Danas možda i nije toliko neobično da se reditelji ponekad pojave u svojim filmovima, makar i u maloj ulozi u samo nekoliko scena (cameo), ali to nije oduvek bilo toliko rasprostranjeno.
Pionir mnogih praksi, pa tako i ove, bio je čuveni Alfred Hičkok koji se pojavio u svakom svom ostvarenju i čiji lik je nekako postao neizostavni deo uživanja u njima.
KAD SU SE SRELI HIČKOK I VORHOL.. I ZAKLJUČILI DA SU – MESARI NAJBOLJE SERIJSKE UBICE
Kako ne biste morali da odgledate čitavu njegovu kinematografiju da vidite svako njegovo pojavljivanje, iako svakako preporučujemo da ne zaobilazite njegove filmove, postoji snimak u kojem su skupljena sva. To je delo jednog entuzijaste koji ova “gostovanja” takođe smatra integralnim delovima filmova, baš poput napete atmosfere i fenomenalnog osvetljenja u svim kadrovima.
Hičkok se, inače, pojavio 37 puta u svojim ostvarenjima, a u nekima od njih i po dva puta („The Lodger“, „Suspicion“, „Rope“ i „Under Capricorn“).
U snimku su ove scene poređane hronološki.
ALFRED HIČKOK BIO JE KRALJ FILMSKOG HORORA… ALI I ON SE PLAŠIO. OD DVE STVARI DOBIJAO JE NAPADE PANIKE…
Zanimljivo je da je ova tradicija zapravo nastala slučajno. Na njegovom prvom filmu nedostajalo je statista i Hičkok je odlučio da postane jedan od njih, barem na nekoliko sekundi. To mu je postalo toliko zabavno da nijedan film nakon toga nije bio gotov bez ovakvih scena, koje su od tada rađene planski. Nekim ljudima je danas zabavno da to posmatraju kao da je u pitanju jedan isti lik oko koga se dešavaju sve spletke i misterije, a koji je obično potpuno nesvestan u kakvoj situaciji se nalazi.
Posle Hičkoka, još neki autori su odlučili da budu deo svojih filmova, možda je najpoznatiji među njima Kventin Tarantino koji u nekim ostvarenjima ima i više od “samo par kadrova i rečenica”. Poznato je i da je Sten Li bio deo Marvelovog filmskog univerzuma koji je nastao na osnovu mnogih likova koje je on stvorio, a to postaje praksa i autora horora, pisca Stivena Kinga.
