Posle gotovo tri godine stvaralačke tišine, riječka indie electro pop grupa Atmospheric vraća se na scenu novim singlom i videospotom “Mi smo začarani krugovi”. Pesma je dostupna na svim streaming platformama, dok je istovremeno predstavljen i prateći muzički video.
Ovaj zarazni, moderni indie electro pop singl donosi svež i energičan zvuk koji osvaja već na prvo slušanje i, kako sam bend navodi, “tera na repeat”. Duet koji čine Lado Bartoniček i Martina Majerle ovim izdanjem ujedno najavljuje početak rada na novom studijskom albumu.
Autor muzike, teksta, aranžmana i produkcije, Lado Bartoniček, otkriva da je pesma nastala spontano:
– Dok sam stvarao nove materijale za bend, već smo snimili nekoliko pesama i odabrali singl. Radeći na jednom aranžmanu improvizovao sam na klavijaturama novu melodiju koja me je odvela u drugom smeru. Tako je nastala ‘Mi smo začarani krugovi’, pa smo odlučili da prvo nju objavimo jer je brza i radiofonična.
Za singl je snimljen i vizuelno upečatljiv spot koji potpisuju Lado Bartoniček i Jasmina Štefović, a koji prati atmosferu pesme i dodatno naglašava njen pulsirajući ritam i emotivnu dinamiku.
“Mi smo začarani krugovi” predstavlja novi kreativni početak benda Atmospheric i otvara vrata njihovom narednom muzičkom poglavlju.
Nekada su vinilne ploče bile srž muzičkog doživljaja, ali danas se sve češće pojavljuju kao kolekcionarski predmeti u domovima širom sveta.
Dok statistike pokazuju da prodaja vinila beleži rast, posebno na zapadu, primećuje se zanimljiv obrt: veliki deo kupaca kupuje ploče ne da bi ih slušao, već kao suvenir ili znak identiteta.
Takve ploče često ostaju neotpakovane na policama, što otvara nova pitanja o njihovoj ulozi i simbolici u savremenom društvu, posebno među mlađim generacijama koje traže fizički trag u svetu digitalne muzike.
LP ploče, vinil/Photo: Freepik
Novi ritual: Kupovina vinila bez namere za slušanje
Ono što se danas često može primetiti jeste da vinilne ploče postaju predmet želje ne zbog zvuka, već zbog njihove fizičke i simboličke vrednosti. Ljudi ih kupuju kao potvrdu svoje muzičke pripadnosti, nostalgije ili jednostavno zbog estetske privlačnosti omota i dizajna. Na prodajnim mestima i u anketama, mnogi kupci otvoreno priznaju da ploče uglavnom završavaju na policama, neretko neotpakovane, jer ih vide kao deo ličnog identiteta ili znak pripadnosti određenoj kulturi.
Taj impuls nije ograničen samo na muzičke kolekcionare. Slično ponašanje može se zapaziti i kod ljubitelja sportskih memorabilija ili igara na sreću, gde je važan osećaj posedovanja predmeta koji ima simboličku vrednost. Na primer, oni koji redovno prate kvote na https://geek.hr/jackpot/kladionica/ često prikupljaju karte ili druge predmete bez obavezne upotrebe, već kao deo lične zbirke ili statusnog simbola.
Umesto klasične upotrebe, vinil danas za mnoge predstavlja znak društvenog statusa i estetskog ukusa. Sama ploča često ostaje neotpakovana, služeći kao suvenir, ukras ili razgovorni predmet, dok se slušanje muzike uglavnom premešta na digitalne platforme. Ovaj trend jasno pokazuje kako se menja odnos prema muzici i načinu na koji definišemo svoju pripadnost zajednici ljubitelja umetnosti.
