Igralom i Trubački orkestar Bogdan Nikolić Donja predstavili su koncertni album “Nišville Live 2025”, koji je dostupan na svim digitalnim platformama i bandcampu.
Godine 2025. Igralom je obeležio deset godina postojanja upravo tamo gde je sve počelo, na Nišville Jazz Festivalu u rodnom Nišu, 16. avgusta.
Za ovu posebnu priliku bendu je pripremio svojevrsnu saradnju s trubačkim orkestrom Bogdan Nikolić Donja, čime je njihov prepoznatljiv zvuk postao još bogatiji i razigraniji, a južnjačko nasleđe još izraženije.
Ova jedinstvena muzička kombinacija okupila je deset muzičara: Dimitrije Simović, Mladen Marjanović, Ivan Cvetković, Bogdan Nikolić, Jovan Stanisavljević, Saša Veljković, David Ristić, Dragoljub Stevanović, Miloš Stevanović i Alen Ilić. Koncert je snimio Janko Džambas, editovao Mladen Marjanović, a miksovao Miloš Drobnjaković. Mastering je delo Srđana Milovanovića, a prekrasan omot napravila je Manja Lekić.
– Ovaj album je od posebnog značaja za grupu Igralom jer time ostvaruje dugogodišnju želju gitariste Mladena Marjanovića, a pritom bend čini iskorak u novi svet koji mu je uglavnom nepoznat, a gde se, čini se, snalazi kao riba u vodi. Jednostavno, Igralom ima već to nešto što apsolutno podržava saradnju s južnjačkim trubama i ovim to naglašava i dodaje novu vrednost svojem zvuku. Bogdan je sjajan čovek i muzičar i bilo je pravo zadovoljstvo sklopiti ovo s njim i momcima – kazali su članovi benda.
Devet kompozicija sa sva tri albuma, duvački orkestar u naponu snage i Mladen Marjanović, Dimitrije Simović i Ivan Cvetković spremni da odsviraju koncert života.
S uvodnim taktovima “Dana u životu” kreće fuzija svega: od “saharskog bluesa usred Balkana”, preko vizantijskog kolorita zvučnih emocija, sve do nekada “alternativnog” zvuka devedesetih i nultih i ovih sada godina.
Pa na sve to ide kao melem za svaku ranu, dert i majstorstvo sinova Grdelice, Donje i ekipe. Naravno da se gitarsko pojačalo raspada i da to povremeno izbija u prvi plan, da Mitin glas leluja između šaputanja i režanja i da njegov bas udara kao malj, da Ivan svira bubanj kao da ima četiri ruke i da se bori sa demonima, da Bogdan vuče Orkestar tamo gde Calexico još nije stigao i da publika u tome učestvuje glasno i strasno.
Ovo je Niš, ako sviraš bez srca onda bolje nemoj, a ovaj koncert je srce ogromno, koje pumpa i pumpa. Šta da se izdvoji a da se ne prepričava ceo album?
Možda “Lešinari” sa “Premalim stvarima” (2023), transcendentalna “Reka” sa “Sunovrata” (2018) ili finalna pesma, “Vražiji sin”, sa prvenca “Pogrešna poznanstva” (2016), u kojoj Mita ulazi u Džefri Li Pirs mod i ceo bend vuče u The Gun Club trans…
