Elektro pop duo Francis KA vam predstavio je video singl “Plavo“, koji je, kako bend ističe, do sada najintimnije delo njihovog stvaralaštva.
Prvom polovinom pesme i tvinpiksovskim instrumentalom bend vas vuče za ruku i vodi u šetnju kroz šumu milion tonova, dok poprilično svedenim tekstom daje naznake šta na vas na kraju tog puta čeka.
Uz poziv da se ne bojite i suočite se sa onim što vas na kraju čeka, Francis KA u ostatku pesme zajedno sa vama uranja u more distorzije i reverba u kom se oslobađa sve što se do tada nakupilo i prepušta vas “plavom“ u potpunosti.
Kada se na kraju zatvori krug i čuje stih jutro je, trgnućete se, probuditi i shvatiti da pesma traje samo četiri i po minuta, ali vas osećaj utehe neće pustiti mnogo duže.
Photo: Tamara Jeličić i Miloš Mihajlović
– Pesma “Plavo” je još jedna potraga za nežnošću i pejzaž novootkrivenih osećanja. Omiljena je pesma celog benda. Promene atmosfere, od melanholije do svojevrsne teatralnosti predstavlja pravo uživanje za lajv izvođenje. Spot je kolaž i improvizacija raznih videa koje smo snimili kroz zadnjih par godina, kao i istraživanje mogućnosti jeftinog green screena sa Temua – kazali su članovi benda.
Francis KA čine Tamara Jeličić i Miloš Mihajlović koji su napisali muziku za pesmu, režirali spot i u njemu glumili, takođe za tekst je zaslužna Tamara, a za aranžman Miloš. Pomoć su imali na basu koji je odsvirao Petar Blagojević. Za mix i master se pobrinuo Alexander Vujić Ohlsen, dok mu je Miloš pomogao u produkciji.
Pesmu možete da poslušate na svim striming platformama i spot pogledati na jutjub kanalu benda.
Muzičarka i autorka Macha Ravel dobitnica je ovogodišnje nagrade SoAlive Music Video Award, koju dodeljuje međunarodna platforma SoAlive Music Conference & Festival sa sedištem u Sofiji.
U konkurenciji deset nominovanih spotova iz čitave jugoistočne Evrope, njen vizuelno i konceptualno snažan video za pesmu “Lutkica” osvojio je prvo mesto, potvrdivši da hrvatska alt-pop scena ima istaknuto mesto na evropskoj mapi savremene muzike.
SoAlive Music Conference & Festival jedno je od najvažnijih regionalnih okupljanja muzičke industrije, koje povezuje autore, producente i profesionalce iz zemalja jugoistočne Evrope. Izbor za SoAlive Music Video Award posebno je značajan jer ova nagrada ne donosi samo prestiž, već i konkretnu podršku umetniku – investiciju u novi vizuelni projekat, odnosno mogućnost realizacije sledećeg spota u profesionalnim produkcijskim uslovima.
Macha Ravel/Photo: Alexander Baptiste Keiser
Svečana dodela održana je u petak, 17. oktobra, u Sofiji, u okviru pomenute konferencije i festivala.
Pesma “Lutkica”, objavljena u junu ove godine u izdanju Menarta, postala je viralni alt-pop hit koji je pokrenuo lavinu reinterpretacija na TikToku – sa više od 10.000 korisničkih videa i hiljadama deljenja širom regiona i Evrope. Hipnotična, dvojezična (hrvatsko-francuska) pesma i prateći kinematografski spot u režiji Mare Prpić (1.618 Films) donose snažnu autorsku i vizuelnu viziju koja je očigledno prepoznata i izvan granica Hrvatske.
Sarajevo će 13. i 14. februara 2026. godine ponovo postati središte metal scene regiona. Jer, u Domu mladih zakazano je treće izdanje Eternal Flame Metal Festivala.
Festival koji je u kratkom vremenu izgradio prepoznatljiv identitet, nastavlja svoj rast – ove godine biće veći, glasniji i produkcijski jači nego ikad pre.
