A sad, kao što smo obećali (a mi ipak držimo makar neka obećanja), pokušaćemo da vam prenesemo šta se sve to događalo na prvom BOOK & ROLL OPEN DAY, dočaramo vam atmosferu i energiju koja je u subotu vladala u Rokanju i malo, samo malo, učinimo ljubomornim sve one koji ovog puta nisu bili sa nama.
Čast da otvori prvi BOOK & ROLL OPEN DAY učinila nam je Katarina Kočetova sa svojim KK Triom i nastupom od 20-ak minuta pokazala zašto važi za najtelentovaniju mladu džez umetnicu Srbije. Električni klavir, kontrabas i bubnjevi bili su sasvim dovoljni, i nije moralo odmah da se “roka” da bi Rokanjem krenula dobra energija.
A tu energiju odmah potom je uhvatila i zavrtela grupa mladih glumaca iz omladinske sekcije dramskog studija pozorišta Pan teatar. Njihova skraćena verzija pozorišne predsrtave “Dragi dnevniče” donela je na scenu i u čitav klub upravo onu dozu radosti i optimizma zbog kojih se ovakvi događaji i prave. Njihova veština da se snađu i prilagode maloj bini, klubu u kojem nikad ranije nije igrana pozorišna predstava, mađioničarskom presvlačenju sa paravanom od dve haljine… sve je ostavila bez reči. Ali je zato umesto reči govorio aplauz. Onaj pravi, rokerski, bučan i žestok.
“Jedan pogrešan korak” Marka Popovića nije bio onaj kada je rešio da nam se pridruži u Rokanju. Mada, kao i mnogi, skeptičan kako će promocija knjige proći u kombinaciji sa rokenrolom i urbanom umetnošću, rekacija publike uverila ga je da je korak bio pravi. A i pubiku da je Marko onaj pravi. Normalni, neisfolirani, običan momak iz kraja koji dobro piše. Takvih nema baš mnogo..
[infobox title=’Osam sati osmeha i dobre energije’]
Mnogo toga bilo je u subotu prvi put, pa su prvi put u tandemu jedan ovakav, osmočasovni događaj, vodili studetkinja glume Dejana Radaković i učenik Artimedije Andreja Ignjatović. I izgurali ga od početka do kraja s osmehom i energijom na kojima bi i neki profesionalci mogli da im pozavide. Da li ćemo ih zvati i naredni put? Naravno, ako ne budu tražili previsok honorar.[/infobox]
Ideju za #vinilnavremena, segment u kojem ćemo preslušavati (gramofonske) ploče najbolje je objasnio Andreja jedan od voditelja programa:
– Imam skoro 17 godina i još niklad nisam slušao muziku sa vinila. Kažu da je osećaj mnogo boljni nego kad se sluša sa kompa ili iz telefona.
Svoju neverovatnu kolekciju, prepunu pravih muzičkih bisera, doneo nam je Uroš Vojinović, pa iako je bilo nemoguće njegov raritetni gramofon povezati sa miksetom i napraviti da se dobro čuje ono genijalno pucketanje kada se igla stavi na ploču, nema ni trunke sumnje da su brojni tinejdžeri jutros pitali svoje roditelje: a da nemate, slučajno, neki stari gramofon na dnu ormara i neku dobru ploču… A to nam i jeste bio cilj.
Još jedan pisac ohrabrio se da o svojoj knjizi govori pred rok auditorijumom, ali to za njega nije previše neobično. Bivši panker Branislav Bjelica, prvi naš pisac koji se za koricu knjige slikao go sa ogromnom crvenom “starkom” preko “onog mesta”, uspeo je da utihne klub pričajući o svom romanu “Dete na stepanicama”. Ali je poslao možda i najvredniju poruku dana – da je i samo jedan dan zapravo čitav život i da ga tako treba živeti.
A onda su na scenu izašli momci (i devojka) iz kraljevačke Rok Planete i prosto sve oduvali svojom energijom i talentom. Neki od njih toliko mladi da nisu čak ni tinejdžeri, krenuli su da praše “kao veliki”, a jedan od prilično starijih rokera iz publike samo je tiho promrmljao u bradu: Ovi klinci imaju petlju da sviraju Flojde, ja ovo nisam doživeo, svaka čast deco…
I ne samo to, klinci imaju petlju i za Van Gog, Smak, YU grupu… a upravo njima i pripada jedna od izjava dana, koju smo već pomenuli u prethodnom tekstu, ali hajde da je ponovimo… Naime, kad je bend po drugi put pozvan na bis, iskreno, onako kako i treba i mora u rokenrolu, jedan od članova benda glasno i zbunjeno je prokomentarisao: Pa dobro, je l’ vi hoćete da ja promuknem? Da, dečko, hoćemo. I nećemo da silazite s bine. Za kraj, Smakove “Daire” uz malu pomoć Džube, osnivača Rok Planete na basu, i to je bilo to… Misija ispunjena. Već oko 16h, a tek se zahuktalo.
