Epski film “2001: Odiseja u svemiru”, koji je iz temelja promenio naučnu fantastiku, već 50 godina fascinira ljubitelje filmova, a u nedelju je na filmskom festivalu u Kanu svečano projektovana obnovljena 70-milimetarska traka originala tog remeka-dela Stenlija Kjubrika.
Daleko od letećih tanjira i vanzemaljaca, Kjubrik je uneo revoluciju u žanr naučne fantastike, sinhronizujući sliku i zvuk kao niko pre njega, u filmu u kojem su dijalozi i akcija u sasvim drugom planu.
– Ako shvatite ‘2001’, to znači da nismo uspeli – rekao je svojevremeno pisac Artur Klark, koscenarista filma i autor istoimenog romana.
– Još ne znamo da li smo sami u svemiru ili negde postoji inteligentni vanzemaljski život. Baveći se tim pitanjima, film nam se obraća danas kao što je to činio 1968. – kaže Nils Danijel Pajler, jedan od kustosa izložbe posvećene “Odiseji” u Muzeju filma u Frankfurtu koja traje do 23. septembra.
Reč je o najskupljem SF filmu svog vremena, s produkcijom od deset miliona dolara. Snimanje i montiranje trajalo je tri godine.
Bez “2001” verovatno ne bi bilo “Ratova zvezda” i “Bliskih susreta treće vrste”.
– Film me je opčinio, tada su naučnu fantastiku počeli da shvataju ozbiljno – rekao je režiser Džordž Lukas u dokumentarcu “Standing on the shoulders of Kubrick” iz 2007.
Kada je reč o specijalnim efektima, ovaj film je “vrh vrhova”, kaže autor intergalaktičke sage.
“Odiseja” je nadahnula niz reklama i video-snimaka, naročito parodija na HAL 9000, inteligentni kompjuter koji želi da zagospodari ljudima.
– Za brojne obožavaoce, reč je o nezaboravnom putovanju kroz prostor i vreme. Gledanje filma na velikom platnu jedinstveno je iskustvo. Da bi film bio uspešan, mora potpuno da obuzme gledaoce – kaže američki filmski kritičar Rodžer Ebert.
Slavna scena svemirskog broda koji se okreće u orbiti “jedan je od onih retkih trenutaka kada zaista poverujete da filmovi mogu da vas odvedu u neku drugu dimenziju”, ističe Ebert.
Za režisera Gaspara Noea (“Enter the void”, “Love”), još jednog tvorca intenzivnih bioskopskih iskustava koji je film otkrio u šestoj godini života, “2001” je ni manje ni više nego “najbolje putovanje pod uticajem ‘bioskopskog LSD-a'”.
Poput nekog vizionara, film sadrži dotad neviđene snimke Meseca i Zemlje. Prikazan je u aprilu 1968, nekoliko meseci pre misije Apolo 8 i Apolo 11, u kojoj je čovek prvi put prošetao Mesecom.
Da bi stvorio sa naučnog stajališta verodostojan svemir, Kjubrik je sarađivao s Nasom i brojnim kompanijama poput IBM-a, American Expressa i Nikona.
Naučna zajednica već je odala počast filmu 1970. godine, kada je komandni modul Apola 13 nazvala “Odiseja”.
HL/Izvor: Index.hr