Od svog osnivanja, Eternal Flame Fest spaja duh Sarajeva i energiju metala, stvarajući jedinstvenu vezu između kulturne baštine i savremenog izraza. Dvodnevni program donosi 10 bendova iz zemlje i inostranstva, koji pokrivaju gotovo sve podžanrove metala – od industrial deatha i black metala do klasičnog heavy zvuka.
Headlineri:
Brainstorm – Nemački power metal majstori, aktivni od 1989. godine, poznati su po svom mračnom i teškom zvuku koji kombinuje heavy, thrash i speed metal s melodičnim refrenima i snažnim vokalom Andyja B. Francka. Njihov nastup obećava čisti, beskompromisni metal koji će protresti temelje Doma mladih.
Blejz Bejli (Blaze Bayley) – Legendarni bivši glas Iron Maidena i ikona heavy metala. Njegova karijera simbolizuje strast, izdržljivost i nepokolebljivu veru u muziku. Ove godine, Blaze dolazi u Sarajevo da donese sirove emocije, bezvremenske himne i duh pravog heavy metala.
Ostali izvođači:
Mastic Scum (Austrija) – Jedan od najpoznatijih i najžešćih metal bendova iz Austrije. Od sredine 90-ih razaraju scenu brutalnim, tehnički preciznim death/grind zvukom koji melje bez predaha. Njihov nastup na Eternal Flame Festu biće zvučni napad koji se ne zaboravlja – čista, nemilosrdna esencija industrijskog metala.
Thy Legion (Malta) – Mračni veterani death/black metala sa više od dve decenije postojanja i četiri albuma. Njihov posljednji rad “Grand Cosmic Funeral” oduševio je kritiku i publiku. Na festival donose obred za najcrnje duše – u maniru Belphegora, s demonskim melodijama i suludo brzim blastbeatovima.
Kryn (Hrvatska) – Jedan od najvećih metal bendova regiona vraća se u Sarajevo nakon 12 godina! Njihov prepoznatljivi zvuk spaja masivne rifove, mračne atmosfere i moćne vokale koji balansiraju između kontrole i čiste agresije. Kryn je sinonim za autentičnost, a svaki njihov nastup pretvara se u eksploziju energije.
Deadspawned (Srbija) – Death metal bend iz Beograda formiran 2022. godine, sastavljen od bivših i sadašnjih članova kultnih imena poput Sacramental Blood, Amon Din, Scaffold i drugih. U Sarajevo dolaze prvi put, s brutalnim setom koji obećava da će “razvaliti” Dom mladih do temelja.
Power Surge (International) – Novi internacionalni heavy metal projekt koji predvodi gitarista Srđan, rođen u Sarajevu, uz hrvatskog pevača Roka. Njihov debi album “Shadows Warning” iz 2025. dobio je sjajne recenzije u časopisima Deaf Forever, Rock Hard i Rocks. Bend donosi tehničke rifove, progresivne zaokrete i snažan, old school metal zvuk.
Klapan (Banja Luka) – Formirani 2019. godine, Klapan kombinuje thrash, groove i metalcore u jedinstveni zid zvuka. Nakon EP-a Pandemonium, postali su sinonim za energične nastupe bez predaha, a na Eternal Flameu donose pravu dozu haosa.
Semetra (Sarajevo) – Alt metal bend osnovan 2020. godine, poznat po žanrovskom spoju punka, stonera, thrasha i simfonijskog metala. Njihov debitantski album “Gods on Earth” donosi moćan i svjež zvuk koji ruši granice između stilova.
Ludilo (Tuzla) – Old school thrashcore veterani osnovani davne 1989. godine. Njihov demo “Čoban tjera monstrume” ima kultni status na Balkanu, a povratak na scenu donosi dozu nostalgije i pravu školu starog thrasha.