Simbol prestiža i zaokret u muzičkoj potrošnji
Ovakva promena uloge vinila vidi se i u globalnim trendovima, gde fizički nosači zvuka više nisu nužno povezani sa svakodnevnim slušanjem muzike, već sa društvenim statusom i ličnim identitetom. Sve češće ploče završavaju na policama onih koji ni nemaju gramofon, već ih koriste kao vizuelni akcenat u prostoru ili temu za razgovor. Ovaj fenomen je posebno izražen u Sjedinjenim Američkim Državama, gde više od polovine kupaca zapravo ne poseduje uređaj za reprodukciju, što potvrđuju i podaci o kupovini vinila u SAD-u.
Luksuzna i limitirana izdanja postaju posebno tražena među kolekcionarima, a sam proces nabavke ploča dobija novu dimenziju – važan je osećaj ekskluzivnosti i pripadnosti određenoj grupi. U međuvremenu, svakodnevno slušanje muzike migrira na digitalne servise, što dodatno naglašava simboličku, a ne funkcionalnu vrednost vinila.
Ploća. vinil, gramofon/Photo: Pixabay
Tržište odgovara na ovaj zaokret raznovrsnom ponudom dizajnerskih omota, potpisanih izdanja i serija sa ograničenim tiražima, podstičući osećaj posebnosti kod kupaca. Tako vinil postaje predmet prestiža, pokazatelj ukusa i kulturne orijentacije, dok mu njegova izvorna funkcija često ostaje u drugom planu.
Uspon prodaje i nostalgične vrednosti u globalnom kontekstu
Rast interesovanja za vinil postaje vidljiv na svetskoj sceni, a posebno upečatljiv primer dolazi iz Velike Britanije, gde je zabeležen značajan skok prodaje tokom poslednje godine. Ova tendencija nije ograničena samo na strastvene ljubitelje zvuka, već okuplja i nove generacije koje kroz fizičke ploče žele da dožive deo muzičke istorije. Potvrdu o ovom trendu donosi podatak da je prodaja vinilnih ploča u Velikoj Britaniji dostigla najviši nivo u poslednje tri decenije.
Za mnoge, vinil više nije samo medij za reprodukciju muzike, već je postao predmet sa emocionalnom i simboličkom vrednošću. Omoti ploča, njihova veličina i dizajn predstavljaju vizuelni identitet albuma koji se ne može preneti digitalnim formatima. Upravo ta kombinacija nostalgije i estetike čini da ploče zauzimaju posebno mesto u kolekcijama, često ostajući neotpakovane kao svedočanstvo jednog vremena.
Ovaj globalni povratak vinila oslikava širu potrebu za fizičkim tragom u eri digitalnog sadržaja. Za mlade kolekcionare i zaljubljenike u muziku, posedovanje ploče znači povezivanje sa prošlošću, ali i izražavanje ličnog ukusa. Tako vinil postaje most između generacija, simbol zajedničke muzičke baštine i odgovor na potrebu za autentičnim iskustvom u savremenom društvu.
Vinil/Photo: Unsplash.com
Šta nas privlači vinilu: Kultura, estetika i večiti povratak
Ta potreba za autentičnim iskustvom nije samo lokalni fenomen – ona je prisutna i u globalnim muzičkim tokovima. Vinil se danas istražuje i analizira na muzičkim portalima, forumi su prepuni rasprava o reizdanjima i retkim tiražima, a albumi neretko završavaju na rang listama i u kritikama koje ističu njihovu umetničku vrednost. Fizički objekat postaje mnogo više od nosača zvuka; on je deo kulturnog identiteta, predmet razgovora i povod za okupljanje ljubitelja muzike različitih generacija.
Zanimljivo je da se rasprava o vinilu danas vodi i oko pitanja šta znači slušati muziku na ploči, posebno kada znamo da mnogi kupci svoje ploče ne otvaraju, nego ih čuvaju kao deo lične kolekcije ili kao umetnički predmet. Povratak vinila često se povezuje sa željom za predmetima koji nose priču, bilo zbog dizajna omota, legendi oko izdanja, ili sentimentalne vrednosti koju imaju za vlasnika. Ova sfera priče i značenja daje vinilu specifičnu draž koju digitalni formati teško mogu zameniti.
