Džimi je bio gitarista u Njujorku i oslanjao se na podršku svojih ljubavnica dok je pokušavao da oponaša svog idola Boba Dilana. Crnac koji svira belačku rok muziku – želeo je da pokaže da je muzika univerzalna. Kad je stigao u Englesku, očarao je raskalašni London. Ne zato što je Džimi umeo da svira zubima ili držeći gitaru iza leđa, već zato što je zaista – umeo da svira.
Putujući kroz ljubičastu izmaglicu idealizma i paranoje šezdesetih, Džimi Hendriks je bio muzičar zbog koga je Erik Klepton pomišljao da odustane od muzike, koji je nezaboravno obradio pesmu “All Along the Watchtower” Boba Dilana, i čije je izvođenje američke himne definisalo Woodstock. A kad se njegova sjajna zvezda prerano ugasila, legenda je nastavila da živi u muzici i u intrigama koje su pratile njegovu smrt.
Dva jahaca su prilazila, cover
“Dva su jahača prilazila” je psihodelično i kaleidoskopsko istraživanje života i smrti Džimija Hendriksa – i putovanje u mračno srce šezdesetih. Dok su grupi devojke stajale u redu, droga je bila sve jača, a san šezdesetih je izgarao u vatri i krvi Vijetnamskog rata, ubistva Martina Lutera Kinga i izbora Ričarda Niksona za predsednika.
Mik Vol, autor knjige “Kada su divovi hodali Zemljom” i biografije benda Metallica, oslanjao se na vlastite intervjue i iscrpna istraživanja kako bi ispričao ovu priču o bogu gitare. Vol je jedan od najpoznatijih britanskih muzičkih novinara, voditelja i pisaca. Nekada glavni urednik magazina Classic Rock sarađivao je i s listovima Mojo, Music Week, Mail on Sunday i brojnim novinama i časopisima širom sveta. Pored toga, vodio je sopstvene emisije na televiziji Sky i radio-stanicama Radio 1 i Capital Radio. Njegovo lice prepoznatljivo je iz bezbrojnih muzičkih dokumentaraca BBC-ja. Tokom svoje tridesetogodišnje karijere povremeno je bio predstavnik za javnost značajnih klijenata, menadžer, a isto tako i službenik diskografskih kuća.
“Dva su jahača prilazila” Mika Vola, u prevodu Dejana Cukića, u prodaji je u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
Novi singl sa predstojećeg albuma, “Igram dok ne svane dan”, svojevrsnu odu klabingu, Tamara Ristić Kezz je objavila u formi dokumentarca.
Snimci su nastali u nekim od njenih omiljenih klubova – 20/44 i half u Beogradu, KC Lab i Tunnel u Novom Sadu, K4 u Ljubljani, Kraftwerk u Berlinu…
Kezz/ Photo: Ervin Kovač
– Čini mi se da je esencija noćnog života u ovim vremenima potpuno bačena u drugi plan. Stalno se govori o nekoj pobuni ugostitelja, ljudi se zgražavaju nad onima koji bi da izlaze, a nigde se ne priča o tome šta je zapravo klabing i zašto nam toliko znači. Pokušala sam ovim snimcima da prenesem bar deo energije koju akumuliramo noću, da bismo je koristili za stvaranje novih ideja danju. U toku veoma kontrastnog dvogodišnjeg perioda mog života, preoblikovala sam se i otvorila još više ka muzici, upravo zbog tog iskustva u klabingu. Uzburkano je bilo i spolja i iznutra, s tim da je skriveni deo bio ispunjen izazovima i krahovima koje sam doživljavala u svetu muzičkog biznisa, dok su me na površini održavali talasi najintenzivnijih doživljaja sa nastupa i izlazaka – kaže Kezz.
Članovi holivudske zajednice gluvih osoba bojkotuju novu CBS seriju “The Stand”, baziranu na romanu Stivena Kinga, nakon saznanja da je za ulogu gluvog lika odabran glumac koji čuje.
