Trkački automobil Edija Van Halena ponuđen je na aukcijsku prodaju.
Očekuje se da će cena automobila 2000 Ferrari 550 slavnog gitariste iznositi između 150.000 i 200.000 dolara, a biće dostupan u sklopu predstojeće aukcijske prodaje Gotta Have Rock and Roll, koja počinje 22. jula.
2000 Ferrari 5500/Photo: gottahaverockandroll.com
Prema aukcijskom opisu, vozilo se nalazi u “izvrsnom radnom stanju” sa samo 28.000 pređenih milja. Uz potvrdu o autentičnosti, Ferrari dolazi s originalnom registracijom i originalnim dodacima prema zahtevima Van Halena. Minimalna ponuda je 125.000 USD.
Na aukciji će biti još zanimljivih predketa iz rok istorije, kao što su gitara Martin koja je bila u vlasništvu Elvisa Prislija, Prinsov custom Fender Stratocaster, redak plakat za koncerte Beatlesa, antilop jakna u vlasništvu Džimija Hendriksa, custom bubnjevi Džona Bonama, rukom pisani stihovi Džima Morisona, kožna jakna Kita Muna i razbijena gitara Piza Tauzenda sa prve turneje grupe Who po SAD.
Na aukciji se nalazi i nekoliko drugih predmeta koji se odnose na Van Halen, s manje impozantnim cenama od Ferrarija. Tu spadaju potpisan program s njihove turneje iz 1979. godine, bubanj s autogramom i majica bez rukava koju je nosio bubnjar Aleks Van Halen tokom foto sesije benda iz 1978. godine.
Edi Van Halen se poslednjih dana povukao iz javnosti, a i dalje kolaju glasine o njegovom narušenom zdravlju.
Dejvid Geta i Morten objavili su EP koji su nazvali “New Rave” i predstavili potpuno drugačiji zvuk od onog na koji smo navikli slušajući Getu proteklih godina.
Cilj ovog EP-ja je, kako su istakli, da promeni elektronsku dens muziku zauvek. EP je deo je budućeg rejv projekta ovog tandema, a na njemu se nalaze pesme “Kill Me Slow”, “Nothing”, “Bombardment” i “Odyssey”.
Njihova prva saradnja bila je na remiksu pesme “Heaven” Aviciija, a ovaj EP je dokaz da mogu da izažu izvan svojih okvira i transformišu se u jedan novi, budući rejv zvuk, piše edm.
– Ovo nije EP s jednom dobrom i tri samo ok pesme. Imamo četiri zaista, zaista, zaista snažne pesme – rekao je Geta za edm.com i dodao kako se ove pesme mogu vrteti u B2B formi i u potpunosti rasturiti plesni podijum. Već su inspirisali neke DJ-eve i producente.
Geta i Morten se smatraju pionirima ovog žanra i naglašavaju svoju dominaciju u novom žanrovskom standardu.
– Mi smo ti koji su izmislili ovaj zvuk, nema sumnje u to. Nije bilo ovakvog zvuka pre nego što smo mi počeli da ga proizvodimo. Za mene je ovo najbolja muzika koju sam čuo. I imamo još mnogo toga – rekao je Morten.
U ovom tekstu saznaćete, između ostalog, zbog čega je Adel oslabila 25, 30, 40… kilograma (zavisno od izvora), ali to ni izdaleka nije razlog zbog kojih pišemo o ovom momku, za kojeg verovatno već znate.
Ali, ono što jeste važno je da njemu samo nešto sitno nedostaje da sakupi 4.000.000 subskrajbera na YouTubu, iako se bavi isključivo metal coverima.
Leo Morakioli vodi studio u Norveškoj koji se zove Frog Leap Studios i još od davne 2006. največe svetske hitove pretvara u opasno dobre metal verzije. Sve instrumente uglavnom svira sam, a ponekad mu pomogne neko od virtuoza sa svih strana sveta. Spotovi su mu jednostavni, snimljeni jednom kamerom, ali zato dinamični i atraktivni, a sa ovim se očigledno slaže i statistika, jer su rpegledanio skoro milijardu puta.
Leo Morakioli/Photo: facebook@FrogLeapStudios
Leo se hvata u koštac sa svim vrstama muzike, poslednja objava mu je obrada čuvene kantri himne “The Devil Went Down To Georgia”, a ovih karantinskih dana radi kao “na struju”.
