Posle pomalo suludog koncertog tempa u protekle dve godine, tokom kojih su svirali gde god su mogli, od hale do mahale, mnoge je iznenadila najava da će se gajba Hladnog piva ubrzo isprazniti.
Ostalo je još samo nekoliko koncerata, među kojima i oni u Novom Sadu (7. i 8. oktobar) i Beogradu (15. oktobar), a onda – kud koji mili moji.
Šta se tačno dogodilo za Headliner.rs otkrio je Mile Kekin, frontmen benda, čovek koji je zapravo i jedini mogao da donese takvu odluku.
MILE KEKIN ZA HEADLINER: RADIJE SE KUPAM U ZNOJU BENDA U KOMBIJU, NEGO NA MALDIVIMA…
Pre samo nekoliko meseci rekao si mi u intervjuu da vam živa svirka nikad neće dosaditi…
– Vidi, ljudi su pomalo pogrešno protumačili ovo najavu o pauzi. Nije mi dosadila svirka. Ja ću nastaviti koncerte. Sledeće godine objavljujem album, momci će takođe kao Guerrila Mainstream nastaviti da sviraju uživo, objavili su već dva singla… Samo više nećemo svirati zajedno, već u dve različite formacije.
HLADNO PIVO, ALI BEZ KEKINA… BEND GUERRILA MAINSTREAM OBJAVIO SINGL “CES’T LA VIE VIRTUAL”
Šta se to desilo?
– Pa desilo se to da smo sve teže i teže radili nove pesme, a meni je najveća radost baš pravljenje novih stvari, iako imamo dovoljno pesama da možemo gurati do penzije, ali ja i dalje imam puno ideja tako da naprosto svaki put imamo isti problem. I onda smo shvatili da guramo u dva različita muzička smera neka rešenja koja nisu kompatibilna, pa smo rekli sebi zašto da se mučimo, idemo da odradimo jednu veliku “mušku” turneju za kraj i onda svako svojim putem, do možda nekog viđanja ili neviđanja u budućnosti, kako nam dođe…
U kom pravcu ti sada krećeš?
– Ja idem u jednom dosta šarolikom pravcu, gde ću izmešati sve što je na mene uticalo, od akustičara koje volim i slušam, do nekih žestokih bendova koje takođe volim i slušam, sve ću to izmešati u jednu veliku kašu koju ću sledeće godine predstaviti publici pod svojim imenom i prezimenom. Dakle, HP je bend koji je jako puno šarao u karijeri, ali smo ipak bili uvek prepoznatljivi. Ovog puta ću malo šire zagrabiti muzički tu amplitudu. Ja imam već dva solo albuma i osam sa Hladnim pivom, gde se ja potpusujem kao autor većine pesama, i uvek kad sam radio solo album morao sam da “bežim” od tog zvuka, nisam hteo da imam dva Hladna piva. Raduje me što to više ne moram da radim. Nemam tu presiju, pa mogu da radim kako god mi padne na pamet.
Za sve ove godine u žiži javnosti, šta ti je najviše nedostalo iz “stvarnog” života.
– Anonomnost. Zavidim ljudima koji mogu da budu potpuno anonimni. Ja sam dosta rano morao toga da se odreknem. Ne saleću me baš na svakom koraku, ali me svako malo neko zaskoči. Na primer posle koncerta u klubu želim da popijem piće za šankom, a da ne moram da se slikam sa svih 350 ljudi u klubu. Taj deo mi fali. Sad svi žele da te zagrle i da se slikaju, i onda moraš da odlučiš da li ćeš biti srdačan ili nepristojan. Nije to nikad bio toliki problem, ali posle 76 slikanja stvarno ne možeš… pa ostaneš u bekstejdžu i piješ svoje pivo, dok je ostatak ekipe za šankom.
