Jedan od najtaletovanijih pijanista sveta Jevgenij Sudbin prvi put će svirati pred beogradskom publikom 27. februara na Kolarcu.
Umetnik zaista neobične biografije, Rus sa britanskim pasošem i Britanac s ruskom dušom osvojio je svet klasike u tolikoj meri da ga već nazivaju – Gospodar klavira.
Zahvaljujući organizatorima koncerta na Kolarcu, Steinway & Sons koncertna sezona, bili smo u prilici da malo bliže upoznamo Jevgenija, prema svetskim kritičarima najtalentovanijeg mladog pijanistu sveta i svakako najvećeg šarmera svetske klasike.
[accordion title=’Program koncerta 27. februara na Kolarcu:’]D.Skarlati, Sonate, K197 & K455
L.van Betoven, Bagatele op 126
Šopen, Balada br.3
Skrjabin, Sonata br. 5
Skrjabin, Nokturno za levu ruku
Skrjabin, Mazurka op. 25, br. 3
K.Sen Sans-Sudbin Danse Macabre
Ulaznice u prodaji na biletarnici Kolarčeve zadužbine. Cena ulaznica 1.600, 1.800 i 2.000 dinara.[/accordion]
Prvi put dolazite u Srbiju. Šta očekujete i kakva su vaša dosadašnja saznanja o Srbiji?
– Da, ovo će biti moj prvi dolazak u Srbiju i jako sam uzbuđen zbog toga. Jako sam otvoren za nova iskustva i nemam nikakvih predrasuda a ni posebnih očekivanja.
Šta je za vrhunskog pijanistu važnije – apsolutno savršena tehnika ili “ono malo duše” u interpretaciji, i mogu li ta dva segmenta uopšte odvojeno?
– Verovatno ne. Tehnika vam je potrebna da bi ste pokazali šta je to, što bi trebalo da imate i da nosite u “duši”. Ali ja verujem da je teško odglumiti pravu muzikalnost i iskrenost, bez obzira koliko je sjajna i besprekorna tehnika.
Kritičari i mediji proglašavaju Vas najtalentovanijim pijanistom današnjice. Da li vam je to dodatni motiv ili ipak stvara određeni pritisak?
– Naravno, oba. I privilegija i pritisak je kad god vas neko hvali. Ali kritičari znaju da pišu razne stvari. Sebi sam obećao da nikada neću čitati ili ću barem pokušati da ne čitam kritike, jer su sve kritike vrlo subjektivna mišljenja. Dobra kritika vas nikada neće toliko usrećiti i učiniti da se osećate zaista dobro i zadovoljno koliko loša kritika može da učini da se osećate loše. Plus, meni to predstavlja samo stres…
[infobox title=’Steinway je neprevaziđen’]
Sigurno ste svirali na velikom broju klavira, zbog čega je baš Steinway vaš izbor i koliko je važno u školovanju svirati na kvalitetnom klaviru kao što je Steinway?
– Oduvek sam voleo i davao prioritet Steinway klavirima, s obzirom na to da Steinway klaviri poseduju daleko širi spektar boja i bogatiji kolorit posebno u gornjim registrima. Međutim, postoje varijacije i razlike između Steinway klavira koje proizvode fabrike u Hamburgu i Njujorku. Mislim da njujorkški Steinway ima lepši, potpuniji i obliji bas, dok Hamburški Steinway klaviri poseduju uglavnom prelepe gornje registre.[/infobox]
Koji je najkorisniji savet koji bi današnji Sudbin dao malom Jevgeniju koji tek počinje da svira klavir?
– Ne radi to nikako! Šalim se, naravno. Ima par stvari koje bih možda uradio drugačije, ali ne mnogo. Možda za neka dela i kompozicije. Možda bih voleo da sam ih naučio ranije u detinjstvu, kao mlađi… Evo, na primer Rahmanjinov 3. klavirski concert i još nekoliko drugih, koji su lakši da se nauče kada si mlađi. Ali izgleda da takve stvari uvek kasno uvidiš… Generalno, moj život sam prihvatio i prihvatam upravo onakvim kakav jeste i ne žalim zbog toga.
Da li ste za publiku u Srbiji pripremili neko posebno iznenađenje?
– Ne. Barem ne da ja znam 🙂
HL
