Polaridi su nastali početkom 2020. godine kada su Višeslav Šošić i Sven Pavlović svoju strast prema muzici i stvaranju, pretočili u prvu pesmu.
Tada počinje njihovo zajedničko muzičko putovanje koje je dosada iznedrilo pet singlova: “Kad si tu“, “Ne budi me”, “Hej bejbe“, “Kratki pogledi” i “Soba”.
– Našim novim singlom “Voda” definitivno najavljujemo izlazak albuma koji bi svijetlo dana trebao ugledati u martu ili aprilu ove godine. Naporno radimo i ono malo slobodnog vremena koje nađemo posvećujemo završetku cijelog projekta – poručili su Višeslav i Sven.
Intimnu i melanholičnu pesmu “Voda”, Sven i Višeslav su sami odsvirali i snimili u Sunday Studiju u Svetoj Nedelji. Za miks i mastering bio je zaslužan Jelenko Hodak iz Green Hill studija.
– Za spot smo se još jednom odlučili surađivati s Laurom Martinović koja je već napravila animaciju za našu pjesmu “Soba“ i moramo naglasiti da smo jako zadovoljni krajnjim rezultatom. Laurina je animacija i ovaj put fenomenalna.
Pesma “Voda“ u izdanju izdavačke kuće Basic & Rough dostupna je putem svih digitalnih platformi, a video možete da pogledate u nastavku.
Pet godina posle prvog izdanja Retrospektakla obeleževa se dvadesetpeta godišnjica karijere Marka Nastića i slavi događaj koji je u svoj fokus postavio domaće disk džokeje kao zvezde jednog spektakla.
Retrospektakl je događaj koji je spojio sve generacije ljubitelja elektronske muzike i ostavio neizbrisiv trag u domaćem klabingu.
Ovog puta umesto na dvadeset, noć će se deliti na dvadeset pet godina. U svakoj godini puštaće se po četiri najveća hita koji su obeležili tu godinu.
Povezuje se prošlost i budućnost. Mladost i zrelost. Decenije, godine, dane i minute.
Retrospektakl/ Photo: Marko Obradović Edge
Muzičko putovanje na kojem se premotava dvadeset pet godina i sto najvećih hitova koji su obeležili faze u razvoju elektronske muzike.
Za 8000 fanova elektronske muzike tog aprila u Hangaru Luke Beograd, nastupiće 50 DJ zvezda domaćeg klabinga u 8 sati neprekidne muzike, uz 100 najvećih hitova.
Da podsetimo, u svojevrsnom muzičkom putovanju u maju 2018. godine, umesto planiranih 20, Marku Nastiću se na bini pridružilo čak 34 disk džokeja koji su rame uz rame sa njim puštali najveće klupske hitove više od osam sati u kontinuitetu.
Retrospektakl je zaista bio spektakularna retrospektiva svega najboljeg što poznajemo od elektronske muzike.
Marko Nastić, Retrospektakl,/ Photo: Marko Obradović Edge
– Odavno se na jednom događaju nisu okupile sve generacije klabera na jednom mestu, a nikada ranije se nije desilo da starija publika (35+) na tako velikom događaju dominira u poseti. Ovo jasno pokazuje da su koncept i energija koja se stvorila oko obeležavanja godišnjice moje karijere bili motiv da starije generacije ljubitelja elektronske muzike izađu to veče i sretnu se sa starim prijateljima i vide sve one sa kojima su odrastali uz elektronsku muziku i naravno, i skoro sve izvođače koji su učestvovali u stvaranju domaće scene na jednom mestu. Verujem da će ove godine biti još uzbudljivije – izjavio je Marko Nastić.
Ovaj događaj je poseban po tome što se neće biti fokusiran na aktuelne trendove u elektronskoj muzici, niti će se baviti stranim izvođačima i zvezdama sa ove globalne scene, već će u fokusu ovog tematskog događaja ostati domaći izvođači i njihov domaćin Marko Nastić, sa programom baziranim na retrospektivi najvećih klupskih hitova.
