Čuveni britanski režiser ser Alan Parker, čiji su filmovi osvojili 10 Oskara, 10 Zlatnih globusa i 19 nagrada BAFTA, preminuo je juče u Londonu, u 76. godini, posle duge i teške bolesti.
Zaštitni znak njegove blistave karijere bili su mjuzikli, filmovi zasnovani na istinitim pričama, koji često imaju mračan izgled, ali i živopisne i brutalne scene nasilja.
Režirao je “Bagzi Meloun” sa Džodi Foster, “Ponoćni ekspres”, “Slavu”, “Pink Flojd – Zid”, okultni triler “Anđeosko srce”, dramu o građanskim pravima “Požar na Misisipiju”, “Evitu” sa Madonom, “Birdi”… Kompozitor “Evite” Endru Lojd Veber tvitovao je da je ser Alan bio “jedan od retkih režisera koji zaista razumeju muzičare na ekranu”.
Pre nego što je počeo da snima filmove, Parker je pisao reklame, koje je uskoro počeo i da režira. Svoj prvi film, gangsterski mjuzikl – komediju “Bagzi Meloun”, u kojoj su glumila isključivo deca, napisao je i režirao 1975. Sledeći, izuzetno uspešan i kontroverzan film “Ponoćni ekspres”, o mladiću koji zbog šverca droge završi u turskom zatvoru, snimio je dve godine kasnije. Scenario je napisao Oliver Stoun, a film je osvojio dva Oskara, šest Zlatnih globusa i četiri nagrade BAFTA.
“Pink Flojd – Zid” iz 1981. bila je filmska adaptacija najprodavanijeg rok albuma svih vremena. “Anđeosko srce” iz 1986, sa Mikijem Rurkom, Robertom de Nirom i Lizom Bone, imao je omražen uoznaku “iks”, odnosno bio zabranjen za određeni uzrast, a poslednji film, dramu “Život Dejvida Gejla” sa Kevinom Spejsijem i Kejt Vinslet snimio je 2003. Penzionerske dane provodio je u slikanju i štampanju na svili, što su mu bile velike strasti. Iza sebe je ostavio suprugu Lizu Moran, petoro dece i sedmoro unučadi.
[infobox title=’Miljenik Kjubrika, Kopole i Šlezingera’]
Svaki kandidat koji želi da se pridruži Udruženju režisera Amerike (DGA), mora prethodno da bude nominovan od strane tri člana. Kada se Parker prijavio za članstvo, njegovu nominaciju podržali su – Stenli Kjubrik, Frensis Ford Kopola i Džon Šlezinger.[/infobox]
Parker je govorio da su filmovi umetnički izraz koji vizuelno komunicira, a gledaocima je u intervjuu iz 1988. jasno poručio:
– Moj posao nije da vam bude prijatno u bioskopu.
Iako nije osvojio Oskar za najboljeg režisera, remek–dela koja je snimio jesu, a Akademija za filmsku umetnost i nauku, koja dodeljuje nagradu, navodi da ćemo ga pamtiti kao “kameleona” i talentovanog čoveka čiji rad nas je “zabavio, povezao i dao nam tako snažan osećaj za vreme i mesto”.
HL/Izvor: novosti.rs
