Bend Noctiferia, ljubljanske andergraund legende, osnovan je još davne 1996. godine i dobro je poznat regionalnoj publici.
Koreni su im u death/black metal zvuku, a vremenom su počeli da eksperimentišu i sa modernijim rešenjima sa primesama industriala.
Za nekoliko dana (tačnije, 28. maja) očekujemo njihov novi studijski album pod nazivom “Reforma – Tribute to Laibach” (Blood Blast Distribution/ Nika Records) s koga smo do sada čuli singlove “Now you will pay” (feat. David Vincent), “No History” i “Tanz Mit Laibach” (feat. Attila Csihar).
Tim povodom, ali i o počecima benda, turnejama, trenutnoj situaciji na svetskoj i regionalnoj sceni, sa Urošem Lipovecom, basistom benda, razgovarao je Milan Rakić, čovek koji se alternativom bavi profesionalno već godinama.
Pozdrav Uroše. Kako je u Ljubljani u ova luda vremena?
– Šta se muzike tiče mogu da kažem da je zbog korone totalno mrtvilo. Rade se neki live streamovi ali nije to to. Inače kišovito, taman za black metal.
Pored benda ti si usko vezan i za organizaciju koncerata i festivala. Da li si ikada i pomislio da je ovako nešto uošte moguće da se desi i da nam sve što poznajemo jednostavno stane?
– Nikad. Sve ovo je kao iz nekog glupog holivudskog filma koji treba što pre da ide u zaborav. Pa i scenario nije baš nešto ubedljiv po mom mišljenju.
Ok, da se fokusiramo na bend. Krenuli ste početkom 90ih i jedan ste od retkih bendova u Sloveniji koji je prežive sve ove godine i aktivno ste stvarali. Kada se okreneš unazad, kako vidiš taj period početka benda?
– To su bila sasvim druga vremena. Era pre interneta puna entuzijazma. Na jedan način imali smo sreću što smo počeli tako rano, opet sa druge strane nismo imali ni pola mogućnosti koliko imaju mladi bendovi danas, ali ipak smo nešto postigli u karijeri.
Vrlo brzo ste bili prepoznati i van granica vaše zemlje i bend je dobio svoje mesto na međunarodnoj sceni. Koji momenat u karijeri možeš da izdvojiš kao krucijalan za izlazak benda van granica Slovenije?
– Verovatno prvi ugovor sa izdavačkom kućom Artctic music group iz Floride čime smo nekako započeli celu priču malo ozbiljnije. Za njih je radio Phil Fasciana iz Malevolent Creatin sa kojima smo odradili dve turneje.
Odsvirali ste ogroman broj turneja sa skoro svim relevantnim svetskim imenima i to vas je definitivno očvrstilo na međunarodnoj sceni. Koju turneju posebno pamtiš kao značajnu za vašu karijeru?
– Svaka turneja ima nešto “ono posebno” po čimu je pamtiš. Najverovatnije prva turneja sa Malevolent Creation, Marduk i Immolation i pored toga, najveća turneja na kojoj smo bili kao jedina predgrupa In Flames.
Stigli ste čak i do Kine. Kakva su iskustva sa nastupima tamo?
– Fenomenalna. Bili smo tamo 2015. i 2017. godine. Oba puta smo bili gosti Midi festivala, koji je najveći muzički festival u Kini, pored toga odsvirali smo i nekoliko klupskih koncerata, recimo u Šangaju sa Kill Switch Engage. Gostoprimstvo je bilo vrh, skupi hoteli, super hrana, vlastiti autobus itd. Kina je kao druga planeta na kojoj svi znaju Tita. Stvarno smo uživali šta može da se vidi i u videu na našem youtube kanalu.
Bend startuje kao black metal ali nakon nekog vremena stil se proširuje i obogaćuje raznim uplivima srodnih pravaca gde je industrial najdominantniji. Kako ste odlučili da krenete u te progresivnije vode?
– Nismo se odlučili nego se nekako desilo spontano kad su došli novi članovi. I svi u bendu slušamo dosta različite bendove pa i to utiče. Mogu da kažem da nikada nismo radili ništa na silu ili sa nekim tačnim ciljem. Uvek radimo stvari kako se nama sviđa i nadamo se da će to prihvatiti i publika.