Baziran na ovakvim principima, rođen je novi brand-name muzički događaj koji će pored spektakularne zabave za svoju publiku, u fokusu svoje misije imati očuvanje domaće scene i unapređenje standarda u produkciji događaja.
Retrospektakl/ Photo: Marko Obradović Edge
Kontigent ulaznica po superpromotivnoj ceni u prodaji je od 23. januara preko prodajne mreže Ticket Visiona.
O književnosti, nagradama, roditeljstvu… sa dobitnikom književne nagrade Zlatni hrast
Dejan Katalina je beogradski pisac i novinar. Objavio je 11 knjiga proze, među kojima su najzapaženije bile zbirke priča “Varikina” i “Kako izbeći ljubav na svakom ćošku”, kao i romani “Košmarenje” i “Precrtani”. Povremeni je kolumnista Headlinera.
Nedavno je postao laureat nagrade Zlatni hrast za najbolju knjigu pesama.
U konkurenciji od 124 prihvaćena rukopisa, žiri je sačinio uži izbor od 21. autora i rukopisa. Među ponuđenim rukopisima, žiri je odlučio da nagradu Zlatni hrast, za najbolju knjigu poezije 2022. godine, dodeli Dejanu Katalini za knjigu “Hitovi poznog kapitalizma”. Knjiga će biti objavljena u prvoj polovini ove godine, kada će autoru biti i dodeljena nagrada.
Uz česttke, prenosimo intervju koji je Dejan Katalina dao kolegnici Marini Kornicer sa portala Bookmate Žurnal.
Nameće se prvo pitanje, otkud vi u poeziji?
– Kod mene je, izgleda, sve naopako. Pisci obično počnu karijeru sa pesmama i kratkim pričama, pa kasnije, kad osete da su sazreli, hvataju se u koštac s romanima. Pošto sam se rodio naopako, odnosno izašao na noge, a ne na glavu, tako, verovatno, većinu stvari radim naopačke, pa sam nakon romana, u predvečerje svoje spisateljske karijere, napisao zbirku pesama. U vreme kad sam postao otac i kad sam bio preokupiran borbom za egzistenciju radeći na jednom portalu i nakon toga se baveći porodičnim obavezama, više nisam imao vremena, a ni snage, da svoju maštu i energiju uposlim pisanjem novog romana, pa sam svoje impresije i depresije zapisivao u jedan mali notes koji sam stalno nosio u džepu. Prve pesme bile su nevešte i skarabudžene. Međutim, ubrzo sam nekako prebacio mozak na poetsku frekvenciju koja je počela da slaže rečenice tako da dobiju pravi smisao, metriku i na posletku odgovarajuću poruku. Tako je nastalo ono što ću kasnije prekucati u kompjuter i nazvati “Hitovima poznog kapitalizma”. Sam naziv zbirke je ironičan i, po meni, predstavlja odraz vremena u kojem živimo – dok nas brutalni kapitalizam satire otimajući nam život u zamenu za pare sa kojima pokrivamo najosnovnije troškove i kupujemo šareniš koji nam u principu i ne treba, mi sve to posmatramo kao neku vrstu reklame u kojoj smo naizgled glavne zvezde, a zapravo smo hitovi za jednokratnu upotrebu! Pesme, inače, tematizuju pokušaj ostvarenja ljubavi i elementarne ljudskosti u doba digitalnog makijavelizma, opšte glorifikacije materijalnog bogatstva i pretvaranja politike u globalni rijaliti šou – sve to posmatrano iz mikro perspektive pojedinca usred vremena koje pokušava da zatre svaki pokušaj individualizma i nametne kolektivizam, tačnije masovnu hipnozu putem svih mogućih medija, kao jedini prihvatljivi model života. Teme nisu nove, ali sam pokušao da ih filtriram kroz lična iskustva i svoju duhovnu optiku.