Više od 70 ljudi je potpisalo dokument u kom se govori da je ovakav tretman gluvih glumaca nedopustiv. Henri Zaga tumači spornog lika Nika Androsa.
“Nećemo podržati ili gledati vašu mini-seriju… Podelićemo svoje nezadovoljstvo”, napisali su iz ovog udruženja.
U junu, CBS je potpisao ugovor da će zvati glumce sa poteškoćama, i bili su prva firma koja je potpisala takav dokument.
Ali, protestno pismo kaže: “Nemamo uvid u psihu gluvog lika, a biti gluv je više od manjka zvuka”.
Prva epizoda “The Stand” izašla je u četvrtak, a serija je domaćin mnogim poznatim licima poput Vupi Goldberg i Amber Herd.
Nosioci potpisa u pismu su Antoanet Abamonte iz Curb Your Enthusiasm i Diki Harts koji se pojavio u ostvarenjima “Tales of the City” i “Grace and Frankie”.
Ono što dodatno treba da zabrine čelnike CBS jeste prosečna ocjena 5,7 za prvu epizodu serije na sajtu IBMD, što nikao nije dobar start franšize za koju su vezana velika očekivanja.
Poslednja scena filma Druk (u engleskom prevodu Another round) nije simpatičan mim ili neka nova verzija čuvenog plesnog skoka iz Prljavog plesa. Ona je finiš kompleksne priče koja te zasmeje dok ti suze pune oči.
Glavni glumac Mads Mikelsen i režiser filma “Another round” Tomas Vinterberg teško da su mogli da zamisle da će sve što su ispričali u ovom remek-delu, ljudi svesti na Madsov ples u finalnoj sceni. Ples je maestralan kao i ta scena, ali je samo deo slagalice u koju na neki simboličan način savršeno staje cela godina za nama.
Bubnjar Metallice Lars Ulrih rekao je da mu je ovo najbolji film 2020. jer se bavi “univerzalnom temom krize srednjih godina, prijateljstvom, odnosima, time koliko ceniš sam sebe i eksperimentu”.
Lars Ulrih/Photo: wikipedia.org
Eksperiment je ujedno centralni motiv koji podstiče glavne likove da u svoju učmalu svakodnevicu ubace malo uzbuđenja i radosti. Četvorica profesora u srednjoj školi, inače prijatelja, odluče da svaki dan konzumiraju alkohol ne bi li istražili kako će to uticati na njihov društveni i profesionalni život. Sva četvorica su dotle mnogo nesrećniji nego što žele da priznaju sebi i drugima. Premisa Homera Simpsona da je alkohol uzrok i rešenje svih životnih problema se savršeno uklapa u ovakav siže. Alkohol je naravno, samo vrh ledenog brega.
Pišući scenario sa Tobajasom Lindholmom, Vinterberg je modelovao dramu koja predstavlja najbolje i najgore u ljudskoj prirodi. Njegovi likovi ne biraju uvek najbolji put i povremeno nas ostavlja da sami razmislimo šta su izabrali, ali daje nadu da iskupljenje postoji.
Režiserska Vinterbergova ruka je genijalna, ali ovaj put diskretna jer je na samom početku snimanja ovog filma doživeo ličnu tragediju. Njegova ćerka Ida, koja je u filmu trebalo da igra ćerku Madsa Mikelsena, poginula je u saobraćajnoj nesreći. Plan je bio da se sve snima u njenoj školi, ali četvrtog dana snimanja su mu javili da nje više nema. Imala je 19 godina. Posle njene sahrane se vratio na set jer je, kako je kasnije rekao, znao “da ona ne bi želela da odustane”. U danima kad je bio izlomljen bolom, dirigentsku palicu preuzimao je Tobajas Lindholm.
Mikelsen, kao i uvek, savršeno boji svaku osobinu svog lika uprkos čeličnom izrazu lica koji kao da je uklesan u stenu. Nije srećan, ali to je prihvatio kao normalno stanje, zadatost iz koje se ne može. Kad suprugu u jednoj sceni pita: “Jesam li ti dosadan”, počinje njegov “oporavak” pun uzleta i padova. Da biste katarzu poslednje scene shvatili ili bar doživeli kako treba, treba ispratiti ceo njegov put u sat i 57 minuta filma. Mikelsen ne pleše da vas zabavi, on pokušava da očuva goli život, onaj koji se na kraju ponovo raspada.
