Hladno pivo je bez sumnje među najpopularnijim pank rok bendovima u regionu, a nakon trideset godina postojanja energičniji je i angažovaniji nego ikada. Mile Kekin, pevač ovog benda u intrevjuu za portal buka.com tvrdi da tu nema nikakve mistifikacije i da je sve stvar rada i vežbe.
Hladno pivo je, može se reći, aktivnije nego ikada. Odakle vam energija?
– To nam je posao. Mi živimo od svirke. To je ko da pitaš učitelja ili vatrogasca zašto radi i nakon trideset godina. Nema tu nikakve mistifikacije. Mi samo radimo svoj posao koji na sreću i volimo pa nam dođe skoro ko hobi.
Kako se spremaš za nastupe, čuo sam da treniraš i da pre koncerta protrčiš par kilometara?
– Krenuo sam da trčim jer ne mogu više da sedim po restoranima i čekam koncert. Ovako mi brže vreme prođe a i nabijam kondiciju za binu. A nakon otrčanih 7-8 kilometara nema lepše nego hladno pivo popiti.
Hladno pivo žanrovski spada u pank rok bendove, ali ste koketirali i sa nekim drugim pravcima. Misliš li da pank bendovi imaju budućnost i da li je možda vreme panka stvar prošlosti?
– Pank nikad neće umreti barem ne dok god bude bendova kojim je poruka iznad forme. Mi smo koketirali jer nismo hteli da nam postane dosadno na bini.
Pišeš i društveno angažovane pesme. Misliš li da rokeri mogu da menjaju neko stanje svesti građana?
– Reči mogu biti jako oružju naročito ako ih upakuješ u trominutnu pesmu koja može u svakom trenutku da iskoči iz zvučnika i uhvatiti te kad si spreman da primiš poruku. Lakše je nama muzičarima poslati poruku nego piscima i filmašima. Treba nam samo nekoliko minuta vaše pažnje. Naš zadatak nije da ljude obrazujemo nego da im usadimo crv sumnje, da shvate da nisu sami. Možda se onda otrgnu krdu i postave kritički njemu, pa možda neko od njih pročita neku pametnu knjigu, odgleda nešto nije blockbuster i otkrije još bendova dobrih koji su na našoj strani. Ukratko, da mislim da dobra pesma može malo opametiti narod, isto ko što ga loša može malčice zaglupeti.
Šta te najviše nervira danas a da je vezano za društveno-političko stanje u regionu?
Nervira me ta kombinacija, kuknjave , depresije, versko nacionalističkog kiča i propalih tvornica. To je ono po čemu se Balkan prepoznaje. A nacionaliste, oni koje se najviše groze Jugoslavije i bivših vremena su najveći čuvari tog balkanskog stanja uma. Da se ne lažemo, više bih voleo da smo popularni u Nemačkoj, Francuskoj ili samo jednoj kineskoj pokrajini ali jebi ga, tako nam je pao grah da nas baš na Balkanu razumeju. Mi volimo da se pravimo da smo u nekoj prosvetiteljskoj misiji, naše poslanje je da širimo ljubav, istinu i razumevanje. Da je Mahatma Gandi imao bend ovako bi zvučao, samo možda malo tiše i bez psovki, naravno.
HL/Izvor: buka.com