Vinil tako postaje mesto susreta kulture i estetike, nešto što podstiče kolektivnu nostalgiju, ali i stalno vraća pitanje – zašto nam je važno da posedujemo fizičku muziku u digitalnom dobu? O tome se sve više govori u stručnim tekstovima i analizama, a rekordi u prodaji dodatno podstiču interesovanje, što potvrđuje i povratak otpisanog formata. Ta večita privlačnost vinila, između lične priče i globalnog trenda, čini ovaj format trajno relevantnim u savremenoj kulturi.
Najčešći razlozi zbog kojih ljudi biraju vinil danas su:
Povezanost sa muzičkom istorijom i tradicijom
Estetska vrednost omota i samih izdanja
Kolekcionarska draž i osećaj ekskluzivnosti
Potreba za fizičkim predmetom sa pričom
Simbol kulturnog identiteta i statusa
Vinil, LP ploče/Photo: freepik
Zaključak: Vinil kao ogledalo novih kulturnih navika
U eri kada je muzika dostupna na klik, vinilne ploče nastavljaju da zauzimaju posebno mesto u kolektivnoj svesti kao simbol trajnog identiteta i nostalgične vrednosti. Iako su nekada bile deo svakodnevnog muzičkog iskustva, sada se sve češće pojavljuju kao suveniri, elementi dekoracije ili jednostavno predmeti za razgovor.
Popularnost vinila pokazuje koliko ljudi i dalje žele opipljiv trag u digitalnom dobu, gde je svaki album fizički dokaz ličnog muzičkog ukusa i deo šire kulturne priče. Ovaj fenomen prelama se kroz nove navike i načine potrošnje umetnosti, stvarajući most između prošlih i sadašnjih generacija.
Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će vinil nastaviti da živi kao neotpakovani suvenir ili će ponovo postati autentičan način slušanja muzike, o čemu često raspravljaju i šampioni vinila i entuzijasti širom sveta.
Riječki bend Mrave Brojim objavio je singl “Igračka”, kojim najavljuje svoj drugi studijski album “Nezavisna Država Dvorište”, čije je objavljivanje planirano za početak maja.
Od objave debitantskog albuma “Zemlja Kamenog Bizona” (2021), kao i niza singlova koji su usledili, Mrave Brojim su postepeno razvijali svoj zvuk i prolazili kroz promene u postavi.
“Igračka” donosi razigraniji i dinamičniji vokalni pristup, u skladu sa samim naslovom pesme. U tekstu se pojavljuju i filmske reference, među kojima se izdvaja Aki Kaurismäki, kao deo atmosfere koja naglašava minimalističan i mračnije sugestivan ton.
Danas bend funkcioniše kao duo koji čine Klas i Neira. Njihov zvuk razvija se izvan čvrstih žanrovskih okvira, kroz spajanje različitih alternativnih uticaja u prepoznatljiv, ali teško svodiv muzički izraz.
Album “Nezavisna Država Dvorište” biće dostupan početkom maja, i to i na vinilu, u izdanju Mravonauk Records i PDV Records.
Bend The Strokes objavio je novi singl “Going Shopping”, kojim najavljuje svoj naredni studijski album “Reality Awaits”, zakazan za 26. jun. Pesma je od srede dostupna na svim streaming platformama.
Album je sniman u Kostariki sa producentom Rikom Rubinom, a dovršen na više lokacija širom sveta. “Reality Awaits” predstavlja prvo novo izdanje benda nakon hvaljenog albuma “The New Abnormal” iz 2020. godine, kao i velike svetske turneje koja je usledila.
Uporedo sa objavom novog materijala, The Strokes nastavljaju i sa intenzivnim koncertnim aktivnostima. Tokom proleća i leta nastupiće na nekim od najvećih svetskih festivala, među kojima su Coachella, Bonnaroo, Outside Lands i Summer Sonic 2026.
