Naučnici rekonstrusali pesmu Pink Floyda samo na osnovu – moždanih talasa

0
474
Pink Floyd/Photo: wikipedia.org
Oglasi

Naučnici su dekodirali pesmu Pink Floyda “The Wall” na osnovu snimaka električne aktivnosti mozga, što bi moglo da pomogne vraćanju moći govora pacijentima sa moždanim udarom ili amiotrofičnom lateralnom sklerozom, neurodegenerativne bolesti koja je bila dijagnostifikovana i kod Stivena Hokinga.

Iako su članovi iste laboratorije ranije uspeli da dešifruju govor, pa čak i nečujno zamišljene reči – sa snimaka mozga, “uopšteno govoreći, svi ovi pokušaji rekonstrukcije su imali robotski kvalitet”, rekao je profesor Robert Najt, neurolog sa Univerziteta u Kalifornija, SAD, koji je sproveo studiju sa postdoktorandom Ludovikom Belierom, prenosi Guardian.

Evo zašto metal muzika dobro utiče na naš mozak i mentalno zdravlje…

Prema njegovim rečima, muzika je po prirodi emotivna, ima ritam, stres, akcenat i intonaciju i sadrži mnogo veći spektar stvari od ograničenih fonema na bilo kom jeziku, što bi, kako je naveo, moglo dodati još jednu dimenziju implantabilnom govornom dekoderu.

Dok je prethodni rad dekodirao električnu aktivnost iz moždanog govornog motornog korteksa, oblasti koja kontroliše sitne pokrete mišića usana, vilice, jezika i larinksa koji formiraju reči, nova studija je koristila snimke iz slušnih delova mozga, gde se obrađuju svi aspekti zvuka.

Nauka kaže: Muzikom je moguće zaraziti se isto kao i virusom… a evo koje su najzaraznije pesme

Tim je analizirao snimke mozga 29 pacijenata dok im je puštan trominutni deo pesme Pink Flojda, preuzet sa njihovog albuma “The Wall” iz 1979. godine.

Aktivnost mozga dobrovoljaca je otkrivena postavljanjem elektroda direktno na površinu njihovog mozga.

A UVEK SMO SE PITALI U ČEMU JE FORA… Nauka ima objašnjenje zašto smo ponekad opsednuti nekom pesmom

Veštačka inteligencija je korišćena za dekodiranje snimaka i zatim kodiranje reprodukcije zvukova i reči.

Iako veoma prigušena, fraza “All in all it’s just another brick in the wall” se prepoznaje u rekonstruisanoj pesmi – sa netaknutim ritmovima i melodijom.

– Pomalo zvuči kao da govore pod vodom, ali to je naš prvi pokušaj u ovome – rekao je Najt.

On veruje da bi korišćenje veće gustine elektroda moglo da poboljša kvalitet rekonstrukcije.

– Prosečno razdvajanje elektroda je bilo oko pet milimetara, ali imali smo nekoliko pacijenata sa tri milimetra odvajanja i oni su bili najbolji u pogledu rekonstrukcije – rekao je Najt i dodao da bi kvalitet bio mnogo bolji sa elektrodama udaljenim oko milimetar i po.

Jedna jedina pesma pesma Pink Floyd bila je na vrhu top lista, a nastala je po ideji čoveka koji – nije bio član benda

Ove godine, istraživači predvođeni dr Aleksandrom Hutom sa Univerziteta Teksas u Ostinu, objavili su da su uspeli da prevedu moždanu aktivnost u kontinuirani tok teksta, koristeći podatke neinvazivnog MR skeniranja.

Pink Floyd mozak istraživanje, screenshot

Sistem nije bio dovoljno precizan da dekodira tačne reči, ali je mogao da otkrije suštinu rečenica.

Istraživanje, objavljeno u PLoS Biology, takođe je identifikovalo nove oblasti mozga koje su uključene u otkrivanje ritma i potvrdilo da je desna strana mozga više prilagođena muzici nego leva.

Bolje razumevanje načina na koji se muzika i jezik obrađuju takođe može imati praktičnu primenu, kao što je pomoć u rasvetljavanju misterije zašto ljudi sa Brokinom afazijom, koji se bore da pronađu i izgovore prave reči, često mogu da pevaju reči bez poteškoća.

Oglasi

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite vaš komntar!
Unesi svoje ime