Dejan Katalina/Photo: Jana Mitrovic @hylaaa
I, eto, za prvu knjigu poezije dobili ste nagradu?
– Da. Ja sam ovu zbirku najpre poslao Vedrani Rudan da pročita i njoj se dopala, pa ju je prosledila svom prijatelju Flaviu Rigonatu, vlasniku izdavačke kuće “LOM”, koja objavljuje veliki broj knjiga poezije. Njemu su se pesme takođe dopale, ali me je obavestio da u tom trenutku ima previše izdanja koje čekaju objavljivanje, te da bi moja knjiga mogla da dođe na red za dve godine. Onda je moja supruga videla na Instragramu konkurs za nagradu Zlatni hrast izdavačke kuće “Nova poetika” i tako sam poslao rukopis u oktobru ove godine. Bili smo totalno iznenađeni kad smo videli objavu da je zbirka pobedila na ovom regionalnom konkursu. Ne da to nisam očekivao, nego sam mislio da pesme bacam u bunar. Ovo je, inače, prva nagrada za književnost koju sam dobio nakon objavljenih jedanaest proznih knjiga. Drago mi je što su ljudi iz žirija prepoznali u mojim pesmama kvalitet za nagradu i što su je dodelili samo na osnovu mog rada, što je danas zaista retkost.
Mnogi smatraju da današnjom literarnom scenom dominiraju romani i da je poezija prevaziđena i skrajnuta, barem u komercijalnom smislu?
– To je tačno, ali imam utisak da u ovom vremenu u kojem se sve strašno ubrzalo, poezija ipak može da pronađe put do čitalaca i njihove pažnje. Pesme mu dođu kao neke stilizovane objave s društvenih mreža, putem kojih se mogu poslati poruke ili ispričati kratke i efektne priče u kojima će se ljudi pronaći ili nad kojima će se zamisliti. Po meni, poezija se polako vraća na velika vrata i može čak da se revitalizuje do značaja koji je imala u vreme bitnika. Više nego ikad, ljudima je potrebna injekcija duhovnosti, satire i gega koju predstavlja poetski iskaz. Na primer, dobra pesma može da ima isti ili sličan efekat kao zanimljiv reel na Instagramu ili objava na Tik Toku. Uostalom, prošlogodišnja NIN-ova nagrada koju je dobila Milena Marković za poetski roman dovoljno govori o tome da poezija danas nije bez smisla ni na tržištu preplavljenom žanrovskim romanima i raznim priručnicima za uspešniji život.
Da li ste imali neke uzore kad je poezija u pitanju?
– Diretkih nisam, a poeziju sam daleko više čitao u mladosti. Počeo sam sa bitnicima poput Keruaka i Tulija Kapfeberga, čitao sam pesme Bukovskog i Rejmonda Karvera, a zbirku pesama Leonarda Koena “Napredovanje stila” iščitavao sam iznova godinama. Takođe, pripadam generaciji koja je odrasla uz rokenrol muziku, gde je poetika bila jako bitna stavka, pa mi je i na taj način poezija ulazila u uši. Posebno tekstovi pesama Toma Vejtsa koji su pravo malo čudo od inventivnosti i originalnosti. Mislim da je sve to, na izvestan način, oblikovalo ideju kako bi trebala da zvuči moja poezija. Makar samo na nesvesnom nivou. Nisam imao uzore, imao sam inspiratore.
Na tržištu je i dalje aktuelan vaš triler “Precrtani” koji je objavila Laguna, tako da ste i sami deo, kako kažete, “tržišta preplavljenog žanrovskim romanima”?
