Posle koncertne pauze zbog globalne pandemije, zagrebački bend Svemir vraća se na scenu s video snimkom pesme “Whatever you please”, koju su u originalu svirali Steve Wynn & The Dream Syndicate.
Radi se o akustičnoj verziji pesme, snimljenoj na privatnom koncertu koji su održali za svoje prijatelje pre dve godine.
– Pesmu smo i studijski zabeležili prilikom snimanja svog aktuelnog albuma “Strah od dubine“ (Mast produkcija, 2019), ali nismo je uvrstili na izdanje, jer se nije tematski uklopila. No, ako vam se svideo album, svideće vam se i ovaj cover, koji je do sada bio dostupan samo u integralnoj verziji snimka koncerta, a sada ga možete pogledati i poslušati i pojedinačno – kažu članovi benda i pozivaju vas na neku od predstojećih svirki.
Svemir/ Photo: Promo
Dakle, osim na YouTubeu, Svemir možete da vidite i čujete 1. oktobra u zagrebačkoj Močvari ili 8. oktobra u Virovitičkom Pubu, a novitet je i to da je bas preuzela Helena Ernoić (U pol 9 kod Sabe).
– Godišnjica od kada je snimljen video, nova članica i povratak na stage posle više od pola godine – to su svakako razlozi za slavlje, pridružite nam se – poručili su Svemirci.
Sludge/punk eksperimentalisti Thou ponovo su nas oduvali cover verzijom drage nam pesme.
U karijeri su obrađivali mnoge izvođače kao što su Nirvana, Nine Inch Nails, Neil Young i Alice In Chains. Potonji bend se sada ponovo našao na repertoaru magova iz Luizijane, nakon što su ranije obradili njihovu numeru “No Excuses”.
Ovog puta odlučili su se za legendarnu heavy numeru “Them Bones” sa albuma “Dirt”.
– Delovalo je neminovno da obradimo novu AiC pesmu, s obzirom na to da je taj bend bio veliki i bitan deo naših formativnih godina. Nedavno sam slušao podkast u kojem su secirane pesme sa “Dirta” i zaista sam ponovo oduvan time koliko je “Them Bones” bila kul i hrabra pesma za otvaranje albuma. Nema odbrojavanja, nema introa, samo odjednom pravo u ludilo – naveo je Brajan Funk iz benda Thou.
Belgrade SAXperience je jedinstven međunarodni festival saksofona, na kome nastupaju najznačajniji strani i domaći saksofonisti.
Specifičan je po tome što prati savremene tokove i nastoji da dopre do najširih slojeva publike, pa tako osim klasičnih i džez koncerata, publika ima priliku da prisustvuje dnevnim nastupima saksofonista na otvorenom.
U novom, izmenjenom (online) izdanju publika će u toku četiri dana festivala imati priliku da uživa u koncertima vrhunskog kvaliteta.
Photo: pixabay.com
Na koncertu otvaranja “Ladies First” (sreda, 30. septembar u 20:00 časova) koji će biti emitovan na zvaničnom YouTube kanalu, sajtu i društvenim mrežama festivala, nastupiće Duo Aloj iz Austrije.
Duo čine saksofonistkinja Mojca Pecman i pijanistkinja Ana Marković, a slušaoci će imati priliku da čuju premijerno izvođenje kompozicije domaće autorke Maje Bosnić koja je kao porudžbinu Festivala napisala delo za saksofon i klavir.
Oleg Kirejev/ Photo: Promo
Drugo veče festivala nosi naziv “Moscow Nights” (četvrtak 1. oktobar u 20:00 časova u Ustanovi kulture Stari grad) biće posvećeno džez saksofonu.
Te večeri nastupiće jedan od najpoznatijih ruskih etno džez saksofonista Oleg Kirejev zajedno sa našim istaknutim pijanistom Draganom Ćalinom.
Pošto je broj mesta ograničen koncert će biti prikazian i online na zvaničnom YouTube kanalu festivala, sajtu i društvenim mrežama, a publika će imati priliku da čuje autorske kompozicije Olega Kirejeva sa pregršt improvizacija na saksofonu.
Ulaz na koncert je besplatan uz obaveznu rezervaciju na sajtu Ustanove kulture Stari Grad.