Od svog debitantskog izdanja 2001. godine, The Strokes ostaju jedan od ključnih bendova svoje generacije, sa diskografijom koja je trajno obeležila savremeni rok zvuk.
Legendarni novosadski pank-rok bend Atheist Rap posle godinu i po dana ponovo gostuje u klubu Fest u Zemunu u subotu, 18. aprila.
Obeležavanje jubileja Festa nije moglo da prođe bez nastupa Ateista, jer bend i klub veže višedecenijsko prijateljstvo i saradnja, a sjajna atmosfera sa svih prethodnih nastupa najbolja je pozivnica za ovaj događaj. Ateisti su se rado odazvali i obećali da će u svom dvočasovnom nastupu izvesti najznačajnije numere iz svih perioda karijere.
Prvi nastup benda Atheist Rap održan je 22. maja 1989. godine u Novom Sadu, što se ujedno smatra i zvaničnim rođendanom benda. Tokom karijere objavili su šest studijskih albuma, zajedničko izdanje sa nemačkim bendom Defenders of the Universe, koncertni DVD, live album sa nastupa u Beču, kao i monografiju povodom 20 godina rada.
Atheist Rap/Photo: Una Malbašić
Važe za jedan od koncertno najaktivnijih domaćih bendova, sa velikim brojem nastupa širom regiona i Evrope. Tokom prethodnih godina realizovali su i više evropskih turneja, nastupajući u zemljama poput Engleske, Nemačke, Švajcarske, Austrije, Slovačke, Češke, Mađarske, Bugarske i Rumunije, a nedavno su zabeležili i svoj prvi koncert van Evrope – u Dubaiju.
Kao predgrupa nastupiće pank/ska bend Ukratko Štef iz Pančeva.
Nagrada za književnost “Momo Kapor” uručena je Sanji Savić Milosavljević za roman “Martin udio” na svečanosti koja je održana 8. aprila u Skupštini grada.
Plaketu od srebra sa motivom školice dobitnici je uručio Matija Bećković, predsednik Upravnog odbora Zadužbine “Momčilo Momo Kapor”, a novčanu nagradu u iznosu od 240.000 dinara Aleksandra Kosanović Strižak, direktorka sektora Marketinga i komunikacija Erste Banke, koja je dugogodišnji pokrovitelj nagrade. Svečanost je protekla u znaku Kaporove ideje da umetnost ostavlja trag tih, ali postojan i da dobra knjiga nastavlja da govori i kada se sve utiša.
Uručenje nagrade Momo Kapor/Photo: Anja Zelić
Dobitnica Sanja Savić Milosavljević, u svom obraćanju, je podsetila da književnost ostaje tamo gde prolaznost pokušava da zatvori krug i da se reči, jednom napisane, odupiru tišini.
– Ako bih morala da nađem pisanju neki smisao, sigurno je da bih se zadržala na tome da je pisanje i umjetnost uopšte čin odupiranja smrti. Čitajući iznova Kaporovu “Hroniku izgubljenog grada”, osvjedočila sam se da riječi bivaju žive čak i kada onaj koji ih je napisao fizički više nije sa nama. Možda baš zato – što i njegove rane bivaju žive. Momo Kapor je na jednom mjestu kontemplirao o tome kako je važno sve napisati, bez zadrške i bez skrivanja. Pisati – ispovijedati se. I baš tako. Skitao je i pisao, slikao raspetljavajući čvorišta iz djetinjstva, možda tek nalazeći najbolji ugao iz koga će sagledati sopstvenu dušu. Sva ta skitanja ostala su zabilježena u njegovim knjigama i na platnima, koja i danas plijene snagom istine. Neka njegova Zadužbina živi kao što živi njegovo djelo. Uticaj će biti nezamjenljiv ukoliko bude barem upola intenzivan, kakav je bio inspirišući moju čitalačku generaciju – poručila je Sanja Savić Milosavljević.