Early bird dvodnevne ulaznice po cijeni od 60 KM (30 €) dostupne su od 1. novembra putem Kupikartu.ba i u Sarajevo Disk Music Shopu (Radićeva 2, bivši Marki). Akcija traje mesec dana, do 1. decembra. Nakon toga, cene rastu na 70 KM (35 €) za dvodnevnu, odnosno 40 KM (20 €) za jednodnevnu ulaznicu. Na dan festivala cene su dvodnevna 80 KM (40 €) i 50 KM (25 €) jednodnevna karta.
Više od muzike
Pored nastupa, festival donosi i bogat prateći sadržaj:
Merchandise štandoves ekskluzivnim izdanjima, majicama i kolekcionarskim predmetima.
Afterparty događajena više lokacija širom Sarajeva.
Eternal Flame Metal Festival nije samo koncert – to je zajedništvo, iskustvo i tradicija koja jača muzičku i kulturnu scenu Sarajeva. Ostavite krv i znoj 13. i 14. februara u Domu mladih i budite deo metal spektakla koji će ostaviti neizbrisiv trag.
Biljana Slijepčević Bixi održala je u petak, 17. oktobra, svoj prvi samostalni koncert pred beogradskom publikom, u ambijentu DOB kluba u Domu omladine.
Centralni deo večeri bio je posvećen promociji njenog debitantskog solo albuma “Beznađe”, kojim je, kako navodi, definisala svoj autorski izraz unutar žanra epic metala.
Ovaj nastup označava i zvaničan prelazak Bixi u solo karijeru, nakon deset godina provedenih kao frontmen benda Sorabi. Ulaskom u samostalne vode, Bixi se prvi put potpisuje kao kompletan autor celokupnog muzičkog i tekstualnog materijala njenih novih pesama.
Nakon završenog koncerta Bixi se osvrnula se na značaj podrške autentičnom stvaralaštvu.
– Iako se moj album zove “Beznađe” , energija koju osećam večeras je njegova potpuna suprotnost. Posebno sam ponosna što smo ovde predstavili toliko različitih nijansi autorske muzike. Ovo je pobeda nezavisne scene. Kada vidim publiku koja razume i podržava muziku nastalu bez kompromisa, znam da je vredelo utkati svaku emociju u ove stihove – poručila je Biljana.
Pored Biljane Slijepčević Bixi, na koncertu su nastupili i specijalni gosti, koji su publici ponudili raznovrstan žanrovski program:
Grupa XI – Eleven (Kruševac): Bend je predstavio svoj grandž-kristijan rok izraz. Program je obeležio duet “Anksioznost”, u kojem je Bixi ostvarila saradnju sa vokalom Grupe XI, spajajući dva stilska pristupa u jednoj pesmi.
XI Eleven, ustupljene fotografije (via Sorabi Bend)
Zimbabveanski zavod za zaštitu zverova (ZZZZZ): Beogradski sastav uneo je eklektičnu notu u veče, oslanjajući se na muzičko nasleđe post-panka i novog talasa. Između ostalog, izveli su numere sa svog debitantskog albuma “Nemoj mi reći da je stiglo novo doba”.
Goran Bare, legendarni frontmen benda Majke i jedan od najuticajnijih regionalnih rock muzičara, ponovo je izazvao burne reakcije nakon što se na društvenim mrežama pojavio video u kojem je u vidno lošem stanju.
Snimak koji se brzo proširio internetom, prikazuje muzičara u neobičnom raspoloženju tokom razgovora s novinarima.
Izjava je zabrinula mnoge obožavaoce koji su u komentarima izrazili tugu i zabrinutost za njegovo zdravstveno i psihičko stanje.
Goran Bare, poznat po svojoj iskrenosti, emotivnim ispovestima i turbulentnom životu, često otvoreno govori o teškim temama, uključujući zavisnost i borbu s tamnim stranama života.
Uprkos svemu, njegovi nastupi i muzika i dalje nose sirovu energiju i snažnu poruku.
Britanski kantautor Sem Fender osvojio je prestižnu nagradu Mercury Prize 2025. za svoj treći studijski album “People Watching”, koji je, prema oceni žirija, “emocionalno iskren, zreo i izuzetno važan dokument vremena”.
