Kada kažemo rep muzika, obično pomislimo na globalni umetnički fenomen koji je iznedrila afroamerička zajednica i koji obuhvata čitav niz elemenata: oblačenje, nakit, ponašanje, rimovanje, semplovanje, pravljenje bitova, matrica…
Nastao je početkom 80-ih, dugo se i u različitim pravcima razvijao, ali je njegovu esencijalnu ideju do kraja izveo… čekajte – Dorćolac, Beograđanin, Srbin – Bege Fank!
Knjiga “Dobar Rep“ Predraga Vukčevića Bege Fanka nesvakidašnje je provokativna vožnja kroz istoriju stila, nabijena erudicijom, stavom i – možda najvažnije – duhom.
Reč je o autentično napisanom vodiču kroz najvažnije sociološke i društvene fenomene afroameričke kulture druge polovine 20. veka (preciznije – nakon sloma Pokreta za građanska prava Afroamerikanaca) koji u središte društvenih previranja postavlja muljatora kao vitalnu borbenu mašinu spremnu da se uspešno nosi kako sa belačkim rasizmom, tako i sa kapitalističkom represijom koju je bela zajednica nametnula ostalima.
Paralelno s tim, knjiga zagovara prevrednovanje srpske i jugoslovenske tradicije zasnovane na bitovima i rimama, analizirajući i dajući neretko ekscentrična, ali uvek duhovita i argumentovana tumačenja stilova domaćih autora (Bad Copy, General Two, Moskri…).
Čitava naracija o repu kao žanru data je s obzirom na začetak i razvoj srpske rep kulture, ali ne kao udaljenog fenomena istorijskog proučavanja, već kao dela proživljenog iskustva koje je oblikovalo samog autora.
Ruku pod ruku sa erudicijom, pozivanjem na autoritete i manje poznate reference, u slengu su opisane anegdote o nastanku tzv. drugog talasa srpskog repa u drugoj polovini 90-ih, ali i šire: odrastanje u Beogradu, druženja, rasprave, izlasci. Kao logičan sled, na to se nadovezuje priča o prvim snimcima, greškama i uspesima, formiranju stila i sada već dugoj karijeri Bege Fanka, nespornog partimejkera i hitmejkera na našoj sceni.
– Stigla je knjiga u kojoj sam uz lične priče o odrastanju s repom i o tome kako ga je moja generacija odomaćivala na našim prostorima, rešio i globalno najvažnije pitanje – “Šta je (pravi) rep”? A zatim – kao da to sve nije dovoljno – pokazao i kako sam taj pravi rep svojim konceptom Dobrog repa logički izveo do kraja, završio njegovu istoriju. Nije da moje izjave samo zvuče previše razmetljivo već one zaista jesu takve i to namerno. Objasnio sam zbog čega je bitno biti razmetljiv, biti kul i kako nas tome uče mnoštva prevara raznih varalica, a najviše crnih muljatora i elite muljatorske ekipe – crnih makroa. Konačno, objasnio sam kako sam prevario sebe da bih postao apsolutno dobar – izjavio je Predrag Vukčević – Bege Fank.
Glavni junak knjige nije obično JA, već onaj duhovni stav koji je – od Jeremije Krstića, preko Zelenog Zuba kao Najboljeg, do Ruške Jakić – u povremenim naletima uzdrmavao ovdašnju mejnstrim kulturu, krunišući ego i temperament kao najvažnije osobine umetnika, ali i svih oblika domaćih muljatora.
Zato se, van priče o muzici, “Dobar Rep“ može čitati i kao slavljenje i bodrenje radikalne umetnosti Držanja Do Sebe. To je stav koji ne može da iznese bilo ko.
Postoje knjige koje beleže istoriju određenog perioda popularne kulture, i one koje se bave karijerom nekog autora-benda.
Postoje autobiografije, i knjige koje fenomene pop kulture sagledavaju iz akademskog ugla… Ali retko se sreću one koje na ubedljiv način sadrže sve to, čineći celinu.
Zato “Dobar Rep“ Predraga Vukčevića predstavlja redak događaj u našoj kulturi. Bege Fank je rep barbarogenije za 21. vek.