Ukoliko ste se pitali da li su glumci na setu bili pijani da bi bili toliko divno verodostojni – Vinterberg je zabranio piće dok se radi, što su svi poštovali.
– Ne možeš da izdržiš to od 12 do 14 sati devno – rekao je Mikelsen. Ipak, dok su uvežbavali scene, pilo se, otkrio je režiser.
– Do 0,8 procenta je kao normalna gluma. Kriješ ono što treba da pokažeš. Pretvaraš se da nisi pijan. Ali posle toga se sve pretvara u tragičan balet koji se lako preglumljava. Zato smo vežbali i vežbali i vežbali – rekao je on.
U toku priprema su analizirali i ruske video snimke na Youtubeu u kojima Rusi ljušte vodku, a Mikelsen je bio zapanjen.
– To je ludo, koliko se napiju. To je bilo jako inspirativno. Stalno smo gledali jedni u druge, moraš to da uradiš kako treba – zaključio je.
Poslednjeg dana dan snimanja vratili su se u Idinu učionicu.
– Bio je predivan sunčan dan – rekao je Vinterberg, a glas mu je zadrhtao dok se prisećao.
– Tamo je bilo mnogo đaka i cela filmska ekipa. Osjetio sam kombinaciju neopisivog bola i ljubavi – rekao je.
Danas, kad pogleda film, emocije su i dalje tu.
– Svi moji prijatelji su mi pomogli. To verovatno zrači i sa ekrana. Mislili smo da je jako važno da snimimo film koji veliča život – zaključio je Vinterberg.
Rade Šerbedžija/Photo: facebook@Rade Serbedzija official
Kao poklon prijateljima za Novu godinu, Rade Šerbedžija je snimio novi album “Ne okreći se sine”, koji je danas online.
“Dragi moji, nisam se dugo javljao jer sam snimao novi album. Htio sam da bude poklon mojim ljudima za Novu godinu i eto uspio sam. Sjutra izlazi moj novi album “Ne okreći se, sine” (dobri stari CD) u produkciji Croatia Recordsa, a pjesme već možete poslušati na svim digitalnim platformama, YouTube, Spotify, šta već volite“, napisao je Šerbedžija na svojoj Facebook stranici.
Rade Serbedžija – Ne okreći se, sineDragi moji, nisam se dugo javljao jer sam snimao novi album. Htio sam da bude poklon mojim ljudima za Novu godinu i eto uspio sam. Sutra izlazi moj novi album “ Ne okreći se, sine” (dobri stari CD) u produkciji Croatia Recordsa, a pjesme već možete poslušati na svim digitalnim platformama, YouTube, Spotify, šta već volite 🙂
“Moj novi album Ne okreći se sine je poruka prijateljstva i ljubavi. Pjevam pjesme nove, pjesme stare, pjesme moje i pjesme mojih prijatelja, a sve su to pjesme o ljubavi… pune boli, čežnje, strepnje, nade, kao i čitav ovaj naš život. A život nije što i polje preći. To je i poruka ovima koji dolaze poslije nas, da tu stazu koju je moja generacija prešla, pređu na svoj način. Zato Ne okreći se sine, budi mi jači sine”, napisao je Šerbedžija.
Grupa Ogenj je svoju uspešnu muzičku godinu zaokružila snimkom koncerta “DOMAJ smo SI KAK JEN”. Ekipa koprivničkog benda odlučila je da počastiti fanove sjajnom muzičko-scenskom poslasticom.
Koncert je bio održan početkom oktobra u prelepom ambijentu koprivničke Bašće, a snimka se može pogledati na službenom YouTube kanalu benda.
