Šta bi danas bio pevač Nirvane Kurt Kobejn da nije sebi pucao u glavu? Verovatno ne to što on i mnoge njegove rano preminule kolege jesu: večni idoli, piše DW.
“Je… te se, ovo je poslednja pesma za večeras”, kaže u mikrofon Kurt Kobejn. 18. novembar 1993. godine, na snimanju akustičnog koncerta Nirvane na MTV. On sedi, ima džemper jaknu i plavu kosu. Izgleda umorno. Ima gadne bolove u stomaku, koje ne ublažavaju ni snažne droge. Uoči koncerta bilo je svađa sa MTV, pretio je otkazivanjem koncerta. Sa bubnjarom Dejvom Grolom svađao se zbog njegovog glasnog načina sviranja. Ukratko, generalna proba je već bila katastrofa. Nekoliko sati kasnije na bini se ne primećuje ljutnja. Bend zvuči harmonično, između pesama se malo šale. Kobejn je zavaljen u stolici koja se okreće i priča sarkastične viceve. Kada peva, sav je u pesmi. Taj koncert ući će u muzičku istoriju.
Pet meseci kasnije Kurt Kobejn se ubio. Bio je mrtav dva dana kada su ga pronašli. Pored leša je pronađena droga. Autopsija je pokazala da je povukao poslednju crtu heroina, stavio sačmaru u usta i pritisnuo obarač. Gorka ironija: tekst poznate Nirvanine pesme “Come as you are” ide ovako: “And I swear that I don’t have a gun” (I kunem se da nemam pištolj).
Samoubistvo Kurta Kobejna nije samo kraj Nirvane, već i početak kraja grandža, prkosnog roka iz Sijetla, koji je krajem osamdesetih godina osvojio svet, na kome su devedesetih odrastala neprilagođena deca. Ta “generacija X” pronašla je svog idola u veoma emotivnom, očajnom, povređenom i neposlušnom Kurtu Kobejnu. Muzika Nirvane bila je teška i divlja – zvuk koji ide uz dugu kosu, pocepane farmerke i karirane košulje. Jasno negiranje “volite se svi” duha, koji je devedesetih došao sa tehno-muzikom i šarenim paradama ljubavi.
Tekstovi nisu bili politički. Više se radilo o svakodnevici, životnim problemima, nasilju, zanemarivanju, lošim kućnim odnosima, nasilnom ocu, nerazumevanju. Glasnim gitarama, sirovim bubnjem i grubim glasom, grandž -bendovi su svojom muzikom stajali nasuprot svetu koji se tek oslobodio straha od nuklearnog oružja i Hladnog rata, u kome naizgled više nije imalo protiv čega da se protestuje.
POSTOJE (NAJMANJE) DVA RAZLOGA ZBOG KOJIH KURT KOBEJN NIJE VOLEO DA SVIRA “SMELLS LIKE TEEN SPIRIT”
Kobejn je imao svoj način protesta: ljut sarkazam, pre svega prema finansijskim institucijama i muzičkoj industriji, za koju je rekao da je “velika, svinjska kapitalistička izdavačka kuća”. Fanovi, koje je uvek iznova “čašćavao” sa “je…te se”, od njega su napravili to što je od malena želeo da bude – rok-zvezdu.
Kurt Kobejn zaista nije bio buntovnik-gubitnik sa ispruženim srednjim prstom, koji je tako često znao da pokaže. To se može zaključiti na osnovu njegovih dnevnika, koji su objavljeni 2002. godine. Tu se mogu naći skice, pisma i ostale beleške. Ništa što bi ukazivalo na to da se radi o zapisima jednog od najvažnijih rok-idola devedesetih godina.
MARK LANEGAN: I DALJE ME PROGANJA SMRT KURTA KOBEJNA, JA SAM TAJ KOJI MU JE NABAVLJAO DROGU, MENE JE ZVAO TOG DANA, A JA SE NISAM JAVIO…
Svi su doduše znali za njegovu zavisnost od droge – on nije bio jedini na grandž sceni koji je konzumirao heroin – ali niko nije mogao da zaviri u njegovu glavu.
Kolege iz grupe, Krist Novoselić i Dejv Grol, naravno da su znali šta se dešava. Grol je jednom iz dosade napisao pesmu o Kurtu, koju je nazvao “A Friend Of A Friend” (Prijatelj prijatelja):
“He needs a quiet room – with a lock to keep him in
He’s never been in love – but he knows just what love is
He says nevermind – and no one speaks
He thinks he drinks too much
Cause when he tells his two best friends
‘I think I drink too much’- no one speaks.”
(Njemu je potrebna mirna soba u koju će se zaključati…On još nikada nije bio zaljubljen, ali zna šta je ljubav. On kaže: nema veze. I niko ne kaže ništa. On misli da previše pije, jer kada o tome govori svojim najboljim prijateljima, niko ne kaže ništa.)
Nekoliko meseci kasnije, u septembru 1991, Nirvana objavljuje album “Nevermind”, koji će promeniti rok svet. Prva pesma “Smells like Teen Spirit” do dana današnjeg je himna, prema oceni magazina Rolling Stone jedna od najboljih pesama svih vremena, sa jednog od najboljih albuma svih vremena.
Usledile su brojne nagrade, turneje, televizijski nastupi, nagrade za video-spotove, nove pesme, još jedan uspešan album “In Utero”, a potom i taj čuveni akustični MTV koncert – izazov za mnoge grupe i muzičare. Što je više Nirvana bila u usponu, to je gore bilo Kurtu Kobejnu. Karijera, droge, problemi sa stomakom – za njega je to bilo previše. U februaru 1994. godine Nirvana kreće na evropsku turneju. Poslednji koncert trebalo je da bude 8. aprila u Dablinu. Ali već 1. marta Nirvana prekida turneju. Poslednji put na bini su bili u Minhenu. Nekoliko dana kasnije Kobejn je pokušao sebi da oduzme život sa tabletama za spavanje. Pronašla ga je žena, rok-pevačica Kortni Lav. U bolnici su uspeli da ga vrate u život.
MISTERIJA OPROŠTAJNOG PISMA KURTA KOBEJNA… NAPISANO JE CRVENIM MASTILOM I POSVEĆENO JE JEDNOJ OSOBI
Ali u to vreme Kobejn je već raščistio sa svim. Ni uspeh Nirvane, ni ortaci iz benda, ni žena, ni njihova mala ćerka nisu mogli da ga spreče u samoubistvu. U poslednjem pismu Kortni je napisao: “Ti znaš da te volim i da volim Fransis. Žao mi je… Ne znam kuda sada idem, ovde jednostavno više ne mogu da izdržim”.
“Nevermind” (nema veze) rekao bi možda – ne uzbuđuj se. Još uvek je tu. Njegova najpoznatija pesma “Smells Like Teen Spirit” jedna je od najvećih zaostavština rok muzike.
Mnogi muzičari su Kobejnu, Nirvani i toj pesmi posljednjih decenija podigli spomenik – jedan od najbombastičnijih dolazi iz Italije: pre pet godina veliki muzički projekat Rockin’1000 na stadionu u malom italijanskom gradu Čezena uživo je izveo “Smells like Teen Spirit” – stotine bubnjeva, gitara, bas-gitara i moćan hor. A potom i u Parizu. “Nevermind”.
HL/Izvor: DW
