U utorak, 29. novembra u Malom pozorištu “Duško Radović“ obeležen je jubilej 100 godina Duška Radovića.
O jednom od najomiljenijih i najčitanijih pisaca sa ovih prostora govorili su Matija Bećković, Zorica Hadžić, Olja Bećković, Boris Miljković, Miloš Radović i Branislava Milunov.
Specijalni gosti večeri, Bisera Veletanlić i Vasil Hadžimanov, izveli su numeru “Milo moje” za koju je Duško Radović pisao tekst, dok je hor Dečjeg kulturnog centra izveo numeru “Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste)”.
Sve što ima da se kaže, Duško Radović je smetio u jedan aforizam… tačan pre 38 godina, još tačniji danas
Matija Bećković, najbolji prijatelj Duška Radovića, otvorio je obeležavanje jubileja rečima:
– Čestitam svima nama stoti rođendan Dušana Radovića. Mi smo slavili rođendan zajedno tako da smo bili neka vrsta vršnjaka i blizanaca. Danas slavimo njegovu prvu stogodišnjicu. A biće ih unedogled.
Bećković je sa publikom podelio anegdote iz druženja sa Radovićem:
– Sve čega sam mogao da se setim o Dušku nalazi se u ovoj knjizi o Radoviću. Ova knjiga je nešto kako bi on voleo da jednom izađe.
Povodom obeležavanja jubileja, stogodišnjice rođenja Duška Radovića, predstavljena je i monografija “100 godina Duška Radovića” (Mascom).
Ovu izuzetnu knjigu priredila je Zorica Hadžić koja je na svečanosti izjavila:
– U osnovi ove knjige nije bilo nikakve kalkulacije. Vodila me radoznalost i ljubav prema delu Duška Radovića. Meni je do ruku došla knjižica s pisima Dušana Radovića sinu vojniku i nekoliko razglednica. Prva misao je bila da moram da nađem Miloša, ovo je toliko lepo i interestano i tako krenula. Bez Miloša Radovića ove knjige ne bi ni bilo. Tako sam imala uvid u porodičnu arhivu i veoma mi je pomogao Matija Bećković.
DOBAR TAJMING DA SE OVIH REČI SETIMO… Ovako je čika Duško Radović čestitao Novu godinu
Olja Bećković evocirala je svoje sećanje na Duška Radovića:
– U to vreme mama i tata su se družili sa Duškom i sa Zdravkom Šotrom. I oni su bili redovni gosti u našoj kući. Moja sestra i ja smo bile jako male. Sestra Ljudmila se prva setila da se zaljubi u Šotru, a meni se to činilo kao da bi to uradio svako, a ja sam htela da budem originalna i da se zaljubim u nekoga u koga se niko ne bi zaljubio. Duško je otišao na pijacu i kupio mi je prsten. Celu priču možete pronaći u knjizi.
Boris Miljković, zadužen za izgled monografije 100 godina Duška Radovića i školski drug Miloša Radovića opisao je svoja sećanja na Radovića:
– Ono što je meni bilo zanimljivo kao jednom od autora izgleda ove knjige to je taj slobodan pad koji nam je Zorica Hadžić omogućila iz kosmosa na Zemlju. U ovoj knjizi možete da vidite nekoliko likova koji čine Duška. Čitajući ovu knjigu možemo da rekonstruišemo vreme Duška Radovića. Siguran sam da bi mu se ova knjiga dopala.
Miloš Radović, sin Duška Radovića, publici se obratio rečima:
– Duško je savremeni hit pisac. On je i dalje autoritet. Mnogi talentovani pisci odustali su od pisanja plašeći se šta bi im namrgođeni Radović mogao reći. A imao je običaj da kaže razumem, šta ti ovo znači ili šta ti je ovo trebalo. Zato smo svi mi koji ovde sedimo odlučili da Duškovim vernim čitaocima poklonimo knjigu koju nemaju i iz koje će saznati ono što o Dušku nisu znali. Mrgudni Radović se osmehnuo iz ove knjige i verujem da bi se obradovao da je imao priliku da je vidi. Osmehnuti Radovića bio je izazovan zadatak i sigurnan sam da smo u tome svi uspeli.
Kapitalno izdanje “100 godina Duška Radovića”, priredila je Zorica Hadžić, a knjiga je osmišljena u saradnji sa Milošem Radovićem.
Pored do sada neobjavljenih tekstova, beležaka, razglednica i crteža, knjiga sadrži i Radovićevu privatnu i poslovnu prepisku, kao i svedočenja njegovih bliskih prijatelja i saradnika.
Matija Bećković, kojeg za Duška vezuje dugogodišnje iskreno prijateljstvo, u knjizi se pojavljuje kao narator, a za izgled ovog luksuznog izdanja pobrinuli su se Slavimir Stojanović Futro, Boris Bota Miljković i Dušan Šević.
