Filip Bulatović, mladi srpski džez pijanista i kompozitor, nastupiće sa svojim triom u velikoj sali Kolarčeve zadužbine 14. juna u 20:00 časova.
Uoči koncerta, muzičar koji trenutno karijeru gradi u Njujorku, za Headliner.rs je otkrio šta to neobično i drugačije očekuje večeras publiku u Kolarcu, ali i zašto je džez muzika koja se stvara i svira isključivo iz ljubavi.
Za džez ste se opredelili sa 14 godina. Da li je to bila ljubav na prvo slušanje ili vas je privukla mogućnost improvizacije i stvaranja unikatnog zvuka?
– Privukla me je ideja o improvizovanju i skidanju muzike po sluhu. Kada sam se prijavio za džez odsek u muzičkoj školi Stanković, gotovo da nisam znao ni za jedan džez snimak.
Nemačkog dirigenta i kompozitora Petera Herbolzheimera upoznali ste kao tinejdžer. Koliko je on uticao na vas i da li ste se zapitali kojim pravcem bi pošao vaš razvojni put kao muzičara da nije bilo njega?
– Uticao je mnogo. Definitivno ne bi bilo isto da nije bilo tog poznanstva. Delimično zbog stvari koje sam od njega direktno naučio (poput odnosa prema kolegama muzičarima i poštovanja probi), kao i delimično zbog konekcija koje sam napravio u njegovom orkestru. U Bujazzu sam osim mnogih muzičara upoznao John Taylora i Hubert Nussa koji će kasnije biti moji profesori na akademiji u Kelnu.
Svirali ste u grupama dva srpska džez velikana – Duška Gojkovića i Stjepka Guta. Čega se najradije sećate iz tog perioda?
– Sećam se pre svega dobre svirke, uvek dobrog benda i dobrog druženja do kasnih sati a to je jako dragoceno na razvojnom putu muzičara. Volim da slušam i jednog i drugog kada dele svoja iskustva sviranja sa džez legendama.
Otkud interesovanje za funk/pop muziku?
– Iskren da budem – ne bih znao, s obzirom da se u mojoj porodici taj žanr nije posebno negovao. Samo znam da se uvek “isključim” kada čujem svoju omiljenu funk i pop numeru.
Vaš autorski projekat Qzama Quartet smatraju jednim od najinovativnijih bendova domaće džez scene. Šta je to novo i drugačije što ste ponudili publici?
– Samim tim da je u pitanju nova generacija muzičara, bend se osvrće na pojedine džez žanrove koj su danas “aktuelni”. Osim toga Qzama je bend koji istovremeno ima i potpuno akustični kao i zaseban “fusion” repertoar.
Postoji li nešto što se može nazvati autentični srpski džez?
– Postoje vrhunski srpski džez umetnici koji imaju prepoznatljiv stil ali nisam siguran da li bi to moglo da se stavi u poseban žanr.
Trenutno živite i radite u Njujorku. Koliko se američka publika razlikuje od domaće?
– Dao bih malu prednost klupskoj publici u New Yorku. Iako je i u njihovim klubovima prisutan žamor za vreme svirke, publika je dosta tiša i fokusiranija na muziku.
U Srbiji je sve više džez festivala, da li je reč o istinskoj ljubavi srpske publike prema džez, ili o pomodarstvu?
– Verujem da džez festivali nisu isplativi po one koji ih organizuju tako da uglavnom iza toga stoje entuzijasti. Što se publike tiče, nje uvek ima. Kod nas je nažalost veliki disbalans kada je u pitanju umetnička u odnosu na šund muziku. Šunda je previse a umetničke muzike premalo. Mislim da je srpska publika jednostavno “gladna” nečega sto nije šund.
Zbog čega se džez muzičari, posebno domaći, ne bave dovoljno sopstvenim marketingom?
– Džez je nažalost možda i najnepopularniji žanr na svetu. Ko se bavi džezom – bavi se time iz ljubavi a ne iz koristi. Odatle i sukob sa sopstvenom promocijom. Džezeri provode najviše vremena vežbajuči i analizirajući snimke, ne razmišljajući toliko o karijeri. Jedno se nekako sukobi s drugim.
Na sceni Kolarca nastupićete kao Filip Bulatović džez trio, uz Milana Pavkovića (kontrabas) i Peđu Milutinovića (bubnjevi). Da li spremate neko posebno iznenađenje za Beograđane?
– Izvešću dve svoje nove kompozicije koje do sada još nisam izveo pred publikom. Osim toga Peđa Milutinovic će se publici predstaviti sa malo drugacijim konceptom sviranja bubnja.
Da li imate tremu pred nastup?
– Imam, gotovo uvek.
Uz koju muziku se najbolje provodite, a šta slušate kada želite da se opustite?
– Najbolje se provodim uz “house” muziku, a kad mi je namera da se opustim slušam klasiku.
Šta je najvažnije što mlad čovek u Srbiji koji želi da se ozbiljno bavi džezom, mora da zna?
– Kao i u svakoj drugoj muzici, trebalo bi da jasno odredi šta zeli da postigne sa svojom muzikom i da nezavisno od “feedbeka” i toka karijere zadrži istrazivački i entuzijastički pristup u muzici.
