Film “Dnevnik Diane Budisavljević” Dane Budisavljević dobio je saglasnost Ministarstva obrazovanja Hrvatske da postane deo nastavnog programa učenike osnovnih i srednjih škola, objavljeno je na zvaničnoj internet stranici filma.
Kako je objavljeno na sajtu Ministarstva obrazovanja odobrena je metodička priprema nastavne jedinice “Dnevnik Diane Budisavljević” i period Drugog svetskog rata u Hrvatskoj.
Tu jedinicu je Ministarstvo ocenilo “promišljenom i s jasno određenim vaspitno-obrazovnim ishodima”, a a prikazivao bi se učenicima od 13 do 18 godina u okviru projektnog dana ili kao školski projekt koji će ih podstaći na promišljanje i pozitivno delovanje.
Film “Dnevnik Diane Budisavljević” o ženi koja je od ustaškog terora iz logora uspela da spasi hiljade srpske dece apsolutni je pobednik prošlogodišnjeg Pulskog festivala sa 15 odličija.
Legendarna irska rock grupa The Cranberries uskoro će u prodaju pustiti reizdanje svog kultnog albuma “No Need to Argue” iz 1994. godine.
Album je obeležio hit “Zombie”, a ovo prošireno izdanje objaviće diskografska kuća Island/UMe (Universal Music Enterprises), a naći će se na policama CD shopova 18. septembra.
Osim reizdanja albuma, u ovom bogatom box setu naći će se i B strana pesama, demo snimci i pesme s koncerata, uključujući i neobjavljenu pesmu “Yesterday’s Gone” i demo verziju pesme “Serious”.
Dvostruko izdanje nudi i nikad ranije objavljene fotografije koje su nastale tokom snimanja albuma. Poslednji album, “In the End”, grupa je objavila 2019. godine.
Kad god bi se tokom letnjih dana ljubitelji devete umetnosti zagledali u more ili kakvo slično veliko vodeno prostranstvo, nesumnjivo bi pomislili Korta Maltezea, najvećeg stripovskog moreplovca.
Melanholični usamljenik u teget jakni i neizostavnom mornarskom kapom na glavi, simbol slobodnog junaka kojeg upravo želja za lutanjem vodi u avanture, koji “dušu motri u beskraju pučine”, danas slavi 53. ili 133. rođendan, zavisi kako računate.
Toliko je prošlo otkako se Korto otisnuo u prvu avanturu u strip albumu “Balada o slanom moru”.
Italijanski strip autor Hugo Prat ljubazno je ostavio delove sebe u ovom liku, a Korto, kakva mu je priroda, nastavio da plovi i nakon smrti svog oca, saborca i saputnika na palubi.
Sa stripovskih tabli prešao je u crtane filmove, murale u gradovima, postere u sobama, priobalnim restoranima i barovima, knjige o umetnosti i prozi i pronašao sigurno utočište i kod onih kojima okretanje iscrtanih stranica i nije bio hobi.
Ko je Korto Malteze?
Iako je na stranice stripa ušetao nešto kasnije, Korto Malteze rođen je 10. jula 1887. godine u Valeti, prestonici Malte. Kao sin britanskog mornara iz Kornvola i Romkinje iz Sevilje, Korto je otkrio da nema liniju sudbine na dlanu i zato ju je urezao sam koristeći očev nož. Mladi avanturista je tako odlučio da bude krojač sopstvene sudbine.
Korto Malteze/printscreen
Mnogi smatraju da je Korto zapravo slika i prilika svog autora, Huga Prata, koji je u moreplovcu otelotvorio sopstveni skepticizam u pogledu nacionalnih, ideoloških i religioznih ideja.
Kao i većina junaka koji su lutali svetkom u prvim decenijama dvadesetog veka, Korto se trudio da bude neutralan, gde god bi se našao, ali instiktivno je pomagao onima u nevolji i potlačenima.
Kada se svet oblikovao na najčudnije načine, Korto je samo želeo da bude slobodan i luta, bez nekog posebnog cilja. Što je cilj bio bliži, on je bio više melanholičan.
Gde je sve Korto putovao i koga je sreo?