– Tačno. “Precrtani” su bili moj pokušaj da se okušam u tzv. žanrovskoj literaturi. Reč je o trileru koji uporedo prati životne priče jedne tinejdžerke iz predgrađa koja se sticajem okolnosti upliće u prostituciju i kriminal i bivše rok zvezde iz devedesetih koja nakon ljubavnih brodoloma i propasti karijere na televiziji radi kao šanker u jednom kafiću trudeći se da živi na margini aktuelnih dešavanja u današnjem svetu. Njihove sudbine se prepliću onog trenutka kad se oboje, iz različitih razloga, nađu na meti kriminalaca koji su zapravo nusprodukat ratova iz devedesetih godina. Po meni, ovaj roman, iako nominalno triler, nudi i poprečni presek društva u kojem živimo, tačnije njegovu mračnu stranu, istovremeno kroz sudbine protagonista objašnjavajući kako nam se desilo sve ono loše što smo osetili i još uvek osećamo na svojoj koži. Dvadeset i osam godinama sam radio u medijima – pisao analitičke tekstove, uređivao razne novine i časopise, pisao kolumne i komentare za najtiražnije novine u Srbiji, uradio na stotine intervjua, istraživao pozadine ratnih zločina tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, tako da sam to iskustvo primenio i na građenju ove knjige. Nažalost, sve ono zbog čega sam počeo da se bavim novinarstvom je nestalo. Više ne postoji novinarstvo već samo propaganda. Imate na stotine raznoraznih portala koji objavljuju jedno te iste vesti. Nema nezavisnih medija, sve medije kontrolišu oni koji ih finansiraju. Odavno mi se smučilo da budem deo ove priče, ali jako je teško promeniti profesiju u kojoj ste toliko dugo pokušavali da ostavite trag i usavršite se. Ali, život dovede stvari na svoje mesto, tako da sam sada, nakon pomenute skoro tri decenije u novinarstvu, ostao bez posla i primoran sam da se bavim nečim drugim jer sam prevaziđen i neuklopiv. Ono što ja znam više nikom ne treba, a ne želim da učestvujem u kreiraju besmisla za sitnu nadnicu. Mislim da sam i to iskustvo uspeo da ilustrujem u svojim pesmama…
Dejan Katalina/Photo: Jana Mitrovic @hylaaa
Napisali se i objavili knjigu za decu “Upomoć, veštica se zaljubila u mene”?
– Porodica je izvor moje inspiracije i najbitnija stvar u životu. Uloga supruga i oca definitivno mi je promenila percepciju sveta i sam odnos prema životu. To sam pokušao da oslikam u knjizi za decu “Upomoć, veštica se zaljubila u mene” u izdanju Portalibrisa, koja zapravo predstavlja dnevnik jednog neobičnog dečaka, petaka Ivice Babića, koji na specifičan način govori o svom odrastanju, kao i o životu svojih roditelja i uže rodbine. Po meni, reč je o zbirci anegdota ovovremenih klinaca koja bi mogla da zabavi i njihove roditelje, makar u smislu da steknu uvid na koji način ih njihova deca posmatraju i kako ih zaista doživljavaju.
Da li biste mogli da preporučite našim čitaocima knjige koje bi trebalo da pročitaju?
– To je jako težak zadatak, preporučio bih im na stotine. Ali, evo, nedavno sam, sa priličnim zakašnjenjem, pročitao knjigu Dž. G. Balarda “Dobrota žena”, koja predstavlja nastavak njegovog čuvenog romana “Carstvo sunca”. Dugo nisam pročitao nešto bolje. Balard je u ovoj knjizi, koja je zapravo njegova autobiografija, sjajno oslikao vreme od kraja Drugog svetskog rata do sredine devedesetih godina dvadesetog veka, tako što je kroz prizmu vlastitih iskustava zapravo pružio globalni opis sveta koji se drastično menja. Sproveo nas je kroz Hladni rat, atentat na Kenedija, lude šezdesete ispunjene rok muzikom i eksperimentima sa narkoticima, rađanje ere dominacije televizije tokom sedamdesetih, novu romantiku i šminkeraj osamdesetih, sve do novih tamnih senki novih globalnih sukoba koje su počele da se polako nadvijaju nad planetom devedesetih. Takođe bih preporučio zbirku priča mladog beogradskog pisca Lazara Pavlovića “Priče o Adamu”, pred kojim je sjajna spisateljska karijera. U svojoj debitantskoj knjizi, čiji je glavni junak mladi čovek, apsolutni produkt današnjeg sveta, zbunjeni i neusidreni marginalac koji se oporavlja od gubitka oca i pokušava da nađe posao na kojem će se se zadržati duže nego u ljubavnoj vezi, Pavlović nam na pitak i ironičan način servira niz dogodovština koje najpre izazivaju smeh, a nakon toga ozbiljnu gorčinu, baš kao što je to slučaj kod svakog pravog pijanstva.