Odluku o laureatkinji jednoglasno je doneo žiri u sastavu: Muharem Bazdulj (predsednik), Radmila Stanković i Vule Žurić. U obrazloženju odluke, žiri je istakao umetničku verodostojnost i samosvojnost autorkinog pripovedanja, kao i sposobnost da kroz više glasova, intimno i precizno, ispriča priču o „malim ljudima“ čija se ljudskost pamti. Roman “Martin udio” prepoznat je kao delo koje iz ličnog iskustva otvara širi, zajednički prostor sećanja i nade.
Uručenje nagrade Momo Kapor/Photo: Anja Zelić
Sanja Savić Milosavljević jedna je od najznačajnijih autorki svoje generacije, a njen rad podjednako pripada književnosti i savremenom pripovedanju za film i televiziju.
Zajedničkim radom Zadužbine “Momčilo Momo Kapor” i Erste Banke, nagrada ostaje živa veza između nasleđa i savremenog stvaralaštva, podsetnik na Kaporovu radoznalost i podrška onima koji danas pišu, slikaju i svedoče o vremenu u kome živimo.
Uručenje nagrade Momo Kapor/Photo: Anja Zelić
Govoreći o značaju podrške savremenom književnom stvaralaštvu, Aleksandra Kosanović Strižak, direktorka sektora Marketinga i komunikacija Erste Banke, poručila je:
– Umetnici i pisci koji danas stvaraju zaslužuju mnogo veći prostor, podršku i podstrek. Njihov rad obogaćuje svakodnevicu, čuva našu tradiciju i otvara nova mesta za dijalog i razumevanje. Zato je za nas u Erste Banci posebno važno da budemo uz nagradu „Momo Kaporˮ, koja već godinama afirmiše hrabrost, autentičnost i stvaralački duh naših autora. Ovogodišnja nagrada za književnost odlazi u ruke Sanje Savić Milosavljević, i iskreno smo uzbuđeni što imamo priliku da podržimo autorku čije delo nadahnjuje, pokreće i snažno obogaćuje kulturni identitet našeg društva.
Kuća u Los Anđelesu koja je bila u vlasništvu pokojne rok ikone Ozija Ozborna stavljena je na prodaju po ceni od 17 miliona dolara.
Smeštena u prestižnom delu grada, u naselju Henkok Park, vila u mediteranskom stilu ima šest spavaćih soba i 11 kupatila. Izgrađena je 1929. godine i prostire se na više od 10.000 kvadratnih stopa stambenog prostora.
“Pažljivo sprovedene restauracije očuvale su istorijsku arhitekturu, dok je nekretnina unapređena do nivoa epskog glamura sa svim savremenim luksuzima današnjice”, navodi se u zvaničnom oglasu za prodaju.
Među dodatnim sadržajima izdvajaju se prostrana kuhinja za profesionalne kuvare, privatna bioskopska sala, biblioteka obložena drvetom, bazen sa mozaik pločicama i spoljašnji prostor za obedovanje sa peći za picu.
Ozi i njegova supruga Šeron Ozborn kupili su ovu kuću 2015. godine za 11,85 miliona dolara od filmskog producenta Oren Kaules. Godine 2022. par je pokušao da proda nekretninu po ceni od 22 miliona dolara. U tom periodu razmatrali su trajni povratak u Ujedinjeno Kraljevstvo zbog visokih poreza u Kaliforniji.
– Napustićemo Los Anđeles. Pomalo smo tužni. Ali porezi postaju preveliki – rekao je tada Ozi. – Žao mi je jer zaista, zaista volim da boravim i živim tamo.
Par je kasnije promenio odluku i povukao kuću sa tržišta.
Ozi Ozborn, koji je preminuo prošlog jula u 76. godini, poslednjih godinu i po dana života proveo je u drugoj porodičnoj kući u Bakingemširu, u Engleskoj.