Dragan Ćalina Quartet (Art Avlija 2020)/ Photo: AleX
Treće večeri festivala pod nazivom “Belgrade online” (petak 2. oktobar u 20:00 u Svečanoj sali Skupštine Grada) nastupiće naš istaknuti saksofonista Milan Savić zajedno sa sjajnim pijanistom Ukijem Ovaskainenom.
Oni će izvesti dela domaćih autora, kao i premijeru kompozicije Ivana Brkljačića pisanu za alt saksofon i glas zajedno sa našim istaknutim mecosopranom Anom Radovanović.
Ulaz je besplatan, a pošto je broj mesta ograničen koncert će biti prikazan online na zvaničnom YouTube kanalu, sajtu i društvenim mrežama festivala.
Photo: Promo
Poslednje večeri u subotu, 3. oktobra sa početkom u 20:00 časova, koncert pod nazivom “Brussels Times” biće prikazan online na zvaničnom YouTube kanalu, sajtu i društvenim mrežama festivala.
Publika će imati priliku da čuje jednog od najznačajnijih saksofonista iz Belgije, Simon Dirika, profesora na Kraljevskom konzervatorijumu u Briselu.
Simon Dirik će zajedno sa pijanistom Kazaćo Flavijenom premijerno izvesti porudžbinu festivala, delo naše poznate kompozitorke Svetlane Savić, kao i druga dela savremene muzike autora iz Belgije.
Deo programa ovogodišnjeg Belgrade SAXperience festivala čine i popodnevni koncerti na otvorenom na različitim lokacijama u centru Beograda – na platou ispred Kulturnog centra Beograda, na Cvetnom trgu, na Trgu Nikole Pašića i na Kalemegdanu.
Na ovim koncertima će nastupiti Milan Savić i Uki Ovaskainen koji će, sa specijalno odbranim repertoarom za ovu priliku, na neposredan način će pridobijati novu mladu publiku.
U cilju decentralizacije kulture, priliku da čuje vrhunske svetske saksofoniste ima i publika širom Srbije i to na koncertima od 26. septembra do 6. oktobra u Smederevu, Vršcu, Pirotu i Nišu, na kojim će u prvom delu turneje nastupiti Milan Savić, Ana Radovanović i Uki Ovaskainen a u drugom Oleg Kirejev i Dragan Ćalina.
Photo: pixabay.com
Pored gostovanja najboljih svetskih i domaćih saksofonista važan segment manifestacije jeste i edukativni program na kome je učenicima i studentima saksofona omogućeno da uče od renomiranih saksofonista koji nastupaju na festivalu.
Online majstorski kursevi Belgrade SAXperience festivala biće održani u Kulturnom centru Beograda, a otvoreni su za učenike i studente saksofona, kao i za mlade profesionalce.
Pored glavnog programa festivala u Beogradu, i koncertne turneje širom Srbije, Belgrade SAXperience organizuje letnju i zimsku školu saksofona. Ove škole održavaju se sa ciljem da se polaznicima pruže priliku da na jedinstven način i u drugačijoj atmosferi uče od svetskih saksofonista.
Čarli Hopkinson je do prošle godine bio potpuno nepoznat momak iz Velike Britanije. Međutim, zahvaljujući svom talentu je uspeo da oduševi više od 100 miliona ljudi iz celog sveta.
Čarli ima neobičnu sposobnost – može savršeno da imitira glas nekoliko stotina poznatih ličnosti. Bez mnogo muke može da postane Gordon Remzi, Tanos ili Tom Hardi.
Hopkinson je napravio YouTube kanal, i tu je podelio svoj hobi sa prijateljima i poznanicima, nije mogao ni da pretpostavi koliku će popularnot steći. U manje od 10 minuta može da imitira više od 100 poznatih ličnosti, savršeno. Samo mu je nekoliko sekundi potrebno da uđe u lik, i ne mora da pravi pauze između imitacija.
Publici se najviše sviđa njegove imitacije Kilijana Murfija (Tomija Šelbija) i Toma Hardija (Alfija Solomona) i Pola Andersona (Artur Šelbi), i njihovih zajedničkih scena iz serije “Peaky Blinders”. Mada, Čarli kaže da njegova imitacija Hardija može da zvuči poput bilo koje uloge poznatog glumca.