Ceremonija dodele održana je u londonskom Eventim Apollu, a Fenderov trijumf dočekan je ovacijama – ne samo zbog muzike, već i zbog simbolike. Ovim priznanjem, umetnik iz Njukasla potvrdio je poziciju britanskog severa kao novog centra autentičnog rock-izraza, daleko od londonske scene koja tradicionalno dominira nagradom.
Album “People Watching” kritika opisuje kao introspektivan, ali društveno svestan – ispunjen pričama o otuđenju, prijateljstvu, radničkoj klasi i potrazi za smislom. Pesme poput “People Watching i “Bridges Burn Slow” pokazuju Fenderovu sposobnost da spoji britpop senzibilitet sa brutalno iskrenim tekstovima i moćnim vokalom koji ne pravi kompromis.
Prihvatajući nagradu, Fender je izjavio:
– Ovaj album je za ljude sa kojima sam odrastao, za sve koji misle da njihov glas ne vredi. Muzika me je spasla, i ako može pomoći još nekome — to je najveća nagrada.
Sem Fender se ovom pobedom svrstao u red dobitnika kao što su Arctic Monkeys, PJ Harvey, Damon Albarn i Dave, potvrđujući da je njegova generacija našla svoj ton – surov, iskren i snažno ukorenjen u stvarnost britanskog severa.
Basista američkog benda Limp Bizkit, Sem Rivers, preminuo je u 48. godini, potvrdio je magazin Louder. Vest je potresla fanove širom sveta, posebno one koji su odrasli uz himne nu-metala s kraja devedesetih i početka dvehiljaditih.
Rivers je bio jedan od osnivača benda koji je, uz frontmena Freda Dursta i gitaristu Vesa Borlanda, definisao zvuk generacije kroz albume “Significant Other” (1999) i “Chocolate Starfish and the Hot Dog Flavored Water” (2000). Njegove prepoznatljive, teške i melodične bas linije bile su srce Limp Bizkit zvuka — fuzije metala, hip-hopa i punk energije
Kako navodi Louder, vest o njegovoj smrti potvrdila je porodica, ali uzrok još nije zvanično saopšten. Brojni muzičari i fanovi oglasili su se na društvenim mrežama, odajući poštu umetniku čiji je stil oblikovao čitav žanr.
Kolege iz benda objavile su kratko saopštenje:
“Sem nije bio samo naš basista, već i brat, stub benda i prijatelj koji nas je učio da muzika mora da ima dušu. Njegov zvuk će zauvek ostati deo onoga što jesmo”.
Tokom karijere, Rivers je sarađivao i sa brojnim drugim izvođačima, a poslednjih godina radio je u produkciji i mentorstvu mladih bendova na floridskoj sceni. Iako se Limp Bizkit povremeno vraćao na scenu s promenljivim sastavom, Rivers je uvek bio simbol njihove autentičnosti.
Njegov odlazak označava kraj jednog poglavlja u istoriji nu-metala, žanra koji je, uz sve kontroverze, promenio lice moderne rokenrol kulture.
“Heterotopije”, samostalna izložba Lane Vasiljević, biće otvorena u subotu, 25. oktobra u 18:00 časova u prostorijama Savremene galerije Subotica (palata Rajhl).
Lana Vasiljević, umetnica sa više od dve decenije stvaralačkog iskustva, poznata je po specifičnom pristupu skulpturi kao procesu – kroz sakupljanje, prepoznavanje i transformaciju predmeta iz svakodnevice u složene, zagonetne objekte.
Radovi koji će biti deo izložbe Heterotopije/ Photo: Lana Vasiljević
Izložbom koju je nazvala “Heterotopije”, ona razvija prepoznatljive principe svoje prakse i postavlja ih u dijalog sa specifičnim ambijentom Savremene galerije Subotica – impozantnim secesijskim prostorom koji postaje aktivni učesnik umetničkog procesa.
Devet izložbenih sala pretvara se u devet narativnih celina, odnosno prostorno-vremenskih jedinica koje pozivaju posmatrača na istraživanje, introspekciju i interakciju sa radovima.
