Na završetku godine u kojoj su se pojavili “niotkuda”, iako zvuče kao da su tu oduvek, bend Jelene stavio je šlag na svoju tortu s brojem 2025.
Pobeda na Mobil Music Festu #5 nije bila stvar slučaja, već jasan signal da se na sceni pojavio bend sa sopstvenim identitetom, energijom i hrabrošću da stvari radi drugačije. Njihov prvi nastup u Beogradu završio se trijumfom, ali još važnije – potpunim povezivanjem s publikom, bez kalkulacija i bez predrasuda.
Održano finale Mobil Music Festa #5… Jelene prosule muzičku “magiju” i začarale publiku i žiri
U novogodišnjem razgovoru Jelene pričaju o pobedi koja je došla kao potvrda vrednosti, o haosu koji im nije neprijatelj, već prirodno stanje, o Budvi kao mestu sudara maski i istine, o autorskoj slobodi koju ne bi utišalie ni zbog savršenog hita, ali pre svega o bendu koji ne želi da poraste – već da ostane svoj dok raste. Ovo je intervju sa bendom koji bi, realno, mogao da bude Next Big Thing u godinama koje dolaze, što potvrđuje i pre nekoliko dana objavljeni live EP “Nikad nespremne”.
Na pitanja su, naravno, odgovarale – Jelene: Jelena Milanović – Keke i Jelena Stijepović – Eli Džejn.
Da li ste sabrali utiske posle Mobil Music Festa i kakav je sada vaš osećaj prema toj pobedi?
– Utisci su fantastični i još uvek pokušavamo da ih obradimo. Putovali smo zajedno, proveli sjajno vreme, svirali pred novom publikom i na kraju pobedili. Dugo smo želeli da nastupamo tamo, a ovo je bio naš prvi nastup u Beogradu i ujedno pobeda, što za nas predstavlja izuzetno veliku stvar. Za nas ovo nije samo pobeda – već potvrda da naš rad, energija i sloboda u izrazu dopiru do ljudi, kao i prilika da širimo publiku, istražujemo nove pravce i dalje razvijamo svoj stil.
Ističete da je bend nastao 11.11.2024. Datum koji zvuči kao da je namerno izabran. Je li to bio trenutak odluke ili samo dobar znak koji ste kasnije prepoznali?
– Bend je nastao potpuno spontano. Prvi put smo pričale o bendu i dogovorile probu tog ponedeljka, bez ikakve simbolike u glavi. Tek kasnije smo shvatile kako se brojevi poklapaju i sada taj datum doživljavamo kao dobar znak i simbol sreće. U tom trenutku to je bila samo odluka da krenemo zajedno u muziku.
Na bini vam, kako sami priznajete, pucaju žice, muzika se “raspada”, a vi tada postajete najjači. Da li vam je kontrola uopšte cilj ili vam je haos prirodno stanje?
– Ne bismo rekle da je haos ono što nas čini jakima, već da je to jednostavno naša priroda. Ne bežimo od onoga što jesmo – takve smo i van bine i na sceni. Kontrola nam nije primarni cilj – trudimo se da budemo prisutne, svoje i da se prepustimo trenutku. Upravo u tim nepredvidivim situacijama publika često dobije najiskreniji deo nas.
Publika vas je u Sokoj klubu prihvatila kao da vas sluša godinama. Šta su ljudi zapravo prepoznali – stil, energiju ili iskrenost trenutka?
– Verujemo da su prepoznali sve zajedno. Iskrenost u izvođenju, energiju koju donosimo na binu i stil koji nije iskonstruisan već prirodan. Kombinacija žanrova i naš odnos prema muzici stvaraju osećaj autentičnosti i povezanosti, i publika to vrlo brzo oseti.
Kombinujete rap, soul, funk, pop i rock, ali ne zvučite kao kolaž. Ko u bendu prvi povuče ručnu kada stvari krenu da liče na “previše svega”?
– Proces stvaranja je vrlo organski. Sve odluke donosimo zajedno – kroz razgovor, probe i eksperimentisanje. Svaka pesma nosi deo svake od nas i upravo zato zvuči celovito. Ne postoji potreba za povlačenjem ručne, jer se sve prirodno uklapa kada svako daje svoj autentični doprinos. Baš zato što ne ličimo na druge i jer smo posebne, to nam daje dodatni vetar u leđa i sigurnost da smo na pravom putu.
Imate dve pevačice sa snažnim magnetizmom. Kako izgleda proces kada dve jake vokalne ličnosti moraju da dišu kao jedna?
– Odmah bismo ispravile malu grešku u formulaciji – ne bismo se nazvale samo pevačicama, već pre svega kantautorkama i izvođačima. To je važno jer naš odnos na sceni ne počiva samo na vokalu, već na zajedničkom izrazu.
Poznajemo se dugo i pre svega smo prijateljice, što stvara posebnu povezanost. Na bini nema sudaranja ega – dopunjujemo se. Zajednički ritam i međusobno razumevanje omogućavaju nam da funkcionišemo kao jedna celina, a publika to jasno oseti.
Budva je grad sezona, maski i brzih emocija. Koliko vam je to pomoglo, a koliko odmoglo da razvijete autentičan izraz?
– Budva nas je spojila i inspirisala. Čak i kada publika nije bila odmah spremna da prihvati ono što radimo, muzika nas je terala da ostanemo verne sebi. Naučila nas je da autentičnost i sopstveni stav dugoročno nose dalje od trenutnog aplauza.
Na MMF#5 konkurencija je bila ozbiljna. U kom trenutku ste shvatile: “Ovo je naše veče”?