Na kraju, kako biste sebe i svoj rad predstavili čitaocima koji se sa vama i vašim delima još nisu upoznali?
– Šta god da kažem, zvučaće kao iritantna samoreklama, što je valjda i odlika današnje percepcije stvaranja – ako ne umeš sam sebe da izreklamiraš, nećeš dopreti do publike bez obzira na kvalitet napisanog. Da bih delimično izbegao ovu banalizaciju, radije bih da opišem sebe kroz jednu od pesama iz zbirke “Hitovi poznog kapitalizma”, kao neku vrstu “trejlera” za knjigu.
Posle pune četiri godine bend Atheist Rap ponovo dolazi u Niš. Svirka će biti održan u petak, 3. februara u AKC Fuzz (Šumadijska 1), što će biti prvi nastup Atheista u ovom prostoru.
Koncert će svojim nastupom otvoriti Protektori, grupa koju čine muzičari iz Niša, Novog Sada, Kosovske Mitrovice i Knjaževca.
Atheist Rap, jedan od koncertno najaktivnijih i najatraktivnijih domaćih bendova dolazi u AKC Fuzz da publici izvede retrospektivu najvećih hitova iz svih perioda njihove karijere.
Protektore su oformili Kosta iz niškog Novembra i Radule iz Ateista sa drugarima u januaru 2013. To je bend koji gaji garažni zvuk uz uticaje bluza, kantrija i ostalih srodnih pravaca.
Od 2017. godine bend se ustalio u postavi: Ćira – bubnjevi, Pejča – bass, Radule i Branko – gitare, Boris i Vlajko – vokali.
Iako grupa postoji celu deceniju, zbog obaveza članova u matičnim bendovima (Novembar, Atheist Rap, Psychosonic Boris i Hosenfeferi, School Bus), Protektori iza sebe imaju samo nekoliko mini-turnaja po regionu i album “Kretenov let” (2013).
Kako kažu članovi benda, u toku je rad na novom materijalu, čija realizacija se očekuje u toku ove godine.
Prvih 50 ulaznica po promotivnoj ceni od 800 dinara možete da kupite u Birtiji kod Dušana (Davidova 9) od nedelje 22. januara.
Posle toga će se ulaznice prodavati po pretprodajnoj ceni od 1.000 dinara. Ako ih ostane za prodaju na ulazu, na dan koncerta koštaće 1.200 dinara.
Srpska premijera filma “Mavena” autora Andrije Lekića biće održana u subotu, 4. februara u 19:30 časova u MTS dvorani na petom Međunarodnom festivalu dugometražnog dokumentarnog filma.
Radnja filma “Mavena” sastoji se od četiri priče snimljene u periodu od osam godina: krvna osveta i njene posledice, fenomen virdžine, ljubav između sestre i brata koji ima trajno oštećenje mozga i poslednji dani oca u terminalnoj fazi maligne bolesti.
Mavena/ Photo: Promo (DOK#5)
Kroz ove četiri priče protagonista promišlja večna pitanja o stvarnosti, istini, potrazi za domom, sećanjima i ljubavi.
