Beograd, neobično toplog novembra 2018. godine. Dom sindikata preimenovan u Kombank Dvoranu (pa kako vam draže, mi smo old school uprkos svemu). I isčekivani koncert Nikole Pejakovića Kolje i njegovog benda Četiri Prsta.
Čekajući da se svetla ugase i obuzme nas Koljina magija posmatrali smo publiku… grupe momaka koji su verni fanovi (i apsolutno isti izraz oduševljenja i osećanje pripadnosti imaju kada Kolja zapeva omiljeni hit kao kada im omiljeni fudbalski tim pogodi gol), mladići i devojke koji umesto cveća i vina svoje romantično veče provode slušajući vrhunski bluz rok, sredovečne dame i gospoda koji mirno sede i uživaju tik do onih momaka koji će urlati na sav glas voljene pesme pijući pivo koje su opušteno uneli u gradsku dvoranu (ovaj momenat ide pod – “no comment”), Koljini poštovaoci i kolege iz svih njegovih profesonalnih svetova, a znamo da ih je pregršt. Osmesi i ushićenje. Tako je bilo pred sam koncert. Tako je bilo i posle dva sata vanserijske svirke. Svirke koja je počela sa (ne)akademskim zakašnjenjem od 20 minuta…
Konačno, svetla su se ugasila, dvoranom se prelomio krik oduševljenja (po volumenu ravan onom na stadionima) i iz off-a su se začuli taktovi romantičarsko-lirskog instrumentala “Četiri prsta” koji kao da nam je predočio da nas očekuje drugačiji koncertni pristup od onog pre dve godine na istom mestu, te harmoničan odnos nove/stare Koljine postave.
Iz mraka na scenu su izaši: Ivan Aleksijević (klavijature), Milan Pavković (kontrabas), Dušan Ivanišević (bubnjevi), Vojislav Aralica (gitare). Moramo prokomentarisati – izuzetno stilizovani, sofisticirani, decentni, u tamnim odelima, elegantni, sigurni u sebe baš onako kako to dolikuje muzičarima bespogovorne veštine, talenta i umeća.
I baš kao i na poslednjem albumu, instrumental koji je najavio bend Četiri prsta vešto se harmonski “slio” u prvu numeru – “Starost neće nikoga da čeka”. I na sceni je – Kolja. Subjektivni (objektivni?) osećaj je – svetska muzička zvezda. Neverovatno. Od trenutka kada je zarežao njegov prvi ton, do neočekivanog i neplaniranog bisa posle dva sata – ta boja glasa, ta veština interpetacije, sugestivnost i snaga, toplina i šarm – dominirali su našim umom i emocijama. Bez i jedne izgovorene rečenice (osim Dobro veče – Hvala – Predstavljanje benda – Doviđenja) Kolja je kontinuirano komunicirao publikom – jezikom Muzike.
Dobili smo dva sata roka, žanrovski isprepletanog sa bluzom, džezom, popom, klasikom. Imajući u vidu integritet i muzičke karijere svakog od članova Koljinog benda neminovno je uplitanje različitih stilova i žanrova jer je reč upravo o rokerima, džezerima, autorima pop muzike, te muzički klasično školovanim znalcima. Ukrštanje žanrova rezultat je “stanja i interesovanja” Kolje i njegovog benda, te neizbežno svako daje svoj lični pečat. Upravo zahvaljujući kompatibilnom doživljaju muzike kao rezultat dobili smo upečatljivi muzički proizvod, dakako autohton na našoj domaćoj sceni.
Sinoć smo prisustvovali muzičkom fenomenu koji se nekada zvao intrigantno Kolja i Grobovlasnici, koji je podizanjem zvučnosti na viši nivo rezultirao primerenom promenom imena u Kolja Četiri prsta gde novu dimenziju Koljinom muzičkom izrazu daju četvorica vanserijskih Muzičara. Aralica, Aleksijević, Pavković i Ivanišević pružaju jak, individualni pečat, ni jednog trenutka svojom interpetacijom ne osporavajući srž i suštinu Koljine muzičke ideje, štaviše oni je osećaju, razumeju, realizuju.
Poput fuzije žanrova unutar zaokružene muzičke priče, raznovrsna Koljina Publika je ta koja sve pomenuto prihvata, odobrava i podržava. Profesionalni pristup i poštovanje Kolje i Četiri prsta ona nagrađuje svojom vernošću, pevanjem na sav glas, aplauzima, stajaćim ovacijama.
Perfekcionizam Kolje i benda evidentan je i u tehničkim performansama koncerta, gde je producentski tim, uz svesrdnu podršku izdavačke kuće Long Play, publici pružio audio-vizuelni doživljaj bez greške. Dinamizam koncerta osiguran je veštom set listom koja pored nivelisanog odnosa starih i novih pesama obezbeđuje klimakse i anti-klimakse promenom formacije benda (pun sastav, glas i klavir, glas i gitara…).
[accordion title=’Set lista’]
01 Starost neće da čeka
02 Da li venem ili zrim
03 Maršala Birjuzova 8
04 Crna ptica
05 Ala je lep ovaj svet
06 Udade se ti za konja
07 Kad sam na svet ovaj pao
08 Idi spavajmila moja/piano i vokal
09 Oj duledu/paino i vokal
10 Milicioner/organa, vokal, prateće
11 Prsten/Kolja
12 B. J. Blues
13 Disco
14 Zulu uštipci
15 Mladoženja
16 Užički h.
17 Rajko/Kolja i Voja
18 Može malo sutra
Bis: Pedofilija[/accordion]
U jednom od intervjua pred koncert Kolja je izjavio da je muzičkoj sceni neophodna “higijena”, te da je neophodno vratiti određeni profesionalizam. Unapred je najavio da neće biti naručivanja i izvikivanja pesama, da je show koncipiran poput pozorišnog komada koji traje 150 minuta. Da bisa neće biti (e tu se prevario, teško se izlazi na kraj sa toliko ostrašćenim obožavaocima) te da će Kolja i Četiri prsta u toku tih sat i po pružiti – “krv, znoj i suze”. Osim znoja i osmeha – ničeg ostalog navedenog, srećom, nije bilo.
U isčekivanju novih Koljinih muzičkih priča i doživljaja, podržanih muzičarima koji će, nadamo se, dugo ostati njegova snaga i pokretačka energija, možemo samo još samo dodati – uz Kolju i Četiri prsta “Ala je lep ovaj svet!”
Marija M. Karan za Headliner.rs
