Zlatan Stipišić Džiboni otkrio je detalje iz svoje karijere, ali konačno i pojedinosti o sebi koje publika nije znala.
– Nekako sam polumračan tip. Ali, pisanje pesama je imitacija života. Ako gledaš stvari oko sebe, ako si normalna ljudska osoba, nemoguće je da neke stvari ne dopru do tebe pa tako gledaš i sebi bliske ljude koji su malo zalutali i možeš ih razumeti, čak se s njima i saživeti. Uostalom, možda smo i mi sami jednom bili na ivici, ali možda smo imali više sreće nego pameti, pa ga nismo prešli i to ne uvek svojom zaslugom – rekao je kantautor koji kao start svojeg bavljenja muzikom podrazumeva početak devedesetih.
On smatra da mu je smer u kome će se muzički kretati došao tek nakon sedam godina bavljenja muzikom.
– Sve što se kod mene pre toga događalo bilo je nekakvo traženje. To je trajalo nekih 7-8 godina. Kad pratiš svoje uzore i pokušavaš da budeš kao oni, to se ne računa. Računa se tek onaj trenutak kad upoznaš sebe i pokušaš da ličiš na sebe. Kao klinac voleo sam rok. I danas ga volim, ali za razliku od većine naših autora, ne smatram da je u roku najvažnije biti ciničan – rekao je Džiboni dodajući da njegovu muziku slušaju uglavnom studenti, koji je čuju – od svojih roditelja.
A ovako Džiboni najviše voli da provodi vreme.
– Meni je odmor biti na sceni. Ceo život postavio sam na tri stepena: na jednom je moja familija, na drugom je da sviram pred svojom publikom, jer to je moja sorta ljudi i nema drugog mesta na kom ću toliko sebi sličnih ljudi sresti, a treći mi je priroda. Volim more i šumu. Volim da idem u prirodu jer tamo nemam s kim da se posvađam, nema svađe sa stablima i talasima. Obožavam more – izjavio je poznati hrvatski muzičar.
Izvor: Jutarnji.hr