Potpisnici ste šest studijskih albuma i svaki je poseban na svoj način. Nekako gledajući kritike i generalne reakcije Slovenska Morbida se izdvaja kao vaše najupečatljivije delo. Album je definitivno eregetska bomba i u svakom momentu se oseti da ste dobro znali šta radite i šta kreirate. Kako ti vidiš taj album danas i sa ove vremenske distance?
– To je sigurno album zbog kojeg smo dobili najviše kritika. Album je kvalitetan i prvi koji smo radili sa Petrom Tagtgrenom, a pesmu “Mara” sa tog albuma sviramo skoro na svakom koncertu i danas. Jedini problem tog albuma je što previše odstupa od naših prvih albuma pa su ga ljudi teško primili. Mislim da je to još uvek naš najindustrialniji album do danas, odnosno album zbog kog su nas počeli nazivati industrial metal bendom.
Vrlo ste direktni i izričiti u stavovima koje zastupate, direktno kritikujete novi svetski poredak, kapitaliizam i organizovanu religiju. Ko je zadužen za tekstualni deo vašeg stvaranja?
– Uglavnom tekstove pišem ja, nešto ponekad odradi i Igor (Igor Nardin – lead guitar).
Slovenija je deo EU projekta koji se temelji na kapitalističkim ”vrednostima” . Da li ste imali nekada neke probleme zbog vašeg angažovanog i vrlo direktnog stava i poruke koju šaljete?
– 2013. godine nastupali smo na nekoj državnoj proslavi a na video wallu bio je naš simbol, crveni “pentagram”, zbog čega su nas u novinama neki političarii nazvali komunistima. Prošle godine recimo poznata francuska izdavačka kuća odbila je da izda album “Reforma” jer po njihovom mišljenju nije politički korektan.
Kada već pričamo o angažovanom stavu i provokativnim tekstovima možemo sve da povežemo sa vašim sunarodnicima iz benda Laibach. 28. maja izlazi vaš najnoviji studijski album pod nazivom “Reforma – Tribute to Laibach”. Kako ste odlučili da ceo novi album posvetite ovim velikanima?
– Na početku bila je ideja da odradimo jednu Laibach pesmu pošto smo se već kao klinci palili na njih. Kasnije so to bile tri pesme pa ideja o gostima i na kraju celi album. Od uvek nam je bio blizu način njihove komunikacije i vrhunska vizualna estetika pa smo u nekom trenu rekli, da definitivno zaslužuju prvi metal tribute album.
Na albumu imate nekoliko gostiju sa svetske metal scene. Kako je došlo do saradnje sa njima, možeš li nam reći o kome je sve reč?
– David Vincent (ex Morbid Angel) pao nam je na pamet jer su Morbid Angel i Laibach već sarađivali u ranim devedesetima, a prva četiri Morbid Angel albuma su ikone. Attilu znamo sa turneje sa Mayhem, a ideja da prvi glas black metala odradi “Tanz mit Laibach” bila nam je vrhunska. Za pesmu “Nova Akropola” tražili smo nešto egzotično i drukčije i tako se setili Jorgana iz Shining i njegovog saksa. Znali smo da su sva trojica veliki fanovi Laibach, a mi smo fanovi i njih i Laibach pa smo tako zaokružili tu priču.
Laibach su zaista rodonačelnici andergraunda na ovim prostorima, takođe svetsku scenu su uvek uspeli da iznenade i šokiraju svojim obrtima i različitostima koje su nosili sa svakim novim albumom. Da li su vam uzori od samog starta ili ste počeli da ih otkrivate u kasnijem periodu?
– Laibach su jedini slovenački bend koji nam je mogao biti i bio uzor u devedesetima. Pošto njihov kvalitet vremenom ne pada tu su uvek na različite načine još i dan danas.
Da li ste i sa njima direktno imali priliku da sarađujete?
– Lično znamo članove Laibach ali sa njima još nismo sarađivali. Sigurno nam je to želja.
Ko je izdavač albuma i na kojim sve formatima će biti dostupan?
– U digitalnom obliku album izdaje Blood Blast Distribution od Nuclear Blasta a CD i LP izdaje Nika Records.
Dobro, neka ovo bude sve za naš razgovor. Ostavljam ti prostor za neku poruku ili dodaj ukoliko sam nešto propusto. Sve najbolje i nadam se da se vidimo na nekom koncertu kada se svet vrati u kakvu, takvu normalu.
– Puno ti hvala na ovom intervjuju, sve najbolje tebi, ekipi i vašim čitaocima.
Milan Rakić