Mi smo odabrali nekoliko obrada koje se nama dopadaju, a ako niste već probrstili pažljivo njegov kanal, probajte, isplati se…
A Adel? Ah, da… Priča se da se, pošto je čula Leovu obradu svog hita “Hello”, zatvorila u kupatilo i dugo, dugo plakala. A onda je izašla i iz protesta prestala da jede. Eto, tako kažu 🙂
Pravo blago holivudske memorabilije uskoro će se naći na aukciji koja će se održati 26. i 27. avgusta. Na aukciji će se naći 850 predmeta čiji je procenjeni raspon vrednosti od 100 dolara do 500 hiljada dolara. Tako će se, na primer, na aukciji naći automobili koje su Bred Pit i Leonardo Dikaprio vozili u filmu “Bilo jednom u Hollywoodu” Kventina Tarantina, zatim kaciga koju je Tom Kruz nosio kao pilot u filmu “Top Gun” ali i bokserske rukavice koje je u filmu “Rocky” nosio Silvester Stalone.
Klif But, lik koga glumi Bred Pit u Tarantinovom filmu, vozi plavi Volkswagen Karmann Ghia, čija se vrednost procenjuje na između 20 i 30 hiljada dolara. S druge strane, Rik Dalton, koga glumi Dikaprio, vozi žuti Cadillac Coupe de Ville procenjen na između 45 i 55 hiljada dolara. Kaciga Toma Kruza prodaće se, smatra se, za iznos između 50 i 70 hiljada dolara dok se bokserskerukavice Silvestera Stalonea procenjuju na iznos od 12 do 16 hiljada dolara.
Smatra se da će najvišu vrednost postići 335 cm duga maketa svemirskog broda Nostromo iz filma “Alien – Osmi putnik” koja je korišćena tokom snimanja i to između 300 i 500 hiljada dolara.
Od ostalih zanimljivih predmeta na aukciji će se naći kamera kojom je Alfred Hitlkok snimio film “Vrtoglavica” 1958. godine (50 do 70 hiljada dolara), jakna koju je Suzan Sarandon nosila u filmu “Thelma i Louise” (dve do tri hiljade dolara) kao i kostim koji je Dženifer Lorens nosila u filmu “Igre gladi” dok se borila u areni (8 do 10 hiljada dolara).
Čuveni britanski astrofizičar, koji je doktorat iz astrofizike odbranio na Imperial Collegeu u Londonu 2007. a koji je dve godine ranije ukazom Kraljice Elizabete II postavljen za zapovednika reda Britanskog carstva, danas slavi 73. rođendan.
Bio je saradnik naučnog tima u NASA misiji New Horizons Pluton. Takođe je suosnivač kampanje za podizanje svesti o asteroidima, a jedan od njih -52665 Brianmay je dobio ime po njemu. Takođe je aktivista koji se bori za prava životinja, odnosno protiv lova na lisice i jazavce u Velikoj Britaniji.
Da… i jedan je od najboljih gitarista na svetu i autor nekih legendarnih pesama grupe Queen.
Gitarista Black Sabbatha Toni Ajomi prisetio se momenta kad je oterao Madonu sa probe svog benda, jer nioje imao pojmako je ona.
Muzičar je u intervjuu za SiriusXM rekao da se taj trenutak dogodio tokom ponovnog okupljanja grupe na Live Aidu 1985. godine.
– Iskreno, bila je to pomalo katastrofa. Imali su rezervisanu prostoriju za vežbanje. Počeli smo da vežbamo, ali tada je krenula i priča o starim vremenima, pa smo većinu probe zapravo razgovarali. Trebalo je da to bude zatvorena proba, samo za nas – ispričao je on.
Zbog toga je i burno reagovao kada su dve devojke ušle u prostoriju i mirno se naslonile na zid, očigledno sa idejom da odslušaju deo probe.
– Rekao sam jednom od naših članova ekipe: “Šta se ovo dešava, ljudi šetaju okolo, bolje da im kažete da izađu, ovo je privatna proba”. On je otišao do devojaka, koje su mirno izašle, a onda se vratio i rekao “Isterao si Madonu!”. Bilo mi je malo neprijatno, ali šta je tu je, nastavili smo probu kao da se ništa nije desilo – ispričao je gitarista.
Njihova muzika i dalje se najbolje prodaje, iako su se razišli još pre 50 godina. Da, The Beatles.