Pogledajute o čemu pričamo:
Popularne su i njegove imitacije dobro prepoznatljivog glasa glumca Morgana Frimana. Međutim, jednako dobro mu leži i imitacija Robina Vilijamsa.
Čarli često nastupa pred publikom, i publika uvek voli da čuje njegove imitacije likova iz “Ige prestola”, ljudi plaćaju ogromne iznose kako bi ostavio glasovnu poruka za njih koristeći glas Tirijona ili Džona Snoua.
Na njegovom YouTube kanalu se takođe mogu da se nađu mnoge verzije čuvenih pesama, ali otpevane od strane Gordona Remzija, Crnog pantera ili Tanosa. Takođe, Čarli je jedan od retkih imitatora koji svoje imitacije koristi kako bi izvodio stend up komediju, a rezultat je urnebesan.
“Kaj bi vi? Da se svega ostavim?”, pita se Sacher u pesmi “Mornar (koji je iznevjerio more)”, novom, petom, singlu s albuma “Biser, ambra, jantar“ i odmah odgovara: “Nikada”, jer ploviti se mora.
Jasno je to i iz latinske izreke koju spominje kao motiv u pesmi – ”Navigare necesse est“, koja u prevodu znači – “Plovidba je važnija od života”, upravo, jer se ponekad, zahvaljujući njoj, život i nastavlja.
Ovo je Izreka koja je postala geslo svih mornara sveta, a prvi put ju je spomenuo Pompej, rimski vojskovođa.
U kontekstu u kojem je Sacher koristi, njegova plovidba je muzička, njegovo putovanje je stvaralačko, kreativnim morima uz vetrove duše koje to putovanje oblikuju u jednu zaokruženu celinu pod imenom “Mornar“.
Optimistično poručuje da i kada nema vetra u jedrima, možemo napred – “bumo veslali“, odnosno i kada je teško, snagom volje možemo ostvariti sve što želimo.
Srđan SacherI Photo: Branka Sacher
“Mornar” je pesma koja osvaja svojim “feel good“ osećajem, optimizmom poruke, ritmom koji budi energiju pokreta.
Ona je ujedno i zadnji snimak Borisa Leinera na bubnjevima, konačni muzički zapis legendarne Sacher – Leiner ritam sekcije Vještica.
Za pesmu je snimljen i spot čija je autorka Branka Sacher, a reč je o kolažu scena, od sive svakodnevice u kojoj se često nalazimo, papirantih brodova kao simbola i nosioca promena sve do dalekih mora i sunčanih prostranstava koja nude užitke promene.
Tim motivima Sacherovi vas vode na putovanje duha o kojem “Mornar“ peva.
Uz Sachera i Leinera, “Mornara” sviraju Ivan Beuc i Miljan Bakić na gitarama, peva Filip Riđički, a na klaviru gostuje Zvonimir Dusper-Dus, koji je ujedno i producent albuma.
Dž. K. Rouling, autorka Harija Potera, juče je objavila svoju novu knjigu “Troubled Blood”, zbog koje je Twitter pokrenuo viralni haštag #RIPJKRowling – navodeći da je njenoj karijeri došao kraj.
“U spomen na Dž. K. Rouling. Ona nije mrtva, ali je ubila sopstvenu karijeru ponosno mrzeći trans – ljude, a ionako nikome ne bi zaista nedostajala”,napisao je jedan korisnik Tvitera.
Ovaj komentar se odnosi na prethodno problematične tvitove pomenute autorke, ali i na temu nove knjige koja prati detektiva – lovca na transrodnog ubicu.
— ????️Lily, Fluffy Spider Wife????️ BLM (@SapphoMode) September 14, 2020
“Roman prati istragu nedovršenog slučaja – nestanka G.P. Margot Bamborough 1974. godine, za koju se smatra da je bila žrtva Denisa Krida, serijskog ubice tranvestita”, napisao je Telegraph u recenziji romana. “Čovek se pita šta će kritičari stava autorke o trans – pitanjima misliti o knjizi čija je poruka: Nikad ne verujte muškarcu u haljini”.
Viralni haštag je samo za prvih dvanaest sati sakupio skoro milion tvitova.
Sajam knjiga biće održan u izvornom terminu, krajem oktobra, ukoliko to dozvole epidemiološke prilike, izjavio je danas sekretar za kulturu grada Beograda Ivan Karl.