Radovi koji će biti deo izložbe Heterotopije/ Photo: Lana Vasiljević
Radovi koji će biti deo izložbe Heterotopije/ Photo: Lana Vasiljević
Radovi koji će biti deo izložbe Heterotopije/ Photo: Lana Vasiljević
Naziv izložbe referiše na filozofski pojam “heterotopije” koji je razvio filozof Mišel Fuko – mesta koja su istovremeno stvarna i zamišljena, otvorena i zatvorena, privatna i javna.
Vasiljević upravo kroz ovu ideju propituje asocijativni prostor akumuliranih slika i sećanja, prostor u kojima se susreću i sabiraju različite vremenske i kulturne dimenzije stvarnosti, istovremeno realne i imaginarne, otvorene i zatvorene.
Radovi koji će biti deo izložbe Heterotopije/ Photo: Lana Vasiljević
Instalacije koje čine izložbu pune su intimnih priča, simbolike i estetske složenosti, ne nudeći linearnu naraciju, već višeslojno promišljanje sveta i uloge umetnosti u njemu.
One ukazuju na postojanje paralelnih stvarnosti, kroz suptilnu igru značenja, konteksta i materijala.
Izložba će biti otvorena do kraja novembra.
Radovi koji će biti deo izložbe Heterotopije/ Photo: Lana Vasiljević
Veštačka inteligencija već neko vreme piše tekstove, slika portrete i pravi video-klipove. Ali, poslednjih meseci, debelo je ušla i u muziku. Internet je preplavljen “izgubljenim pesmama” kultnih bendova, “zaboravljenim demo snimcima” i “neverovatnim obradama” koje nikada nisu postojale.
Iako zvuče uverljivo, većina tih snimaka delo je AI modela koji generišu vokale i instrumente na osnovu postojećih pesama. Evo kako da ih brzo prepoznate i ne nasednete.
1. Glas koji je previše savršen – i previše dosadan
AI može da rekonstruiše glas pevača gotovo savršeno, ali ne i njegovu emociju. Ako vokal zvuči “hladno”, bez udaha, bez slučajnih mikro-grešaka, ako se svaki slog izgovara identično, gotovo sigurno je reč o veštačkoj inteligenciji. Kod pravih snimaka čuju se sitni trzaji, neravnomeran dah, šum mikrofona i izražena dinamika između stihova. AI pevači deluju kao da “plutaju” iznad muzike, a ne kao da su deo nje.
AI muzika/Photo: Freepik
2. Bubnjevi i bas – sterilni i robotski
Bubnjevi su najlakši način da se prepozna lažnjak. AI često koristi generičke semplove koji se ponavljaju bez prirodne varijacije. Ako svi udarci zvuče potpuno isto – bez razlike u jačini, tonu ili prostoru – nema tu pravog bubnjara. Isto važi i za bas: pravi basisti “kasne” za ritmom za deliće sekunde, dajući pesmi groove. Kod AI snimaka sve je savršeno u milisekundu, i time potpuno beživotno.
AI muzika/Photo: Freepik
3. “Nalepljene” gitare
Gitara u AI pesmama često zvuči “nalepljeno” preko ostatka numere. Ako ton gitare zvuči kao moderna digitalna simulacija, a snimak je navodno datirn u šezdesete ili sedamdesete, to je crvena zastavica. Stari snimci odaju analogni šum, klikove trake i prirodan raspored instrumenata u stereo prostoru. AI sve to “pegla” do besmisla.
AI muzika/Photo: Freepik
4. Produkcija bez duše
AI ne zna šta znači “studio”. Stari snimci imaju ograničen stereo, čuje se prostor u kome su svirani, dok AI proizvodi sterilni, digitalni miks sa savršenim balansom. Ako čuješ “zaboravljeni demo iz 1971.” koji zvuči kao moderni remaster sa Spotify-ja, onda znaš na čemu si.
