Novi priručnik koji proučava ulogu modernog gitariste, pod nazivom “Rock Guitar Virtuosos: Advances in Electric Guitar Playing, Technology, and Culture” objavili su britanski akademici Žan-Piter Herbst i Aleksander Pol Valeho.
Ovo istraživanje donosi neke zanimljive zaključke o evoluciji virtuoza na električnoj gitari i pokušava da razume kako i zašto se uloga promenila od pionira iz 1960-ih koji su prvi definisali ovu temu.
Pre 53 godine otišao je najveći… ali Hendriksovi saveti mladim gitaristima primenljivi su i danas
Naravno, znamo da je sviranje gitare umetnički izraz koji može parirati bilo kom mediju po načinu izražavanja, inovacijama i komunikaciji, ali možemo reći da ga akademska zajednica nije uvek tako tretirala. Uvek je dobro čuti o novim istraživanjima koja ozbiljnije pristupaju električnoj gitari i njenim sviračima.
“Rock Guitar Virtuosos” radi upravo to: proučava sve, od promenjenih tehnika, inovacija u opremi do ekonomskih prilika s kojima se muzičari suočavaju u 21. veku. Nude i određena zapažanja o situaciji u kojoj su gitaristi u vezi sa konceptom “autentičnosti”, posebno u načinu sviranja prisutnom na društvenim mrežama.
– Gitaristi su, izgleda, postali žrtve paradoksa – primećuju autori – ne mogu jednostavno da objave spontano snimljen, navodno autentičan video svog sviranja, ali isto tako ne mogu sebi da priušte da objave bilo šta što nije savršeno. Ali, ako su izvedbe savršene, gitaristi moraju da dokažu autentičnost ili će u suprotnom biti optuženi da su lažirali sviranje ili odsvirali na plejbek.
Metal gitaristi odabrali: Toni Ajomi odsvirao je najbolji riff svih vremena…
Studija citira optužbe iz 2019. da su gitaristi na Instagramu “lagali” svoju publiku, pri čemu su virtuozi poput Manuela Gardnera Fernandeza i Čarlija Robinsa, iz benda Syncatto, među najistaknutijima koji su bili optuženi za lažiranje.
Autori takođe primećuju zanimljiv trend u pojavi nove vrste onlajn gitarista koji, u nekim slučajevima, čak ni ne moraju da objavljuju albume – neki od njih su Ičika Nito i Mateus Asato.
Nedostatak u analizi svega ovoga – od promenjenih tehnika, do evolucije kanona muzičara, uspona i pada ključnih muzičkih pokreta i nebrojenih tehnoloških dostignuća kojima svirači svedoče još od šezdesetih – jeste da je reč o prilično širem pregledu napretka od onog koji je naznačen u naslovu.
Tom Morelo: Zgrožen sam činjenicom da mladi gitaristi nisu spremni da vežbaju 8 sati dnevno… svi traže lakši put so slave
Međutim, to je takođe potpuno adekvatan prikaz jednog od glavnih zaključaka knjige: da se od gitarista sada zahteva više nego ikad.
– Gitaristi pišu, aranžiraju, snimaju i proizvode svoju muziku po sistemu “uradi sam”, često dodajući dodatne elemente poput elektronskih ritmova, žive elektronike i drugih oblika savremenog dizajna zvuka – napominju autori.
– Oni stvaraju umetnička dela i animirane video zapise za svoje pesme. Vode sopstvene veb stranice i prodaju svoju muziku, tablature, lekcije i suvenire na drugim platformama. Redovno proizvode video zapise za svoje kanale na društvenim mrežama. Ono što je nekada bilo povereno izdavačima, menadžerima ili drugom osoblju za podršku, sada obavljaju sami umetnici. Postali su ‘kulturni preduzetnici’, definisani ‘sintagmom’: virtuoz-gitarista-kompozitor-inovator-producent-promoter-jutjuber-nastavnik-preduzetnik.
Svakome koga zanima kako je biti virtuoz na gitari u ovim godinima 21. veka, ova knjiga je neophodno štivo.