Povodom filma koji će biti prikazan na DOK festivalu autor ostvarenja je rekao: – Godine 2011, posle volontiranja u područjima pogođenim cunamijem u Japanu, života sa migrantima u zimskim noćima Pariza i vremena provedenog na albanskim Prokletijama, protagonista se vraća u mesto u kojem je odrastao da bi boravio pored oca koji je u terminalnoj fazi bolesti. Retko dobijemo priliku da snimamo teške momente na njihovom vrhuncu, u terminalnoj fazi bolesti recimo, periodu određene zarobljenosti, periodu nemogućnosti da se stvari promene, usled toga sjedi ponovno preispitivanje.
Andrija Lekić/ Photo: Lična arhina (DOK#5, promo)
Andrija Lekić je rođen u Beogradu 1976. godine. Sa šest godina njegova porodica se seli u Crnu Goru. Posle završenih osnovnih studija iz marketinga odlazi u Pariz.
U Londonu je studirao fotografiju na Kensington and Chelsea College. Posle saradnje sa francusko-japanskim institutom i samostalne izložbe fotografije u Japanu, proveo je neko vreme volontirajući u područjima pogođenim zemljotresom i cunamijem. Trenutno živi u Beogradu.
Film “Mavena“ biće prikazan u okviru takmičarske selekcije Enter Dok. U okviru ovog programa biće dodeljene dve nagrade: nagrada publike i nagrada žirija publike koji je sastavljen od tri ljubitelja filma koji će glasati za najbolji debitantski film.
Peto izdanje međunarodnog festivala dugometražnog dokumentarnog filma DOK #5 biće održano od 2. do 5. februara u MTS dvorani.
Predstava “Igraj, trči i pobedi” u izvođenju učenka Sportske gimnazije biće izvedena 20. februara u MTS dvorani. Novac prikupljen kupovinom ulaznica biće namenjen dei bez roditeljskog staranja.
U pitanju je komad koji su osmislile profesorke srpskog jezika i književnosti: Ivana Marinko je napisala komad, a u režiji joj je pomogla Verica Đoković, koja ističe da je ova predstava samo proizvod onoga što inače rade na časovima srpskog jezika, gde se, tumačeći književna dela trude da, kako kažu, kod svojih učenika probude humanost i čovekoljublje.
Mladi sportisti će na “daske koje život znače” 20. februara izaći dva puta, u 17:30 i 20:00 časova. Kao sto smo pomenuli na početku, prihod od prodatih ulaznica namenjen je deci bez roditeljskog staranja.
Ovo nije prvo izvođenje predstave. Početkom decembra predstavu su igrali da pomognu u prikupljanju novca za lečenje školskog druga. Tada su prikupili 560.000 dinara i sav novac je uplaćen Fondaciji Budi human.
U novom humanom činu podržalo ih je Ministarstvo prosvete, a poruke podrške stižu od mnogih ličnosti iz javnog života.
Uz učenike Sportske gimnazije stali su Vojin Ćetković, Zvonimir Đukić – Đule (Van Gog), Jelisaveta Orašanin, Jelena Jovičić, Dragan Petrović Pele, Filip Filipović, koji je bio učenik ove škole, Tijana Bigdanović, Jovana Brakočević, Milica Starović, humanista Stolar Mile i mnogi drugi.
Iz Sportske gimnazije poručuju da veliku zahvalnost duguju timu MTS dvorane koji je propaznao značaj ovakovog istupanja i predstavljanja mladih ljudi i njihove humane misije.
Ulaznice za humanitarnu predstavu”Igraj, trči i pobedi” možete da kupite na blagajni MTS dvorane.
U punoj brzini, Kišobran kolektiv ulazi u 15. Sezonu.
Pored već dobro poznatih velikih Kišobran žurki, za svoju 15. sezonu ovaj kolektiv najavljuje i velike planove za njihove druge programe u novom Art hubu Kula, gde se pored izložbenog programa i art shopa najavljuju novi debatni i muzički programi, posebno osmišljeni za ovaj specifičan prostor na tri sprata sat kule u Cetinjskoj ulici.