Brojni evropski avanturistički stripovi nastali šezdesetih godina pratili su junake koji obilaze čitav svet, neretko i sami svedočeći o važnim istorijskim događajima, rame uz rame sa ključnim ličnostima tog doba.
Takav je i Korto, koga je put odveo u Prvi svetski rat i to na nekoliko lokacija, a obreo se i u građanskom ratu u Rusiji nakon Oktobarske revolucije.
Pratov protagonista svedočio je i rađanju fašizma u Italiji, a po svemu sudeći iskusio je i jezivu hladnoću Sibira, kao i vlagu Patagonije.
A kada imate tako gust plan putovanja u jednom od najturbulentnijih perioda istorije, sretnete razne ljude.
Na stranicama italijanskog stripa našli su se Džek London, Ernest Hemingvej, Herman Hese, Džejms Džojs, Enver Paša. A sa nekima od njih, Korto je postao pravi prijatelj, ili su mu makar ostali dužni.
Tome možda najbolje svedoči epizoda “Zlatna kuća Samarkanda”, kada iz zatvora izlazi zahvaljujući samo jednom telefonskom pozivu. Sa druge strane žice nalazio se Josif Staljin.
Hugo Prat, čovek “kriv” za sve
Iako rođen u blizini Riminija 1927. godine, Ugo Eugenio Prat, kako je glasilo njegovo pravo ime, odrastao je u Veneciji i, kao i Korto, bio zagledan u more.
Već kao desetogodišnjak sa majkom odlazi u Abisiniju (Etiopija), tadašnju italijansku koloniju, kako bi se pridružili ocu koji je bio Musolinijev vojnik.
Hugo Prat/Photo: facebook@Hugo Pratt & Corto Maltese
Nakon oslobađanja Etiopije 1941. godine, njegovog oca hapse i on umire kao ratni zarobljenik godinu dana kasnije, kada Huga sa majkom odvode u logor Diredaoua.
Upravo u tom logoru Hugo razvija ljubav prema devetoj umetnosti, kupujući stripove od čuvara. Uz pomoć Crvenog krsta, njegova majka i on ubrzo bivaju deportovani u Italiju.
Prvi strip objavljuje sa 17 godina u Veneciji, a već 1949. dobija poziv da radi za izdavačku kuću Editorijal abril u Buenos Ajresu. Tada počinje Pratovo stripovsko putovanje, na kom on posećuje Amazon, London i nekoliko godina radi u Brazilu.
U Italiju se vraća 1967. godine kada i crta strip Balada o slanom moru, u kome se prvi put pojavljuje omiljeni moreplovac.
Mnogi smatraju da je Korto zapravo oličenje Pratovog nomadskog duha, lik u kog je utkao sopstvena životna iskustva.
Pored samotnjačke prirode, usadio mu je i interesovanje za drevne civilizacije, grčke mitove i malo poznate afričke priče. Odveo ga je u Patagoniju, Peru, Etiopiju, Novu Gvineju i Tahiti.
Prat je autor je preko 40 strip ostvarenja, među kojima se, pored Korta Maltezea, ističu i Pustinjske škorpije.
Na njegovo stvaralaštvo uticali su svetski klasici, a oni koji su ga poznavali, tvrde da je u biblioteci imao više od trideset hiljada knjiga. Inspiraciju je vukao i iz filmova Frenka Lojda i Ričarda Bruksa, a ideju za ime moreplovca dobio je gledajući upravo film Malteški soko Džona Hjustona.
Dobitnik je brojnih nagrada, a u Ajznerovu kuću slavnih je uvršten posthumno. Preminuo je 20. avgusta 1995. godine od raka.
[infobox title=’Kuda sada plovi Korto?’]