AI muzika/Pixabay
5. Tekst i dikcija odaju poreklo
AI modeli često greše u akcentima, rimama i naglascima. Ako pevač koristi reči koje ne postoje u njegovom jeziku, ili ih izgovara kao da ne zna šta znače, vrlo je verovatno da tekst nije napisalo ljudsko biće. Kod “AI obrada” često se ponavljaju besmislene fraze, rečenice koje ne vode nikuda, ili stihovi bez pravog emotivnog naboja.
Pre nego što podeliš “neverovatni demo Nirvane iz 1993.” ili “izgubljenu obradu Beatlesa od strane Black Sabbath iz 1968.”, sačekaj malo. Da li su ti bendovi tada uopšte postojali u toj postavi? Da li su imali pristup studiju? Postoji li makar jedan intervju, bootleg, ili set-lista koja potvrđuje da je ta pesma postojala? Ako je odgovor “ne”, to je definitivno AI.
Ako niste sigurni, pustite pesmu kroz Shazam. Ako aplikacija ne prepoznaje pesmu, iako a vokal i instrumenti zvuče kao poznati bend, gotovo sigurno je reč o AI kreaciji. Originalni snimci uvek imaju neki audio otisak u bazi.
AI muzika/Pixabay
Konačno, AI jeste fascinantan alat, ali i opasan falsifikator. U svetu u kojem svako može da napravi “novu pesmu Beatlesa” ili “duet Kurt Kobejna i Džonija Štulića”, istina postaje pitanje pažnje, a ne tehnologije.
Zato slušajte pažljivo, sumnjajte u ono što je “predobro da bi bilo stvarno” i ne dozvolite da vam algoritmi prodaju nostalgiju koja nikad nije ni postojala.
Tame Impala (projekat Kevina Parkera) objavio je peti studijski album pod nazivom “Deadbeat”, za Columbia Records.
Objavljivanju albuma prethodila su tri singla: “Loser”, “End Of Summer” i “Dracula”, a sa novim izdanjem izašao je i video singl “My Old Ways”.
Spot koji sadrži cinéma vérité materijale zabeležene tokom snimanja albuma “Deadbeat” potpisuje Sem Kristofski.
Kompozitor i producent, Kevin Parker, izvajao je kolekciju neverovatno snažnih numera koje dubinski istražuju potentnu klubsku psihodeliju, nešto što mu je i u prošlosti služilo kao sredstvo za neke od njegovih najličnijih i najinspirativnijih pesama.
Album je duboko inspirisan bush doof kulturom i rave scenom zapadne Australije, preoblikujući Kevina u svojevrsnog primitivnog rave izvođača u tom procesu.
Sniman na raznim lokacijama tokom poslednjih nekoliko godina, “Deadbeat” je u velikoj meri dovršen između Parkerovog rodnog Fremantla i njegovog studija Wave House u Indžindupu u Zapadnoj Australiji, početkom ove godine.
Deadbeat, cover/ Photo: Promo
Album zvuči kao majstorko umetničko delo sa zdravo dozom spontanosti što nije bilo ranije slučaj kada je ovaj poznati perfekcionista u pitanju. To se manifestuje u izrazitom minimalizmu i oštrini, sa muzičkim teksturama koje dodaju novu dimenziju zvuku kao i sa bogatijim i razigranijim vokalnim rasponom nego ikad.
Lirski, album kanališe beskrajne loše vesti, samoktritičnu grešku zaglavljenu u negativnoj povratnoj petlji, koja je davno trebala da bude razrešena.
Nakon što se na albumu “Slow Rush” bavio fenomenom vremena, na novom izdanju Parker se fokusira na nijansirane detalje emocionalne svakodnevnice.
Tame Impala je do sada objavio četiri albuma: “InnerSpeaker”, “Lonerism”, “Currents” i “The Slow Rush”, od kojih je potonji do sada najuspešniji i sa najboljim rangiranjem na američkim i britanskim muzičkim top listama.
Tame Imapala/ Photo: Julian Klincewicz
Novi album će se uskoro naći u prodaji i kod nas na formatima CD i LP.
