Izdavačka kuća Laguna obratila se javnosti odmah po zatvaranju ovogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu.
Njihovo saoptešnje prenosimo u celosti i bez izmena:
Rezultati ovogodišnjeg otkupa knjiga javnosti i izdavačima predstavljeni su neposredno pre početka Sajma knjiga. Kako ne bismo ni na koji način bacili senku na najvažniju manifestaciju koja promoviše knjigu i čitanje u našoj zemlji, osećamo se obaveznima da sada skrenemo pažnju na sraman otkup knjiga koji je završen posle mnogo problema, kašnjenja, poništavanja rada stručne komisije i vrlo upitnog odabira naslova.
Biblioteke su za mnoge jedini dodir sa knjigom i zbog toga je odgovornost onih koji se bave otkupom knjiga velika.
Upravo završen otkup velika je sramota našeg društva i onih koji se bave kulturom jer su čitaocima uskratili najbolja dela književnosti domaćih i svetskih autora.
Postavlja se pitanje čime je motivisano poništavanje rada stručne komisije. Kako to da biblioteke ne znaju koje knjige su izabrane i ko je birao umesto njih? Da li su prekršene zakonske procedure?
Zbog čega su čitaoci ostali uskraćeni za dela najčitanijih svetskih pisaca – Fredrika Bakmana, čije su knjige svake godine najčitanije u sistemu Biblioteke grada Beograda, zatim najuglednije kanadske književnice Margaret Atvud, francuskog akademika Amina Malufa, jednog od najzanimljivijih savremenih španskih pisaca Manuela Vilasa? Da li knjige pulicerovaca Džona Čivera i Kolsona Vajtheda nisu dovoljno dobre za komisiju koja je pravila spiskove kvalitetnih knjiga? Zašto su izostavljeni romani vrhunske savremene književnosti autora poput Džonatana Litela, Guzelj Jahine, Džumpe Lahiri, Antonija Skuratija i Džona Irvinga? Da li knjige nobelovaca Žozea Saramaga, Marija Vargasa Ljose, Petera Handkea nisu dovoljno dobre za komisiju koja je pravila spiskove kvalitetnih knjiga? Zbog čega godinama najčitanija dela srpskih pisaca kao što su Momo Kapor, Đorđe Lebović, Bojan Ljubenović neće stići do čitalaca koji su ih iščekivali? Izgleda da nam ni obrazovanje mladih naraštaja nije važno čim su izostavljena najveća imena srpske književnosti za decu Dušana Radovića, Igora Kolarova, Gradimira Stojkovića.
Ali posledice za društvo, za izdavače, za čitaoce mnogo su pogubnije.
Koja je svrha biblioteka ako ne da ponudi najkvalitetnije knjige?
Šta će motivisati čitaoce da svrate u biblioteku?
Nestručna komisija malo poznata javnosti i u najmanju ruku sumnjivi kriterijumi na ovaj način nanose i veliku štetu ugroženoj izdavačkoj delatnosti. Na koji način i do kada pojedine institucije mogu grubo da krše pravila i procedure koje značajno utiču na javni interes?
Mnogo je pitanja na koja neko treba da pruži odgovor.
Prenosimo i obraćanje javnosti akademika Mira Vuksanovića:
SKANDALOZNI OTKUP KNJIGA
Četiri puta u protekla tri dana obraćao sam se u kabinet Ministarstva kulture i nisam dobio nikakav odgovor. Posle toga sam ih obavestio da sam prinuđen da pošaljem svoje saopštenje za javnost.
Ovogodišnji otkup knjiga za biblioteke u Srbiji razlikuje se od svih prethodnih po skandaloznom postupku. Iz postupka je isključena stručna komisija koja je svoj posao završila u julu ove godine. Naslovi odabranih knjiga zvanično su ponuđeni svim bibliotekama koje su u sistemu otkupa. Biblioteke su svoj izbor uputile Ministarstvu pre kraja jula 2022. godine. Posle toga ministarka Gojković imenuje drugu komisiju za književnost i prevođenje, kako se zvanično zove. U toj petočlanoj komisiji su ministarkini saradnici: savetnica, pomoćnik i šef kabineta. Dosad nije poznato da se pomenuta gospoda naročito istakla u književnim poslovima, a s njima su još Bogi i Milan kao evet-efendije. Ta petočlana komisija je poništila predlog stručne komisije. Iz daljeg postupka su isključene biblioteke i ministarka je donela rešenje. Taj besprimerni posao je završen pred Sajam knjiga kada su svi koji se bave knjigom zauzeti. Autore i izdavače inače niko ne pita osim onih koji se pitaju.
Drastičan je primer kako su sklonili moja Sabrana dela iako je praksa da se takva izdanja otkupljuju za sve biblioteke. Tako je stručna komisija i postupila. Sve biblioteke su od Ministarstva dobile takvo zvanično obaveštenje. A onda vidovita činovnička komisija naslov mojih knjiga u ministarkinom rešenju vidljivom na sajtu piše velikim slovima da bi se bolje videlo da su umesto 171 komplet uzeli 31 komplet u devet knjiga. To znači da su kaznili mog izdavača i uzeli mu novčanu vrednost koliko košta 1.260 knjiga. Mene su javno uvredili jer su kao stručni kabinet utvrdili da knjige srpskog akademika ne treba da idu u srpske biblioteke.
No da isključim svoj slučaj iako su jedino moju zvezdicu kod naslova protumačili kao da je reč o nepriznatom izdanju, a ne kao znak kako je kod svih ostalih naslova sa zvezdicom u rešenju koje ima problem za sve.
Ovde je reč o bahatoj samovolji i neukosti koja vređa Ministarstvo kulture, zdravu pamet, biblioteke, izdavače i pisce knjiga. Onaj ministar koji u odnosu prema knjizi stvori haos koji liči na gužvu na autobuskoj stanici prvo što treba da učini jeste da kaže, javno, da nije više ministar kulture. Nadam se da smo u demokratskom napretku došli do tog trenutka i da je red da kultura u tome prednjači.
