Napomena autorke: Svaka sličnost sa stvarnim ljudima i događajima je (zlo)namerna i moj je doprinos projektu “kako spasiti rokenrol” putem ironije i sarkazma, drastičnim merama.
Uobičajena scena na beogradskom aerodromu, posebno vikendima, o praznicima, slavama i sličnim im svetkovinama…
Aerodrom i na njemu avion, razdragano konstatuje danski Crnogorac sa stalnom adresom u Beogradu, pokazujući neverovatan dar da primeti očigledno.
Idemo na Mars, veselo će prvi srpski igrač koga je baš u tom trenutku prekinuo answer. I dok je on cvrkutao sa bivšom, ubeđujući je da joj je karijera fitnes-instruktorke zagarantovana, sadašnja je pevušila kako će na Marsu sigurno biti “poznata žena zelena”.
Baš kad je počela da uvežbava “moon walk” koji je rahmetli Džekson onomad ćapio od muža joj, u glavu je spucala gljiva ludara.
Ovo je moje mesto, stajao sam tu, naizgled mirno reče prvi estradni tabadžija čije se pojave ipak najvise uplašila plavokosa kleptomanka, trpajući u torbu sve na šta je naišla, posebno bording karte koje je nesto kasnije cepkala ne bi li smirila nervozu i prevazišla strah od letenja. A i od pomenutog ultimate-fightera, dabome.
Ala, ala, ala to ne valja, zaurlao je tip sa frizurom Andrije Ojdanića I rumenim obraščićima, sklanjajući se od “majstora za sklekove, zgibove i rezervisana parking mesta”.
Opa, nema vise trte-mrte, samo Cile-Mile, pokušao je da bude duhovit začudni dvojnik Bona Voksa koga je u stopu pratila ženska kopija Merlina Mensona. Kasnije se ispostavilo da mu je to žena. Ne Mensonu. Ni Voksu, već pevaču koji mu je otuđio “stajling”.
Ovog je ispod oka gledao najpoznatiji Grk među Srbima, “abortorani roker” srećno zarobljen u telu folkera koji je do perfekcije navežbao devizu “sex, drugs, folk’n’roll”, konstatujući da on okupi više ljudi u bekstejdžu nego ovaj u čitavoj hali. Nekom je život Švica, nekom Arena, što jes-jes.
Poslednjih meseci u ovom društvu je počeo da se muva I “talentovani drug član” daleko poznatiji po svojoj jačoj polovini i frizuri za koju veruje da je ukradena iz “gangsta” spotova, očito nesvestan istorije dredova a posebno rastafarijanaca koji su je proslavili.
Iako se osvonavano sumnja da Roberto Kavali zbog njegove pojave pati koliko i Lotar za svojim prezimenom, istina je da je onom malo poznatom reperu Balaseviću iz Novog Sada nekako toplo oko srca što ova neverovatna pojava na domaćem “zvezdanom” nebu drži da su njegove pesme “nejasne”.
Krhko je znanje a glupost pak neuništiva.
I dok je njegova dragana tamanila čokoladu, on revao o nekakvim jahtama, aviJonima I kamiJonima, mala od skandala se raspitivala kakve su livade na Marsu i koliko malih zelenih mogu da prime i ima li neki marsovski MTV na koji bi mogla da upadne?
Džaba ti Armani, dzaba ti Versaće, i dalje je pevušio ovaj kada među njih kao tajfun ulete popularni party-manijak, ljubitelj viskija, šarenih košulja, svadbi, Bože-me-prosti – sa’rana i sunećenja.
Neko me zvao, reče, držeći do pola popijenu flašu “Jacka” u ruci – Gde ste ribe, stig’o Radiša!
Tebe neće pustiti da uđeš, loše vaspitanog i obučenog, odbrusi mu abdicirana kraljica splavova, verovatno misleci na avion? Ili Mars, svejedno, usput, možda i nesvesno, braneći čast večitog sarajevskog dečaka koji se sa njima nikada i nije mešao, vec je uvek putovao svojim avionom.
Amateri! Svi ste vi amateri, umaršira u bulumentu Pevačica i desna ruka glavnokomandujućeg parade – Kralj, šeširdžija i ja. I možda još nekoliko pevača.
Oštra kakva jeste, kraljica narodnog melosa i nije bila daleko od istine a među tih “nekoliko” našla se i Mrkina mala, majka Evrovizijske pobednice, Canetu omiljena Lepava… Ostali se valjda broje na prste drvoseče.
Aerodromska zgrada se polako punila, pristigli su i ostali članovi žirija kojih je sada, činilo se, bilo koliko I takmičara a posebnu pažnju privlačila je plavuša predimenzionirag dekoltea koja selfi štap nije ispuštala iz ruke pućeći se. Pridružila joj se i jedna od zvezdica, poznata po ozbiljnom mešanju. I lekića i mladića.
Kako se bližilo vreme poletanja, pristigla je i majka, njena deca, njihovi bivši, budući i sadašnji sateliti, kao i svi ostali pripadnici srpskog “džet-seta”. Ako takvo šta uopšte postoji.
Raspojasana bulumenta se nekako ukrcala kada su im metalni glasovi harmonikaša I basiste mirno saopštili da nisu sigurni ima li pilota u avionu, ali da im je sletanje na Mars zagarantovano.
Avion je zarulao pistom, začuli su se jaki gitarski rifovi, bubnjevi su tukli, i tih nekoliko trenutaka pre buđenja, bila sam mirna i sigurna da nije sve izgubljeno…