Karl je to rekao za Tanjug nakon sastanka sa članovima odbora Sajma knjiga, na čelu sa Duškom Kovačevićem, generalnom direktorkom Beogradskog sajma Dankom Selić i menadžmentom i predstavnicima izdavača.
Kako je naveo, nakon što je menadžment Sajma prezentovao projekciju posete na dnevnom nivou podeljenu po satima i lokacijama unutar sajamskog zdanja, dogovoreno je da se taj dokument pošalje Republičkom kriznom štabu na izjašnjenje jer je reč o brojci koja je veća od trenutno dozvoljenih 500 ljudi u zatvorenom prostoru.
– Iz Sajma su uverili da je moguće organizovano praćenje posete odnosno regulisanje rasporeda ulazaka i izlazaka iz sajamskih hala, kao i da u projekcijama vođeno računa o površinama prostora, dozvoljenim razmacima i svim ostalim merama zaštite – kaže Karl.
Dodaje da će se Sajam knjiga odložiti eventualno za kraj godine, ukoliko Republički krizni štab proceni da postoji rizik po zdravlje ljudi.
– Ako stigne dozvola struke, onda će sve strane u procesu da se sastanu ponovo i zajedničkim snagama pronađu optimalne modele po kojima bi se sajam knjiga održao. Tu je pre svega reč o obimu organizacije, finansijskoj konstrukciji i trajanju, jer to svakako neće biti pun kapacitet manifestacije kada je reč o poseti i tradicionalnim glavnim dešavanjima poput zemlje gosta i pratećim programima – kazao je Karl.
Ovogodišnji, peti festival PLAN B posvećen je subverzivnosti “malih” filmova, subverzivnosti nezavisnih filmskih produkcija i filmmejkerskih radionica, subverzivnom prenošenju gerilskih filmaških iskustva sa kolena na koleno i širenju što veće filmske demokratičnosti.
Zbog toga će festival, pod sloganom “Cinéma vérité Srbija”, biti posvećen radionici dokumentarnog filma Ateljea Varan, koja je u Srbiji prvi put održana 2004. godine.
Tokom godina iznedrila je jedanaest filmmejkera koji su danas profesori prestižnih fakultata od Amerike do Beograda, reditelji koji stvaraju širom sveta, programeri, selektor i direktori značajnih filmskih festivala, a njihovi filmovi osvajali brojne nagrade, prikazivani na televizijama i festivalima…
Peti PLAN B biće posvećen prvoj generaciji filmmejkera sa radionice Ateljea Varan i njihovim filmovima. U četiri termina subotom, od 19. septembra do 10. oktobra, publika će biti u prilici da vidi svih 11 filmova sa prve Varan radionice, uz stručno vođenje i razgovore sa autorima nakon projekcija njihovih filmova.
Photo: pixabay.com
Na prvoj projekciji 19. septembra (20:00) na terasi Doma omladine Beograda (u slučaju lošeg vremena u Tribinskoj sali) biće prikazana tri kraća dokumentarca, a ulaz je slobodan.
“Preko” Barbare Tolevske nas vodi u standarne redove ispred zapadnoevropskih ambasada, svedočeći da se za ovih 15-16 godina u redovima samo menjaju ljudi, a oni ostaju naša konstanta, bivajući povremeno duži, ili kraći u zavisnosti od političke i ekonomske situacije u zemlji.
“Nova vest” Ive Kljakić govori, na vrlo suptilan način, o religioznosti i onda kada ona nije povezana ni sa jednom od postojećih religija. Religioznost kao univerzalna ljudska osobina čak i onda kada su ljudi ateisti.
“Tatin auto” Staše Tomić govori o našim nasleđima, onome što nam je ostavljeno, a što nismo mogli da biramo, i kako se nosimo sa time. Kako se autor miri sa najvrednijom uspomenom koja mu je ostala nakon očevog tragičnog odlaska, i šta će na kraju uraditi sa njom i samim sobom.
Do kraja festivala publika će imati priliku da pogleda još osam filmova ovih autora, u tri “subverzivne” subote, sa prve radionice Ateljea Varan.
Festival subverzivnog filma “PLAN B” nastao je u Domu omladine Beograda kao potreba da se isprate savremeni tokovi angažovanih i društveno bitnih tema u filmovima.
