Britanski violinista Najdžel Kenedi sinoć je održao prvi od dva planirana koncerta pred prepunom salom Kolarčeve zadužbine u okviru 55. izdanja festivala BEMUS.
Na istom mestu, večeras (22. oktobar) Kenedi će drugim koncertom zatvoriti Beogradske muzičke svečanosti.
– Evo mene opet kod vas posle pet godina. Uvek mi je velika čast i privilegija da sam večeras sa vama, divnom publikom, i sjajnim orkestrom – obratio se Kenedi beogradskoj publici na početku u svom maniru raspoloženog i veselog umetnika.
– Zajedno ćemo se večeras lepo provoditi na koncertu uz Johana Sebastijana Baha, koji inače, samo da vas obavesti, uopšte nije umro. Naprotiv, veoma je živ sve vreme – duhovito je ocenio Kenedi i započeo svoj program.
Čuveni umetnik na violini, uz srpsku orkestar “Virtuozi” predstavio je repertoar na kome su dela nemačkog kompozitora Johana Sebastijana Baha i nekoliko njegovih kompozicija.
Najdžel Kenedi sinoć je svirao četiri Bahove kompozicije: “Koncert za violinu br. 1 u a molu, BWV 1041”, “Koncert za violinu br. 2 u E duru, BWV 1042”, “Koncert za dve violine u de molu, BWV 1043” i “Koncert za violinu i obou u ce molu, BWV 1060R”.
Bahov opus je organizovan po BWV brojevima, gde je BWV skraćenica od “Bach Werke Verzeichnis“ (oznaka Bahovih dela). Takvu danas uobičajenu sistematizaciju Bahovog opusa predložio je Volfgang Šmider 1950. godine.
Kako je i najavio Kenedi, red je došao na njegovo delo “Fallen Forest”.
– Sada ćemo malo napraviti pauzu od Baha i predstaviti mog drugog po redu omiljenog kompozitora, jedan divan, sjajan, izvanredan tip, a ime mu je – Najdžel Kenedi – duhovito je muzičar promovisao sebe i kao autora.
Violinista je na svojoj numeri pokazao i umeće na klaviru, te je jedan deo kompozicije muzicirao i na ovom instrumentu uz veliki aplauz oduševljene publike.
Johan Sebastijan Bah bio je nemački kompozitor, orguljaš i čembalista široko priznat kao jedan od najvećih kompozitora i stubova univerzalne kulture, a njegova dela su zapažena zbog intelektualne dubine, tehničkog savršenstva i umetničke lepote.
Njegovo stvaralaštvo bilo je smatrano običnim poslom tada profesionalnog muzičara izmešu 15. i 17. veka koji je stvarao muziku na dvoru, u crkvi ili u gradu. Sa 17 godina svirao je orgulje, klavir, violinu, violu, pevao u horu i bio pomoćnik kantora. Kasnije je radio kao orguljaš, dvorski i crkveni muzičar, dirigent i učitelj.
Najdžel Kenedi uoči koncerata u Beogradu: Publika u Srbiji je uvek fantastična, nikada nema foliranja
Tako je i Najdžel Kenedi veoma svestran, multiinstrumentalista, osim violine, svira violu i klavir, uspešan je i kao kompozitor, jedan je od velikana klasične muzike i najtiražniji violinista.
Kenedi je krenuo na dugo putovanje u muzičku noć sa Bahom, jer smatra, kako je rekao srpskim medijima, da njega vole svi umetnici sveta, da je jedinstven, i da u njemu uživaju rokeri, džez muzičari i izvođači klasične muzike.
Bahove sačuvane vokalne kompozicije sastoje se iz 525 dela, od toga 482 sačuvana u celini. Komponovao je 224 kantate, 10 misa, 7 moteta, 2 završene pasije (od Pasije po Marku, BWV 247, očuvan je samo libreto), 3 oratorijuma, 188 korala, 4 pesme, 58 duhovnih napeva.
Skoro sva Bahova vokalna dela su duhovna – samo 24 kantate, 4 pesme i 1 kvodlibet su profane melodije. Veliki deo svojih vokalnih dela komponovao je u Lajpcigu, između 1723. i 1741. Ukupno postoji 494 Bahovih kompletnih instrumentalnih kompozicija.
U drugom činu, Kenedi je izveo svoju kompoziciju “Melody in the Wind” u potpunosti na klaviru, vrlo skromno i nenametljivo, u levom uglu pozornice, solo, bez učešća orkestra ili uz violinu.
To je učinio veoma “tiho”, kao da ne želi da se istakne, iako je reč o veoma prijatnoj kompoziciji u stilu džez muzike, ali nije želeo da tome pridaje toliki značaj.
Da podsetimo, reč je o vanserijski talentovanom umetniku, diplomcu sa Džulijarda u Njujorku, koji pristupa savremenom repertoaru i voli da neprestano radoznalo istražuje klasičnu, džez, rok muziku.
Na sinoćnjem koncertu na Kolarcu izdvojile su se i dve mlade umetnice – Aleksandra Kinđić (20) na oboi i Una Stanić (26) na violini kao solistkinje uz Kenedija na Bahovim kompozicijama.
Posle veoma efektnog putovanja Bahovim koncertima, Kenedi je lagano svojom teatralnom šetnjom po pozornici najavio da je došao i kraj, barem, zvaničnog dela koncerta.
Šarmerski je stavio ruku na kvaku od vrata sa desne strane pozornice, mahnuo publici i sa širokim osmehom uz aplauz izašao sa bine. Naravno, nije mu dugo bilo potrebno da se vrati, uvek sa pozdravom u vidu podignute ruke u pesnici (inače se tako svaki put pozdravlja sa ljudima oko sebe, umetnicima i medijima).
Najdžel Kenedi na bisu je izveo makedonsku narodnu pesmu “Jovano, Jovanke” uz gromoglasni aplauz, uz još neke tradicionale Ujedinjenog kraljevstva i kratak istorijat još nekoliko neprolaznih kompozicija klasične muzike. Delovalo je da će bis potrajati koliko i oficijalni deo koncerta.
Nekoliko puta je sav srećan izlazio da se pokloni publici Kolarca i nikako da se zaista rastane od nje posle puna dva sata koncerta, iako će i večeras Kenedi opet imati celovečernji nastup.
Svestran, maštovit i talentovan, Kenedi je u karijeri proširio svoje vidike stvaralaštva, mnogi su ga zvali i rok violinista, jer je sarađivao sa mnogim rokenrol ili pop izvođačima kao što su – Ser Pol Makartni, Kejt Buš, grupa The Who, Robert Plant, engleski gitarista Džef Bek, bend Talk Talk, Donovan, Džon Lord…
Verujemo da će nam do kraja karijere i dalje često dolaziti u Beograd, na scenama Kolarca i Sava Centra (kada konačno bude završeno renoviranje), gde je uvek redovno nastupao na rasprodatim koncertima, a možda bude osvajao i neke druge veće prostore naše prestonice.
Ivan Makragić