Obično, kada dođu ovakvi prelomni momenti, iz toga se “rodi” neka knjiga…
– To mi je jedan od dugoročnih planova. Samo nikako da nađem mira da to i uradim Zvuči kao izgovor, ali moram prvo da završim ovaj album, koji će izaći u martu sledeće godine. Uskoro će biti objavljena slikovnica, nastala po mojoj pesmi “Mala”, koju je radio Tomislav Tirjanac, poznati hrvatski ilustrator. Jako se radujem tome.
MILE KEKIN IMA PORUKU: ČUVAJTE SE ZLIH KOMENTARA I ZLIH LJUDI, NE DOZVOLITE DA UTIČU NA VAS…
Tvoj opus je i ranije bio vezan za strip kulturu. Sećamo se dueta s Bajagom i stripom za “Atlantidu”…
– Pa da, mene je strip oblikovao kao osobu, ja sam konzumirao stripove u ogromnim količinama. Mi nismo imali internet i plejstejšne i to, nije bilo veće sreće nego kad zgrabiš 5-6 komada stripova… Moj favorit je bio Blek Stena, pa Zagor… voleo sam i Teksa Vilera, kauboji i indijanci.. Tek posle sam otkrio Alana Forda.
Jednom si izjavio da se svuda osećaš kao stranac… Gde si svoj na svome?
– Zapravo, malo je drugačije – svuda se osećam svoj na svome, u Beogradu sam, na primer, kao kod kuće. To da sam “svuda stranac” više je u smislu konstantne neuklopljenosti, ali to je nešto što vučem iz detinjstva, kao gastarbajtersko dete. Rođen sam u Nemačkoj, prvo sam naučio nemački jezik, pa još od tada to dolazi. Kad dođem negde prvo vidim stvari koje mi predstavljaju problem da se uklopim, a onda o tome pišem pesme. To je jedan od razloga zašto i pišem pesme. Ne želim da budem uklopljen, ne želim da budem deo mainstreama, bežim od toga i zato se verovatno i bavim punk rockom u životu. i muzikom generalno. Dobro je za svakog umetnika da ima distanciran stav pema većini. To je najbolji motiv. Osim ako ne pišeš domoljubne pesme (smeh).
MILE KEKIN O SVIM DUETIMA HLADNOG PIVA: JOSIPA JE IMPRESIVNA, S BAJAGOM ĆU MORATI DA PONOVIM…
Sanjaš li još “kafić na kraju grada” u kojem piješ sa prijateljima i pišeš pesme? Ili će to ipak biti salon za lepotu?
– Nisam takav tip, nisam biznismen, ne vidim sebe u biznisu. Zapravo, u koroni sam shvatio, kad sam ostao bez mogućnosti da zaradim, da ja i nemam skrivenih talenata previše, da je kod mene muzika početak i kraj i da samo time želim da se bavim. Držati bilo kakav lokal mislim da bi bilo opasno za mene, jetra bi mi bila ozbiljno ugrožena. Eventualno jednog dana da otvorim teretanu…
MILE KEKIN ZA HEADLINER: BES JE DOBAR, TREBA SE ČUVATI OGORČENOSTI
Ili da organizuješ treninge za izbegavanje negativnih vibracija…
– Uh, teško mi ide. Samo ne treba skrolovati predaleko dole. To je jako važno. Po mogućnosti ne skrolovati dole uopšte. Ja, naravno, sve pratim, jer živimo u vrlo uzbudljivom vremenu. Baš kao u onoj staroj židovskoj kletvi “dabogda živeo u uzbudljivom vremenu”. Mislim da nam se sad to događa. Možda to nije loša biznis ideja, teratana za izbegavanje negativnih vibracija.
Konačno, Punk is not Dead?
Apsolutno – Not Dead! Poslušajte, na primer, Idles i “Joy as an Act of Resistance”, najbolji naziv albuma ikada… i ja ću malo na sledećem abumu da budem u toj priči. Ali, da li je to punk, da li je hip-hop, uopšte nije bitan oblik, mislim da ima mesta za sve muzičke pravce. Muzika nikad ne može biti mrtva.
A.S.I. za HL