Na četiri bine kluba Drugstore u subotu, 4. februara predstaviće se 10 izvođača, DJeva i bendova.
Na glavnoj bini, pored Kišobran DJeva, ovoga puta nastupiće mladi kantautor Luka Rajić, predvodnik novog talasa beogradskog alternativnog popa, poznat po singlovima “Ludim” i “Ljubimo se”.
Kišobran/ Photo: Nađa Kastratović
I ovoga puta nastavlja se tradicija predstavljanja mladih underground talenata u već poznatom Drugstore Chambersu, pa će vam na Kišobran Showcase bini predstaviti Cactus Fields – mlade nade iz Gornjeg Milanovca koje promovišu svoj istoimeni debi album.
Tu će biti i eksperimentalni supergroup projekat Laplander, nastao u koliziji bendova Niko Nikolić i Azza i Kapale, a binu će da zatvori najperspektivniji DJ tvrdog klupskog zvuka – Am Hi.
Pored ovih izvođača, za DJ pultom Black Rooma biće Cosmic G i Danilo Kas, a Ice Cream Booth predvodiće Bucalo i Thinker.
Ulaznice po pretprodajnoj ceni od 600 dinara dostupne su u kafiću Zaokret. Na veče žurke, na ulazu u Drugstore cena ulaznice će biti 800 dinara.
Hrvatska pank rok grupa Psihomodo Pop održaće koncert 24. februara u Domu kulture Novi Sad, u okviru proslave jubileja – 40 godina postojanja, piše na zvaničnoj Facebook stranici ove ustanove.
Postoji izreka da život tek počinje u 40-im, da tada sve postaje bolje jer znamo šta hoćemo a šta nećemo, a kada bend poput Psihomodo Popa slavi 40. godina onda to definitivno znači da ćete na njihovoj rođendanskoj žurci “voleti samo sebe, jedino sebe”, ali i njih, zapisali su organizatori koncerta.
Veliko rođendansko slavlje Psihomodo Popa biće organizovano za sve fanove benda nastalog 1983. u Zagrebu, čiji je frontmen lucidni i harizmatični – Davor Gobac.
Koncert u Domu kulture novog Sada je u stvari početak turneje Psihomodo Popa koji će slaviti četiri decenije karijere koncertima kroz ceo region bivše Jugoslavije.
Psihomodo pop/ Photo: AleX
Da su njihovi koncerti prepuni dobre svirke i ludačke energije, da je provod zagarantovan i da se dugo pamte svi dobro znaju, a kada je tu bonus i rođendansko veselje, koncert Psihomodo Popa je definitivno jedan od onih koji će obeležiti ovogodišnju sezonu u Domu kulture NS.
Program počinje u 20.00h, a u rođendansko slavlje publiku će uvesti DJ Milica.
Bend je objavio studijske albume – “Godina zmaja” (1988), “Sexy Magazin” (1990), “Tko je ubio Mickey Mousea” (1992), “Srebrne Svinje” (1993), “Sextasy” (1997), “Debakl” (2000), “Plastic Fantastic” (2004), “Domovine sin” (2009), kompilacije – “Tekućih 20” (2003), “The ultimate collection” (2007), kao i uživo (live) izdanja – “Live in Amsterdam” (1989), “Unpljugd” (1996), “Das Beste aus der grosse Hit Parade” (1999).
Žanrovski variraju od rokenrola, pank roka, panka i pop panka, i veoma su specifični, jedinstveni, neobični u samim nastupima, tekstovima i umetničkom izrazu.
Poslednji put u Srbiji su svirali na Beer festu 2022 (avgust), solo koncert su imali već u Domu kulture NS, a u prestonici se pamti njihov rasprodati koncert u sali Amerikana Doma omladine Beograda, krajem 2019. godine.