Uprkos svim otežavajućim okolnostima izazvanim pandemijom koronavirusa, Ogenj je u potpunosti uspeo u nameri da okupi fanove na koncertu kakav još nije viđen u Hrvatskoj.
Ogenj/ Photo: Zračni Aleks (promo, Dancing Bear)
Ogenj/ Photo: Zračni Aleks (promo, Dancing Bear)
Svaki segment koncertnog spektakla zabeležen je muzičko-dokumentarnim zapisom koji će ostati testament, ne samo ovih ludih vremena već i testament ogromnog truda koji su uložili u poslednjih nekoliko godina da bi došli do nivoa kvaliteta koji nadmašuje i hrvatske granice.
Pažljivo organizovan koncert začinili su odlično ozvučenje, light show, dve bine, kao i Folklorni ansambl Koprivnica, Gudački kvartet Libra i Koprivničke mušketire i haramije koji su koncertu dali dodatnu muzičku i scensku vrednost.
Nastup neće ostati zapamćen samo po tehničkoj perfekciji, već i po beskompromisnoj energiji koju je Ogenj iznieo svirajući pesme s prvenca “Domaj”, kao i sviranjem pesama s aktualnog albuma “Si kak jen”. Glazbenu furiju Ognja u Koprivnici zabeležio je Studio jeka.
Jedna od sjajnih gošći ovogodišnjeg Valjevo Jazz festa, koji se održava online zbog aktuelne situacije s panedmijom, biće i briljantna izraelska muzičarka i zvezda svetske džez scene Tal Ben Ari, poznata kao Tula.
Ona će koncert, koji će moći da vidi čitav svet, održati 28. decembra od 21h na YT kanalu Valjevo Jazz Fest, a gledanje će biti potpuno besplatno, kao što je to slučaj i sa ostalim sadržajima festivala koji će trajati od 25. do 29. decembra.
Imali smo nesvakidašnju priliku da ovaj koncert najavimo intervjuom sa zvezdom u usponu, jemensko-poljskog porekla, koja je rođena u tel Avivu, gde se vratila posle 11 godina tokom kojih je gradila internacionalnu karijeru i nastupala sa izuzetnim muzičkim imenima kao što su Robert Plant, India Arie, Keb Mo, Džon Densmor, Tinarivein, Baba Mal, Elis Hal, El Pere, Lukrecija i mnogi drugi.
Tula Ben Ari. Naša prelepa i talentovana gošća iz Izraela progovorila je srpski ekskluzivno za publiku Valjevo Jazz Fest-a.
Koliko je na vašu muziku uticalo vaše neobično poreklo, odnosno muzičke tradicije zemalja vaših predaka? – Odrastanje u Izraelu, sa majkom iz Jemena i ocem iz Poljske, među ljudima iz cele dijaspore, duboko je uticalo na mene dok sam slušala različite stilove muzike i uvek sam bio radoznala prema različitim jezicima i ritmovima.
Kako je došlo do vaše interakcije sa latinoameričkom muzikom i šta vas je to u njoj toliko privuklo? – Kad sam imala 21 godinu, stigla sam u Barselonu, i u početku sam radila trgovini slamaricama u centru. Moj kolega s posla bio je kubanski perkusionista koji je uvek svirao latino muziku u prodavici i osetila sam duboku naklonost prema toj muzici, takođe radeći i s mojom profesorkom pevanja, koja je takođe bila Kubanka, koja me na kraju i pozvala da se pridružim njenom kubanskom acapella kvartetu, Gema. Latinski uticaj tu nije stao, jer su svi moji prijatelji i kolege bili iz zemalja Latinske Amerike i oni su mi dočarali njihovu lepu muziku.
Zapažen je vaš angažman u projektu Playing for Change, šta ste želeli time da postignete i da li ste zadovoljni rezultatima? – S projektom Playing for Change upoznala sam se kada sam živela u Barseloni i još uvek svirala na ulici. Ekipa nam se obratila da nas snima kako bi uticala na pozitivne promene kroz muziku, a to je bio početak Youtubea, tako da je uticaj koji je ovaj projekat imao posle nekog vremena bio neverovatan! Bili smo muzičari iz celog sveta koji su svirali istu pesmu na različitim mestima, i slali istu poruku jedinstva i mira kroz muziku. Nakon što sam započela turneje s njima širom sveta, otkrila sam kako me je ovaj projekat promenio i naterao da verujem u snagu muzike.