Korto Malteze/printscreen
Korto Malteze nastavio je sa avanturama i nakon smrti svog tvorca. Autori Ruben Peljehero i Huan Dijaz Kanales 2015. godine nastavili su sa objavljivanjem stripova. Do sada je ovaj tandem objavio tri nova albuma. Francuski animirani film “Korto Malteze: U skrivenom dvorištu Arkane”, snimljen je 2002. godine prema motivima stripa “Korto Malteze u Sibiru”. A njegove priče našle su put i do potpuno neočekivane publike. Opera Korto Malteze: Balada o slanom moru imala je premijeru 2018. godine na Malti. Planiran je i dugometražni film koji će režirati francuski reditelj Kristof Gan, dok će Korta glumiti Tom Hjuz, poznat po ulozi u seriji Viktorija. A gde je Korto Malteze sad? Baš sada, u ovom trenutku? Verovatno je opružen na nekoj plaži, prepoznatljivo obučen i zagledan u more i galebove. – Korto, mornaru, uvek ćeš ljubiti more – odavno mu je rekao njegov tvorac, gotovo proročki.[/infobox]
My Morning Jacket/Photo: faceboook@mymorningjacket
My Morning Jacket, američki indie/alternativni bend nobjavio je svoj novi, osmi studijski album, koji je ujedno i prvi posle pet godina. Prošli album, pod nazivom “The Waterfall” objavili su sad već davne 2015. a novi će, kao njegov nastavak, nositi naziv “The Waterfall II.”.
Dok je grupa bila u hibernaciji, frontmen Džim Džejms bio je zauzet solo projektima: objavio je albume “Eternally Even” i “Uniform Distortion”.
Novi album sadrži 10 pesama, a među njima se nalaze “Magic Bullet” i “Welcome Home”. Ova druga je prvi put objavljena kao EP još 2011. godine.
Digitalno izdanje novog albuma objavljeno je danas.
U Teslinom naučnom centru u Vordenklifu (Njujork) 164. godišnjica Teslinog rođenja, biće danas, između ostalog, obeležena projekcijom filma “Tesla”, koja će ujedno biti i američka premijera – šest nedelja pre početka prikazivanja filma onlajn i u drajv in bioskopima, rekao je za Tanjug direktor tog Cenra Mark Alesi i dodao da će sredstva od prodaje karata biti usmerena za razvoj preko potrebnih programa i resursa za virutalno obrazovane dece i mladih.
Alesi je dodao da će obeležavanje Teslinog rođendana i ceo program biti upriličen dan kasnije, i da će film reditelja Majkla Almerejde, koji prikazuje život velikog pronalazača, uključujući i njegovo rivalstvo sa Tomasom Edisonom, koga glumi Kajl Meklahan, svi moći da pogledaju onlaj ili u drajv in bioksopu u Vodrdenklifu, a da se više informacija može naći na OVOM LINKU.
Houk, koji glumi Teslu , reditelj Almerejda i zvezda “Twin Peaksa” Meklahlan učestvovaće u delu programa “pitanja i odgovori”, a rođendanski program biće uveličan i puštanjem u rad Teslinog transformatora, dodao je Alesi.
Nikola Tesla/Public
Alesi je ukazao na značaj prikupljanja novca za naučno obrazovne programe TSCW koji će između ostalog omogućiti deci da učestvuju u STEAM kampusima i uče o Teslil.
Naučna fondacija “Nikola Tesla” koja svake godine u SAD u Filadelfiji organizuje skupove na dan Teslinog rođenja i promoviše njegovo stvralaštvo, ove godine će u subotu održati zoom skup, rekao je za Tanjug osnivač fondacije Nikola Lončar.
Na skupu će, između ostalog, govoriti profešor fizike sa Univerziteta Nevada u Las Vegasu Michael Pravica: kako Tesline ideje mogu da pomognu rešenju kovid-19.
Tesla je roden 10. jula 1856. godine u Smiljanu, u Lici, umro je na Božić 1943. godine u SAD gde je živeo šest decenija. Gradonačelnik NJujorka Fjorelo La Gvardija, po kome i danas ime nosi jedan od tri glavna njujorkša aerodroma, na komemoraciji je rekao:
– Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je I kako vreme prolazi, postaje još veće.
Po Tesli je nazvana jedinica za merenje visokog napona i jedinica jačine magnetnog polja, a njegova zaostavština upisana je 2003. godine u registar Uneska. Od 1994. u Njujorku ugao 40. ulice i 6. avenije, gde je bila njegova laboratorija, zove se Ugao Nikole Tesle.