Fanovi u karantinu samo su doprineli da legendarne liverpulske “bube” još učvrste svoje prvo mesto “najprodavanijih bendova”. Naime, kada se sabere prodaja od downloada i streaminga, Beates su od januara do jula prodali 1,094 miliona jedinica – odnosno 25% više od svojih najbližih rivala Queen.
Generalno, streaming je u tom periosu porastao, a prodaja vinila prosto je otišla u nebo, sa povećanjem od 45%, dok je prodaja CD-ova i digitalnih albuma u padu..
Portparol istraživačke kompanije Nielsen rekao je:
– Muzička industrija doživela je snažan početak godine. Audio streaming je u porastu od početka marta, čak 20% u odnosu na isti period 2019. godine.
Čuvenom finskom metal bendu Nightwish odata je počast na poseban način.
Naime, naučnici su u Austriji pronašli novu vrstu krabe, kojoj su dali ime Tanidromites nightwishorum, po pomenutom bendu.
U naučnom magazinu piše: “Krabe su dobile ime po metal bendu Nightwish, a posebno njihovom albumu ‘Endless Forms Most Beautiful‘ koji govori o evoluciji života”.
Tanidromites nightwishorum.
One new crab species was named after us in honor in particular for our 2015 album “Endless Forms Most Beautiful” about the evolution of life.
Thanks to Dr Adiel A. Klompmaker and his colleagues for this truly fantastic honour! pic.twitter.com/QozAGnP6wy
Kako je moguće da su sva festivalska i koncertna događanja na otvorenom stigmatizovana, a niko ne nudi racionalno objašnjene kako je potpuno sigurno boraviti u šoping centrima, restoranima, noćnim klubovima, javnom prevozu?
– Sad je dosta! Dajte nam da radimo ili ćemo izaći na ulice! – poručuju muzičari, menadžeri i organizatori koncerata i ostalih muzičkih događanja u Hrvatskoj, koji smatraju kako je njihova branša najviše nastradala zbog pandemije korona virusa.
Ne promeni li se nešto, spremni su za masovni protest. Jer, kako ističu, za njih su na snazi i dalje nejasna uputstva Nacionalnog stožera civilne zaštite i njihova proizvoljna tumačenja lokalnih stožera, koja im onemogućuju rad. Ogorčeni muzičari, menadžeri i organizatori koncerata stoga će ovih dana poslati otvoreno pismo premijeru Andreju Plenkoviću i ministarki kulture Nini Obuljen Koržinek, piše Jutarnji list.
– U pismu ćemo naglasiti kako očekujemo od Nacionalnog stožera da donese jasne kriterije po kojima će naša industrija moći bar minimalno da radi, jer po sadašnjima kriterijima nama nije ništa zabranjeno, a ništa nam nije dozvoljeno, već je sve nejasno preporučeno – ističe Darko Tuček, predsednik Udruge glazbenih menadžera i organizatora, koji dodaje da ljudi iz muzičke industrije, frustrirani nejasnim i nekonzistentnim odlukama, predlažu da se krene u masovne muzičke proteste.
– Preti nam potpuno gašenje, ne samo zabave i koncerata, već i minimalno 15.000 radnih mesta. Naime, naš sektor zapošljava više od 15.000 ljudi (sagledavajući sve segmente; od produkcije, organizacije, zaštite i same realizacije), koji je prema inicijalnim planovima za 2020. godinu trebalo da rade na više od 150 događanja, u razdoblju od 1. jula do 30. septembra, s akumuliranom potrošnjom većom od 200 miliona kuna (više od 26 miliona evra).
– Dovodi se u pitanje kako je moguće da su sva festivalska i koncertna događanja na otvorenom stigmatizovana, zabranjena i problematična, a niko ne nudi niti jedno racionalno objašnjene kako je potpuno sigurno boraviti u šoping centrima, restoranima, noćnim klubovima, javnom prevozu i drugim zatvorenim objektima – napominje Tuček, koji otkriva da će od Vlade i Stožera ispred muzičke industrije tražiti hitno i jasno definisanje mera pod kojima koncerti mogu da se održavaju.
Sea Star/ Photo: Promo (Exit)
Kako to sada izgleda?
