Dablinska post punk i noise rock četvorka objavila je treći album pod nazivom “Most Normal” (Rough Trade Records), ali prvi pod novim imenom kao Gilla Band.
Za prvi album kao Gilla Band, dablinska ekipa- ponovo je iscrtala sopstvenu paradigmu. “Most Normal” je kaleidoskopski spektar buke stavljen u službu iskvarenih pop pesama, avant-punk vožnja rolerkosterom pod uticajem FX specijalnih efekata i pasaža futurističkog plesnog nihilizma.
Pandemija je sprečila Gilla Band da predstave novi materijal uživo, ali je takođe “spalila” i svaku ideju o krajnjem vremenskom roku za novi album.
Bili su slobodni da petljaju u dokolici, da prepisuju, svedu i ponovo kreiraju numere koje su iznedrili – da, kako to kaže bubnjar Adam Fokner: – Razdvojimo stvari i kao: Hajde da probamo ovo. Mogli bismo da isprobamo svaku divlju ideju.
Grupa je takođe pala pod čari modernog hip-hopa, “gde postoji zaista teška produkcija i oni se petljaju sa numerama sve vreme“, kako je rekao basista Danijel Foks.
– Ti hip-hop albumi bi mogli da budu zaista dobro producirani, gotovo laki za slušanje – nadovezao se gitarista Alan Dugan i dodao:
– Ali onda bi interesovanje brzo prešlo na nešto drugo. To se činilo kao zabavan smer kojim bismo mogli da krenemo, bio je to definitivno uticaj. Postojao je svesni napor da ovog puta budemo više direktni, bilo da je reč o stihovima ili muzici ili produkciji – da sve bude mnogo više “ovde” i da se oseti više pop i da zaista pokušamo da se petljamo i nekako podrijemo sa tom idejom.
Zajednička nit koja spaja ambiciozne avant-punk oblike albuma “Most Normal” je frontmen Dara Kili. Kroz ceo album, on je antagonističko prisustvo, divljeg laveža, urnebesan, uznemirujući, brbljajući o mazanju ribe lubrikantom ili oblačenju u odeću koja je za đubre, što mora da nosi farmerke koje su bile spuštene:
– Bilo sramotno moje odrastanje, nemogućnost da priuštim izgled koji sam želeo i što moram da nosim svu staru odeću mog brata, poput širokih zvoncara koje nisu ni blizu mog članka – kazao je Dara.
Rezultat je album koji je svojeglav i uvek inspirativan, gde ništa nije onako kako izgleda. Poznati zvuci isplivavaju na površinu, samo da bi se uvrnuli u neočekivanim pravcima.