Kako na vas utiče ovaj globalni lockdown, da li vam je i koliko promenio način na koji posmatrate svet? – Lockdown je započeo baš kada sam rodila svoju prvu bebu i ušla u majčinstvo, tako da za mene to nije bilo tako loše kao za sve moje prijatelje i kolege. Ali sada, budući da moja ćerka ima skoro 9 meseci, a svet kulture još uvek nije blizu oporavka, vrlo je tužno i uznemirujuće što je kultura gurnuta u stranu, a premalo ljudi se bori za njeno postojanje u trenutnoj stvarnosti. Verujem da moramo biti fleksibilni i poput ovog virtualnog festivala koji se događa i ljudi koji se ne predaju strahu ili ograničenjima, daje mi nadu i volju da nastavim.
Delili ste pozornicu sa najvećim zvezdama svetske scene, ko je na vas ostavio najsnažniji utisak? – Mislim da je osoba koja je najviše uticala na mene bio “grandpa Eliot”, slepi pevač iz Nju Orleansa koji je deo projekta Playing for Change. Turneja i nastupi sa 70-godišnjim slepim muškarcem koji pati od dijabetesa i drugih zdravstvenih problema, ali svejedno uspeva da ostavi svoje srce i dušu svaki put na pozornici i preda ga publiciu, bez obzira na džet-leg ili umor, ostavili su ogroman utisak na mene zauvek.
Tula/Photo: press promo
Obišli ste čitav svet, gde je važa muzika najbolje primljena, a na kojem mestu se vi kao umetnik najbolje osećate? – Nemam određeno mesto za koje smatram da je moju muziku prihvatilo bolje od drugih, izmežu ostalog i zato što sviram u različitim projektima i u različitim stilovima i volim što ljudi uživaju kako ih muzika vodi na putovanje do mesta o kojima sanjaju ili odlaze, ili možda samo osećaju vibraciju…
Prvi put ćete, makar online, nastupiti za publiku u Srbiji, kakvim reakcijama se nadate? – Ovo će biti moj drugi nastup u Srbiji. Prvi put sam nastupila s mojim prijateljima iz Naked banda u Beogradu 2018. Takođe sam posetila Srbiju već tri puta puta s prijateljima i osetila sam snažnu povezanost s ljudima, muzikom i kulturom.
Planirate li da, kad sve ovo prođe, dođete i uživo na džez festival u Valjevo? – O da. Želimmmmmm. Kad sve ovo prođe.
Šta ćete biti kad porastete? ???? MAMA! Spisateljica, izvođačica, glumica, joga majstor, pomalo od svega što me zanima.
Novosadski indie rok bend Odvojena Stvarnost, na samom kraju 2020. godine objavio je peti studijdki album pod nazivo “Dosta” (Take It Or Leave It Records).
Na novom albumu očekuje vas post-punk-noise kanonada koja zajedno sa angažovanim tekstovima čini osvrt Odvojene Stvarnosti na socijalnu, političku, moralnu i svaku drugu kaljugu u kojoj živimo.
Odvojena Stvarnost/ Photo: Promo
Album je sniman u dva navrata – tokom leta 2018. i 2019. godine. Kompletan materijal zabeležen je u studiju Kamenolom u Novom Sadu kod Vlade Miladinova. Post produkciju i završni remix uradio je Mihajlo Obrenov u Duru studiju.
Na albumu “Dosta!” svirale su, faktički, dve postave benda – Marko Vulinov (bas gitara), Željko Baćanov (glavni vokal), a klavirske deonice odsvirao je Vlada Miladinov.