Tesla su i poznati širom sveta automobili, a Nikola nešto manje poznati kamioni. Zaslužan je za 700 patenata od kojih je više od 300 zašticjenih u 27 zemalja na pet kontinenata.
Džon Čalis, čuveni Bojsi iz hit serije “Mućke”, uputio je Beogradu reči podrške na društvenim mrežama, setivši nas se u vreme kad se Srbija bori s epidemidemijoom koronavirusa, ali i usred građanskih protesta koji se događaju širom zemlje.
“Čuvaj se, Beograde. Znaš da to ima smisla. Radujem se povratku u vaš predivni grad iduće godine, tako da, što bi Bojsi rekao: ‘Budite svesni'”, poručio je on na Tviteru i podelio svoje uspomene iz glavnog grada Srbije.
Engleski glumac posetio je prestonicu prošle godine snimajući dokumentarac “Biti Bojsi u Srbiji”.
On je tada obišao silne murale posvećene popularnoj seriji, pričao sa obožavateljima, a očigledno da je Beograd na njega ostavio jak utisak.
Stay safe #beograd You know it makes sense.I’m looking forward to going back to your wonderful city next year,so as Boycie would say, ‘Be aware.’ #Belgradepic.twitter.com/tRcHrTVIiz
Zagrebački bend Mašinko predstavio je novi video singl “Izgubljenom vremenu” s aktuelnog albuma “Danas ću, sutra ću”.
Uz osvrt na istorijske ličnosti, grčku i rimsku mitologiju, “Izgubljenom vremenu“ predstavlja himnično razmišljanje o prolaznosti života.
– Koje su naše motivacije? Šta želimo? Ima li pravednost ikakvu težinu? Kant, Hegel ili Fichte? Kako se sećamo? Čega se sećamo? Kod mrtvih…kod dalekih…kod prebolelih? Da li je sve već odavno napisano… u Gilgamešu…Tukididu ili Ibn Khaldunu? Kako se nosimo sa smrću? Ili naprosto ko zasluzuje referencu…Tex Willer…Mort Cinder ili Maus? Kant – komentariše inspiraciju za tekst pesme autor Srđan Grbić, basista Mašinka.
Mašinko/ Photo: AleX
Glavnu ulogu u spotu ima mlada plesačica Anđela Marković, buduća maturantica Umjetničke plesne škole Silvije Hercigonje koja se obrazuje za zanimanje “scenski plesač”. Njena neopterećena i srčana improvizacija predstavlja netipični spoj dve naizgled potpuno nespojive stvari – savremeni ples i punk muziku.
Režiju i produkciju spota potpisuje Marko Nemec, a DOP i montažu Hrvoje Baudoin. Za muziku i aranžman zaslužan je Mašinko, snimanje je odradio Mark Mrakovčić koji uz Leonarda Klaića i članove benda potpisuje i produkciju. Miks je uradio Leonard Klaić, a mastering Luka Tralić Shot.
Mašinko/ Photo: Vjekoslav Azenić
Pesma “Izgubljenom vremenu“ nalazi se na aktuelnom albumu Mašinka “Danas ću, sutra ću“ (Dostava Zvuka & Dirty Old Label).
Ovaj “pop punk rekvijem za milenijalce“, kako ga je nazvala kritika, dobio je i epitete “odmerenog, ubojitog i preciznog; odličnog punk albuma kome je teško pronaći manu“.
Početkom godine bend Mašinko u sastavu: Šulc, Lav, Perica, Andrija, Srki, Pitura i Markan, rasprodatim koncertom u Vintage Industrialu proslavio je 10 godina postojanja.
Nakon što je prošle nedelje spremila paket mera pomoći za muzičku industriju i sektor manifestacija od čak 1,57 milijardi funti, vlada Velike Britanije donela je i odluku kojom od subote, 11. jula, ponovo dozvoljava održavanje koncerata, festivala i pozorišnih predstava na otvorenom prostoru.
Događaji će morati da prate set propisanih preporuka i zaštitnih mera uz smanjen broj posetilaca i preporuku za održavanje fizičke distance.