– Nikako i svakako. Kod nas se događa da svakodnevno lokalni stožeri šalju upute da se sve kulturne, sportske i koncertne manifestacije otkazuju nezavisno o tome ima li zaraženih ili nema u njihovoj županiji. Kako je moguće da hiljade radnih mesta zavisi o lokalnim “zabraniteljima”, koji nam ne dozvoljavaju da zaradimo platu za svoje radnike, a i da uplatimo u državni proračun, iz kojeg će ti isti “zabranitelji” dobiti platu, radili ili ne radili svoj posao – pita se Tuček i nastavlja:
– Međimurski župan tako je otkazao sve manifestacije u svojoj županiji, a masa događanja otkazano je i u Istri.
Sa Tučekom su salgasni i Ljubo Šeperić, vlasnik Lupo Musica, koncertne direkcije koja zastupa najpopularnije hrvatske pevače zabavne muzike poput Mladena Grdovića, Jasmina Stavrosa, Dražena Zečića, Zlatka Pejakovića…
– Od početka godine do 1. avgusta otkazano je ukupno 170 koncerata koje je trebalo da organiziruje naša agencija. Deo tih nastupa trebao je da se održi u periodu kada je sve bilo u karantinu, ali ni nakon toga se ništa bitno na bolje nije promenilo i to prvenstveno zbog toga jer ljudi u nacionalnom Stožeru nisu dali dovoljno jasne mere za organizaciju takvih događanja – kaže Šeperić, pokazujući dopis koji je primio od lokalnih organizatora sada već otkazanih niza koncerata s jednog dalmatinskog ostrva.
Ankete na ulazu
– Zbog svega toga mi smo sad na aparatima. Pa ko će normalan organizovati koncerte na kojima će svim ljudima na ulazu meriti temperaturu i uvaljivati im upitnike? Istovremeno, takve mere se ne sprovode na sportskim stadionima, na plažama, u tramvajima, u trgovačkim centrima gde također boravi više od 100 ljudi – kaže Tomislav Bralić iz klape Intrade, koja je poslednji svoj nastup imala 20. juna na opatijskoj Letnoj pozornici, koja inače prima do 5.000 ljudi.
– Na našem koncertu bilo je 1.000 ljudi, sedili su držeći propisani razmak, na ulazu u prostor bile su dezobarijere… Sve je bilo lepo, kulturno i normalno. Dakle, može se ako se hoće – govori Bralić, koji kaže da će, ne promeni li se uskoro situacija, biti među prvima koji će ispred muzičke industrije krenuti u masovni protest.
– Meni je jasno, a mislim da je to sada već svima jasno, kako je muzička industrija i umetnost u ovoj korona-stvarnosti zadnja rupa na svirali. Za nas ne postoji nikakav izlaz u nuždi. Mi non-stop čekamo. I preklinjemo: “Ljudi, dajte nam konkretne upute da napokon možemo početi raditi” – kaže Ivan Dečak iz grupe Vatra.
Gnevni Alen Vitasović predlaže da se uz solidarnost svih radijskih stanica, televizije i ostalih medija programi na određeno vreme odvijaju bez muzike, kako bi se videlo kakav je svet bez muzike.
– Ovo je totalna propast! Otkazano nam je tridesetak nastupa, za šta ne možemo da krivimo organizatore, jer bi troškovi održavanja prema merama Stožera bili i 50.000 kuna po koncertu. Ko to može platiti? – pita se Pero Galić iz Opće opasnosti, koji će se takođe priključiti svojim kolegama i odazvati se protestu.
– Ne da ću se odazvati, ja ću biti među prvima koji će ići u taj protest. Poslednjih pet meseci nisam zaradila niti kunu. Kako ja, tako i 14 ljudi koje zapošljavam. To znači da ni jednu kunu nisu dobili ni članovi njihovih porodica. Niko od nas ne traži milostinju. Molimo da nam se omogući da radimo i pošteno zaradimo svoj novac. Ako se našao način za ugostitelje i pojedine festivale, ne vidim u čemu je problem da se i nama otvore vrata za posao – kaže Nina Badrić.
Drive in koncerti
Dok se situacija ne vrati na staro, bez ikakvih mjera i zabrana konkretnog koncertnog posla u Hrvatskoj ne može biti jer taj posao nema socijalne distance, objašnjava za Jutarnju list neimenovani izvor iz muzičke industrije. Mali konceratI u velikim halama ili drive in koncerti ne mogu uspeti jer tu nema ekonomske računice, tvrdi.
– Naplaćivanje streama koncerata? Može, super, ali za super slavna imena za koja ljudi to žele da plate, ali šta da radimo s regionalnim bendovima? Vratićemo se na posao kada se nađe vakcina i kada ona bude široko dostupna – kaže jedan organizator festivala i koncerata.