Na novijim snimcima, uz standardne članove (Vasa Mijatović-bubnjevi, Đorđe Mijatović – gitara i glavni vokal), drugu gitaru svira Olivera Nikolić, a bas deonice član originalne postave – Goga Mijatović). Ovo je postava u kojoj bend sada funkcioniše.
Odvojena Stvarnost/ Photo: Promo
Album “Dosta!“ dostupan je na CD-u kao i na svim relevantnim digitalnim platformama (iTunes, Amazon, Spotify, Deezer).
“Dosta!” možete preslušati i na YouTube kanalu Take It Or Leave It Recordsa, a bend je na svom YouTube kanalu objavio pet singlova: “Reka”, “Papi”, “Božija ruka”, “Bolje sutra (Malo sutra)” i “Dosta!”.
Rijana, nekad najzgodnija R&B pevačica na svetu, nedavno je počela promociju novih modela svoje linije donjeg veša i još jednom pokazala da je sama sebi najbolja reklama.
Slavna pevačica i višestruka dobitnica Grammyja u razgovoru za časopis Cover otkrila je i da trenutno završava svoj prvi kuvar u kome će objaviti omiljene recepte s Barbadosa. Osvrnula se, neizbežno, i na svoj režim ishrane.
– Trudim se da jedem zdravo svaki dan, ali ne odričem se ni kalorične hrane. Obožavam pastirsku pitu, makarone sa sirom, rum punč… Ako želim čizburger, onda ću ga i pojesti. Isto tako ću i vežbati tri ili četiri puta nedeljno – izjavila je 32-godišnja muzičarka i dizajnerka, a prenosi Daily Mail.
– Osećati se udobno u svojoj koži zaista je jedno putovanje. Svi moramo da naučimo da volimo sebe. Verovatno će svako od nas pronaći nedostatke na svom telu, ali kad zaista naučimo da volimo sebe, na kraju ćemo i prihvatiti sve te nedostatke – dodaje Rijana.
Što se tiče novogodišnjih odluka, pevačica kaže da joj je glavni cilj da podigne svoju muziku i brend Savage X Fenty na viši nivo u 2021. godini.
Projekat “Virtualna Jabuka” je nešto najzanimljivije što se ovih dana dešava na regionalnoj muzičkoj sceni,
Zatvaranje kultnog i najstarijeg zagrebačkog kluba Jabuka inspirisalo je grupu entuzijasta koja pokušava da ga ponovno otvori, pa su u vreme pandemije pokrenuli projekat u kojem najbolji hrvatski muzičari gostuju uživo u “virtualnom obliku”. Tako će ove subote VR koncert održati jedan od najpoznatijih regionalnih rokera, legendarni Goran Bare uz svoj band Majke.
– Posle najavljene deložacije Glazbenog Kluba (GK) Jabuka pokrenuta je inicijativa da se sačuva vizuelno-auditivni identitet u digitalnom virtualnom obliku kroz projekat “virtualne jabuke”, realizovana je virtualna šetnjica i slušaonica koja je svima sada dostupna na www.virtualnajabuka.com. Šetnnja je realizovrana u Virtual Reality (VR) tehnologiji 360 stepeni. Namera virtualnih svirki je da tokom ove pandemije i zatvorenih klubova, koristeći VR tehnologiju, osiguramo bandovima nastup, a publici zabavu. Ovde smo spojili staro i novo: studijske nastupe kakve su i ranije bandovi održavali, u kojima muzilari sede jedan nasuprot drugom, okruženi publikom i kamerama, inovirali smo na način da VR kameru smestimo u centar. Tako će publika biti smeštena tačno u sredinu, između izvođača. Koristeći VR tehnologiju moći ćete da se okrežete po želji prema izvođačima. U isto vreme, vašu sliku ćemo projektovati na jedan od ekrana koji će okruživati band. Ovim pristupom menjamo paradigmu koncerata generalno: na virtualnoj svirci više nije u centru bend, nego publika. Ali u isto vreme, bend još uvek ostaje okružen publikom. Publici preostaje samo da namesti željenu glasnoću, natoči sebi piće i uživa – kažu organizatori.
