje je sakupljeno 120.000 evra za izgradnju bolničkog krila za decu obolelu od raka u Nišu 2017. godine, EXIT AID 2014. tokom kog je sakupljeno 140.000 evra za pomoć ugroženima od poplava u Srbiji, kao i ekološka platforma Zelena R:Evolucija u okviru koje se Srbija obavezala da podigne pošumljenost zemlje za gotovo 50 odsto.
Greta Van Fleet. Exit 2019/Photo: AleX
The Cure/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Phil Anselmo & The Illegals/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Greta Van Fleet. Exit 2019/Photo: AleX
Exit 2019/ Photo: AleX
Greta Van Fleet. Exit 2019/Photo: AleX
EXIT je do sada srpskoj ekonomiji doneo oko 200 miliona evra turističkog prihoda, dok je vrednost međunarodne promocije zemlje, po rečima stručnjaka neprocenjiv.
Novinar vodećeg ekonomskog magazina The Economist izjavio je da kada bi Srbija potrošila ceo svoj budžet za PR ne bi postigla koliko su za njen imidž učinili Novak Đoković i EXIT.
Na Exitu su u protekle dve decenije nastupili neki od najvećih svetskih izvođača među kojima su The Prodigy, The Cure, The Killers, Arctic Monkeys, David Guetta, Skrillex, Migos, White Stripes, Moby, Martin Garrix, Avicii, Carl Cox, Erykah Badu, Guns N’ Roses, LCD Soundsystem, Sex Pistols, Motörhead, Slayer, Robert Plant, Wu-Tang Clan, Snoop Dogg, Liam Gallagher, Beastie Boys, Ellie Goulding, Faith No More, Nick Cave & The Bad Seeds, Iggy Pop, The Chemical Brothers, Eric Prydz, Jeff Mills, Richie Hawtin, Solomun, Nina Kraviz, Paul Kalkbrenner, Sven Väth…
Posle četiri godine od objavljivanja prvog albuma, vlasotinačko-leskovački bend Balkan Revival predstavio je novi video singl ”Dobra vila”. Singl je ujedno i najava novog albuma ovog punk-rock sastava, inače oficijelnog benda Udruženja Underground fest iz Vlasotinca.
Ekipu čine. Milan Calić (gitarista, frontmen, autor i kompozitor većine pesama), Miloš Petković (vokal), , Marijan Prokopović (bubnjar) i Dragan Stojković (punk veteran, bas gitarista, zaslužan za snimanje i montažu tonskih zapisa kao i produkciju i montažu novog spota).
– Naš bend je osnovan još početkom devedesetih kao izraz bunta protiv tadašnjeg sistema i većina snimljenih pesama i tekstova koje sada dorađujemo i snimamo nastala je u tom periodu. Pevač i ja smo još tada radili na ovom projektu, koji, nažalost, do pre četiri godine nije bio realizovan i nije izašao u javnost. U okviru projekata i muzičkih sadržaja koje smo radili sa našim Udruženjem, stvorili su se volja i uslovi da Balkan Revival oživi i pretstavi se publici. Prvi album je poprilično buntovnički, izražava nezadovoljstvo sistemom u kome živimo, kako tekstovima tako i žestokim ritmom koji ih prate – kaže Milan Calić, frontmen benda i dodaje: – Obzirom na uslove i mogućnosti, odradili smo dobar posao, što je potvrdila publika koja je pratila naše nastupe, kao i brojni internet portali koji prate ovakve teme. Novi album izdajemo samostalno, kao Udruženje Underground fest. Kako stvari stoje, od pobune malo šta u našoj zemlji može da se očekuje, drugi album ima manje žestoku notu i bavi se drugom tematikom, pa je prvi singl sa neprevaziđenom ljubavnom temom, prožet na neki naš način i slikama nemirnih vremena, pa je i ambijent u kome je sniman spot, simbol nereda u kome živimo i radimo.
Ostale pesme su u fazi finiša, pa se u narednih mesec dana planira i njihovo objavljivanje, kao i koncertne promocije albuma.
Photo: Promo
Prvi album “Borba petlova” Balkan Revival je objavio u Hrvatskoj za nezavisnu izdavačku kuću Slušaj najglasnije u septembru 2016.
Izdanje potpisuje gitarista Milan Calić, kao kompozitor i tekstopisac. Tokom te iste godine bend je bio izuzetno aktivan i održao više od 40 nastupa širom zemlje: Srbija rok festival, Green Fest, Underground Fest, Rock On Festival, Over Load fest i nastupe sa poznatim beogradskim bendom Dža ili Bu u Leskovcu, Zaječaru i Beogradu, kao i sa kultnim niškim bendom Novembar u NovomSadu, Požarevcu, Aleksincu, Vranju i Vlasotincu, sa novosadskom grupom Ateist Rap na Underground festu…
Balkan Revival je imao zajedničke nastupe i sa poznatim francuskim bendom Mystic Motorcycles, grčkim Voodoo Healers i sa bugarskim bendom Daile Noise Club.
Početkom 2017. bend je snimio singl “Heroina” čiji tekst potpisuje beogradski pisac Ivan Bajke Bajović.
Sedmi Bašta Fest ove godineće se održati od 23. do 26. jula u Bajinoj Bašti.
Festival je fokusiran na filmove s autentičnim glumačkim ostvarenjima, a karakterističan je po tome što se sve programske celine odvijaju na otvorenom i besplatne su.
Pokrenut i vođen od strane tima mladih filmskih autora, Bašta Fest je dobar primer razvoja inicijative i kreativnog entuzijazma.
S idejom da decentralizuje kulturu, festival usmerava bogat filmski, muzički, prateći i edukativni program na Zlatiborski okrug u kome je Bajina Bašta smeštena.
Najveći uspeh festivala je činjenica da je u toku proteklih šest godina postao tačka sretanja studenata, mladih filmskih autora iz čitavog sveta, glumaca iz zemlje i regiona, među kojima su bili i Dragan Bjelogrlić, Hana Selimović, Slaven Došlo, Marko Janketić, Milan Marić, Isidora Simijonović i mnogi drugi.
Photo: Promo
Kako su saopštili organizatori, s obzirom na novonastale okolnosti, ovogodišnji festival će biti revijalnog karaktera i imaće fokus na domaće i regionalne autore.
Svi filmovi prijavljeni za ovogodišnji Bašta Fest biće pomereni za selekciju za narednu godinu.
Ovogodišnji filmski program predstavlja sedam debitantskih filmova reditelja koji su do sada bili deo Bašta Festa, a koji su imali svoje premijere u protekle dve godine.
Uz debitantske filmove Marka Đorđevića, Ene Sendijarević, Maše Nešković, Nermina Hamzagića, Stefana Maleševića i Milene Grujić pogledaćemo i njihove kratke filmove koji su bili deo takmičarskog programa festivala do sada, kao i debitantski film Ognjena Glavonića koji je bio selektor festivala 2014-2016.
Festival se ove godine dešava uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, Filmskog Centra Srbije, opštine Bajina Bašta i drugih.