Ove godine osvrćemo se unazad, tražeći u nama samima i u našoj neposrednoj blizini šta je to što je bilo drugačije, što je možda posejalo klicu neke buduće promene, promene na bolje, i šta se sa tom promenom dogodilo u međuvremenu.
Povodom četiri decenije od izlaska legendarnog prvenca ljubljanske grupe Pankrti objavljen je u Sloveniji poseban ograničeni tiraž od 700 primeraka albuma “Dolgcajt”. Svaki 180-gramski i za ovu priliku remasteririzovani vinil ima i svoj broj, a kako je navedeno na naslovnici ovo delo posvećeno je “zbirateljima arhivske dokumentacije”.
Šta je to sve “Dolgcajt” promenio izlaskom u januaru 1980. godine, u 20 tačaka sažeo je novinar portala ravnododna.com Zoran Stajčić.
#1 Suprotno svom nazivu (dolgcajt je na slovenačkom ‘dosada’) album je razbio muzičku, kulturnu, time i društvenu dosadu u tadašnjoj Jugoslaviji. Već samim isticanjem reči ‘dosada’ Pankrti su lansirali znak raspoznavanja za okruženje u kojem je živjela tadašnja omladina koja je htela upravo da prekine dosadu u svom životu.
#2 Kad smo već kod naziva, Pankrti su i svojim imenom bili najjači ambasadori punka u bivšoj državi.
#3 U muzičkom i tehničkom smislu, za razliku od riječkih Parafa i novosadske Pekinške patke, album “Dolgcajt” nije patio od produkcijskih mana. Bio je dizajniran i spakovan za tržište na sličan način kako je u Velikoj Britaniji bio lansiran “Never Mind The Bollocks” Sex Pistolsa. Udar na establišment, ali onaj socijalistički.
#4 Iako u manirima i aranžmanima debelo naslonjeni na Sex Pistolse, Pankrti nijednog trenutka nisu odavali utisak da bi hteli da budu bend sa zapada. Taj kompleks nisu imali. Oni su jasno slali sliku ljubljanskog benda iz vremena socijalizma.
#5 Samim time i imidž grupe bio je drukčiji. Pankrti se nisu oblačili poput pankera. Daleko od te ikonografije njihov look bio je ono što bi danas mogli okarakterisati kao izgled mladih istočnoevropskih intelektualaca.
#6 Retko kad se događalo da velika većima pripadnika muzičke scene nakon samo jednog odgledanog nečijeg koncerta promene i sopstveni rokerski imidž. Mnogi su se ošišali i obrijali nakon što su gledali Pankrte, Štulić je to iskustvo za sva vremena ubeležio u stihove svog “Balkana”, a nakon “Dolgcajta” hippie izgled je preko noći izašao iz mode.
#7 Možda je najbolje parafrazirati Dušana Kojića Koju i reći da su Pankrti – doneli buku u modu.
#8 Pored energične muzike “Dolgcajt” je album s ciljanim intelektualnim porukama. Pružao je adrenalin, ali istovremeno nije intelektualno podcenjivački prišao tadašnjoj tinejdžerskoj publici, već je istu podsticao na razmišljanje i sagledavanje šireg aspekta društvene stvarnosti. Pero Lovšin nije želeo infantilan pristup.
#9 “Dolgcajt” je ušao u istoriju i kao album koji je uspešno nasamario tadašnje cenzore. Naime, cenzori su se jako bojali određenih reči i naziva (tu je možda eklatantan primjer pesme “Goli otok” riječkih Parafa za koju se u startu znalo da neće proći na izdanju). Pankrti su, uslovno rečeno, sarađivali s cenzorima; ako je neka reč bila sumnjiva, oni bi je zamenili bez problema i time de facto ismejali cenzorsku kratkovidnost koja zadubljena u detalje ne registruje širu sliku, tj. samo značenje stihova.
#10 “Dolgcajt” je bio dokaz da punk nije samo muzički trend, već učinkoviti društveni (za neke destabilizirajući) element.
#11 U generalnom kulturnom smislu gledano, većih ambasadora slovenačkog jezika na teritoriju Jugoslavije od Pankrta nije bilo. Hrvatski ili srpski jezik bili su dominantni, a dotadašnje najveće face slovenskog rocka, ljubljanski Buldožer pevao je na tom dominantnom jeziku. Pankrti su od Triglava do Vardara bili jednako dobro prihvaćeni kod publike. Njihov slovenački nije bio barijera, naprotiv mnogi pankeri su najviše slovenačkog jezika naučili zahvaljujući Pankrtima.