Novi muzički spot Sabrine Karpenter za pesmu “House Tour” mnogo je više od vizuelnog dodatka aktuelnom pop hitu. Svaka scena zasniva se na kulturnim referencama, filmovima i događajima iz stvarnog života.
U spotu je Sabrina okupila i koleginice, glumice i manekenke Margaret Kvoli i Medlin Klajn, sa kojima izvodi provalu i pljačku luksuzne vile. Video, koji su režirale Karpenter i Kvoli, prikazuje tri devojke kako pod krinkom “Pretty Girl Clean-Up Crew” upadaju u raskošan dom. Dok pretražuju kuću, pronalaze vreme za partiju bilijara, suočavanje sa Mona Lizom, penušavu kupku i nekoliko presvlačenja.
Jedan od stubova spota je jasna inspiracija filmom “The Bling Ring” rediteljke Sofije Kupola. Referenca nije slučajna, jer se film zasniva na istinitoj priči o grupi tinejdžera koji su od 2008. do 2009. ukrali milione iz domova slavnih poput Paris Hilton i Orlando Blum.
U obe priče luksuz služi kao pozornica za kritiku i opsesiju površnim svetom. U jednom trenutku, Karpenter čak krade i nagradu Grammy, što može biti aluzija na to da je na ovogodišnjoj dodeli, uprkos šest nominacija, ostala bez nagrade.
Naravno, nijedan njen spot ne bi bio potpun bez doze crnog humora, pa tako devojke u bekstvu od policije slučajno udare muškarca svojim ružičastim kamionetom.
Ova scena direktno se referiše na film “Znam šta se radili prošlog leta” (I Know What You Did Last Summer), ali sa modernim obrtom. Dok u filmskom klasiku takav čin izaziva krivicu i užas, u “House Touru” reakcija je ravnodušnost. Time Karpenter pokazuje kako u određenim privilegovanim okruženjima čak i nasilje može izgubiti svoju moralnu težinu.
Sabrina Karpenter – House Tour, screenshot
Zanimljiv aspekt videa je i njegova povezanost sa Sabrininim prethodnim radom. Zaprljane štikle koje se pojavljuju na početku viđene su i u drugim spotovima, funkcionišući kao simbol koji povezuje njene muzičke priče u jedinstven vizuelni univerzum.
Učešće Margaret Kvoli, koja je uz glumu i korežirala spot, dodatno pojačava filmski pristup projektu. Jedna od najkomentarisanijih scena prikazuje njen lik kako se smeši dok joj se vino sliva niz lice, što priziva uznemirujuće slike iz savremenog filma i naglašava dvosmislen ton spota, gde elegancija i jeza stalno koegzistiraju.
– Tako sam zahvalna svojoj prelepoj, briljantnoj partnerki u zločinu što je sa mnom režirala ovu avanturu od videa, i naravno mojoj dragoj Medlin Klajn jer je unela svoju izvrsnost i šarm u svaki kadar – poručila je Karpenter povodom izlaska spota.
Zbog tehničkih razloga koncert Pitera Doertija pomeren je na novi datum, uz promenu lokacije.
Premijerni dolazak ovog londonskog boema i romantika u Srbiju održaće se 4. maja u Zappa Bazi, u okviru evropske turneje “From Baltic to the Bosphorus”. Sve već kupljene karte važe i za novi datum, a za one kojima promena ne odgovara omogućen je povrat novca.
Doerti je široj publici postaje poznat početkom 2000-ih kao suosnivač i frontmen benda The Libertines, koji je britansku rok scenu uzdrmao sirovom energijom i snažnom poetikom. Nakon globalnog uspeha pokreće Babyshambles i učvršćuje status jednog od najintrigantnijih autora svoje generacije. Njegov izraz nastaje na spoju pank nasleđa, romantične poezije i urbane svakodnevice kakvu, osim Londona, retko koji grad može da pruži. Njegove pesme često zvuče kao lični dnevnik i upravo zato publika lako ulazi u njegov svet i ostaje u njemu.