Naravno, publika će slušati presek njihove karijere kroz hitove i poznate numere: “Frida”, “Ja volim samo sebe”, “Sve će biti u redu”, “Sexy magazin”, “Ramona”, “Nema nje”, “Donna”, “Pinokio”, “Mila”, “Nebo”, “Kad sam imao 16”, “Bože čuvaj Psihomodo Pop”, “Osjećam se haj”, “Telegram sam”, “Zauvijek”, “Nebo”, “Volim crtane filmove”…
Film “Pas koji je voleo vozove” u režiji Gorana Paskaljevića, a po scenariju Gordana Mihića, pošto je digitalno restauriran u okviru projekta A1 Kinoteka, biće premijerno i besplatno prikazan 28. januara u Jugoslovenskoj kinoteci.
Svi zainteresovani, koji nisu u mogućnosti da prisustvuju bioskopskoj projekciji, moći će da pogledaju film na Facebook stranicama kompanije A1 Srbija i Jugoslovenske kinoteke od 20:30 časova.
Pas koji je voleo vozoce, Centar film
Jedan od najznačajnijih domaćih reditelja, Goran Paskaljević, kroz ovaj film gradi univerzalnu priču o potrazi za slobodom, bez vremenske odrednice, kroz lik devojke Mike koja na svom putu upoznaje bivšeg filmskog kaskadera i mladića koji veruje u prijateljstvo i ljubav.
Ova tri lika, kroz susrete i rastanke, pričaju priču o ljudskom traganju za slobodom i “idealnim” svetom koje sa sobom nosi i mnoga razočarenja.
Pas koji je voleo vozoce, Centar film
Ekipu filma čine najpoznatija imena domaće kinematografije.
Pored Svetlane Cece Bojković u ulozi Mike ostale uloge u filmu tumače: Velimir Bata Živojinović, Irfan Mensur, Pavle Vuisić, Danilo Bata Stojković, Dušan Janićijević, Drago Čumić, Ljiljana Jovanović, Janez Vrhovec, Ljubomir Čipranić, Katica Šeli, Melita Bihali, Zoran Miljković i drugi. Muziku je komponovao Zoran Hristić jedan od najznačajnijih srpskih autora savremene muzike.
Pas koji je voleo vozoce, Centar film
“Pas koji je voleo vozove” je 27. film koji je digitalno restaurisan u odeljenju za digitalizaciju i digitalnu restauraciju Arhiva Jugoslovenske kinoteke, a u okviru projekta A1 Kinoteka.
Projekat od 2017. godine zajednički realizuju Jugoslovenska kinoteka i kompanija A1 Srbija i ima za cilj da omogući televizijsko i bioskopsko prikazivanje poznatih filmskih naslova, kao i da ih sačuva za buduće generacije.
Nadležne službe u Kaliforniji i dalje nisu ušle u trag nestalom britanskom glumcu Džulijanu Sandsu 12 dana nakon što je nestao u planinama San Gabrijel, objavio je danas BBC.
Sands (65) je nestao 13. januara u planinama San Gabriel, na području Boldi Bula, severno od Los Anđelesa.
Šerif okruga San Bernardino rekao je da su uloženi brojni napori u potrazi za glumcem, kao i da u potrazi učestvuju i helikopteri i dronovi.
Šerif je naveo da vremenski uslovi, iako ne idealni, dopuštaju i kopnenim timovima da obavljaju svoj posao, ali da na područjima više nadmorske visine potraga još nije moguća zbog vremenskih uslova.
Iz šerifove kancelarije su napomenuli da je područje na kojem je nestao Sands izuzetno opasno čak i za iskusne planinare.
Njegov automobil je pronađen prošle sedmice pored mesta na kojem je prijavljeno da je nestao.
Sands je glumio u brojnim filmovima i serijama, uključujući “24”, “Smolvil” i “Soba s pogledom”, a živi u Los Anđelesu od 2020. godine.