#12 Pankrti su zahvaljujući tome utrli put na jugoslovensko tržište svim kasnijim slovenačkim izvođačima koji su pevali na materinjem jeziku. Nakon njih je postalno normalno da Slovenci pevaju na slovenačkom i da to ne staje na republičkim granicama.
#13 “Dolgcajt” je razbio i centralistički kulturni obrazac. Bilo je jasno da taj bend nikad neće morati da se doseli u jedan Zagreb ili Beograd da bi mu karijera napredovala.
#14 S tim albumom dogodila se muzičko-stilska klasterizacija gradova, čega dotad nije bilo. Ljubljana i Rijeka su nedvosmisleno postali punk gradovi u meri u kojoj Zagreb, Beograd i Sarajevo nisu nikad. Ljubljana upravo zahvaljujući Pankrtima već decenijama neguje taj kulturni štih kad je u pitanju glazba, ali i gradska pop kultura uopšte.
#15 Iako se može reći da je kriticizam društvenih okolnosti u bivšoj državi krenuo jako s pojavom Buldožera koji su te okolnosti, time i vrednosti, ismevali, s “Dolgcajtom” je bilo jasno da je u Sloveniji socijalistička društvena stega prva popustila. Pankrti se nisu šalili.
#16 “Dolgcajt” se ujedno pokazao kamenom temeljcem slovenačke avangardne scene koja kao da je sebi za zadatak uzela da mora beskompromisno da deluje u propitivanju društvenih vrednosti. U tom kontekstu cela naredna decenija u bivšoj državi do njenog raspada pripada slovenačkim izvođačima (Lačni Franz, Laibach, Videosex, kao i Borghesia koja je tu najveće pomake napravila kad se odselila iz Pule).
#17 “Dolgcajt” je bio i inicijalna tačka u kojoj se pokazalo da se može napraviti toliko veliki pomak da punk rock kao brutalni napad na (dosadu) tradicije može utkati i njene elemente i stvoriti pukotinu kroz koju se nazire novi obrazac u kojem jedan punk rock bend može da uradi i ono što smatramo pod pomom “narodne veselice”.
#18 U tom smislu “Dolgcajt” je doneo jedan kontraefekat koji je nastao sasvim slučajno, a to je da je jaka kritika lokalne sredine stvorila iskre za iniciranje nacionalnog ponosa. Muzika za dizanje nacionalne svesti obično u sebi nosi puno zavičajne i istorijske hvale, a ne njenu kritiku. Slobodno iskazivanje kritike je u Sloveniji nakon toga postala značajna tekovina slobodnog društva kao takvog. Izreći kritiku je čin rodoljublja i upravo stoga je izuzetno velika kulturna i kulturološka razlika u ulozi koju su imali slovenački muzičari u vremenima raspada Jugoslavije (a i kasnije) spram kolega u drugim republikama gde je iskazivanje društvene kritike ‘sopstvenog dvorišta’ tumačeno na razne načine, ali retko kao čin patriotizma.
#19 Pankrti i “Dolgcajt” bili su deo zamajca koji je pomogao i određenim medijima u afirmaciji. Podrška koju je grupa imala od strane Radio Študenta ujedno je bila i afirmacija tom, tada, studentskom, a danas svakako jednom od najvažnijih kulturno-informativnih medija u Sloveniji. Uzročno-posledično, bilo je samo pitanje vremena kada će i studentske novine Mladina zauzeti oštri ‘pankerski’ stav i postati svojevrsni medijski strah i trepet socijalističkog establišmenta cele federacije.
#20 I za kraj, kome god tada nije bilo jasno što se to kuva u redovima kulturnjaka i omladine od 1977. pa do početka 1980. godine, s izlaskom “Dolgcajta” bilo je svima jasno da je počelo novo vreme (ili novi talas). Četiri meseca kasnije umire Tito, a u istoj i narednoj 1981. izlaze najznačajniji novotalasni albumi.
Lollobrigida, Artan Lili, Stray Dogg, Vis Limunada, Vrooom, Kralj Čačka… samo su neki od učesnika ovogodišnjeg Festivala uličnih svirača koji će biti održan 30. septembra u novosadskim dvorištima.