– S obzirom na to da imamo česte probe i nastupe, već smo dovoljno sigurne u sebe i u ono što radimo. Na bini nam je najvažnije da uživamo u izvođenju svojih pesama – to je jedino što nam je zaista sigurno. Konkurencija na MMF#5 je bila ozbiljna i jaka, ali ni u jednom trenutku nismo bile opterećene pobedom. Mnogo nam je važnije bilo to što sviramo u Beogradu i što publici prvi put predstavljamo Jelene. Sve se poklopilo – energija, publika, trenutak. Tokom poslednje pesme, kada smo videle ljude kako skaču i plešu sa nama, znale smo da smo uradile ono što najbolje znamo – pokrenule publiku. To je za nas već pobeda.
Uvek smo otvorene za prirodne susrete i razgovore
Te večeri u Sokoj klubu publika je primetila osmogodišnjeg gitaristu Luku Yizea. Da li ste razmišljali o nekoj saradnji?
– Bio je odličan. Nismo konkretno razmišljale o saradnji, ali smo uvek otvorene za prirodne susrete i razgovore.
Vaši nastupi često prelaze u direktan razgovor sa publikom. Plaši li vas studio ili jedva čekate da energiju pretočite u snimak?
– Studio nam je prirodno okruženje. Snimamo još od 2019. i imamo sopstveni studio. Iako se energija publike ne može potpuno preslikati, kroz kreativni proces uspevamo da pesme zadrže živost i spontanost. Studio vidimo kao produžetak bine.
Pobedili ste na festivalu koji traži autorski identitet, ne kopiju. Šta mislite da bi bila prva stvar koju bi trebalo “utišati” u Jelenama da bi postali komercijalni – i da li biste to ikada dozvolili?
– Ako bismo iz ovog ugla razmišljali o “utišavanju” bilo čega što čini Jelene, mislimo da bismo ugasili upravo ono što nas je dovelo dovde. Naša snaga i autentičnost dolazi iz svega što radimo zajedno. Zaista smatramo da nismo kopija ničega i da ne postoji ništa slično na našim prostorima kao što smo mi. Širok spektar ljudi može da se pronađe u našim pjesmama, samo je važno da pronađemo način da ih što više ljudi čuje, bez kompromisa po pitanju našeg identiteta i kreativnosti.
Pred vama je prvi album. Ako bi morao da ostane samo jedan element sa vaših koncerata: energija, improvizacija ili direktan kontakt s publikom – šta bi bilo nedodirljivo?
– Svi ovi elementi – energija, improvizacija i direktan kontakt s publikom – čine nas onim što jesmo. Ako bismo morali da nešto utišamo, izgubili bismo spoj koji je jedinstven i koji većina bendova nema. Naša prirodnost, sloboda, sinestezija sa publikom i karakter svakog od nas stvaraju taj “vau” efekat koji ljudi osjećaju nakon naših nastupa. Zato je naš odgovor jednostavan – neka ostane ovako kako jeste. Upravo taj spoj je naš put naprijed.
Da Jelene nisu bend nego stanje svesti – kako bi to stanje izgledalo?
– Ako bismo Jelene opisale kao stanje svesti, ono bi bilo spoj različitih energija. Autentično i prirodno, oslobođeno i neopterećeno, smireno i u balansu, a opet razigrano i neočekivano. Fokusirano i disciplinovano u kreativnom izrazu, a u isto vreme magnetično i harizmatično – zavodljivo na svoj jedinstven način. To je stanje koje inspiriše, izaziva i ostavlja utisak – baš kao naši nastupi.
Da vam neko ponudi savršen komercijalni hit, ali pod uslovom da sledećih pet godina ne smete da eksperimentišete – da li biste pristali?
– Eksperimentisanje je naš identitet i naš pokretač. Autentičnost i sloboda stvaranja važniji su nam od trenutnog komercijalnog uspeha – a verujemo da hit može da nastane upravo iz te slobode. Ako bismo iz ovog ugla razmišljale o “utišavanju” bilo čega što čini Jelene, mislimo da bismo ugasile upravo ono što nas je dovelo dovde. Naša snaga i autentičnost dolaze iz svega što radimo zajedno. Zaista smatramo da nismo kopija ničega i da ne postoji ništa slično na našim prostorima kao što smo mi. Širok spektar ljudi može da se pronađe u našim pesmama, samo je važno da pronađemo način da ih što više ljudi čuje, bez kompromisa po pitanju našeg identiteta i kreativnosti.
Da se vaša muzika pusti nekome ko ne razume jezik – šta bi prvo “pročitao”?
– Pročitao bi slobodu, energiju i uživanje. Emocija, ritam i međusobna povezanost prenose se bez reči. Naša muzika pre svega komunicira osećaj.
Ako biste morale da opišete bend jednom slikom koja nema veze sa muzikom – koja bi to bila?
– Živopisni ulični karneval ili festival svetla – pun boja, pokreta i spontanosti. Sve je razigrano, neočekivano i živo, a ipak savršeno funkcioniše zajedno.
Šta je veća opasnost za bend: da se previše menja ili da predugo ostane isti?
– Stagnacija. Rastemo prirodno, bez forsiranih promena. Ne menjamo se zbog publike, već zajedno sa njom.
Iskreno, za ovih godinu dana nismo se ni previše promenile, ali ni ostale potpuno iste. Rastemo, učimo, uživamo i ostajemo ono što jesmo. Ne menjamo se da bismo se prilagodile publici, već da bismo publici dale priliku da iskusi ono što se dešava u našem “studiju” – našoj kreativnoj sferi i prostoru gde muzika i energija prirodno nastaju.
Šta ćete biti kad porastete?
– Nastavićemo da stvaramo, istražujemo i delimo ono što nam je u glavama i srcima. Ako ostanemo svoje dok rastemo – to je pravi uspeh.
A.S.I. za HL
