Entoni Burden je zaista bio rok zvezda kulinarske televizije. Tokom svoje karijere, transformisao je razgovor o hrani u umetnost, koristeći svoje knjige i televizijske programe kao sredstva za istraživanje unutrašnjih dometa ljudskog života.
Od svih Burdenovih putopisa, možda je najomiljenija njegova serija “Parts Unknown”. U čast gurmana, poželeli smo da se vratimo na razgovor koji je vodio sa rediteljem Frensisom Fordom Kopolom o nekim od najboljih kulinarskih ponuda južne Italije.
ROADRUNNER… POGLEDAJTE PRVI TREJLER ZA DOKUMENTARAC O ENTONIJU BURDENU
Burden je upoznao Kopolu dok je lutao italijanskom čizmom. Nakon što je večerao testeninu sa morskim ježevima, jednu od poslastica u obalskm regionima Italije, on i njegova snimateljska ekipa otputovali su u gradić Bernalda na vrhu brda u Materi, Basilikata. Oni koji su gledali “No Time To Die” prepoznaće Materu kao lokaciju za visokooktansku sekvencu jurnjave po mostu. U stvarnosti, ova suncem obasjana provincija je prijatno pospana. Takođe se slučajno može pohvaliti i gomilom predaka Frensisa Forda Kopole.
NIKOM NIJE SVEJEDNO… REKLAMA S ENTONIJEM BURDENOM JEDNE NALJUTILA, DRUGE RASPLAKALA
Burden se sastao sa rediteljem “Apokalipse sada” u Palaco Margherita, raskošnoj palati koja je nekada bila vlasništvo Fašističke partije Benita Musolinija, a sada je vlasništvo porodice Kopola. Njihov obrok označio je odlazak iz kuhinje bogate morskim plodovima u kojoj je Burden uživao veći deo svog boravka. Razgovarali su o Kopolinom životu i karijeri – dotičući se njegove “krivice” za uspeh “Kuma” – uz obrok Lampascioni (pržene lukovice zumbula, braciole di cotenna (punjene rolnice od svinjske kože) i tepsiju od jagnjeće glave. Cotenna se često pojavljivala na Kopolinom porodičnom stolu u detinjstvu.
– Mrzeo sam to – počeo je, s ljubavlju bockajući komad mesa viljuškom – ali sada više ne.
KOPOLA SNIMA SVOJ NAJVEĆI FILM IKADA: NE ZANIMAJU ME NI PRIZNANJA NI NOVAC, HOĆU DA “MEGALOPOLIS” BUDE MOJA ZAOSTAVŠTINA
Razgovor se ubrzo okrenuo lošim osećanjima režisera o “Kumu”, a Kopola se prisetio izolacije koju je osetio kada je film preko noći napravio uspeh. Prema Burdenu, on je od “mladog reditelja koji je snimao film koji niko nije želeo sa glumačkom ekipom koju niko nije želeo” prošao put do holivudskog velikana.
Kopola nije mogao a da ne prikaže i život svoje porodice u Bernaldi tokom onoga što on naziva “vreme Musolinija”.
– Svaki grad je imao Podestu – počeo je – činovnika fašističke partije. A ova porodica (pokazujući na Palaco Margherita) je bila Podesta. Dame su bile tako snobovske. Mi smo bili Italijani niže klase; a oni su bili Italijani više klase.
ZAŠTO SE USTVARI UBIO ENTONI BURDEN… NE VIDIM SEBE KAKO PETLJAM PO BAŠTI I REŠAVAM UKRŠTENICU
– Znajući to, snaga porodice Kopola – i svih onih koji su bili voljni da se suprotstave ili da započnu novi život negde drugde – je potpuno jasna – rekao je Burden i dodao:
– Bez njihovih žrtava, sumnjam da je Kopola imao priliku da se afirmiše kao jedan od velikih reditelja nacije. Mnogo dugujemo Frensisu Fordu, ali isto toliko dugujemo i porodici Kopola.
Pogledajte ovaj sjajan kulinarsko-životni prilog:
HL/Izvor: faroutmagazine.co.uk