– Kroz 20 nastupa simbolično ćemo obeležiti 20 godina postojanja, a publiku pozivamo da rođendansko izdanje festivala prati sa prozora i balkona – poručili su organizatori.
Novosađani su imali priliku da kandiduju svoje dvorište za jednu od lokacija održavanja programa, a organizatori festivala odabraće ukupno 10 gradskih dvorišta. Program i izabrana dvorišta biće poznati javnosti do početka festivala, ali će tačan raspored izvođača po lokacijama ostati tajna.
Lepša Brena/Photo: Promo
Novosadski bendovi činiće veliki deo ovogodišnjeg muzičkog programa, pa će u svom gradu nastupiti i arhipop bend Lepša Brena koji osnovno nadahnuće nalazi upravo u arhitekturi i svojim pesmama tematizuje pojave poput melanholije urbanih okruženja.
Novosadski kantautor FIPA, iza koga se krije producent i pionir domaćeg amerikana zvuka Filip Vlatković, vratiće se posle skoro decenije na “ulične svirače”.
Još jedan predstavnik novosadske muzičke scene, Killo Killo banda nastupiće na ovogodišnjem izdanju festivala.
Ovi urbani momci sviraju ruts rege i denshol, a koliko vrede najbolje ilustruje činjenica da su bili predgrupa za Manu Chao na njegovom jedinom koncertu u Srbiji (u Novom Sadu).
Josip A Lisac/ Photo: Promo
Bend JAL (Josip A Lisac), takođe iz Novog Sada, okuplja muzičare različitih sviračkih stilova i afiniteta, te se s toga njihova muzika ne može ukrotiti nekim od poznatih nam pravaca rokenrola, no ipak najveći deo stvaralaštva oslanja se na ska/rege forme i ritmove.
Plavi ptičić/ Photo: Facebook/ Plavi ptičić
Novosadski Plavi Ptičić jedan je od najboljih cover sastava sa naših prostora. Više od 200 nastupa u zemlji i inostranstvu, obećavaju dobar provod i svirku koja se ne propušta.
Ekipu benda čine: Robert Radić – bubnjevi (Veliki prezir, ex. Love Hunters), Zoran Lekić – el. gitara (Atheist rap, ex. Obojeni program), Robert Telčer – el. gitara ( Partibrejkersi, Veliki prezir), Dušan Ševarlić – bas gitara (ex. Eva Braun, Veliki prezir) i Goran Polovina – vokal, ak. gitara i usnjak ( ex.Minstrel).
Artan Lili (Beer Fest)/ Photo: AleX
Beogradska noise-pop grupa Artan Lili postoji od 2013. godine. Grupu čine Bojan Slačala, Romana Slačala, Marko Ajković i Ivan Skopulović.
Postali su poznati po sukcesivnom objavljivanju svojih singl-spotova. Njihovi singlovi od tada do danas osvajaju prva mesta svih relevantnih top lista u regionu.
Kralj Čačka/ Photo: AleX (BBF)
Iz Beograda stiže Nenad Marić, poeta, pevač i gitarista koji desetak godina nastupa pod imenom Kralj Čačka.
Njegovo kraljevstvo seže od bluza, džeza, latina i rokenrola, pa sve do starogradske muzike, kabarea i šansona.
VIS Limunada/ Photo: Promo
Beogradsli Vokalno instrumentalni sastav Limunada plovi kroz period kasnih pedesetih i ranih šezdesetih godina 20. veka.
Nastupima oživljava atmosferu evropskih festivala i rivijera, ovekovečenu filmovima poput “La Dolce Vita”, “Bonjour Tistesse” i “Ljubav i moda”.
Uzbuđenje šlager, rane rock i beat muzike prožima melodramatičnost omladinskih igranki. Kombinovanjem žanrova i pevanjem na raznim jezicima svoje muzičko opredeljene naziva Stari val.
Vrooom/Promo
Beogradska grupa Vrooom održala je nekoliko stotina nastupa u Evropi svirajući u različitim koncertnim prostorima – od underground klubova do velikih koncertnih sala, kao i muzičkih, multimedijalnih i pozorišnih festivala, a sada će nastup prilogoditi gradskim kvartovima.