Pored otvorenih, koji su procenjeni kao neuporedivo bezbedniji, britanska vlada preporučila je da se održi i manji broj događaja u zatvorenim prostorima radi testiranja načina na koji će objekti tog tipa moći da nastave sa radom od jeseni.
Ovi svojevrsni pilot događaji biće održani uz drugačiji set smernica izdatih od strane vlade za događaje u zatvorenom prostoru, a jedan od njih biće i nastup Londonskog simfonijskog orkestra, kao i predstave u pozorištu London Paladium.
Ministar kulture Oliver Dauden izjavio je da je u pitanju značajno postignuće za britanske umetnike koji su strpljivo čekali od marta i da to znači da će ljubitelji pozorišta i muzike po prvi put u poslednjih nekoliko meseci imati priliku da iskuse predstave i festivale na otvorenom.
Kapacitet ovih događaja biće smanjen, a organizatori su u obavezi da ulaznice izdaju u elektronskoj formi u cilju vođenja evidencije o posetiocima u slučaju da se javi potreba za njihovim testiranjem i praćenjem.
Ova najava britanske vlade znači da 11. jula počinje treća faza plana za ponovno otvaranje kulturnog sektora, dok još uvek nisu najavljeni tačni datumi početka četvrte i pete faze, koje će podrazumevati događaje u zatvorenom prostoru sa ograničenim odnosno neograničenim brojem posetilaca.
Knjigu “Pesma sirene“ napisao je teškaš muzičke industrije 20. i početka 21. veka, možda najveći lovac na talente i veteran diskografije – Simor Stajn.
Prevod na srpski jezik uradio je Stajnov višegodišnji saradnik i prijatelj, Slobodan Loka Nešović.
Photo: Promo (Mascom)
Simor – koji je u muzičku industriju ušao sa samo petnaestak godina i u njoj opstao više od šest decenija doprineo je usponu i uspehu mnogih svetskih izvođača – Ramones, Talking Heads, Madona, Pretenders, Ice T, Brajan Vilson, Lu Rid, Depeche Mode, The Cult, My Bloody Valentine, The Smiths, Madness, The Cure…
Njegova muzička biografija je ujedno i svojevrsna antologija muzičkog biznisa druge polovine 20. veka koja nam, zahvaljujući insajderskim uvidima, otkriva šaroliku scenu epohe, ali i duboko skrivene mehanizme koji pokreću muzičku industriju.
Knjiga “Pesma sirene“ Simora Stajna, biće u knjižarama od ponedeljka, 13. jula, a možete da je poručite na www.mascom.rs (dostava na teritoriji Srbije je besplatna).
Za samo šest meseci i pod, uglavnom vanrednim okolnostima, trstenički bend Ljudi u Glavi objavio je video singl “Muzika”.
Posle “Stvari” i “Nema pomoći” ovo je, za samo šest meseci, već treća “filmovana” muzička tema iz radionice benda koji krupnim rifovima gazi ka drugom studijskom albumu.
– Originalni tekst dobili smo od prijatelja i saborca Lazara Zivlaka koji inače piše i izvodi rep pesme. Ovo je, zapravo, njegovo viđenje susreta dvoje ljudi i obostrano zavođenje na prvu. Tekst smo malo preradili i ubacili refren, jer je mene asociralo da, u takvim situacijama gde se dvoje ljudi prvi put vide i stupaju u odnos, muzika igra veoma važnu, razoružajuću ulogu. Tekstualno je pripomogao i naš dični Nemanja, a muzika je, naravno, delo Ljudi u Glavi – kaže frontmen benda, Nenad Pešterac.
Photo: Promo
Pesma “Muzika” je sredinom maja snimljena u kruševačkom studiju Košnica, uz visoke snimateljske i producentske standarde Zorana Vasića, koji je ovog puta gostovao i na klavijaturama.
Snimatelji video materijala – Nemanja Marković i Stefan Cvetković, koji je takođe uradio montažu i produkciju videa. Glavna uloga u spotu poverena je Julijani Pavićević.
Ekipu benda Ljudi u Glavi čine: Nenad Pešterac (gitara/vokal), Nemanja Marković (bas), Dragan Džamić i Ivan Bukusavljević Buki (ritam sekcija).