Tim Bencko, drive in koncert/Photo: facebook@timbendzko
Vedran Meniga, jedan od čelnih ljudi Pozitivnog ritma, u sklopu kojeg deluju Pločnik i izdavačke kuće PDV, ujedno je i organizator Seasplash festivala i koordinator događanja na lokaciji Martinska u Šibeniku, jedinog preostalog festivalskog odredišta. Seasplash je juče počeo i traje do kraja nedelje, a organizatori su, kažu, sve prilagodili naputcima Nacionalnog stožera.
– Popisujemo sve goste, merimo temperaturu na ulazu, instalirali smo dezinfekcijske punktove, a osoblje ima zaštitne maske i rukavice. Imamo dozvolu za održavanje, a Festival se odvija na otvorenom, na prostoru bivšeg autokampa koji inače može primiti 7.000 gostiju, a mi sada ne očekujemo više od 1.000 gostiju po događanju – objašnjava Meniga, koji je član užeg odbora unutar udruge Glas poduzetnika koja je u maju već održala protest na Markovom trgu.
Zahvaljujući tim naporima, argumentiranim borbama i preuzimanjem odgovornosti o sigurnosti, objašnjava Meniga, uspeo je da se izbori za održavanje festivala.
– Apsurdno je da su javna događanja čak i u zatvorenom dopuštena, poput misa, ali kulturna događanja na otvorenom nisu. Ne sme nam se dirati pravo na rad, to je protivustavno. U slučaju kada postoje argumenti i opravdani razlozi, moramo se sami pobrinuti za sebe, makar i protestom jer ovo je vrijeme beskompromisnog kapitalizma – kaže Meniga.
Kakva bi pomoć digla na noge glazbenu i kreativnu industriju?
– Smanjivanje davanja i doprinosa, svakako. Podsticaji koje smo dobili i koje koristimo su minimalni i za 90 dana. No to nije dovoljno, nama treba pomoć tokom cele godine. Ovo je samo prva pomoć. Jasno se sada vidi da je kultura, a posebno nezavisna, zadnja rupa na svirali – ističe Meniga.
Podršku imaju i od kreativnih, PR i event agencija.
Rimski spomenik neprocenljive vrednosti, star 19 vekova, tek što je pronađen kod Vinče, ukraden je za nešto više od 24 sata, piše Blic. Lopove nije omela ni težina spomenika od skoro pola tone.
Generalno, ovakvi epigrafski spomenici (kameni spomenik sa uklesanim tekstom na latinskom jeziku) su izuzetno retki u svetu i oni ne idu na zvanične aukcije već se prodaju ispod ruke. Otuda se ne zna precizna cifra, ali se procenjuje da je izuzetno visoka – i po nekoliko stotina hiljada evra. Pronađeni pa ukradeni spomenik na teritoriji Srbije, prema prvim procenama, jedinstven je u svetu zbog svega što na sebi ima – od sačuvanih stopala do latinskog natpisa u 15 redova. Otuda njegova, uslovno rečeno, materijalna vrednost prevazilazi sve dosadašnje cifre.
Na osnovu natpisa na spomeniku, na latinskom, stručnjak Narodnog muzeja ustanovio je da je spomenik pripadao čoveku visokog viteškog staleža. Tokom vojničke službe rukovodio je različitim vojnim odredima i službovao u tri legije. Učestvovao je u ratu sa Dačanima i Parćanima i tokom svoje službe više puta bio odlikovan za vojničke vrline.
Posebna vrednost ovog spomenika za Srbiju i Beograd jeste u činjenici da je pronađen na originalnom mestu – nekadašnjeg antičkog Singidunuma. Otuda je izuzetan istorijski i kulturološki dokument trajanja Beograda. Podatak o vojevanju i prisustvu visokog rimskog zvaničnika, a koji je ispisan na njemu, svedoči o Beogradu kao važnom vojničkom centru.
Ovaj izuzetan i jedinstven spomenik pronađen je prošlog petka prilikom zemljanih radova na deponiji Vinča. Iako je obaveštena uprava deponije i sa nadležnima dogovoreno da se spomenik zaštiti kako bi već u ponedeljak ujutru mogao da bude bezbedno transportovan u Narodni muzej u Beograd, spomenik je “nestao” između subote u 17 časova i nedelje u osam časova. Narodni muzej obavestio je policiju o krađi.