[accordion title=’Dan bez interneta, možete li da zamislite… I svi su preživeli’ open=’true’]Nekim čudom, u klubu Rokkanje u subotu nije radio wi-fi. I super je što se tako namestilo. Jer, posle neizbežnog početnog gunđanja, svi su brzo zaboravili da internet uopšte postoji. I ne samo da su preživeli, nego su se i sjajno proveli. Dakle, može 😉[/accordion]
Jer, potom je usledilo nešto sasvim drugačije, a opet nekako taman. U pravo vreme i na pravom mestu. Mlada glumica Anđela Krvavac i još mlađi gitarista Nikola Ristić podsetili su nas na neke od legendarnih rok hitova na sasvim neuobičajen način. Oni su napravili mali omaž čuvenom srpskom književniku i prevodiocu Dragoslavu Andriću i njegovim “Stereo stihovima” – genijalnim prevodima rok klasika. Tako smo, možda prvi put na pravi način na srpskom jeziku, doživeli “Wish You Were Here”, “Blowing in the Wind”, “Lusy in the Sky with Diamonds”…
Nekako logično nadovezao se još jedan pisac, Dejan Manojlović, veslački šampion koji tvrdi da nije bio profesionalni sportista (što mu se na neki način mora dati za pravo s obzirom na stanje u srpskom sportu kad se izuzmu fudbal i korašarka), ali upravo onakav književni buntovnik kakav treba ovoj učmaloj sceni. Spreman da kaže i ono što se “ne sme”, a da isto to i napiše pod imenom i prezimenom. Zato je njegov “Čuvar vatre” roman koji će, sigurni smo, mnogi koji su bili u Rokanju koliko sutra potražiti u Laguninim knižarama.
[infobox title=’Nije sve u tehnici, sve je u – rokerskom srcu’]
Klasični problemi koji ovakve događaje prate, problemi sa manjkom opreme, mikrofonima, pojačalima… pucanje žica i remena na gitari… samo su zapravo doprineli da svi mladi muzičari koji su nastupili na prvom Book & Roll Open Day daju sve od sebe i pokažu da je rokenrol mnogo više od suve tehnike. Jer, ko ume, taj sme. A ko sme, taj je roker. Ili… nije sve u tehnici, sve je u – srcu![/infobox]
A potom – rokanje! I malo jače od toga. Jer nije to dovoljna reč za energiju koju su na scenu doneli Raskid 13. Pančevački dragstor punk bend prosto je razadrmao i publiku i binu i stolove i čaše i flaše i zidove Rokanja… sve. I zato im nije bilo teško da na binu dozovu devojke iz publike da zajedno skaču, pevaju i luduju. Da od svojih 20 minuta naprave koncert za pamćenje. Iskusno, momci, iskusno…
Trebalo je imati nešto sasvim posebno da se nastavi priča koju su “zakuvali” Raskid 13, a upravo to nešto “posebno” ima ekipa koja stoji iza kratkih igranih filmova “2116”, “Dedukcija”, “Gavran” i “Krnji kanarinac”. I zato je projekcija ovih filmova bila istinsko osveženje, koje je publika u klubu dočekala i gledala bez daha. Suviše je tu devojaka i mladića koje bi trebalo nabrojiti da bi se reklo ko sve stoji iza ovih dragocenih filmskih minijatura, pa je možda najbolje da odete na YouTube i potražite ove filmove. I obavezno odgledate i špicu. Neće baš biti osećaj kao da ste bili s nama u klubu, ali ko zna… možda uskoro sve i ponovimo. A da će vam se svideti – hoće.
[infobox title=’Hvala, prijatelji’]
Book & Roll Open Day organizovao je portal Headliner.rs, a nesebičnu pomoć pružili su Lampshade media, Laguna, Rexona, Cunami Studio, Jungle Travel, Srednja škola Artimedia, Music Master Method, štamparija Curent, on-line shop Poludela Majica, portali Telegraf.rs i Noizz.rs.[/infobox]
Uz to, čitavo vreme u klubu trajala je izložba fotografija baš dva momka iz ove ekipe, Alekse Mirosavljevića i Janka Đurića. Život zabeležen u trenutku, u objektivu fotoaparata. I naravno da nisu propustili priliku da i u Rokanju fotografišu, snimaju, smišljaju… takvi su to momci.
Za kraj, naravno, ponovo rokanje. I ponovo (ne)očekivano dobro. Jer, koliko god dečaci iz “Mladog Džeka” van scene izgledaju (i jesu), dobri i fini momci, toliko se na sceni pretvaraju u prave “zveri”, koje kidaju, ujedaju, vrište, plaču, urlaju, psuju… i rade sve one stvari koji bi pravi rokeri na sceni trebalo da rade – sviraju kao da sutra ne postoji. Uz njihov “minut buke” za Čaka Berija, to je bilo to.
Za prvi put.
Da li će biti drugog?
Nego šta!
HL
SVE NAJBOLJE FOTKE SA PRVOG BOOK & ROLL OPEN DAY