Deo njegove ličnosti oblikovan je londonskom ulicom, ali i fudbalskom kulturom. Doerti je strastveni navijač Queens Park Rangersa (QPR), često nastupa u njihovim dresovima, a svojevremeno je uređivao i prodavao njihov fanzin. Taj navijački mentalitet preneo je i u muziku: “Fudbal je život.” U zapadnom Londonu, to je prosto činjenica.
Njegov život, obeležen ličnim borbama i turbulentnim periodima, godinama je bio tema tabloida, ali kreativnost nikada nije stala. Danas živi između Velike Britanije i Francuske, gde nastavlja da piše, snima i nastupa. Njegov umetnički i lični put dokumentovan je u filmu “Stranger in My Own Skin” (2023), koji donosi iskren i intiman pogled iza scene.
Na sceni Doerti balansira između nežnih balada, spontanih improvizacija i sirove rok energije – sve to čuje se i u njegovom glasu. Koncert u Zappa Bazi biće prilika da se u klupskom prostoru doživi pun raspon njegove poetike: od tihih, intimnih trenutaka do refrena koje će beogradska publika pevati zajedno sa njim. Piter Doerti. Lik i delo.
Dan kasnije nastupa u zagrebačkoj Tvornici kulture, takođe u organizaciji Hengtajma što su jedina dva koncerta u regionu.
Ovog juna, povratnička turneja benda Rush pod nazivom “Fifty Something” konačno počinje u losanđeleskom Kia Forumu – istoj dvorani u kojoj su gitarista Aleks Lifeson i basista Gedi Li održali poslednji koncert sa pokojnim bubnjarem Nilom Pirtom 2020. godine. Godinama nisu bili sigurni da li će uopšte više nastupati bez svog legendarnog bubnjara – a kamoli pod imenom Rush.
Ipak, bend je na kraju odlučio da se na povratničkoj turneji predstavi upravo kao Rush, iako je to bila tema ozbiljne rasprave u njihovom timu. Kako Li kaže u novom broju magazina Classic Rock:
– Kako drugačije da ga, dođavola, nazoveš kada sviraš set sastavljen isključivo od pesama benda Rush.
– Kada se bend raspao, rekli smo da je to Rush samo ako je Nil u njemu – objašnjava Li. – Što je, naravno, tačno – Rush kakav većina ljudi poznaje. Ali, znaš, tokom pet koncerata sviraćemo četrdeset Rush pesama. Pa kako, dođavola, da to zovemo – Iron Maiden?
Na turneji će sa njima nastupati nova bubnjarka Anika Niles, a porodica Nila Pirta dala je svoj blagoslov da bend ponovo koristi ime Rush. Jer, kako Li kaže, Lifeson i on pod tim imenom postoje više od pet decenija – to je deo njihovog identiteta.
– Uvijali smo se kao pereca pokušavajući da izbegnemo ime koje nosimo pedeset godina, još i pre nego što je Nil došao – dodaje Li.
Početak turneje baš na mestu gde je održan poslednji koncert sa Pirtom način je da se oda poštovanje njegovom nasleđu. Ipak, bend ne želi da ih taj gubitak definiše niti da ih zauvek zatvori u prošlost.
– Deluje pomalo besmisleno da nastupamo kao ‘Li i Lifeson predstavljaju muziku…’ – zaključuje Li. – Hajde da skratimo priču. Hajde da budemo ono što jesmo – i što smo bili više od pedeset godina.
Ipak, prisustvo Nila Pirta osećaće se svake večeri. Li je u istom intervjuu otvoreno govorio o emocijama:
– Bez Nila… biću iskren. Postoje pesme koje sviraš i koje te pogode – teško je i čudno. I treba da bude tako, razumeš?
– Kada bismo samo nastavili bez ikakvog osećaja, to bi bilo besmisleno. Biće trenutaka u oba seta kada ćemo mu odati počast. Radimo na tome da sve bude dostojno i kako treba.