Photo: narodnimuzej.rs
Šta se sve dogodilo?
Rimski spomenik pronašao je radnik prilikom kopanja i zemljanih radova uz put koji vodi ka deponiji Vinča. Isto veče ovaj “pronalazač” obavestio je Narodni muzej u Beogradu da je pronašao kameni spomenik. Već ujutro stručnjak iz muzeja bio je u Vinči. Konstatovao je da je u pitanju neprocenljiv rimski mermerni spomenik iz drugog veka, na kome se sa jedne strane nalaze dva stopala u sandalama koja su bila deo skulpture natprirodne veličine, dok se na drugoj strani nalazi natpis na latinskom u 15 redova. Na tom natpisu ispisan je životopis visokog rimskog zvaničnika.
Zbog gabarita i težine spomenika, a u cilju adekvatne zaštite i vodeći računa o svim stručnim procedurama, bilo je neophodno angažovanje transportnog vozila i više radnika. Narodni muzej obaveštava upravu deponije i dogovara da se spomenik u skladu sa mogućnostima zaštiti, kako bi već u ponedeljak ujutru bezbedno mogao biti transportovan u Narodni muzej u Beogradu. Međutim, spomenik na deponiji “nestaje”.
– Budući da arheološki predmeti otkriveni na teritoriji Republike Srbije po Zakonu pripadaju Republici Srbiji, a imajući u vidu da je epigrafski spomenik evidentiran i snimljen od strane stručnjaka muzeja i da je pokrenut administrativni postupak za njegovo preuzimanje, njegov “nestanak” se kvalifikuje kao teška krađa. Protiv nepoznatog počinioca podneta krivična prijava. Istražni postupak policije je u toku – kažu u Narodnom muzeju.
Kako dodaju, “nestali” epigrafski spomenik detaljno je fotografisan i biće publikovan u stručnoj literaturi. Lica koja su spomenik nezakonito prisvojila, moraju biti svesna činjenice da ga nigde i nikada u inostranstvu neće moći prodati bilo kojoj aukcijskoj kući, jer je “vruća roba”.
– Ukoliko istražni postupak koji je u toku ne bude dao zadovoljavajuće rezultate i ukoliko spomenik uskoro ne bude pronađen i vraćen, sve relevantne informacije o navedenom epigrafskom spomeniku biće postavljene i u Interpolovu bazu ukradenih arheoloških predmeta u skladu sa važećim zakonskim regulativama i ratifikovanim međunarodnim sporazumima. Tako da, ukoliko se na primer, spomenik bilo gde u svetu pojavi na prodaji za dve i po ili 20 godina, moraće da bude vraćen u Srbiju uz sprovođenje istrage o putu koji je prešao do kupca kod koga je zatečen – napominju u Narodnom muzeju.
Stručnjaci Narodnog muzeja ističu da, iako je spomenik u cilju zaštite i daljih naučnih istraživanja trebalo da bude prenet u muzej u Beogradu, otuđenjem ovoga spomenika nisu oštećene samo ustanove zaštite već i svi građani Republike Srbije.
– Spomenik je dobro i vlasništvo Republike Srbije – napominju u Narodnom muzeju.
Photo: narodnimuzej.rs
Šverc krčmi nacionalno blago Srbije
Najveći broj antičkih spomenika su u muzeje dospeli kao slučajni nalazi, zahvaljujući ljudima koji su ih pronalazili. Tako je bilo nekada, a poslednjih decenija takvi nalazi iz Srbije najčešće ilegalnim kanalima odlaze u inostrane kolekcije i muzeje. Praktično, crno tržište i šverc krčme nacionalno blago Srbije.
Narodni muzej poziva građane da prijave ako vide spomenik
– Kako postoji mogućnost da je epigrafski spomenik mogao biti otuđen iz neznanja, pozivamo ličnosti koje su to učinile da spomenik predaju Narodnom muzeju u Beogradu ili obaveste o tome gde se nalaze, u kom slučaju neće snositi posledice koje sleduju za krivično delo teške krađe. Molimo sve građane koji primete ovaj spomenik, da o tome obaveste Narodni muzej u Beogradu ili policiju. Lica koja se rukovode na ličnom zaradom od prodaje ovog i mnogih drugih arheoloških nalaza, kao i svi posrednici u tim poslovima, svesno se bave kriminalnim radnjama bez imalo obzira prema javnom i opštem interesu – poručuju iz Narodnog muzeja.
