Nema sedenja na KKN… i sve je bilo tu, pred nama, u Domu omladine – vera, nada, ljubav i stav

Svaka generacija ima svoje generacijske bendove sa kojima deli muke, ideje i bunt. Tim pokoljenjima, ti kreativni umetnici često budu bolji duševni lek od bilo koje poznate farmacije.

Tako je generacija klinaca koja je svoje najbezbrižnije dane provodila nakon okončanja ratova i sankcija, svoje heroje pronašla u grupi momaka predvođenih beskompromisnim Oliverom Nektarijevićem. Danas, te ljude više ne možemo nazvati momcima, već istaknutim umetnicima koji svojim radom ruše sve dogme i norme, stvarajući muziku koja svojom poetičnošću nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

12. i 13. aprila u Domu omladine u Beogradu, bend Kanda kodža i Nebojša je, koncertima u trajanju od dva i po sata, proslavio desetogodišnjicu albuma “Volja za noć”. Ovom prilikom su promovisali i vinilno izdanje albuma, koji su posetioci bili u prilici da kupe pre, kao i nakon koncerta.

Bend je za ovaj jubilej odabrao Veliku salu, čiji kapacitet iznosi 520 mesta za sedenje, a sam koncept koncerta je zamišljen kao električno-akustična izvedba. Međutim, publika je odlučila da tako ne bude. Nakon što se bend pojavio na bini, jedan od posetilaca je uzviknuo: “Zašto sedenje na KKN” i u sledećem trenutku publika je krenula da napušta svoja mesta i da se grupiše ispred bine. Da li je ova odluka bila pogrešna, nikada nećemo saznati.

Bend je nastup započeo kultnom numerom “Vera, nada, ljubav i stav” u akustičnom aranžmanu, kao i ostatak pesama u prvoj polovini koncerta. Usledile su “Deveti život”, “Beton”, “Prekidi ponovo”, “Ton po ton” koje je publika sa oduševljenjem prihvatila. April u Beogradu je doneo nešto vrelije dane od očekivanih, pa je, zbog toga, Oliver naizmenično hladio ostale članove benda lepezom.

KKN u video razglednici sa Malte… pogledajte spot za “Odnose me”

Na numeri “Siroti Ani i Bo” bendu se na bini pridružio Ognjen Beader, čovek koji je bio koautor na albumu “Volja za noć”. Ovo je ujedno bila poslednja numera u akustičnom, a prva u električnom aranžmanu jer su negde na polovini izvođenja Janko Mostarlić i Nenad Pejović zamenili akustične gitare električnim, a ono što je usledilo u nastavku koncerta jeste sve ono na šta nas je bend navikao. Beskompromisna svirka, snažni gitarski rifovi i preciznost ritam sekcije.

Prvi sledeći rif izazvao je opšte oduševljenje publike, a reč je bila o numeri “Sve je stalo (u R’N’R)”. U nastavku su se nizali brojni hitovi poput “Danas nebo silazi u grad”, Prekidi stvarnosti”, Najsvetliji dan”, a set je završen numerom “Izlazim” sa kojom se bend oprostio od publike.

Ali, naravno, to nije bilo sve što su bili spremni da pruže svojim fanovima željnim još muzike. Nakon ovacija, “slavljenici” su se vratili i zasvirali klasik ”Štastopojo”, na koji su nadovezali samo njima svojstvenu verziju pesme Majkla Džaksona “Billie Jean”, što je zaista predstavljalo pravu poslasticu za sve muzičke sladokusce. Usledile su numere “Misli dobro”, kao i dve numere sa poslednjeg studijskog izdanja benda “Beton”: “Tamo gde je sunčano” i “Sad mi je dobro”.

Biti generacijski bend sa sobom nosi veliku odgvornost, posebno u zemlji kulturnog posrnuća. Posmatrajući ljude kako napuštaju Dom omladine, sa izvesnom dozom bezbrižnosti, bez bilo kakve žurbe, iako poslednji dnevni prevozi odlaze pred našim očima, teško je bilo ignorisati osećaj pripadnosti grupi. Prva misao bila je: “Uspeli su, hvala im zbog toga”. A onda pešaka ka svom domu, sa vinilnim izdanjem albuma “Volja za noć” u rukama.

Aleksandar Milovanović za HL

Oglasi