Požari gore, a ne znamo ko ih podmeće. Dok mirisi vatre dopiru sa svih strana, postoji osećanje da adekvatna reakcija na goruće probleme uporno izostaje. Bilo da se radi o socijalnim problemima na višem nivou ili intimnim/internim konfliktima, osećaj sigurnosti nam stiže samo kroz njen surogat, poput reklame.
Pseudo akcijama se ostvaruje pokušaj, pre zataškavanja nego stvarnog rešavanja problema. Poput dolivanja ulja na vatru. Čini se da takvi pokušaji razrešenja dovode samo do lančanih reakcija, pokušaji koji namiruju samo trenutna emotivna stanja.
Luka Cvetković izložbom “Honey, I’m home” razmišlja o mogućim modelima istinske reakcije nasuprot modelu pasivizma u anesteziranosti kolektivnog tela. Ako je pasivnost već ustaljeni model delanja većine, kako onda skupiti hrabrost i napraviti taj korak napred?
“Honey, I’m home” je prostor za promišljanje o nestanku sigurnosti, ili oduzimanju iste. Takođe, to je prostor za kontemplaciju o načinima reagovanja i pronalaženje vatrogasaca u nama samima.
Kustos izložbe, koja će biti otvorena za posetioce od 1. do 18. septembra je Dušan Savić.
